Antičko vino: Vinum Graecum quo modo fiat - Grčko vino

Rimska tradicionalna kuhinja III vek p.n.e.

Originalni tekst:
Vinum Graecum hoc modo fieri oportet: uvas Apicias percoctas bene legito; ubi delegeris, in eius musti culleum aquae marinae veteris q. II vel salis puri modium; eum in fiscella suspendito sinitoque cum musto distabescat. Si helviolum vinum facere voles, dimidium helvioli, dimidium Apicii indito, defruti veteris partem tricesimam addito. Quidquid vini defrutabis, partem tricesimam defruti addito.

Prevod:
Grčko vino se pravi na ovaj način: Zrelo grožđe potopimo u 525 l morske vode ili u 55kg čiste morske soli i ostavimo da duže odstoji. Ako želite da vino ima boju slame, pomešate pola belog i pola crvenog grožđa u buretu i dodajte, odnosno prelijte 30 deo starog mošta. Koje god vino želimo da dobijemo treba preliti sa tridesetim delom starog mošta.

2 quadrantal = 54,6 l
culleus = 524,16 l

Pogledati:  Qui ager a mari aberit, ibi vinum Graecum sic facito - Kako napraviti Grčko vino ako ste udaljeni od mora.

De agricultura - 184g p.n.e.
Marcus Porcius Cato (234g p.n.e. – 149g p.n.e.)





Marko Porcije Katon Stariji, nazvan i Cenzor (lat. Marcus Porcius Cato Maior Censor, rođen 234. godine p. n. e. u Tuskulu, umro 149. god. p. n. e.) bio je rimski državnik i književnik u periodu srednje republike.
Kao vojni tribun borio se u drugom punskom ratu, a zatim započeo političku karijeru pod pokroviteljstvom Lucija Valerija Flaka, koji je bio impresioniran Katonovim moralnim načelima. Kao kvestor je boravio na Siciliji, a vraćajući se odatle na Sardiniji je sreo pesnika Enija i poveo ga sa sobom u Rim. Dužnost pretora obavljao je 198. godine p.n.e., a dužnost konzula 195. godine p.n.e.sa Valerijem Flakom kao kolegom. Nakon konzulata kao namesnik upravljao je provincijom Hispanijom, gde je postigao vojne uspehe za koje je nagrađen trijumfom. Tokom osamdesetih godina 2. veka p.n.e. Katon je često nastupao kao protivnik porodice Scipiona i njihovih nastojanja da osnaže grčki uticaj na rimsku kulturu. Ipak, prema antičkoj tradiciji, i sam Katon je na kraju naučio grčki jezik.





Katonovo delo O zemljoradnji (De agricultura), predstavlja najstariji sačuvani spomenik latinske književne proze. U delu se obrađuju vinogradarstvo, maslinarstvo, povrtarstvo i stočarstvo, s ciljem da se ukaže na to kako najlakše zaraditi, pri čemu se saveti zasnivaju na Katonovom vlastitom iskustvu i jednostavnim zdravorazumskim načelima kakav je npr. Katonov savet da roba treba prodati čim ostari. Ovo je delo značajno jer pruža dobar uvid u mentalitet rimske zemljoposedničke klase 2. veka p.n.e. Mada se zasniva na grčkim priručnicima o vođenju poljoprivrednih imanja, to delo odslikava mišljenje jednog senatora. Katon je zamislio imanje srednje veličine, od 200 jugera, na kojem se stalno nalazi 11 robova. Kao i inače kod Rimljana, upravljanje imanjem povereno je jednom robu, nadzorniku, kome pomaže njegova žena. Katon je, kao i kasniji pisci poljoprivrednih priručnika Varon i Lucije Junije Kolumela, pretpostavio ekonomsku prednost robovske radne snage. Katon ne predlaže nikakvu novu tehniku upravljanja: njegovi su predlozi da se zarada maksimalizuje takvim zdravorazumskim sredstvima kao što je kupovina po jeftinoj ceni i prodaja po skupoj i kao što je savet da robove treba držati zaokupljene nekim poslom tokom cele godine.
Katonovo delo O zemljoradnji (De agricultura) je rasprava o poljoprivredi pisana 160. g. p. n. e. Ovo je jedini rad ovog autora koji je preživio kompletan.


Pročitajte više >>                                                                 << Vratite nazad

Antičko vino: Vinum Coum si voles facere - Coum vino

Rimska tradicionalna kuhinja III vek p.n.e.

Originalni tekst:
I. Vinum Coum si voles facere, aquam ex alto marinam sumito mari tranquillo, cum ventus non erit, dies LXX ante vindemiam, quo aqua dulcis non pervenient. Ubi hauseris de mari, in dolium infundito; nolito implere, quadrantalibus quinque minus sit quam plenum; operculum imponito, relinquito qua interspiret.

II. Ubi dies XXX praeterierint, transfundito in alterum dolium puriter et leniter; relinquito in imo quod desiderit. Post dies XX in alterum dolium item transfundito; ita relinquito usque ad vindemiam. Unde vinum Coum facere voles, uvas relinquito in vinea; sinito bene coquantur. Et, ubi pluerit et siccaverit, tum deligito et ponito in sole biduum aut triduum sub dio, si pluviae non erunt; si pluvia erit, in tecto in cratibus componito, et, si qua acina corrupta erunt, depurgato.

III. Tum sumito aquam marinam q. s.s.e.; in dolium quinquagenarium infundito aquae marinae q. X. Tum acina de uvis miscellis decarpito de scopio in idem dolium, usque dum impleveris; manu comprimito acina, ut comibant aquam marinam. Ubi impleveris dolium, operculo operito, relinquito qua interspiret. Ubi triduum praeterierit, eximito de dolio et calcato in torculario et id vinum condito in dolia lauta et pura et sicca.

Prevod:
I. Ako želite da napravite Coum vino, uzmite morsku vodu u mirnom moru, daleko, kada nema vetra, 70 dana pre berbe, a gde nema sveže vode. Nakon uzimanja vode iz mora, sipati je u buretu; ali da nije potpuno puno, trebalo bi da bude manje od oko 5 quadrantala (136,5 l) u potpunosti; stavi poklopac na njega, da ima protok vazduha.

II. 30 dana kasnije ga polako i pažljivo presuti u drugu posudu, ostavljajući sediment na dnu. 20 dana kasnije na isti način prespite u treće bure i ostaviti do berbe. Grožđe, od kojih želite da napravite Coum vino, neka visi u vinogradu: pustite da skroz sazri. Grožđe obrati suvo nakon kiše, ostaviti na suncu dva dana ili na otvorenom prostoru tri dana, osim ako je kiša, onda staviti u korpe i poklopiti. Odstraniti pokvarene bobice.

III. Onda uzmite gore pomenutu morsku vodu; sipati u bure od 50 urni (655 l) 10  quadrantala (273 l) morske vode. U to sipati bobice grožđa, pritisnite ih tako da sve bobice moraju biti potopljene morskom vodom. Kada je bure puno, poklopiti ga, ostavljajući prostor za vazduh. Tri dana kasnije ukloniti grožđe iz bureta, izgazite ga i ispresujte i skladištite vino u čista i suva burad.

quadrantal = 27,3 l; 5 quandrantal = 136,5 l; 10 quandrantal = 273 l
urna = 13,1 l; 50 urna = 655 l

De agricultura - 184g p.n.e.
Marcus Porcius Cato (234g p.n.e. – 149g p.n.e.)





Marko Porcije Katon Stariji, nazvan i Cenzor (lat. Marcus Porcius Cato Maior Censor, rođen 234. godine p. n. e. u Tuskulu, umro 149. god. p. n. e.) bio je rimski državnik i književnik u periodu srednje republike.
Kao vojni tribun borio se u drugom punskom ratu, a zatim započeo političku karijeru pod pokroviteljstvom Lucija Valerija Flaka, koji je bio impresioniran Katonovim moralnim načelima. Kao kvestor je boravio na Siciliji, a vraćajući se odatle na Sardiniji je sreo pesnika Enija i poveo ga sa sobom u Rim. Dužnost pretora obavljao je 198. godine p.n.e., a dužnost konzula 195. godine p.n.e.sa Valerijem Flakom kao kolegom. Nakon konzulata kao namesnik upravljao je provincijom Hispanijom, gde je postigao vojne uspehe za koje je nagrađen trijumfom. Tokom osamdesetih godina 2. veka p.n.e. Katon je često nastupao kao protivnik porodice Scipiona i njihovih nastojanja da osnaže grčki uticaj na rimsku kulturu. Ipak, prema antičkoj tradiciji, i sam Katon je na kraju naučio grčki jezik.





Katonovo delo O zemljoradnji (De agricultura), predstavlja najstariji sačuvani spomenik latinske književne proze. U delu se obrađuju vinogradarstvo, maslinarstvo, povrtarstvo i stočarstvo, s ciljem da se ukaže na to kako najlakše zaraditi, pri čemu se saveti zasnivaju na Katonovom vlastitom iskustvu i jednostavnim zdravorazumskim načelima kakav je npr. Katonov savet da roba treba prodati čim ostari. Ovo je delo značajno jer pruža dobar uvid u mentalitet rimske zemljoposedničke klase 2. veka p.n.e. Mada se zasniva na grčkim priručnicima o vođenju poljoprivrednih imanja, to delo odslikava mišljenje jednog senatora. Katon je zamislio imanje srednje veličine, od 200 jugera, na kojem se stalno nalazi 11 robova. Kao i inače kod Rimljana, upravljanje imanjem povereno je jednom robu, nadzorniku, kome pomaže njegova žena. Katon je, kao i kasniji pisci poljoprivrednih priručnika Varon i Lucije Junije Kolumela, pretpostavio ekonomsku prednost robovske radne snage. Katon ne predlaže nikakvu novu tehniku upravljanja: njegovi su predlozi da se zarada maksimalizuje takvim zdravorazumskim sredstvima kao što je kupovina po jeftinoj ceni i prodaja po skupoj i kao što je savet da robove treba držati zaokupljene nekim poslom tokom cele godine.
Katonovo delo O zemljoradnji (De agricultura) je rasprava o poljoprivredi pisana 160. g. p. n. e. Ovo je jedini rad ovog autora koji je preživio kompletan.


Pročitajte više >>                                                                    << Vratite nazad

Antičko vino: Posca - Poska vino

Rimsko tradicionalno piće III vek p.n.e.

Poska je popularno piće u starom Rimu i Grčkoj, napravljeno je mešanjem kiselog vina ili sirćeta sa vodom, a u kasnijem periodu i sa medom i aromatičnim biljem. Nastala je u Grčkoj kao lekovita mešavina ali od II veka.p. n. e., za vreme perioda rimske republike poska postaje redovno sledovanje za rimske vojnike i svakodnevno piće niže klase, nastavljajući da se koristi tokom cele rimske istorije i u vizantijskom periodu.
Iako je pre svega povezana sa vojnicima i nižom klasom, neki više rangirani Rimljani su pili posku da izraze solidarnost sa svojim trupama. Prema Plutarhu, Marko Porcije Katon Stariji je posebno bio poznat da voli posku, čak je i car Hadrijan pio posku da bi bio "jedan od vojnika".

Recept za običnu vojničku posku je veoma jednostavan.

Sastojci:
1 šolja crvenog kiselog vina ili crvenog vinskog sirćeta
500 ml vode

Priprema:
Dovoljno je pomešati ova dva sastojka i odmah ga konzumirati.

U kasnijem periodu Rimskog carstva recept je doživeo transformaciju tako da su se dodavali sastojci koji su ovo piće učinili ukusnijim.

Sastojci:
1 i po šolja crvenog kiselog vina ili vinskog sirćeta
1/2 šolje meda
1 kašika izdrobljenog semena korijandera
4 šolje vode

Priprema:
Pomešati sve sastojke, staviti da se kuva. Kada proključa skloniti da se ohladi do sobne temperature. Procediti od semena korijandera i poslužiti.
Njegova kiselost ubija štetne bakterije, a dodato aromatično bilje je imalo svrhu i pomagalo je da se prevaziđe loš ukus vode iz lokalnih vodovoda.





Poska se koristila od strane rimske vojske tokom republikanskog perioda kada je ona postala standardno piće za vojnike. Ispijanje kvalitetnih vina se smatrao znak nediscipline, do te mere da su neki generali zabranili konzumiranje uveženih stranih vina. Postala je deo uobičajenih obroka od 1 veka naše ere, hrišćanska Jevanđelja opisuju rimske vojnike koji nude Isusa kiselim vinom na natopljenom sunđeru tokom raspeća.
Poreklo reči Posca se nemože utvrditi sa sigurnošću, postoje dve teorije, prva da je izvedena od latinske reči potor (da pije), a druga od grčkog epoxos (vrlo oštar). Grci nisu imali reč za Posca, po pisanim izvorima Plutarha i po Jevanđelju, koristili su reč οξος - oxos (okos, sirće). Reč je na kraju opstala u grčkom jeziku, a od VI-tog veka nove ere pa nadalje vizantijska vojska je nastavila rimski tradiciju pijenja onoga što nazivaju phouska.


Pročitajte više >>                                                                 << Vratite nazad

Antičko vino: Omphacomel - Omfakomel vino

Rimska tradicionalna kuhinja III vek p.n.e.

Omphacomel - recept za medovinu koji spaja med sa sokom od nezrelog voća. Od grčke reči ὀμφακόμελι - omphakomeli, bukvalno "nezrelo vino-med".

Originalni tekst:
Omphacomel, quod fit ex uvae semiacerbae succo et melle fortiter trite unde et nome: Graec enim όμφας dicitur uvae acerbae, et όμφαφκας vocant uvas et fructus immaturus. Hinc omphalicium oleum dictum, quod ex olivis acerbis quas δίγρας vocant, fit: et omphacium ex uva, quod vulgo agreste nominitant.

In uvae semiacerbae suci sextariis sex, mellis triti fortiter duos sextarios debebis infundere et sub solis radiis diebus quadraginta decoquere.

Prevod:
Omphacomel, koji se pravi od polusuvog (oštrog) soka od grožđa i meda i otuda mu i ime od starogrčkog όμφας, što znači kiselo grožđe i όμφαφκας, što znači rano i nesazrelo voće. Stoga ono što se naziva omphalicium ulje se pravi od gorkih maslina što se na grčkom zove δίγρας i kiselog grožđa kojeg zovu divlji nominitant.

U 6 sekstara (3,27 l) soka polu suvog oštrog grožđa staviti 2 sekstara (1,092 l) meda, ostaviti na suncu četrdeset dana.

De agricultura - 184g p.n.e
Marcus Porcius Cato (234g p.n.e. – 149g p.n.e.)





Marko Porcije Katon Stariji, nazvan i Cenzor (lat. Marcus Porcius Cato Maior Censor, rođen 234. godine p. n. e. u Tuskulu, umro 149. god. p. n. e.) bio je rimski državnik i književnik u periodu srednje republike.
Kao vojni tribun borio se u drugom punskom ratu, a zatim započeo političku karijeru pod pokroviteljstvom Lucija Valerija Flaka, koji je bio impresioniran Katonovim moralnim načelima. Kao kvestor je boravio na Siciliji, a vraćajući se odatle na Sardiniji je sreo pesnika Enija i poveo ga sa sobom u Rim. Dužnost pretora obavljao je 198. godine p.n.e., a dužnost konzula 195. godine p.n.e.sa Valerijem Flakom kao kolegom. Nakon konzulata kao namesnik upravljao je provincijom Hispanijom, gde je postigao vojne uspehe za koje je nagrađen trijumfom. Tokom osamdesetih godina 2. veka p.n.e. Katon je često nastupao kao protivnik porodice Scipiona i njihovih nastojanja da osnaže grčki uticaj na rimsku kulturu. Ipak, prema antičkoj tradiciji, i sam Katon je na kraju naučio grčki jezik.





Katonovo delo O zemljoradnji (De agricultura), predstavlja najstariji sačuvani spomenik latinske književne proze. U delu se obrađuju vinogradarstvo, maslinarstvo, povrtarstvo i stočarstvo, s ciljem da se ukaže na to kako najlakše zaraditi, pri čemu se saveti zasnivaju na Katonovom vlastitom iskustvu i jednostavnim zdravorazumskim načelima kakav je npr. Katonov savet da roba treba prodati čim ostari. Ovo je delo značajno jer pruža dobar uvid u mentalitet rimske zemljoposedničke klase 2. veka p.n.e. Mada se zasniva na grčkim priručnicima o vođenju poljoprivrednih imanja, to delo odslikava mišljenje jednog senatora. Katon je zamislio imanje srednje veličine, od 200 jugera, na kojem se stalno nalazi 11 robova. Kao i inače kod Rimljana, upravljanje imanjem povereno je jednom robu, nadzorniku, kome pomaže njegova žena. Katon je, kao i kasniji pisci poljoprivrednih priručnika Varon i Lucije Junije Kolumela, pretpostavio ekonomsku prednost robovske radne snage. Katon ne predlaže nikakvu novu tehniku upravljanja: njegovi su predlozi da se zarada maksimalizuje takvim zdravorazumskim sredstvima kao što je kupovina po jeftinoj ceni i prodaja po skupoj i kao što je savet da robove treba držati zaokupljene nekim poslom tokom cele godine.
Katonovo delo O zemljoradnji (De agricultura) je rasprava o poljoprivredi pisana 160. g. p. n. e. Ovo je jedini rad ovog autora koji je preživio kompletan.


Pročitajte više >>                                                            << Vratite nazad