Antička kuhinja: Buccellatum - Vojni dvopek

Tradicionalna rimska kuhinja III vek p.n.e.


Rimski Codex Theodosianus, je zbirka rimskih zakona, gde se navodi da se tokom ekspedicija rimski vojnik mora snabdeti sa "buccellatum ac panem, vinum quoque atque acetum, sed et laridum, carnem verbecinam", ili u prevodu "dvopek i hleb, vino i sirće, ali i slanina i ovčetina“. Vojnici su trebali da imaju dvopek, ovčetinu i sirće (posca) dva dana, a zatim da imaju jedan dan hleba, vina i slanine. Vojnicima je naređeno da prikupe dvadeset dnevnih obroka iz državnih skladišta pre duge kampanje i sami nose ove obroke. Avidius Cassius, general koji se pobunio protiv Marka Aurelija, naredio je svojim trupama da ne nose ništa osim "laridum ac buccellatum at que acetum",  slanina, buccellatum i kiselo vino.

Sastojci:
300 g pšeničnog brašna
1 kašičica morske soli
1 kašika maslinovog ulja
voda

Priprema:
Pomešajte sve sastojke i mešajte uz postepeno dodavanje vode, mešajte dok ne dobijete homogenu masu. Dobijeno testo pecite u rerni, dok ne porumeni, oko 15 do 20 minuta na temperaturi od 250°C.  Ostavite ga da se hladi u rerni nekoliko sati. Ako je još uvek vlažan, pecite u rerni sve dok se ne osuši. Kada je gotovo i ohladi se izlomite ga na krupnije komade.
Bucellatum se jeo suv ili natopljen u poski ili omekšano u gulašu, služi se još i uz masline i orahe.

To je tvrd dvopek, pečen duže vreme, dva puta na niskim temperaturama, tako se osigurava da nema vlage u njemu. Zbog toga je bucellatum savršen za vojnike, bez vlage traje duže vreme, idealan za produžene vojne kampanje, gde bi loši vremenski uslovi brzo pokvarili običan hleb. Bio je popularan među vojnicima tako da su oni vremenom postali poznati pod nadimkom bucellarii.

Maslinovo ulje se dobija ceđenjem plodova masline i ima široku upotrebu počev od kulinarstva, kozmetike i medicine do hrišćanske tradicije u kojoj se koristi u obredima bogosluženja. Veoma je cenjeno kao dijetetski proizvod zbog visokog sadržaja nezasićenih masnih kiselina i polifenola. Prisutnost vitamina E i drugih sastojaka, uz odličnu kompoziciju nezasićenih masnih kiselina, razlog je preporuke tog ulja kao glavnog izvora masti u svakodnevnoj prehrani. Blagotvorno dejstvo maslinovog ulja na ljudski organizam poznato je kako u narodnoj, tako i u stručnoj medicini. Koristi se kao lek protiv opekotina, za čišćenje organizma, protiv crevnih i želudačnih upala, kao sredstvo za uništavanje različitih vrsta bakterija. Dobro je za srce i krvne sudove, a ima i veoma važnu ulogu u ublažavanju bolova od reumatoidnog artritisa. Antioksidansi i zdrave masne kiseline u njegovom sastavu snižavaju loš (LDL) holesterol. 






Maslinovo ulje je čest sastojak kozmetičkih preparata, posebno onih koji se koriste za suvu, oštećenu kožu, kožu koja je podložna ekcemima, kao i preparata za sunčanje. Savetuje se njegova upotreba u kućnoj radinosti za izradu maski za lice, kosu i telo. Osnovni je sastojak mediteranske kuhinje, posebno hladno ceđeno kao dodatak raznim salatama. Osim dokazane lekovite i hranljive, priznaje mu se i veoma moćna afrodizijačka uloga. Na tržištu se proizvodi u tri nivoa kvaliteta - rafinirano, devičansko i ekstra devičansko.

Pročitajte više >>                                                               << Vratite nazad