Interesantne stvari o Fenikiji

- Fenikija je bila sastavljena od nezavisnih gradova-država smeštenih duž obale Sredozemnog mora koja se proteže kroz sadašnju Siriju, Liban i severni Izrael.

- Glavni gradovi su bili Tir, Sidon, Biblos u Libanu i Arvad u Siriji. Svi su bili nezavisni, rivalski gradovi i za razliku od susednih država, Fenikija je predstavljala konfederaciju pomorskih trgovačkih naselja, a ne definisanu jedinstvenu državu.

- Feničani sebe nisu zvali Feničanima, već Sidoncima, po Sidonu, jednom od njihova dva najvažnija grada, koji je ležao severno od Tira.

-Kad su stari Grci prvi put došli u dodir sa ovim mornarima, nazvali su ih foinoi Φοίνικες, to jest, crveni kao krv jer su bili preplanuli od sunca. Kad se ovaj smisao reči izgubio, ljudi su dovodili u vezu ime Feničana s domovinom tajanstvene ptice feniks, za koju se govorilo da živi pet stotina godina i da se obnavlja tako što spali sebe i svoje gnezdo, a tada se nova ptica pojavi iz pepela stare. Po trećoj verziji ili legendi naziv Fenikija (Phoiníkē) u prevodu znači ljubičasta zemlja, jer su Feničani dobijali ljubičastu boju od određene vrste morskih školjki. Po četvrtoj verziji ime Fenikija ima egipatsko poreklo od reči Fenneha ili Fenehu, što znači brodograditelji. U semitskim izvorima ne postoji poseban naziv za Fenikiju i Feničane. Ime Kinakhhi ili, prema grčkom tekstu Biblije, Kanaan, koje neki istoričari objašnjavaju kao "zemlju ljubičaste boje", ima mnogo šire značenje, jer uključuje i Palestinu i delimično Siriju.

- Feničani su po jednoj teoriji narod Slovena-Anta koji se tu naselio, a po drugoj teoriji su pripadnici semitskog naroda, DNK-a skeleta Feničana pokazuje evropsko poreklo, 2.500 godina star skelet daje dokaz migracije što ide u prilog prvoj teoriji porekla Feničana. Neke teorije kažu da su oni direktni potomci Hanaanaca (Hananci), koji su naseljavali ovo područje pre njih. Neki drevni zapisi govore da su došli s Indijskog okeana. Herodot je tvrdio u nekim svojim spisima da su feničani narod koji govori semitskim jezikom i da su oko 2750 g. p. n. e. stvorili svoje prve gradove. Neke moderne teorije govore da su oni potomci afroazijskih Poenita, mornara koji su doplovili s Nila i Crvenog mora, a potiču iz južnih područja Jemena ili Eritreje.

- O Feničanima je prvi pričao Homer. Po njegovom kazivanju od kraja 2. pa do ranog 1. milenijuma pre nove ere, Feničani su se bavili pomorskom trgovinom, a istovremeno su osnivali naselja širom Mediterana (najznačajnija od njih je Kartagina).

- Fenikija je izrasla u veliku civilizaciju bez upuštanja u rat, rasla je trgovinom, postavljanjem trgovačkih stanica i gradnjom primorskih gradova, a ne osvajanjem.

- Feničanskim društvom upravljale su nasledne monarhije u kojima je kralj također preuzeo svešteničke funkcije, njegova moć nije bila apsolutna, jer ju je delio sa većem starešina.

- Ispod monarha su bili su plemići, koji su pripadali osnivačkim porodicama grada. Obično su zauzimali važne administrativne položaje, a mnogi od njih su bili u vlasništvu komercijalnih kompanija. Trgovci su bili praktično na istom nivou kao i plemići s obzirom na važnost njihove aktivnosti za grad. Narednu društvenu klasu činili su zanatlije i poljoprivrednici. Prvi su bili zaduženi za proizvodnju sirovina koje su trgovci dobivali. Posljednji društveni sloj zauzimali su robovi. Mnogi su dolazili iz komercijalnih razmena i radili u domovima najbogatijih ili u hramovima.

- Pitagora, Euklid (otac geometrije), Tales (jedan od 7 mudraca Grčke), Zenon (osnivač filozofije stoicizma i koji ima mesečev krater po svom imenu), Kadmo ("Gospodar sveta") su bili Feničani

- Ciceron je Feničanima dao epitet "najlukavijih" ljudi. Herodot je napisao da su oteli Io, kćer kralja Argosa i Zevsovu miljenicu, grubo je gurnuvši u skladište dok su ona i druge devojke gledale robu. Feničani su se aktivno bavili trgovinom robovima.

- Najnegativnija osobina feničana je bila krvožednost njihovih bogova. Feničani su pokopavali bebe u temelje kula i vrata novih gradova, a pre odlučujućih borbi masovno su žrtvovali malu decu vrhovnom bogu Baalu. Tokom opsade Kartagine gradsko je veće odabralo dvesto plemićkih familija koje su trebale Baalu donirati šestomesečne dečake. Tanit (𐤕𐤍𐤕) je bila glavna feničanska boginja zajedno sa svojim suprugom Baal-Hamonom, u njenu čast i u čast njenog supruga su žrtvovali decu, (na slici dole je prikaz Tanite).

- Prvi na svetu su sprečili kvarenje ribe pomoću soli, a upravo je so ta koja je u to vreme bila cenjena po svojoj težini u zlatu, so je ta ona kojoj Feničani duguju svoje bogatstvo

- Grožđe i masline dopremali su u severnu Afriku, koja je potom došla u Španiju, gde se i danas uzgaja, od Egipćana su kupili papirus i izumili ratne mašine

- Verovalo se da je Fenikija domovina urme. Drvo je postalo poznato kao Feniks ili drvo Fenike. Bilo je simbol regiona i bilo je prikazano na feničanskom novcu. Urma u prevodu znači "nošenje prstiju", aludirajući na duguljaste oblike urmi i grozdove u kojima rastu. Naziv plodova urmi (Phoenix dactylifera) sa palme najvjerovatnije potiče od imena naroda Feničana. Grčka mitologija povezuje urme sa besmrtnom pticom Feniksom. U Prirodnoj istoriji Plinije Stariji opisuje pticu Feniks, koja bi svoje gnezdo izgradila na vrhu urme. Posle 500 godina, ptica bi se zapalila od plamena sunca i preporodila bi se iz svog pepela, urma bi umrla i oživela zajedno sa pticom Feniks. Urme se smatraju najstarijim uzgajanim voćem na svetu, koje je prisutno najmanje 50 miliona godina.

- Prvi na svetu su počeli proizvoditi staklo u pećima od običnog peska i sode; od stakla su se izrađivale maske, koje su prekrivale lica tada preminulih. Formiranje stakla Feničani su otkrili slučajno kada je blok sode otopljen na vatri tokom trgovinskog putovanja. To je priča koju je rimski filozof Plinije Stariji ispričao u svojoj knjizi Prirodna istorija. U svojim spisima napisao je sledeće:

"Jednom su mornari plovili na teretnom brodu s teretom i bili zatečeni grmljavinom. Trgovci su se iskrcali na obalu. Bili su gladni. Trgovci su zapalili vatru, ali da biste skuvali nešto za jelo, morali ste nešto staviti ispod kotla. Ali mornari nisu pronašli kamenje na ostrvu. Tada su Feničani s broda doneli blokove sode, na njih su stavili kotao. Nakon što su pojeli i oluja se stišala, odlučili su teret vratiti na brod. U vatri su primetili neobične grudvice nastale prilikom prženja hrane. Tako je čovek naučio kako od sode stvoriti staklo."

- Feničansko pismo (slika dole) je osnova gotovo svih alfabetskih sistema na svetu, rodonačelnik modernog arapskog i hebrejskog pisma, grčkog i latinskog pisma, glagoljice i ćirilice. Feničanska abeceda sastojala se od 22 znaka koji su predstavljali samo suglasnike. Prvi znak zvao se "Aleph" (bik), drugi - "Ulog" (kuća), pisali su zdesna nalevo. Grčki istoričar Herodot je napisao da su Feničani naučili Grke iz Beotije sistemu pisanja koji će na kraju postati grčko pismo. Takođe je primetio da su feničanski trgovci doneli tamjan i cimet na Egejsko more. Najraniji feničanski natpis koji je sačuvan je epitaf Ahirama u Biblosu u Fenikiji, koji datira iz 11. veka pre nove ere i napisan severnosemitskim pismom. Iako su izmislili slova abecede, danas postoji vrlo malo pisanih artefakata. Dok istorijski izvori pominju pesnike i filozofe Fenikije i znamo da su vodili evidenciju o svojim finansijama i verskim uverenjima, sačuvano je samo nekoliko natpisa.

- Prvi su počeli vaditi i proizvoditi ljubičastu boju iz mekušaca, koji je postao simbol kraljevskog luksuza, a ovo dostignuće dogodilo se slučajno: pas je slučajno izgrizao školjku. Ljubičasta boja je pravljena od sekreta morskog puža koji je, kada je bio izložen vazduhu i sunčevoj svetlosti, prošao hemijsku promenu i transformisao se u ono što je postalo poznato kao tirska ljubičasta. Dugo godina bili su prvi i jedini proizvođači ljubičaste boje u svojoj regiji. Samo su Feničani nosili ljubičastu odeću, susedni narodi nisu odmah savladali proizvodnju ove boje. Samo najbogatiji u Egiptu, Mesopotamiji i Maloj Aziji mogli su sebi priuštiti kupovinu odeće ofarbanu ljubičastom bojom. Stari Rimljani će čak Feničane zvati - "Punjani", što otprilike znači "ljudi ljubičaste boje". Bogati predstavnici drugih nacionalnosti kupovali su obojenu odeću od Feničana za prilično veliki novac, pa se dugo vremena ljubičasta boja smatrala bojom monarha, vođa i vladara država. Plinije Stariji je otkrio i objavio metodu kako da se napravi skupa boja, i nije prošlo mnogo vremena pre nego što je stari Rim počeo da pravi sopstvenu ljubičastu boju za carevu garderobu.

- Feničani nisu izmislili samo staklo, abecedu i ljubičastu boju, već i prvi novac. Pre izuma novca trgovina je bila ograničena na razmenu proizvoda, alata i drugih stvari neophodnih za život. Feničani su bili poznati po svojoj ljubavi prema trgovini i putovanjima i prvi su došli na ideju da uvedu jedinstveni univerzalni način razmene, tako je nastao novac. Njihov novac bio je u obliku srebrnih novčića, jedan takav novčić težio je nekoliko stotina kilograma. Nije bilo tako lako ukrasti takav novac. Takav novčić izliven je u obliku pera i imao je 6 drški sa strane kako bi ga robovi mogli nositi.

-Feničani su uglavnom obavljali obalnu plovidbu, prateći obalu do raznih trgovačkih mesta duž afričke i evropske obale. Noću i kada su bili dalje na moru, Feničani su se kretali po zvezdama. U stvari, Severnjača je takođe nazvana Feničanska zvezda jer su je koristili kao referentnu tačku dok su bili na moru. Kao i svi pomorci antike, nikada se nisu dobrovoljno udaljavali od obale izvan granica njene vidljivosti i nikada nisu plivali zimi i noću.

- Nepovoljan teren Fenicije kočio je razvoj poljoprivrede. Među najviše uzgajanim proizvodima bile su palme i vinova loza. Iz prvog su vadili neke vrste ulja, dok su iz drugog dobivali jedan od svojih najistaknutijih proizvoda - vino. Proizvodnja vina nije bila ograničena na Feniciju, već su je kolonisti proizvodili i u svojim kolonijama poput Egipta, Grčke, Španije ili Italije. S druge strane, područje u kojem su živjeli imalo je velike površine šume i Feničani su koristili drvo dobiveno za izgradnju svojih čamaca.Glavni materijal za izgradnju brodova bio je kedar, koji je rastao na teritoriji Fenikije. Drvo je bilo odličnog kvaliteta, što je činilo brodove veoma jakim i otpornim na jaka nevremena. Plovidbu su obezbjeđivali robovi veslači raspoređeni u dva reda i smatraju su izumiteljima prvih galija - višeslojnih čamaca na vesla. Osmislili su dizajn broda s kobilicom, koji ga je učinio stabilnijim, upravljivijim i bržim u pomorskoj plovidbi. Brzina i kapacitet njihovih brodova davali su prednost prilikom napada na mala naselja i teranja zarobljenika u ropstvo. Često Feničani nisu morali nikoga ni napadati, jer su lukavo namamili malu decu na svoje brodove, obećavajući im da će im dati lepe poklone, a zatim odmah otplovili. Za jedno dete možete dobiti bika ili srebrni bokal.

- Ratni zarobljenici su po pravilu uvek odvođeni u ropstvo. Većina od severnih plemena bi rasprodali neželjenu decu. Robovi su se takođe mogli jeftino kupiti u Egiptu i prodati po višoj ceni u drugim regionima. Ljudi sa dugovima su takođe prodati u ropstvo. Feničani su bili posrednici na tržištu, kupovali i prodavali, i činili tržište robljem jednim od svojih najvećih izvora prihoda.

- Zanimljivo je da su trgovali i s narodima s kojima nisu bili u dobrim odnosima. Razvili su takozvanu trgovinu na daljinu. Iskrcali bi svoju robu na obalu i povukli se na svoje brodove. Kupci bi tada prišli robi, pregledali je i ostavili određenu količinu novca ili predmeta za koju su smatrali da odgovara kupljenoj robi i povukli se. Zatim bi se Feničani opet iskrcali i pregledali ponuđenu količinu. Ako im je odgovarala, uzeli bi je i otplovili. U suprotnom, ostavili bi sve na obali i opet se vratili na brodove. I tako je ta trgovina mogla trajati u nedogled. A ako na kraju ne bi bili zadovoljni, uzeli bi svoju robu i otplovili. "Nikada jedna strana nije postupila nepošteno prema drugoj strani, Kartaginjani nisu dirali zlato dok nije odgovaralo ceni njihove robe, a domoroci nikada nisu uzimali robu dok zlato nije oduzeto." napisao je Herodot.

- Feničanska industrija bila je usredotočena na proizvodnju predmeta za trgovinu, bili su veliki majstori u keramici, obojenom staklu i vunenim tkaninama. Potonji su obojeni tirijskom ljubičastom bojom koja se ekstrahirala iz mekušca. Ostali luksuzni predmeti za kojima je bila potražnja bili su nakit, kozmetika ili parfemi.

- Gradovi, prvenstveno Biblos, trgovali su kedrom, hrastom i čempresom koji rastu na obroncima planina. U Egiptu su brodovi i sarkofazi pravljeni od drveta uvezenog iz Fenikije, a u njih su bile smeštene mumije faraona i egipatskih plemića.

- Feničanski moreplovci su, na zahtev faraona Neha II (oko 610 g. p. n. e. –  595 g. p.n.e.), oplovili Afriku, ekspedicija je krenula iz Crvenog mora i posle tri godine se vratila kroz Gibraltar u Egipat. istražili su zapadnu obalu Afrike sve do rta Blanko, hiljadu i pet stotina milja južno od Gibraltara, i osnovali su više trgovačkih središta u onom kraju. Oni su takođe otkrili i ostrva Kapverde, hiljadu i sedam stotina godina pre nego što su se pojavili Portugalci. Navodno su stigli i do Novog sveta hiljadama godina pre Kolumba. Sve je veći broj istoričara koji veruju da su Feničani možda plovili preko mora i iskrcali se u Americi. Prema nekima, postoje dokazi o feničanskoj kulturi među graditeljima humki u Severnoj Americi i Olmecima u južnom centralnom Meksiku. Dokazi o prisustvu Feničana su možda pronađeni i u Ajovi, Nevadi, Oklahomi, Brazilu i Ekvadoru. Kada je "Skelet u oklopu" otkriven u Fol Riveru, Masačusets, 1830-ih, neki istoričari su smatrali da je feničanski brod morao skrenuti sa kursa, pristati u Masačusetsu i ostaviti za sobom jednog od svojih preminulih vojnika. U Masakrskom jezeru u Nevadi je takođe otkriven kameni natpis za koji su neki verovali da je molitva za kišu, napisana na feničanskom jeziku.

- Arheološki dokazi daju činjenice da su prodrli i do Baltičkog mora. Baltičko more je u to doba bilo prava riznica za svakog preduzetnog trgovca. Baltik je bio domovina neke vrste smole odnosno jantara koju su rimske gospođe upotrebljavale za bojenje kose. Kad je crvena kosa već jednom bila u modi, svaka rimska matrona je morala bojiti kosu. Stoga su najstariji trgovački putevi, koji vode iz severnog dela Evrope u južni, bili oni kojima su plovile feničanske lađe sa tovarima jantara (ćilibar).

- Trgovci iz Fenikije i Kartagine su plovili i preko Gibraltarskog moreuza sve do Britanije, odnosno plovili su do Scili ostrva, na jugu Engleske, i tamo menjali mediteransku robu za kalaj iz Kornvola. Nikad im nije bilo dopušteno da stupe na englesko tlo, jer su uživali vrlo rđav glas. Velšani su radije s njima trgovali na neutralnom i nenastanjenom terenu.

- Feničani su isporučili kedrovo drvo za hram kralja Solomona i sami ga izgradili u Jerusalimu (slika dole).

- Feničani su prvi prihvatili hrišćanstvo, istraživanja pokazuju da su postali hrišćani pre nego što su se Jevreji preobratili. Sveti Petar je uzeo svoje prvo sedište u feničanskom gradu Biblosu i otvorio prvu školu za učenike.

- Feničani se u Bibliji nazivaju Filistejcima

- Ljudi žive u Biblosu više od 7000 godina i to ga čini najstarijim stalno naseljenim gradom na svetu. Biblos je inače bio centar kulture i književnosti, samo ime grada potiče od reči koja znači knjiga. Samo ime Biblije vezano je za grad Biblos.

- 350 g. p. n. e.  persijski kralj Artakserks III uništio je Sidon, ubivši sve njegove stanovnike, a 332 g. p. n. e. Aleksandar Veliki učinio je isto s Tirom. Nekoliko vekova potomci feničkih trgovaca i mornara zadržali su vlastiti jezik i kulturu, ali nakon arapskog osvajanja istočnog Sredozemlja konačno su ih izgubili i vremenom asimilovali.