Persijska kuhinja se ogleda u veštini kombinovanja začina različitih ukusa
i mirisa kao i u kombinaciji kontrastnih ukusa, slatko-kiselo ili
blago-začinjeno. Najpoznatiji začin persijske kuhinje je menta, šafran,
zatim slede esencije limuna i narandže, jestivo cveće kao što su narandžin
cvet, geranijum i latice ruža, tu možemo još da ubrojimo i kurkumu, kumin,
kim, kiml ili kamoun koji se dodaje gulašima, sosevima i supama.
Persijanci su delili hranu na dve kategorije: sard i garm. Sard, odnosno
"hladno" označava manje kaloričnu hranu, a garm, odnosno "vruće" označava
visoko kaloričnu hranu. Drugim rečima, neka jela treba jesti leti jer
stvaraju efekt hlađenja, a neka zimi jer stvaraju efekt grejanja.
Mnogi recepti su ostali skoro ne promenjeni do danas.
Ova vrsta jednostavnog garm jela sa kojim se hranio imućniji sloj društva
se pravio na sledeći način:
Sastojci:
1 kg piletine narezane na veće komade
200 g mlevenih oraha
200 ml maslinovog ulja
1 kašičica soli
1 kašičica bibera
1 glavica sitno narezanog crnog luka
3 velike kašike maslaca
2 velike kašike limunova soka
1 čaša svežeg soka od šipka ili nara
1 velika kašika šećera
Priprema:
Komade piletine staviti da se prže dok ne porumene sa svih strana. Za to
vreme u drugoj posudi na maslacu propržite luk. Potom dodajte mlevene orahe
i pržite na srednjoj vatri još 5 minuta. Stalno mešajte da orasi ne zagore.
Dodajte vodu, ulje, sok od limuna i sok od šipka. Poklopite i ostavite da se
kuva na laganoj vatri oko 15 minuta. Probajte sos i ako vam se učini da je
malo kiseo, dodajte šećera. U umak stavite piletinu, poklopite i kuvajte još
20 minuta. Poslužuje se sa
čelo (polo) kuvanim pirinčom.
Fesenđan je jako kalorično jelo pa je odlično za zimske dane.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
1 kg piletine narezane na veće komade
200 g mlevenih oraha
200 ml maslinovog ulja
1 kašičica soli
1 kašičica bibera
1 glavica sitno narezanog crnog luka
3 velike kašike maslaca
2 velike kašike limunova soka
1 čaša svežeg soka od šipka ili nara
1 velika kašika šećera
Priprema:
Fesenđan je jako kalorično jelo pa je odlično za zimske dane.
Maslinovo ulje se dobija ceđenjem plodova masline i ima široku
upotrebu počev od kulinarstva, kozmetike i medicine do hrišćanske
tradicije u kojoj se koristi u obredima bogosluženja. Veoma je cenjeno
kao dijetetski proizvod zbog visokog sadržaja nezasićenih masnih
kiselina i polifenola. Prisutnost vitamina E i drugih sastojaka, uz
odličnu kompoziciju nezasićenih masnih kiselina, razlog je preporuke tog
ulja kao glavnog izvora masti u svakodnevnoj prehrani. Blagotvorno
dejstvo maslinovog ulja na ljudski organizam poznato je kako u narodnoj,
tako i u stručnoj medicini. Koristi se kao lek protiv opekotina, za
čišćenje organizma, protiv crevnih i želudačnih upala, kao sredstvo za
uništavanje različitih vrsta bakterija. Dobro je za srce i krvne sudove,
a ima i veoma važnu ulogu u ublažavanju bolova od reumatoidnog
artritisa. Antioksidansi i zdrave masne kiseline u njegovom sastavu
snižavaju loš (LDL) holesterol. Maslinovo ulje je čest sastojak
kozmetičkih preparata, posebno onih koji se koriste za suvu, oštećenu
kožu, kožu koja je podložna ekcemima, kao i preparata za sunčanje.
Savetuje se njegova upotreba u kućnoj radinosti za izradu maski za lice,
kosu i telo. Osnovni je sastojak mediteranske kuhinje, posebno hladno
ceđeno kao dodatak raznim salatama. Osim dokazane lekovite i hranljive,
priznaje mu se i veoma moćna afrodizijačka uloga. Na tržištu se
proizvodi u tri nivoa kvaliteta - rafinirano, devičansko i ekstra
devičansko.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Нема коментара:
Постави коментар