U čast boginje Ištar i Nove godine, pečeni su posebni kolači u obliku meseca koji se nazivaju kull-upu. Ime asocira i ukazuje na njihov oblik - okrugli, koji je simbol Ištar i njene asocijacije sa Mesecom, kao i krug i točak, što je označavalo ciklus godine i obnovu života. Termin je izveden iz sumerske reči kull što znači okruglo, krug ili celina.
Mesopotamski kolač kull-upu je danas na teritoriji Iraka poznat kao kleiča, originalni recept je čuvan generacijama i prenosio se sa koleno na koleno, opstao je do danas u izvornom obliku i nalazi se u ponudi prilikom religioznih obreda. Današnji pojam kleiča potiče od semitske reči kll ili kli što znači završiti i reči kull što znači celina, po drugoj varijanti nastalo je od grčke reči kolo što znači znači krug, ili kuklus što znači znači točak. Po etimologiji ove reči možemo zakljućiti da je današnja reč kolač upravo nastala od ove stare sumerske poslastice jer se i danas na teritoriji Irana i Sirije peku poslastice po ovoj recepturi i koje se nazivaju kulič, kolač, čalah, čoreg, čurek. Naziv kolač se verovatno odomaćio na teritoriji Evrope još u 14-tom veku odnosno tek nakon prodora Osmanskog carstva na njenu teritoriju.
Sastojci:
Testo:
500 g pšeničnog brašna
200 g otopljenog maslaca
1/2 šolje meda
1 kašičica kvasca
1 kašičica ružine vode
Punjenje:
200 g svežih urmi, bez koštica
Priprema:
U velikoj posudi pomešati sve sastojke. Mešati kružnim pokretima da bi se tečnost sjedinila sa brašnom, mešati sve dok ne dobijete gusto testo.
Uzmite mali komad testa i poravnajte ga prstima u disk. Na sredinu diska stavite urmu. Skupite rubove i dobro ih zapečatite kako bi se sprečilo da se pokaže urma. Formirajte ih u blago spljoštene kugle i rasporedite na namašćenom limu, ostavljajući razmak između komada. Pecite ih u zagrejanoj rerni na 200 stepeni oko 30 minuta ili do zlatno braon boje.
Boginja Ištar je vrhovno žensko božanstvo Mesopotamije, glavno božanstvo Asiraca, boginja zaštitnica gradova Ninive i Arbele u središnjem delu Asirije. Bila je kćer boga meseca Sin, i sestra boga sunca Šamaš. Izlegla se iz mističnog vavilonskog jajeta koje je sa neba palo u reku Eufrat. U starom Vavilonu bila je slavljena i obožavana. U njenu čast građeno je mnoštvo hramova koji su bili ukrašavani obojenim jajima. Ove svetkovine smatraju se pretečom Uskrsa. Boginja Ištar predstavlja se u himnama i mitovima kao boginja žitarica, plodnosti, rata, ljubavi i seksualnosti. Baš iz tog razloga boginja Ištar je veoma bliska sumerskoj boginji Inani koja se u ciklusu mitova povezuje sa bogom Tamuzom. Ep o Gilgamešu donosi sliku hirovite Ištar koja nastoji da zavede Gilgameša, ali on je odbija navodeći kao razlog kako je postupala sa svojim ostalim ljubavnicima, naročito sa Tamuzom.
Po sumerskoj mitologiji to je ljubavna priča jedne besmrtne boginje zaljubljene u smrtnika Tamuzija, koji je bio farmer, stočar i čovek koji je bio odan svojoj ženi Ištar. Na nekoliko meseci u godini bi slabila njegova ljubav pa bi za to vreme bio prognan u podzemlje, a zemlja bi u tom periodu ogolela, a plodnost joj se vraćala njegovim povratkom boginji Ištar.
Po akadskoj mitologiji Ištar posećuje "donji svet" gde dolazi u sukob sa svojom sestrom Ereškigal. Ereškigal ubija Ištar, ali je njene sluge oživljuju i vraćaju na zemlju, nakon toga Ištar nalazi Tamuza koji ne pokazuje nikakvu zabrinutost zbog njene smrti. Ištar na njega šalje demone koji ga odvode u podzemni svet i on pola godine provodi na zemlji, a pola u donjem svetu.
Zbog svog putovanja u podzemni svet da bi vratila svog muža Tamuza, bila je odgovorna i za tajne smrti i ponovnog rođenja.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
