Ime ove vrste piva znači začinjeno pivo sa sirupom od urmi i nastalo je od
sumerskog trosloga, kaš na sumerskom jeziku znači pivo, a reč u-sa znači
začin, treća reč lal označava vrstu začina koji je dodat u pivo, u ovom
slučaju je u pitanju sirup od urmi. Ime piva je zavisilo od vrste začina, tako
se pominju piva pod nazivima kaš-u-sa-e-da-di, kaš-u-sa-e-du-di,
kaš-u-sa-gu-la, kaš-u-sa-ka-gi-kak, kaš-u-sa-ku-an, kaš-u-sa-ku-an-mah,
kaš-u-sa-šim-dug-a, kaš-u-sa-ka-kak. Od začina koje su dodavali pivu najviše
su bili zastupljeni korijander, sirup od urmi, menta, limun, đumbir i
narandža. Reč koja označava pivo kaš je isto nastala od dvosloga, reč ka znači
usta, a reč aš znači zadovoljstvo, uživanje ili želeti nešto. Akadski naziv za
pivo je šikaru.
Mesopotamsko pivo je bilo slatkog ukusa. Dokaz za to može se naći i u
sumersko-akadskoj ljubavnoj pesmi kralja Šu-Suena od Ura (III period, vladao
2038. do 2030.g. p. n. e.), koja pominje da su delovi tela boginje Inane
slatki poput piva:
Kaš-a-ni-gim gal-la-ni ze-ba-am, kaš-a-ni ze-ba-am, kaš-ka-a-ni-gim
gal-la-ni ze-ba-am, kaš-a -ni ze-ba-am
U pesmi se navodi : Vulva joj je slatka kao pivo, pivo je slatko kao usta,
vulva je slatka, pivo je slatko.
Alkohol se prvi put na zemlji javlja pre 1,5 biliona godina, kada su bakterije
konzumirajući ćelije biljaka proizvele ovu supstancu. Ljudi su počeli da
konzumiraju alkohol najmanje pre 7000 godina, na šta nam ukazuju ostaci
grnčarije iz ovog perioda, u čijim porama su arheolozi pronašli ostatke piva i
vina. Vino i pivo su bili duboko ukorenjeni u svakodnevni i obredni život
velikih starih kultura u Mesopotamiji, Egiptu, Grčkoj, Rimskoj imperiji.
Postoji legenda koja govori o tome kako su ljudi otkrili pivo. Po sumerskoj
legendi, jedan pekar je zaboravio testo koje je napravio na suncu i ono se
pretvorilo u tečnost. Ukus ove tečnosti, koji je bio kiselogorak se veoma
dopao pekaru. Tako je nastalo pivo.
Pivo je najstarije znano alkoholno piće za koje se smatralo da ga nastanjuje
duh ili božansko biće, reč je o piću sa niskom količinom alkohola i
nadnaravnim svojstvima, slično se verovalo i za vino. Ta su se pića smatrala
božanskim eliksirima života te su se pojavljivala u religijskim ceremonijama,
mitologiji, i gozbama, osim toga, smatralo se da mogu lečiti gotovo svaku
bolest, pa su bila česti sastojci antičkih recepata. Upotrebljavala su se kao
anestetici da se umrtvi bol, kao stimulansi, analgetici, antiseptici za
čišćenje rana i ublažavanje bolova, digestivi, protivotrovi kod trovanja
biljkama, za ugrize i ubode te kao pročišćivači.
Prvi pisani tragovi o pravljenju piva su ostali očuvani na glinenim tablicama
i datiraju još od 6.000 godina p. n. e. i potiču od Sumera. Pivari u vreme
Sumeraca su bili ugledni stanovnici dvora, a glavni proizvođači su bile žene.
Ninkasi je drevna Sumerska boginja piva. Priča se da ona daje svetu tajnu
pravljenja piva. U Sumerskoj kulturi takođe je poznata po svojoj moći da
zadovolji ljudske želje i potrebe.
Pivo se našlo i u prvom pisanom zakoniku na svetu - Hamurabijevom zakoniku
(uklesanom klinastim pismom na stubu od crnog diurita (vrsta kamena vulkanskog
porekla). Hamurabi, vavilonski kralj (1729 - 1686. g. p. n. e.) kaže:
Član 107.- Pivo ne sme sadržati previše vode i ne sme se prodavati po
previsokoj ceni.
Član 108.- Ako ne naplaćuje gostu žitom, nego traži novac, vara li na težini
ili toči loše piće, treba biti pozvana na odgovornost i bačena u vodu. U
pivnici žena može biti točiteljica, ali u pivnicu ne sme doći kao gošća.
Žena koja ide u krčmu da u njoj pije, ima da se spali."
Član 109.- Ako zločinac u lancima bude odveden u pivnicu umesto u državno
mesto, vlasnik kafane biće osuđen na smrt ako ga ne izruči pravdi.
Član 110.- Kada sveštenica koja ne prinosi u hramu otvori vrata kafane ili
uđe u nju da popije pivo, ta žena će biti spaljena.
Član 111.- Ako je prodavac piva isporučio 60 GA (mera) piva na kredit,
dobiće 50 GA pšenice u vreme žetve.
Zna se da je tada pivo bila jedna od svakidašnjih potreba da bi se ugasila
žeđ, a i zbog njegove energetske vrednosti. Kopači kanala i muškarci zaposleni
u polju dobijali su dnevno do pet litara piva, a žene koje su obavljale teže
fizičke poslove dva do tri litra. Svaki Sumeranin imao je pravo, zavisno o
socijalnom statusu i poslu koji je obavljao, na određeni dnevno sledovanje
piva, radnik bi dobivao dve do tri litre piva dnevno. Pivom su bili darivani i
ljudi koji bi naricali uz uzglavlje teško bolesnih ili preminulih.
Veruje se da je u drevnoj Mesopotamiji najstariji dokaz proizvodnje piva 6000
godina stara sumerska ploča prikazuje ljude koji piju piće preko slamke iz
javne posude. 3900-godišnja sumerska pesma u čast Ninkasi, boginji zaštitnice
piva, sadrži najstariji preživeli recept za pivo, opisujući proizvodnju piva
od ječmenog hleba.
Ovaj tekst iz starog vavilonskog perioda oko 1800 g. p. n. e. je ili mitološka
pesma ili pesma koja veliča pivo.
Himna Ninkasi
Od vode koja teče,
Nežno se brine o Ninhursagu,
Od vode koja teče,
Nežno se brine o Ninhursagu,
Osnovao si svoj grad pored svetog jezera,
Završila je svoje velike zidove za tebe,
Ninkasi, koji je osnovao vaš grad pored svetog jezera,
Završila je zidove za tebe,
Tvoj otac je Enki, bog Nidimmud,
Tvoja majka je Ninti, kraljica svetog jezera.
Ninkasi, tvoj otac je Enki, bog Nidimmud,
Tvoja majka je Ninti, kraljica svetog jezera.
Ti si onaj koji rukuje testom sa velikom lopatom,
Mešanje u rupi, bappir sa slatkim aromama,
Ninkasi, ti si onaj koji se bavi testom sa velikom lopatom,
Mešanje u jamu, bappir sa medom,
Ti si onaj koji peče bappira u velikoj peći,
Stavlja u red gomile oljuštenih zrna,
Ninkasi, ti si onaj koji zaliva slad na zemlji,
Plemeniti psi drže daleko čak i moćnike,
Ti si onaj koji upija slad u ćupu,
Talasi rastu, talasi padaju.
Vi ste onaj koji širi kuvanu kašu na velikim trščanim prostirkama,
Svežina obuzima,
Ti si onaj koji sa obe ruke drži veliku slatku kantu,
Posuda za filtriranje, koja daje prijatan miris,
Pravilno postavite na veliku posudu za sakupljanje.
Ninkasi, ti si onaj koji izlije filtrirano pivo iz posude za sakupljanje,
Kao što su Tigar i Eufrat.
Ninkasi je drevna sumerska boginja piva. Njen otac je bio kralj Uruka, a njena
majka je bila visoka sveštenica hrama Inanne, boginje rađanja. Ona je takođe
jedna od osam dece koja su stvorena da bi zacelila jednu od osam rana koje
Enki prima. Štaviše, ona je boginja alkohola. Ona je takođe nosila "gaziranu
svežu vodu". Ona je boginja stvorena da zadovolji želju i zasiti srce.
Pripremala bi piće svakodnevno.
Pivo se u većini slučaja pilo iz velikih posuda oko kojih bi ljudi sedeli i
pili pomoću velikih cevčica od trske jer napitak nije bilo filtriran i
komadići nerazgrađenih stvari bi plutali površinom (slika gore).
Sumersko pivo i sami možete napraviti u kućnoj radinosti.
Sastojci za 2 litre piva:
1/2 šolje zrna ječma
2 šolje meda
2 l tople vode
Priprema:
1. dan: Potopite zrna ječma u vodu da odstoje preko noći.
2. dan: Procedite zrna ječma, stavite ih u gazu i potopite u posudu punu vode.
3. dan: Klijanje zrna
4. dan: Stavite proklijala zrna na lim za pečenje i pecite 30 minuta dok se ne
osuše. Tako smo dobili slad (kod sumera se slad nazivao munu). Slad treba
samleti u avanu da dobijemo krupno mleveno brašno. Dobijenu količinu slada
staviti u 2 l tople vode i kuvati na srednjoj temperaturi. Povremeno mešati
jer slad može da padne na dno lonca i da zagori. Kada je slad skuvan treba ga
procediti i ohladiti. Zrna se odstranjuju, a u proceđenu ohlađenu tečnost
stavljamo izlomljeni slatki pšenični bappir hleb (kod sumera se ova mešavina
hleba i slada zvala titab), sirup od urmi i jednu šolju meda. Pokrijte gazom i
ostavite da odstoji 3 dana.
7 dan: U dobijenu tečnost dodajte preostali med, promešajte da se med rastopi,
a zatim pivo pustite 2 sata da se ostaci čvrstih materija slegnu.
Pivo je blago kiselkastog slatkastog ukusa.
Pivo se proizvodilo svakodnevno jer klimatski uslovi nisu dozvoljavali
dugotrajno skladištenje. Konzumiranje piva i pijanstvo u Mesopotamiji nije
smatrano porokom niti lošom osobinom. Iz sačuvanih recepata nepoznatog
doktora, otkrivenih u ruševinama mesopotamskog grada Nipura, saznajemo da je
pivo služilo i u medicinske svrhe. Jedan od načina primene piva bio je za
ublažavanje žučnih i bubrežnih bolesti, napitak je pravljen od piva razređenog
sa vodom. Protiv zubobolje koristila bi se smesa od piva, biljaka i ulja, a
protiv kašlja koristilo bi se lekovito bilje, zatim gusta supa od svinjskog
mesa i na kraju pivo s medom. Pivo su dobijale i porodilje kao okrepljujuće
sredstvo. Hetiti pivo spominju za lečenje polne nemoći, na jednoj glinenoj
pločici koja datira iz 13 veka p. n. e. nađenoj u gradu Hatuši je zapisano:
"Ako muškarčeva snaga padne, uhvati mušku jarebicu, iščupaj joj krila, udavi
je i pospi solju. Istuci je i izmešaj u prah zajedno s planinskom biljkom
dadanu. Uspi mu u pivo i daj mu da pije i muškarcu će se vratiti polna moć."
Istorija piva se nastavlja kroz Egipćane, Etrurce, Rimljane, nordijske varvare
i hrišćansku Evropu. Reč pivo (bira, bier, ber, bicre) nastala je u
manastirima negde između šestog i sedmog veka kada su kaluđeri pivu pridodali
hmelj - iz medicinskih razloga, a i radi boljeg konzerviranja. Ono je
proglašeno hrišćanskim lekovitim napitkom, da bi se uključilo u kaluđersku
ishranu, a smelo se piti i u dane posta. Nema podataka da se pivo proizvodilo
u pravoslavnim manastirima.
