Bucellatum, često se sreće i oblik Panis bucellatus ili pogrešno zapisano
bocelatum, bio je tvrdi vojnički hleb odnosno dvopek u kasnom Rimskom
carstvu i ranom Vizantijskom periodu. Naziv dolazi od latinske reči
buccella, što znači zalogaj, komadić hrane ili mali komad hleba. Zato
Bucellatum doslovno znači hleb podeljen na komade ili vojnički dvopek u
komadima, bucellatum se može razumeti i kao hleb podeljen na manje tvrde
porcije namenjene vojnicima i putnicima. To nije bio mekani svakodnevni hleb
poput Panis quadratus, već veoma suv, tvrd i dugotrajan hleb namenjen
vojnicima, mornarima, putnicima i graničnim garnizonima.
Od iste reči nastaje naziv za elitne telesne stražare u kasnom Rimskom
carstvu, Bucellarii ili ljudi koji jedu gospodarev bucellatum, odnosno
privatni ratnici i pratioci vojskovođa. Taj naziv pokazuje koliko je
bucellatum bio povezan sa vojničkim životom i logistikom.
Bucellatum je bio tvrd kao dvopek, pečen dva puta ili veoma isušen, pravljen
uglavnom od pšeničnog ili ječmenog brašna, lako prenosiv i otporan na
kvarenje nedeljama ili mesecima. Često se lomio u manje komade i potapao u
vino, vodu, supu i sirće, posca kod legionara. Najviše se vezuje za kasno
Rimsko carstvo (III–V vek), vizantijsku vojsku, federatske i konjičke
jedinice. U nekim izvorima spominje se kao standardna vojna hrana uz sušeno
meso, sir, masline, vino ili poscu. Razlika između običnog hleba i
Bucellatuma je ta da je panis bio običan hleb za svakodnevnu ishranu, a
Bucellatum je vojni trajni dvopek za marševe i kampanje.
Bucellatum predstavlja jednu od najvažnijih vrsta trajnog hleba u kasnom
Rimskom carstvu i ranovizantijskoj vojnoj ishrani. Za razliku od
svakodnevnog svežeg hleba koji se brzo kvario, bucellatum je bio pravljen
tako da može dugo da traje tokom vojnih pohoda, dugih marševa i boravka u
udaljenim garnizonima. Njegova osnovna svrha bila je praktičnost,
izdržljivost i lako prenošenje, zbog čega je postao standardni deo vojnih
obroka rimskih i vizantijskih vojnika.
Ovaj tvrdi dvopek pravljen je od jednostavnih sastojaka poput brašna i vode,
a posebnim načinom pečenja i sušenja dobijao je veoma čvrstu strukturu
otpornu na vlagu i kvarenje. Bucellatum se često lomio na manje komade i jeo
uz vino, supu, sirće ili druga svakodnevna vojnička jela. Iako jednostavan
po sastavu, imao je veliki značaj za rimsku vojnu logistiku jer je
omogućavao snabdevanje vojske hranom tokom dugih kampanja.
Bucellatum je zabeležen u više kasnorimskih i vizantijskih izvora, što
potvrđuje da je zaista postojao kao standardna vojna hrana.
Jedan od najstarijih i najvažnijih pisanih pomena vezuje se za kasnorimski
period, posebno za IV i V vek. Reč bucellatum pojavljuje se u vojnim i
administrativnim tekstovima koji opisuju ishranu vojske i snabdevanje trupa.
Rimski Codex Theodosianus, je zbirka rimskih zakona, gde se navodi da se
tokom ekspedicija rimski vojnik mora snabdeti sa "buccellatum ac panem,
vinum quoque atque acetum, sed et laridum, carnem verbecinam", ili u prevodu
"dvopek i hleb, vino i sirće, ali i slanina i ovčetina“. Vojnici su trebali
da imaju dvopek, ovčetinu i sirće (posca) dva dana, a zatim da imaju jedan
dan hleba, vina i slanine. Vojnicima je naređeno da prikupe dvadeset dnevnih
obroka iz državnih skladišta pre duge kampanje i sami nose ove obroke.
Avidius Cassius, general koji se pobunio protiv Marka Aurelija, naredio je
svojim trupama da ne nose ništa osim "laridum ac buccellatum at que
acetum", slanina, buccellatum i kiselo vino.
Dakle postoji istorijski zapis da je bucellatum postojao, postoje opisi
njegove upotrebe i osobina, ali ne postoji kompletno sačuvan originalni
recept korak po korak iz antičkog izvora. Jedan od poznatih kasnoantičkih
pomena nalazi se kod Procopius, koji u grčkom koristi oblik βουκελλάτον
(boukellaton), odnosno latinski bucellatum. Pošto je Prokopije pisao na
grčkom, ne postoji njegov originalni latinski tekst, ali postoji
kasnolatinska vojna terminologija gde se koristi oblik bucellatum. On
opisuje kako vizantijski vojnici tokom pohoda nose suvi hleb i vojničke
obroke koji se nazivaju boukellaton (grčki oblik latinskog bucellatum). Kod
njega se jasno vidi da je to bio trajni vojnički hleb namenjen dugim
kampanjama. Jedan od često citiranih izraza iz kasnorimske tradicije glasi:
Bucellatum et carnem militibus distribui.
Srpski prevod:
Bucellatum i meso podeliti vojnicima.
Ovde se vidi da je bucellatum tretiran kao standardni deo vojnog sledovanja.
Takođe, u vezi sa elitnim ratnicima Bucellarii pojavljuje se objašnjenje
njihovog naziva:
Bucellarii dicti sunt a bucellato.
Srpski prevod:
Bucellariji su nazvani po bucellatumu.
To znači da su naziv dobili po vojničkom dvopeku odnosno obroku koji su
primali od svog gospodara ili zapovednika.
Postoje i administrativni zapisi iz kasnog Rimskog carstva koji govore o
raspodeli žita, hleba i suvih vojnih obroka, mada ne opisuju detaljan
recept. U tim dokumentima bucellatum se pojavljuje kao deo standardnih
vojnih zaliha namenjenih legionarskim jedinicama, graničnim garnizonima,
mornarici i konjici.
Za razliku od nekih rimskih jela iz De Agri Cultura ili De Re Coquinaria,
nije sačuvan potpuno detaljan originalni recept za bucellatum, nijedan
poznati antički autor nije ostavio detaljno uputstvo tipa tačne mere, vreme
pečenja i kompletan postupak. Međutim, istorijski opisi dovoljno jasno
pokazuju da je reč o veoma tvrdom, suvom vojničkom hlebu nalik kasnijem
mornarskom dvopeku.
Ne postoji sačuvan potpuno precizan originalni recept za bucellatum u obliku
kakav danas imamo za neka druga rimska jela, ali postoje indirektni opisi i
istorijski podaci iz kojih se može napraviti veoma verna rekonstrukcija.
Međutim, iz vojnih i administrativnih izvora zna se nekoliko važnih stvari
pravljen je od pšeničnog ili ječmenog brašna, imao je veoma malo vlage, bio
je tvrd i dugo trajao, često je dodatno sušen nakon pečenja, mogao je da se
lomi na komade, vojnici su ga često potapali u tečnost pre jela.
Na osnovu rimskih tehnika pečenja može se rekonstruisati približan
autentičan recept, grubo pšenično brašno, voda, malo soli, tvrdo umešeno
testo, dugo pečenje na nižoj temperaturi i dodatno sušenje dok hleb ne
postane gotovo potpuno tvrd.
Važno je napomenuti da su mnogi sačuvani kasnorimski vojni tekstovi
fragmentarni i često poznati kroz kasnije prepise, pa nisu svi izrazi deo
jedne velike kuvarske ili književne celine kao kod De Re Coquinaria.
Međutim, ovi termini jasno potvrđuju istorijsku upotrebu reči bucellatum u
vojnom kontekstu.
Buccellatum kao termin se u rimskim izvorima najčešće pojavljuje kasnije i
odnosi se na vojni dvopek ili tvrdi vojnički keks, a ne na jedan fiksni
recept kroz celu istoriju. Zbog toga se kroz epohe menja tehnologija, brašno
i trajnost, ali osnovna ideja ostaje ista, hleb koji može da preživi marš,
vlagu i vreme.
U nastavku su rekonstrukcije po epohama od Rimske Republike do pada Zapadnog
carstva, zasnovane na rimskim praksama, arheologiji i kasnijim vojnim
logistikama.
Period Rimske Republike 300–30. p. n. e.
Panis durus militis - rani vojnički hleb, hleb discipline i preživljavanja
U periodu Republike, rimska vojska još uvek nije imala potpuno razvijenu
logistiku. Vojnik je bio i graditelj i ratnik, a hrana je morala da bude
jednostavna, stabilna i samodovoljna. Ovaj rani oblik buccellatum-a je
zapravo prelaz između svežeg hleba i sušenog ratnog obroka.
U ovom periodu još nema profesionalnih vojnih pekara. Hleb se pravi u kućnim
uslovima ili u logoru na terenu. Prvo se pravi vatra direktno na zemlji ili
u plitkoj jami. Kada drvo izgori, ostaje žar i pepeo. Testo se stavlja
direktno na vreo kamen ili metalnu ploču ili u debeli sloj pepela.
Preko testa se stavlja vruć pepeo i žar (gornje i donje pečenje bez rerne).
Pečenje traje 30–60 minuta, zavisno od debljine. Nakon toga hleb se često
ostavlja da se suši pored vatre još nekoliko dana.
Karakter ovog perioda je da nema kontrole temperature, hleb je često spolja
zagoreo, unutra suv, tipično za vojničko preživljavanje.
Sastojci:
1 kg grubo mlevenog pšeničnog brašna
600–700 ml vode
8 g soli
10–15 ml maslinovog ulja
Priprema:
Zrna pšenice se melju grubo, gotovo kao krupica, ovo daje hlebu vojničku
strukturu koja se ne kvari lako. U većoj posudi sjediniti pšenično brašno i
so ravnomerno. Postepeno dodavati vodu u brašno i mešati rukom, dodati
maslinovo ulje. Mesiti najmanje 15 minuta, testo pritiskati dlanovima,
razvlačiti i savijati, površina testa treba da ostane blago neravna, testo
treba da bude gusto, čvrsto i kompaktno, ne mekano. Testo podeliti na 2-3
dela i svaki deo spljoštiti i oblikovati u ravnu okruglu pogaču identične
veličine prečnika 15 cm, debljine 1,5 cm, površinu izbosti drvenim štapićem
ili nožem da para izlazi tokom pečenja. Peći oko 30-40 minuta u jako
zagrejanoj glinenoj peći ili ispod pepela. Temperatura je visoka, ali ne
kontrolisana. Nakon pečenja, hleb se ostavlja pored vatre ili na suncu 1–2
dana. Cilj je da izgubi vlagu i postane tvrd.
Ovaj hleb predstavlja disciplinu Republike, tvrd kao vojni život,
jednostavan kao zakletva legionara i ne kvari se kao lojalnost Rimu.
Rani Principat August – 1. vek n. e.
Buccellatum castrense - hleb organizovane moći
Sa Augustom, rimska vojska postaje profesionalna institucija. Hrana više
nije improvizacija, ona je deo sistema. Buccellatum postaje standardizovan
vojni proizvod.
Sa profesionalizacijom vojske pojavljuju se prve logorske pekare, u logoru
se gradi glinena kupolasta peć (rani tip “fornax”). Vatra se loži unutra,
direktno u peći. Kada se zidovi dovoljno zagreju žar se izbacuje ili gura u
stranu. Testo se ubacuje direktno na vreo pod peći. Otvor se zatvara glinom
ili metalnim pločama. Pečenje traje oko 25–40 minuta. Karakteristika hleba
je da je hleb ravnomerniji, stvara se stabilnija temperatura nego u
Republici, ovo je početak vojne standardizacije.
Sastojci:
1 kg fino prosejanog pšeničnog brašna
650 ml vode
10 g soli
20 ml fermentisanog testa, prirodni kvasac (starter)
Priprema:
U keramičkoj posudi razmutiti vodu i kiseli testo i ostaviti 30-60 minuta,
cilj je blaga fermentacija, ne jako dizanje. Pšenično brašno sipati u drvenu
ili keramičku posudu, dodati so i mešati na suvo, dobro ih izmešati rukom da
se ravnomerno rasporede, u sredini napraviti udubljenje i dodavati kvasnu
vodu postepeno i mešati kružnim pokretima, mesiti 15 minuta dok se ne dobije
elastično, kompaktno testo. Testo pokriti krpom i ostaviti 1 sat na toplom
mestu da fermentiše. Testo podeliti na 4 dela i svaki deo spljoštiti i
oblikovati u ravnu okruglu pogaču identične veličine prečnika 15 cm,
debljine 1 cm, površinu izbosti drvenim štapićem ili nožem da para izlazi
tokom pečenja, površinu izbosti drvenim štapićem ili nožem da para izlazi
tokom pečenja. Peći oko 35 minuta u jako zagrejanoj vojnoj peći, fornax
castrensis. Kada je gotov hleb se seče na polovine ili četvrtine i suši se
dodatnih 12–24h.
Ovo je hleb reda i hijerarhije, svaki vojnik jede isto, svaki komad je
kontrolisan, hrana odražava vojnu disciplinu imperije.
Period ranog Rimskog carstva - Visoki Imperijum 2. vek n. e.
Buccellatum officiale - standard imperije
U 2. veku Rim dostiže vrhunac logistike. Legije su globalni sistem.
Buccellatum postaje industrijski standardizovan vojni proizvod, gotovo kao
vojni keks. Ovo je zlatno doba rimske logistike. Svaka veća legija ima
stalne pekare unutar kastruma. Postoje profesionalne logorske pekare, fornax
castrensis, peći su ciglene ili kamene, stalno građene strukture. Imaju
odvojen prostor za loženje i pečenje. Loži se drvo ili ugalj u posebnoj
komori. Toplota se ravnomerno širi kroz zidove. Hleb se ubacuje u stabilno
zagrejanu komoru. Pečenje je kontrolisano 30–45 minuta, ista temperatura za
svaku seriju, hleb se odmah preseca i ide u prostor za sušenje (vazdušna
ventilacija). Ovo je prva industrijska proizvodnja hleba i uniformnost za
celu vojsku, manje otpada, više logistike.
Sastojci:
1 kg pšeničnog brašna
550 ml vode
10 g soli
15 ml maslinovog ulja
Priprema:
U većoj posudi sjediniti pšenično brašno i so ravnomerno. Postepeno dodavati
vodu u brašno i mešati rukom, dodati maslinovo ulje. Mesiti najmanje 15
minuta, testo pritiskati dlanovima, razvlačiti i savijati, površina
testa treba da ostane blago neravna, testo treba da bude gusto, čvrsto i
kompaktno, ne mekano. Testo podeliti na 4 dela i svaki deo spljoštiti i
oblikovati u ravnu okruglu pogaču identične veličine prečnika 15 cm,
debljine 1 cm, površinu izbosti drvenim štapićem ili nožem da para izlazi
tokom pečenja. Peći oko 30-40 minuta u jako zagrejanoj glinenoj peći. Zatim
hlebove izvaditi i prirodno ih sušiti 24 sata. Nakon toga ih kratko prepeći
10-15 minuta.
Ovo je hleb imperijalne kontrole, sve je standardizovano, svaki vojnik u
Carstvu jede isti oblik, predstavlja simbol jedinstva Rimskog sveta.
Period kasnog Zapadnog rimskog carstva 3–5. vek n. e.
Buccellatum tardum - hleb krize i opstanka
Kasno carstvo je vreme kriza, inflacije i nesigurnih granica. Hrana postaje
lošijeg kvaliteta, ali nužna za preživljavanje vojske koja se sve više bori
na granicama.
U kasnom carstvu dolazi do raspada centralne logistike. Pečenje postaje
neujednačeno i regionalno različito. Način pečenja je bio u improvizovanim
glinenenim pećima, male, brzo građene peći u tvrđavama sa slabom izolacijom
i varijabilnom temperaturom, drugi način je bio na metalnim pločama iznad
vatre, koristi se kada nema peći, brzo, ali nekonzistentno i treći način je
u ostacima urbanih pekara, u gradovima još postoje profesionalne pekare,
koriste se stare rimske peći ali sa lošijim brašnom i manjim kontrolama.
Karakteristika hleba je neujednačen kvalitet, hleb je često prepečen ili
nedopečen i zavisi od regiona i dostupnosti resursa
Sastojci:
600 g pšeničnog brašna
400 g ječmenog brašna
500–550 ml vode
5–8 g soli
20 ml kiselog testa
Priprema:
U keramičkoj posudi razmutiti vodu i kiseli testo i ostaviti 6–12 sati, cilj
je blaga fermentacija, ne jako dizanje. Obe vrste brašna sipati u drvenu ili
keramičku posudu, pšenica i ječam se mešaju radi ekonomije, dodati so i
mešati na suvo, dobro ih izmešati rukom da se ravnomerno rasporede, u
sredini napraviti udubljenje i dodavati kvasnu vodu postepeno i mešati
kružnim pokretima, mesiti 15 minuta dok se ne dobije čvrsto, kompaktno
testo. Testo pokriti krpom i ostaviti 6-12 sati na toplom mestu da
fermentiše. Testo podeliti na 4 dela i svaki deo spljoštiti i oblikovati u
ravnu okruglu pogaču, debljine 2 cm, površinu izbosti drvenim štapićem ili
nožem da para izlazi tokom pečenja. Peći oko 35 minuta u jako zagrejanoj
glinenoj peći ili na metalnoj ploči iznad vatre. Zatim smanjiti temperaturu
i sušiti još oko 1 sat. Hleb ostaviti 2–3 dana uz vatru ili na suncu, cilj
je ukloniti svu vlagu.
Ovo je hleb opstanka, ne moći, više nije simbol Rima, nego njegovog
preživljavanja, grublji, siromašniji, ali i dalje funkcionalan, predstavlja
kraj jedne civilizacijske logistike.
Kasnorimski i ranovizantijski period 5-6 vek n.e.
Buccellatum je bio tvrdi vojnički hleb kasnog Rimskog carstva i
ranovizantijskog perioda. Njegova osnovna svrha nije bila mekoća ili bogat
ukus, već dugotrajnost, otpornost i lako prenošenje tokom vojnih pohoda.
Rimskim vojnicima bio je potreban hleb koji može da izdrži višenedeljne
marševe, vlagu, promene temperature i dugo skladištenje bez kvarenja. Upravo
zato razvijen je buccellatum, veoma tvrd i suv dvopek koji je mogao dugo da
traje.
Ovakav hleb posebno se vezuje za kasnorimsku vojsku, granične garnizone i
konjicu. Vojnici su ga često nosili u vrećama zajedno sa sušenim mesom,
sirom i sirćetom. Pošto je bio veoma tvrd, pre jela se obično potapao u
vino, vodu, čorbu ili poscu kako bi omekšao.
Autentična rekonstrukcija recepta za Buccellatum
Sastojci:
350 g grubog integralnog pšeničnog brašna
80 ml mlake vode
5 g soli
10 g maslinovog ulja ili svinjske masti
Priprema:
U veliku posudu sipati integralno pšenično brašno i so. Dobro ih izmešati
kako bi se so ravnomerno rasporedila kroz brašno. Postepeno dodavati mlaku
vodu veoma polako. Vodu ne treba sipati odjednom jer testo mora ostati veoma
tvrdo. Cilj nije mekano testo poput savremenog hleba, već gusta i čvrsta
masa sa veoma malo vlage, hleb je morao imati minimalnu količinu vlage kako
bi dugo trajao. Dodati maslinovo ulje ili mast tokom mešenja, masnoća se
koristi radi bolje trajnosti i čvrstine. Testo mesiti najmanje 10–15 minuta.
Tokom mešenja testo će biti tvrdo i teško za obradu. To je normalno i upravo
takva struktura daje dugotrajnost ovom vojničkom hlebu. Kada testo postane
potpuno kompaktno, ostaviti ga da odmori 20 minuta pokriveno lanenom krpom.
Testo razvući na približno 1 cm debljine. Zatim iseći manje okrugle ili
četvrtaste komade. Na svakom komadu napraviti nekoliko rupica nožem ili
drvenim štapićem kako bi vlaga lakše izlazila tokom pečenja i sušenja. Peče
se u glinenoj peći ili na zagrejanom kamenu ili pod metalnim poklopcem
prekrivenim žarom. Peče se u dva ciklusa, prvo pečenje traje oko 30-40
minuta na 180°C, dodatno drugo sušenje traje 60–90 minuta na nižoj
temperaturi 120–140°C. Hleb se potpuno suši do tvrdoće. U modernijoj
varijanti rernu zagrejati na 180°C. Komade testa peći 50 minuta. Hleb treba
da postane tvrd i blago zlatan, ali ne previše taman. Nakon prvog pečenja
smanjiti temperaturu na 115°C i nastaviti sušenje još 2–3 sata. Vrata rerne
mogu ostati blago otvorena kako bi para izlazila napolje. Ovaj deo procesa
je najvažniji jer upravo dodatnim sušenjem buccellatum dobija svoju
karakterističnu tvrdoću i dugotrajnost. Kada se potpuno osuši, ostaviti ga
da se ohladi unutar ugašene rerne.
Pošto je bio veoma tvrd, buccellatum se retko jeo potpuno suv. Vojnici su ga
obično potapali u vino, umakali u poscu, mrvili u čorbe ili lomili na manje
komade. Na taj način mogao je lakše da se jede tokom dugih pohoda.
Buccellatum je predstavljao simbol vojne discipline, izdržljivosti,
jednostavne ali efikasne ishrane rimske organizacije i logistike.
Buccellatum kroz rimsku istoriju nije bio recept u modernom smislu, već
tehnološki koncept preživljavanja hrane.
Njegova važnost nije bila u luksuzu već u praktičnosti. Rimljani su veoma
dobro razumeli da vojska ne može opstati bez stabilne hrane koja dugo traje.
Upravo zbog toga ovakav tvrdi vojnički hleb postao je jedan od temelja
kasnorimske vojne ishrane.
Naziv elitnih ratnika Bucellarii verovatno je povezan upravo sa ovim hlebom,
što pokazuje koliko je buccellatum bio duboko povezan sa vojničkim životom i
svakodnevicom kasnog Rimskog carstva.
Buccellatum nije bio običan hleb već važan deo vojnog života kasnog Rimskog
carstva. Njegova jednostavna izrada, tvrda struktura i dugotrajnost
pokazivali su koliko je rimska vojska razmišljala praktično kada je u
pitanju ishrana tokom ratova i dugih pohoda. Dok su stanovnici gradova mogli
svakodnevno da jedu svež hleb iz pekara, vojnicima je bila potrebna hrana
koja može da opstane daleko od naselja i bez stalnog snabdevanja. Upravo
zato je buccellatum imao veliki značaj u vojnoj svakodnevici.
Njegova tvrdoća nije predstavljala nedostatak već osobinu koja mu je
omogućavala da traje dugo i ostane upotrebljiv čak i nakon višenedeljnih
putovanja. Vojnici su ga nosili kroz različite krajeve carstva, od toplih
mediteranskih oblasti do hladnih pograničnih utvrđenja. Takav hleb bio je
deo discipline i organizacije rimske vojske, jer je obezbeđivao siguran
izvor hrane u trenucima kada sveža hrana nije bila dostupna.
Istovremeno, buccellatum pokazuje koliko je rimska civilizacija pridavala
značaj logistici. Rimljani su razumeli da velika vojska ne može opstati samo
snagom oružja, već i stalnim snabdevanjem hranom koja je jednostavna,
izdržljiva i laka za prenošenje. Zbog toga je ovaj vojnički dvopek postao
jedan od simbola praktične strane rimske vojne moći.
Iako je pravljen od veoma skromnih sastojaka, njegov značaj bio je mnogo
veći od običnog hleba. On predstavlja svakodnevni život rimskih vojnika,
njihovu izdržljivost, dugotrajne marševe i način na koji je rimska vojska
uspevala da opstane na ogromnim prostorima carstva. Danas rekonstrukcija
buccellatuma ne predstavlja samo pripremu starog recepta, već i pokušaj da
se razume kako je izgledala stvarna ishrana ljudi koji su vekovima čuvali i
širili granice Rimskog carstva.
Moderni recept:
Sastojci:
300 g pšeničnog brašna
1 kašičica morske soli
1 kašika maslinovog ulja
voda
Priprema:
Pomešajte sve sastojke i mešajte uz postepeno dodavanje vode, mešajte dok ne
dobijete homogenu masu. Dobijeno testo pecite u rerni, dok ne porumeni, oko
15 do 20 minuta na temperaturi od 250°C. Ostavite ga da se hladi u
rerni nekoliko sati. Ako je još uvek vlažan, pecite u rerni sve dok se ne
osuši. Kada je gotovo i ohladi se izlomite ga na krupnije komade.
Bucellatum se jeo suv ili natopljen u poski ili omekšano u gulašu, služi se
još i uz masline i orahe.
To je tvrd dvopek, pečen duže vreme, dva puta na niskim temperaturama, tako
se osigurava da nema vlage u njemu. Zbog toga je bucellatum savršen za
vojnike, bez vlage traje duže vreme, idealan za produžene vojne kampanje,
gde bi loši vremenski uslovi brzo pokvarili običan hleb. Bio je popularan
među vojnicima tako da su oni vremenom postali poznati pod nadimkom
bucellarii.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Нема коментара:
Постави коментар