Antička kuhinja: Peciva

Rimljani su verovali da je narodu hleb podario bog Pan.
Prve pekare Rimljani su doveli iz Grčke, gde je taj zanat odavno već bio poznat.
Proizvodnja hleba se u Rimu toliko razvila, da su u vreme vladavine imperatora Avgusta postojala dva konkurentska esnafa – esnaf belih i esnaf crnih pekara.
Već od 168. godine pre nove ere, u Rimu postoje i velike državne pekare, da bi oko 30. godine pre nove ere u Rimu bilo 329 pekara.





Arheološkim iskopavanjima je utvrđeno da su peći za pečenje hleba u Rimu bile zidane okruglo.
Takođe, Rimljani su bili pravi majstori da prosejavanjem kroz sita napravljena od platna i vune, papirusa i rogoza ili čak od kamilje dlake, dobiju razne tipove finog brašna.
Hleb dobijen od pšeničnog brašna je bio privilegija bogatih, dok je većina rimskih građana pravila hleb od ječmenog, raženog i speltinog brašna.
Dobri pekari su bili veoma cenjeni u Rimu, pa su često imali i odgovorne funkcije u gradu ili državi.


Amulum sic facito - Pšenični skrob
Kvasac
Šira ili mošt
Panis - Hleb
Panis - Hleb
Roman panis- Rimski hleb
Panis militaris - Vojnički hleb
Panis Nauticus - Mornarski hleb
Panis cum uvae - Hleb od šire
Panis Tracta - Domaći hleb sa grizom
Panem de siligine - Ražani hleb
Buccellatum - Lomljeni hleb
Popanum - Sveštenički žrtveni hleb
Libum - Žrtveni hleb
Mustaceus - Pecivo sa anisom
Panis Piceno - Slatki hleb
Savillum - Slatki hleb
Aliter Dulcia - Slatka pogača
Panis Boletino - Hleb u obliku pečurke
Subcinericius panem - Pogača
Scriblitam - Pica


U Rimu, hleb i pšenica su se smatrali važnijim od mesa. Vojnici su verovali da ako ne pojedu hleb neće imati snage za predstojeću borbu. Blagostanje Rimske države bilo je zasnovano na raspodeli zrna pšenice po glavi stanovnika. Hleb se pekao i delio o trošku države.


Pročitajte više >>                                                                << Vratite nazad