Antička kuhinja: Gulaš od tilapije i ječma

 

3500 g. p. n. e.

"Gledam tilapiju u njenoj pravoj prirodi, vozeći brzi brod u njegovim vodama."

- Iz knjige dolaska u svetlost, poznatija kao Knjiga mrtvih, 2. ili 1. milenijum p. n. e.

Sveža ili osušena riba je u Egiptu bila svakodnevna hrana za običan narod ali je bila zabranjena svakom posvećenom biću, faraonu ili svešteniku. Riba je ćutljivo biće što zbunjuje, skriveno, ali blistavo pod zelenilom reke Nil, biće koje je u vodi bilo sudionik strašnih drama. Tako su se svakog dana u na kraju sveta, jedna riba peraja ukrašenim ružama i druga sa perajima plave boje na tajnovit način uobličavali u ljude i služeći na lađi boga Ra nogoveštavali dolazak čudovišta Apopisa.

Brojni prikazi iz grobnica svedoče da su Egipćani naročito uživali u lovu na razne vrste riba, a vrlo je popularan bio lov na ribe u močvarnim područjima. Tokom razdoblja faraonskog Egipta ribolov ima dvojaku funkciju. Njegova primarna funkcija ulova ribe zbog ishrane ostaje i dalje, ali tada se takođe javlja neka vrsta sportskog ribolova zbog zabave viših slojeva društva. Osim divljih vrsta riba koje žive u Nilu i u jezeru Moeris, stari Egipćani uzgajaju ribu u brojnim ribnjacima u sklopu hramskih kompleksa ili imanja bogatih slojeva društva, ali pre svega zbog ishrane. Lov na ribe zbog zabave uglavnom se odvijao u močvarnim područjima oko Nila ili na samoj reci Nil. Stari Egipćani poznavali su više načina ulova ribe. Riba se lovila iz čamaca uz pomoć ribarskih mreža, štapova za pecanje sa udicama, koplja ili harpuna, neke vrste malenih strelica od trske, ili su je lovili goloruki. Lovile su se sve vrste rečne i morske ribe koje su se mogle pronaći u Nilu, jezeru Moeris, močvarnim područjima delte ili na sredozemnoj obali,odnosno u Crvenom moru.

U Nilu su pecali najčešće grgeča i jegulju, a imućniji Egipćani mogli su da uživaju i u jelima spremljenim od soma, šarana, tilapije i cipala.

Riba tilapija je bila zastupljena u egipatskoj kulturi, umetnosti i religiji, kao u egipatskoj ishrani. Bila je popularan oblik za boce i palete za šminku, tilapija je predstavljena svojim sopstvenim hijeroglifom, K1. Po egipatskoj mitologiji tilapija pomaže da se vodi brod Sunca dok plovi nebom, kao u gore navedenom citatu iz Knjige mrtvih, tilapija predstavlja  zbir magijskih čarolija za uvođenje duhova u zagrobni život. Tilapija je takođe bila povezana sa Hathorom, boginjom ljubavi i žena, i smatrana simbolom plodnosti i obnove. Takvo uzvišeno značenje je možda proisteklo iz pogrešnog tumačenja ponašanja tilapije. Kada opasnost preti, sitne ribice bebe plivaju u usta svoje majke radi zaštite (fenomen koji se naziva usta-muljenje, takođe primećen kod drugih vrsta riba). Drevni ljudi koji su videli tilapiju, kako izlaze iz usta mame, verovatno su verovali da odrasla riba čudesno stvara bebe.Ali pre više hiljada godina u Egiptu, riba tilapija već je bila uzgajana u zatvorenim ribnjacima i zarobljena mrežama i kopljima iz životvorne reke Nil.

Ova vrsta jela se pravila na sledeći način:

Sastojci:

1 cela, očišćena tilapija

1/2 čaše ječma

1.5 l vode

4 praziluka, oprani i isečeni na koren i list

1 kašičica soli

Priprema:

Isperite ječam i stavite ga u posudu sa vodom. Stavite da proključa, dodajte samo korenje praziluka, i kuvajte 30 minuta. Koristite kašiku da uklonite penu koja se uzdiže do vrha (višak skroba iz ječma). Uklonite korenje praziluka. Izrežite tilapiju na komade, dodajte ribu u vodu i so i kuvajte oko 10 minuta na srednjoj vatri. Smanjite toplotu, dodajte ostatak sitno seckanog lišća praziluka i kuvajte još 5 minuta.

Tilapija (lat. Tilapia) je vrsta tropske ribe. Naziv tilapija je zajedničko ime za različite vrste tri roda: Tilapia, Sarotherodon i Oreochromis. One su deo familije ciklida (Cichlidae). Sam naziv tilapija najverovatnije potiče od afričke behuana reči "thiape" što znači riba. Ona je autohtona afrička riba i gajila se na tim prostorima i pre 3.000 godina. 100 grama mesa tilapije sadrži 128 kalorija, 0 g ugljenohidrata, 26 g proteina, 3 g masti, 31% vitamina B12, 24% niacina, 20% fosfora, 78% selena, 20% kalijuma. Prehrana im je raznolika: biljni materijal, detritus, ličinke, vodeni beskičmenjaci. Nastanjuju slatke, boćate, a zalaze i u slane vode gde grade gnezda. Uzgajaju se za hranu u akvakulturi širom sveta. Neretko se unose u određena područja npr. zbog uklanjanja viška vodenoga bilja ili uništavanja ličinki komaraca. Nakon rešavanja početnoga problema same postaju problem jer su opasne invazivne vrste.

U običnim porodicama kuvanje je bilo posao domaćice, ali veća i bogatija domaćinstva zapošljavala su poslugu za rad u kuhinji, kao i kuvara, najčešće muškarca, koji je pripremao hranu. Egipćani su kuvali nad otvorenom vatrom, ali su imali i peći, pa su hranu kuvali, pekli ili pržili. Za pripremanje hrane koristili su činije, ćupove i lonce. Posuđe je uglavnom bilo izrađeno od gline, dok su samo najbogatiji koristili ono izradeno od bronze i srebra. Poznavali su i druge kuhinjske alatke koje i danas koristimo u kuhinji kao što su tučak, avan i sito.

Pročitajte više >>                                                    << Vratite nazad

Antička kuhinja: Pečeno goveđe meso

Egipćani su pokojnicima ostavljali hranu u grobovima, tako da se danas o njihovoj ishrani puno zna ali i zahvaljujući istraživanjima drevnih grobnica. Hleb, urme i beli luk su se zbog tople i suve klime očuvali i do danas.

Meso mnogim Egipćanima u to vreme nije bilo dostupno, ako se jede samo meso, ono je obično na žaru kao kebab, pečeno ili punjeno pirinčem koji se uvozio iz Persije. Dakle, u zavisnosti od porodičnog budžeta, meso se konzumiralo jednom ili dva puta nedeljno, a možda samo jednom ili dva puta mesečno. Stari Egipćani su ishrani poklanjali puno pažnje, što dokazuje i mnoštvo ostataka različite hrane ostavljane u grobnicama kako bi pokojnik na drugom svetu imao sve ono što mu je bilo važno i na ovom. U to doba najviše se konzumirala govedina, živina, kolači, vino i pivo. Takva hrana se prinosila bogovima svaki dan tri puta, pre nego što bi je sveštenici odneli kući i jeli.

Bogatijem sloju stanovništva je bila dostupna govedina, zatim meso vola, antilope, gazele, pataka i gusaka, divljih ptica, prepelica i jarebica, dok je siromašniji sloj birao svinjetinu, sitnu živinu i ribu. Možda baš zato što je bila hrana siromašnih, svinjetina nikad nije pokojnicama ostavljana u grobove, dok je riba na večni put sa mrtvima kretala samo ponekad.

Konzumirali su i ovčije i kozje meso ali je ono bilo izuzetno skupo jer je zemljišta za ispašu bilo veoma malo. Meso se kupovalo u kasapnicama, baš kao i danas. Svinjsko meso retko su jeli jer su, kao i mnogi tadašnji stanovnici Mediterana, Feničani i Jevreji, smatrali da svinje prenose lepru. Za pripremu hrane koristili su različite vrste ulja i životinjske masti. Egipatski jezik poznaje više od 20 različitih imena za biljna ulja dobijena od susama, lana, semena rotkvice, rena, šafranike, masline... Renovo ulje bilo je posebno popularno. Ulja i masti uglavnom su se koristili za prženje mesa i povrća, iako se hrana takođe kuvala u mleku ili puteru.

Ova vrsta jela se pravila na sledeći način:

Sastojci:

1 kg goveđeg mesa

Za sos:

1 praziluk, sitno seckan

1 glavica crnog luka, sitno seckano

5 čenova belog luka

1 kašika susamovog ulja

1 kašičica mlevenog semena korijandera

1 kašičica soli

300 ml goveđe supe

Priprema:

Stavite meso u veliki tiganj i pokriti sa dosta vode. Pustite da provri, onda smanjite temperaturu pa kuvajte još oko 150 minuta ili dok ne omekša. Izvadite iz tiganja na tanjir i poklopite.

Izmešajte sve začine da se formira pasta zatim sipajte u činiju. Sipati u pastu goveđu supu. Sve to pomešati i sjediniti da bi se dobio sos za preliv.

Stavite kuvano meso u pećnicu, koja je prethodno zagrejana na 160°C i peći 1 sat. Kada je meso gotovo, izvaditi da se ohladi i odstoji 20 minuta.

Servirati pečenje uz sos.

U običnim porodicama kuvanje je bilo posao domaćice, ali veća i bogatija domaćinstva zapošljavala su poslugu za rad u kuhinji, kao i kuvara, najčešće muškarca, koji je pripremao hranu. Egipćani su kuvali nad otvorenom vatrom, ali su imali i peći, pa su hranu kuvali, pekli ili pržili. Za pripremanje hrane koristili su činije, ćupove i lonce. Posuđe je uglavnom bilo izrađeno od gline, dok su samo najbogatiji koristili ono izradeno od bronze i srebra. Poznavali su i druge kuhinjske alatke koje i danas koristimo u kuhinji kao što su tučak, avan i sito.

Od povrća su koristili okru, zelenu salatu, celer, kupus, repu, sočivo, grašak, leblebiju, bob i druge mahunarke. Naročito su voleli praziluk, crni i beli luk, zbog jakog ukusa, a takođe su poznavali i njihova lekovita svojstva. Povrće se često služilo uz dodatak ulja i sirćeta, a upotrebljavalo se i sirovo, kao što je na primer celer.

Pročitajte više >>                                                    << Vratite nazad

Antička kuhinja: Goveđa supa

Egipćani su pokojnicima ostavljali hranu u grobovima, tako da se danas o njihovoj ishrani puno zna ali i zahvaljujući istraživanjima drevnih grobnica. Hleb, urme i beli luk su se zbog tople i suve klime očuvali i do danas.

Meso mnogim Egipćanima u to vreme nije bilo dostupno, ako se jede samo meso, ono je obično na žaru kao kebab, pečeno ili punjeno pirinčem koji se uvozio iz Persije. Dakle, u zavisnosti od porodičnog budžeta, meso se konzumiralo jednom ili dva puta nedeljno, a možda samo jednom ili dva puta mesečno. Stari Egipćani su ishrani poklanjali puno pažnje, što dokazuje i mnoštvo ostataka različite hrane ostavljane u grobnicama kako bi pokojnik na drugom svetu imao sve ono što mu je bilo važno i na ovom. U to doba najviše se konzumirala govedina, živina, kolači, vino i pivo. Takva hrana se prinosila bogovima svaki dan tri puta, pre nego što bi je sveštenici odneli kući i jeli.

Bogatijem sloju stanovništva je bila dostupna govedina, zatim meso vola, antilope, gazele, pataka i gusaka, divljih ptica, prepelica i jarebica, dok je siromašniji sloj birao svinjetinu, sitnu živinu i ribu. Možda baš zato što je bila hrana siromašnih, svinjetina nikad nije pokojnicama ostavljana u grobove, dok je riba na večni put sa mrtvima kretala samo ponekad.

Konzumirali su i ovčije i kozje meso ali je ono bilo izuzetno skupo jer je zemljišta za ispašu bilo veoma malo. Meso se kupovalo u kasapnicama, baš kao i danas. Svinjsko meso retko su jeli jer su, kao i mnogi tadašnji stanovnici Mediterana, Feničani i Jevreji, smatrali da svinje prenose lepru. Za pripremu hrane koristili su različite vrste ulja i životinjske masti. Egipatski jezik poznaje više od 20 različitih imena za biljna ulja dobijena od susama, lana, semena rotkvice, rena, šafranike, masline... Renovo ulje bilo je posebno popularno. Ulja i masti uglavnom su se koristili za prženje mesa i povrća, iako se hrana takođe kuvala u mleku ili puteru.

Ova vrsta jela se pravila na sledeći način:

Sastojci:

500 g goveđeg mesa sa kostima

1 praziluk

1 glavica crnog luka

2 čena belog luka

1 šargarepa

1 celer

1 kašičica soli

Priprema:

U posoljenoj kipućoj vodi dodajte goveđe meso, a zatim i svo povrće. Smanjite vatru i kuvajte lagano oko sat i po vremena. Kada se meso i povrće skuva izvadite povrće i meso iz šerpe, isecite povrće na kockice i kolutove i vratite nazad u šerpu. Meso odvojite od kosti i isecite na sitne kockice i njih vratite u šerpu i još malo kuvajte, supa je gotova kada su svi sastojci mekani.

U običnim porodicama kuvanje je bilo posao domaćice, ali veća i bogatija domaćinstva zapošljavala su poslugu za rad u kuhinji, kao i kuvara, najčešće muškarca, koji je pripremao hranu. Egipćani su kuvali nad otvorenom vatrom, ali su imali i peći, pa su hranu kuvali, pekli ili pržili. Za pripremanje hrane koristili su činije, ćupove i lonce. Posuđe je uglavnom bilo izrađeno od gline, dok su samo najbogatiji koristili ono izradeno od bronze i srebra. Poznavali su i druge kuhinjske alatke koje i danas koristimo u kuhinji kao što su tučak, avan i sito.

Od povrća su koristili okru, zelenu salatu, celer, kupus, repu, sočivo, grašak, leblebiju, bob i druge mahunarke. Naročito su voleli praziluk, crni i beli luk, zbog jakog ukusa, a takođe su poznavali i njihova lekovita svojstva. Povrće se često služilo uz dodatak ulja i sirćeta, a upotrebljavalo se i sirovo, kao što je na primer celer.

Pročitajte više >>                                                     << Vratite nazad