1700 g. p. n. e.
Na sumerskom jeziku reč tu znači supa, a reč maš-da znači gazela.
Gazela se duboko poštavala u Mesopotamiji. Spominje se i u epu o Gilgamešu.
Prva tablica, odlomak:
Ništa ne zna on o zemlji ni o ljudima.
Krznima je odeven kao Sumukon,
Bog njiva i stada.
Sa gazelama jede travu po polju.
Sa stokom pije na zajedničkom pojilu.
Sa mnoštvom životinja gura se u reci.
Originalni recept preveden sa vavilonske tablice XXV, recept broj 10:
Uzmi meso od gazele i stavi ga u vodu, dodaj mast. Onda dodaj krv i zurumu (nepoznat začin). Sitno iseckaj praziluk i beli luk i stavi unutra. Kada je meso kuvano, serviraj supu.
Pod zurumom se najverovatnije misli na đumbir jer je bio u širokoj upotrebi kod sumera u to vreme, uvozio se iz Kine. Surumu ili zurumu na akadskom jeziku znači tanko crevo životinje tako da i ovo moramo uzeti u obzir kao jedan od sastojaka recepta. Na vama je da izaberete dali će to biti đumbir ili sitno seckano tanko crevo životinje (u Srbiji se od tankih creva životinje pravi izuzetan specijalitet koji se naziva Škembić).
Sastojci:
meso gazele
voda
mast
đumbir
beli luk, sitno seckano
praziluk, sitno seckano
jagnjeća krv
Priprema:
U posudi pomešajte đumbir, beli luk i praziluk sa jagnjećom krvlju. Stavite posudu sa vodom preko otvorenog plamena i dok se voda zagreva dodajte nekoliko kašika masti u vodu i mešajte dok se ne rastopi. Kada voda proključa, dodajte meso gazele i mešavinu đumbira, belog luka, praziluka i jagnjeće krvi. Kada je meso kuvano, servirati supu.
U originalnom tekstu prevedenom sa glinene tablice nisu navedene tačne mere sastojaka, niti preciziran način pripreme, količinu navedenih sastojaka sam proizvoljno odredio.
Đumbir (lat. Zingiber officinale) je višegodišnja začinska biljka iz porodice Zingiberaceae. Poreklom je iz Kine, odakle su je ljudi proširili u Indiju, jugoistočnu Aziju, zapadnu Afriku i Karibe. U kineskoj medicini sušeni đumbir je poznat kao Gan-Jiang, a svež koren kao Sheng-Jiang. Kao začin koristi se rizom, najčešće u jelima orijentalne kuhinje, rizom je prijatnog mirisa i oštrog ukusa. Rizom je mesnat, na preseku svetlo žut, sadrži skrob, smole i etarska ulja. Na istoku je uobičajen začin u jelima dok se na zapadu koristi češće za poslastice. U azijskim sistemima lečenja upotrebljava se protiv smetnji u varenju, protiv povraćanja i kao stimulans. Istraživanja su pokazala da je izuzetno delotvoran kod mučnine u toku putovanja. Ekstrakt đumbira dodaje se nekim osvežavajućim ili fermentisanim pićima. Đumbir se može opisati kao ljut, oštar začin i njegova ljutina bi dobila ocenu 7 na skali od jedan do deset. Od đumbira se mogu praviti hleb, kolači, paste, sosovi i kari. Komadići đumbira se ponekad služe uz suši. Od đumbira se pravi pivo, a može se napraviti i napitak specifičnog ukusa ako se nekoliko minuta kuva njegov koren. U medicini đumbir se klasifikuje kao stimulant i često se koristio u prošlosti protiv bolova u stomaku. Smatra se da može da smanji bol koja potiče od artritisa, iako su u ovoj oblasti kontradiktorni rezultati medicinskih proučavanja. Moguće je takođe da đumbir smanjuje holesterol i da ima efkat razređivanja krvi, što bi ga činilo pogodnim za konzumiranje kod bolesti srca. U narodnoj medicini postoji mnoštvo upotreba đumbira. Veruje se da čaj od prokuvanog đumbira predstavlja lek protiv prehlade, kašlja i oteklina. Đumbir poboljšava pamćenje, deluje kao blagi afrodizijak, smanjuje mučninu u trudnoći bez štetnih efekata, kao i mučninu kod osoba koje teže podnose putovanja. Antiseptik je, pa uništava mikroorganizme, koristi se protiv iscrpljenosti i umora, jer podiže energiju u organizmu. Đumbir sadrži u sebi materije koje ubrzavaju metabolizam, pomaže razgradnju mesa i mleka u organizmu. On je snažan antioksidans koji pospešuje funkciju jetre i odličan je za detoksikaciju organizma.
U antičko doba đumbir je korišten u kuhinji kao i u lečenju očnih upala i
kao sredstvo za dijareju. Prvi put se spominje u 5.veku pre nove ere u
spisima Konfučija koji ga je koristio za snagu i bolje zdravlje imunološkog
sistema, a nakon njega se prenosi na kineske i indijske spise. Rimljani su u
početku bili najveći potrošači đumbira do pada Rimskog carstva kada
potrošnju preuzimaju Arapi. Rimljani su verovali u njegovo afrodizijačko
svojstvo i koristili su ga kao začin za pojačavanje seksualne želje ali i
kao sredstvo za dobijanje muških potomaka, pili su čaj od cvetova đumbira, a
ova navika je preneta iz Egipta. U Engleskoj se od srednjeg veka posluživao
kao osnovni začin, a kasnije su gradovi imali svoju Ginger street, ulicu u
kojoj se trgovalo začinima. Do šesnaestog veka oko 450 grama đumbira je u
Engleskoj vredelo kao jedna ovca.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Gazela se duboko poštavala u Mesopotamiji. Spominje se i u epu o Gilgamešu.
Prva tablica, odlomak:
Ništa ne zna on o zemlji ni o ljudima.
Krznima je odeven kao Sumukon,
Bog njiva i stada.
Sa gazelama jede travu po polju.
Sa stokom pije na zajedničkom pojilu.
Sa mnoštvom životinja gura se u reci.
Originalni recept preveden sa vavilonske tablice XXV, recept broj 10:
Uzmi meso od gazele i stavi ga u vodu, dodaj mast. Onda dodaj krv i zurumu (nepoznat začin). Sitno iseckaj praziluk i beli luk i stavi unutra. Kada je meso kuvano, serviraj supu.
Pod zurumom se najverovatnije misli na đumbir jer je bio u širokoj upotrebi kod sumera u to vreme, uvozio se iz Kine. Surumu ili zurumu na akadskom jeziku znači tanko crevo životinje tako da i ovo moramo uzeti u obzir kao jedan od sastojaka recepta. Na vama je da izaberete dali će to biti đumbir ili sitno seckano tanko crevo životinje (u Srbiji se od tankih creva životinje pravi izuzetan specijalitet koji se naziva Škembić).
Sastojci:
meso gazele
voda
mast
đumbir
beli luk, sitno seckano
praziluk, sitno seckano
jagnjeća krv
Priprema:
U posudi pomešajte đumbir, beli luk i praziluk sa jagnjećom krvlju. Stavite posudu sa vodom preko otvorenog plamena i dok se voda zagreva dodajte nekoliko kašika masti u vodu i mešajte dok se ne rastopi. Kada voda proključa, dodajte meso gazele i mešavinu đumbira, belog luka, praziluka i jagnjeće krvi. Kada je meso kuvano, servirati supu.
U originalnom tekstu prevedenom sa glinene tablice nisu navedene tačne mere sastojaka, niti preciziran način pripreme, količinu navedenih sastojaka sam proizvoljno odredio.
Đumbir (lat. Zingiber officinale) je višegodišnja začinska biljka iz porodice Zingiberaceae. Poreklom je iz Kine, odakle su je ljudi proširili u Indiju, jugoistočnu Aziju, zapadnu Afriku i Karibe. U kineskoj medicini sušeni đumbir je poznat kao Gan-Jiang, a svež koren kao Sheng-Jiang. Kao začin koristi se rizom, najčešće u jelima orijentalne kuhinje, rizom je prijatnog mirisa i oštrog ukusa. Rizom je mesnat, na preseku svetlo žut, sadrži skrob, smole i etarska ulja. Na istoku je uobičajen začin u jelima dok se na zapadu koristi češće za poslastice. U azijskim sistemima lečenja upotrebljava se protiv smetnji u varenju, protiv povraćanja i kao stimulans. Istraživanja su pokazala da je izuzetno delotvoran kod mučnine u toku putovanja. Ekstrakt đumbira dodaje se nekim osvežavajućim ili fermentisanim pićima. Đumbir se može opisati kao ljut, oštar začin i njegova ljutina bi dobila ocenu 7 na skali od jedan do deset. Od đumbira se mogu praviti hleb, kolači, paste, sosovi i kari. Komadići đumbira se ponekad služe uz suši. Od đumbira se pravi pivo, a može se napraviti i napitak specifičnog ukusa ako se nekoliko minuta kuva njegov koren. U medicini đumbir se klasifikuje kao stimulant i često se koristio u prošlosti protiv bolova u stomaku. Smatra se da može da smanji bol koja potiče od artritisa, iako su u ovoj oblasti kontradiktorni rezultati medicinskih proučavanja. Moguće je takođe da đumbir smanjuje holesterol i da ima efkat razređivanja krvi, što bi ga činilo pogodnim za konzumiranje kod bolesti srca. U narodnoj medicini postoji mnoštvo upotreba đumbira. Veruje se da čaj od prokuvanog đumbira predstavlja lek protiv prehlade, kašlja i oteklina. Đumbir poboljšava pamćenje, deluje kao blagi afrodizijak, smanjuje mučninu u trudnoći bez štetnih efekata, kao i mučninu kod osoba koje teže podnose putovanja. Antiseptik je, pa uništava mikroorganizme, koristi se protiv iscrpljenosti i umora, jer podiže energiju u organizmu. Đumbir sadrži u sebi materije koje ubrzavaju metabolizam, pomaže razgradnju mesa i mleka u organizmu. On je snažan antioksidans koji pospešuje funkciju jetre i odličan je za detoksikaciju organizma.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Нема коментара:
Постави коментар