Antičko pivo: Heket - Pivo

 

Egipćani su pravili piće od ječma koje su zvali heket ili hektof, a pojavljuje se i ime zitos ili zitatos koje je grčkog porekla, ova vrsta piva ima više varijacija imena, zitum i ziton (latinski), zitos (grčki: ζῦθος) što znači ferment, sisni (hebrejski) i to je bila vrsta nefermentisanog sladnog piva. Pivo je poznato pod hijeroglifskom oznakom Hkt (heket), odrednica reči Hkt (pivo) bila je bokal za pivo. Glavni sastojak je bilo sladovo zrno, bilo emer pšenica ili ječam ili oboje zajedno. Često se kao kvasac dodaje mrvljeni pivski hleb za početak fermentacije. Ovo, u ovom slučaju, nije potkrepljeno arheološkim nalazima i dokazima, koji umesto toga ukazuju da se za ovu vrstu piva koristilo kuvano zrno i sladovo zrno kombinovano, dajući mešavinu koja je sadržala dovoljno šećera za fermentaciju. Sličan recept za ovo pivo se pominje u trećem traktatu vavilonskog Talmuda. Prema Rav Josef  Hija, pivo sadrži 1/3 ječma, 1/3 semena šafranike i 1/3 soli. Rav je kasnije ječam zamenio pšenicom. Sastojci su natopljeni, pečeni i mleveni. Ovo ni u kojem slučaju ne bi proizvelo pravo pivo izvorne recepture. So se dodaje jer obezbeđuje elektolite koji su važni kod fizičkih naprezanja na visokoj temperaturi s obzirom da su u Egiptu radnici plaćani u obrocima piva, radnici na Velikim piramidama u Gizi dobijali su 4-5 litara dnevno.

U vreme prve egipatske dinastije. (3315 g. p. n. e. - 3100 g. p. n. e.) pivo je već bilo veoma poznato piće te civilizacije, jer su ostaci piva pronađeni u posudama iz tog vremena. Pivo je u Egiptu bilo vrlo važno u kulturnom pogledu, bilo je najvažniji dar bogovima i pratilo je mrtve na putu u zagrobni život, a verovalo se da je jedan od najvažnijih egipatskih bogova, Oziris, pivarski zaštitnik. Legenda kaže da je Oziris svoj narod naučio umetnosti proizvodnje piva, ali taj posao je u potpunosti poveren ženama. Pivo se često spominjalo na popisu žrtvenih darova u dokumentima, a egipatska Knjiga mrtvih sadrži napomenu o darovanju heketa na žrtveniku. U skladu sa ovim verovanjem Egipćani su često koristili pivo u verskim ceremonijama, ali i kao piće uz obrok.

Pisani izvori beleže 17 vrsti piva, aromatizovane različitim sastojcima i kojima su davali poetska imena kao što su "Prijateljsko pivo", "Gvozdeno pivo" ili "Pivo zaštitnika". Neke od ovih varijanti napravljene su samo za posebne prilike, kao što je godišnji "Festival pijanstva". Tog dana, Egipćani bi se prepustili pivu obojenom crvenim sokom od nara u čast boginje Sekhmet. Sekhmet je bila egipatska boginja ratnika s licem lavice. Bila je zaštitnica faraona, a verovalo se da je njen dah stvarao pustinje. U najpoznatijoj legendi, nakon jedne od mnogih bitaka, Egipćani su propustili prineti žrtvu Sekhmet, kao što je to bilo uobičajeno, jer se tako zaustavljala krvožednost njenih ratnika, pa je gotovo uništila celi ljudski rod. Ipak, egipatski bog sunca, Ra, prevario ju je pa je umesto krvi pila pivo obojeno sokom od nara, koje je Sekhmet tako opilo, da je otupilo njenu ubilačku narav, te je postala blaža boginja. Festival pijanstva se održavao početkom godine kada je Nil postajao crven od boksitnog mulja, koji su donosile godišnje poplave. Egipćani na tom festivalu plešu, sviraju i, iznad svega, piju velike količine crvenog piva, da bi tim ritualom podsetili na pijanstvo, koje je spasilo čovečanstvo.

Pivo bilo od centralnog značaja za egipatsko društvo. U pivu su uživali i odrasli i deca, bilo je osnovno piće siromašnih Egipćana, ali je takođe bilo centralno u ishrani bogatih Egipćana. Pivo se u većini slučaja pilo iz velikih posuda oko kojih bi ljudi sedeli i pili pomoću velikih cevčica od trske jer napitak nije bilo filtriran i komadići nerazgrađenih stvari bi plutali površinom.

Pivo zauzima istaknuto mesto u egipatskoj književnosti i izrekama. U ovom natpisu koji datira oko 2200. godine p. n. e. piše:

"Usta savršeno zadovoljnog čoveka puna su piva".

Sledeće je iz Anijevog uputstva sinu:

".....mama te je poslala u školu kada si bio spreman da budeš naučen pisanju, a ona te je svakodnevno čekala kod kuće sa hlebom i pivom....".

U "Knjizi mrtvih" ima mnogo referenci na pivo, poput one koja se odnosi na boga Atona (boga sunca) kome se pripisuje da je rekao: "Uveče popijem dva vrča piva..."

O ječmenom piću koji se koristilo u Egiptu je pisao i grčki istoričar Herodot u 6. veku p. n. e.:

"Za vino koriste piće od ječma, jer u svojoj zemlji nemaju vinove loze".

Zitos se pojavljuje u vidu napomene i kod grčkog istoričara Diodora Siculusa iz 1. veka p. n. e., koji je napisao Biblioteca Historica. U svom delu delimično opisuje zitos:

"κατασκευαζουσι δε και εκ των κριθων Αιγυπτιοινος λειπομενον ου πολυ τς περι τον οινονευωδιας, α καλουσι ζυθος."

"Egipćani takođe prave piće od ječma koje zovu zitos, čiji miris nije mnogo lošiji od vina."

Od latinskih pisaca koji su pisali o zithumu se izdvaja Strabon koji je prvi put potvrdio u svojim spisima o Egiptu da je zitum napitak od žitarica sa lekovitim asocijacijama dokumentovanim u tri ključna izvora. O zitumu j pisao i Plinije Stariji u svom delu Naturalis Historia, zajedno sa drugim napitcima od žitarica. Pića se pominju u kontekstu odvojenom od alkoholnih pića, a Plinije pominje i druge preparate od žitarica od kojih potiču lekovi naročito palentu i ptisanu. On pominje upotrebu njegove "spume" (pene od kvasca) kao kozmetičkog sredstva. Plinije pominje i "zitum“ i „cerveisa" u istom kontekstu u istom poglavlju u iste svrhe (XXII:82). Ovo može ukazivati na sličnost između ova dva napitka.

U fragmentu teksta koji je navodno napisao grčko-egipatski pisac Zosimos (alhemičar i mistik) iz Panopolisa u 4. veku nove ere, opisan je potpuni metod za proizvodnju "zitoruma". Uključuje proces sirovog sladovanja, kiseljenja testa, pečenje tvrdog keksa i zagrevanje tog keksa u vodi da bi se dobila slatka tečnost. Ovde se vidi da je izvorni recept doživeo drastične promene kao i naziv koji je krajnje romanizovan. U tekstu se navodi:

" Uzmite dobar čisti ječam i vodu, i potopite ga jedan dan. Raširite ga i stavite na vetrovito mesto još jedan dan. Ponovo ga potopite 5 sati, a zatim ga skupite u sito sa drškama i ponovo potopite nakon što se ocedi dok ne postane naduvano.

Kada je to gotovo, osušite ga na suncu, dok ne ispuhne: ljuska je zaista gorka.

Sada meljite i napravite testo za hleb, dodajući kvasac kao u pečenju hleba, i dobro ga ispecite. Zatim dobro prokuvajte, a slatku vodu odvojite, procedite kroz sito.

Neki prepečeni hleb zagreju u tiganju sa vodom, pa ga malo prokuvaju, ali ne smeju ni da kuvaju, niti da greju predugo, i skinuvši sa vatre, prenesu u druge sudove, pa opet zagreju i odlože tečnost."

Heket je korišten i u medicini kao laksativ i protiv dijareje. Smatralo se da je njegova upotreba opasna za bolesne ljude, a pogotovo za trudnice jer visoka koncentracija ulja šafranike ima svojstvo abortusa. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da je Heket bio neka vrsta medicinskog napitka.

Recept za Heket pivo je verovatno nastao u periodu između 2575 g. p. n. e.  i 1070 g. p. n. e. i prvobitno se pio nefermentisan, konzumirao se odmah nakon pravljenja kao dnevni napitak, tek u kasnijem periodu se ova vrsta sladnog piva puštala da odleži i da se fermentiše te se tako dobijalo slano kiselkasto pivo.

Heket pivo i sami možete napraviti u kućnoj radinosti.

Sastojci:

3 šolje zrna ječma

3 šolje semena šafranike

3 šolje soli

2 l vode

Priprema:

1. dan: Potopite1 šolju zrna ječma u vodu da odstoji preko noći.

2. dan: Ocedite zrna i stavite u gazu i potopite u posudu punu vode.

3. dan: Klijanje zrna.

4. dan: Stavite proklijala zrna na lim za pečenje i pecite 30 minuta dok se ne osuše i samo malo zapecite. Tako smo dobili slad. Slad treba samleti u avanu da dobijemo krupno mleveno brašno.

5. dan: Skuvajte dve šolje ječma, soli i šafranike u dve šolje vode dok ne dobijete meku, gustu kašu. Trebalo bi da bude dovoljno mekano da se pojedinačno zrno ječma može samleti rubom kašike. Kada kaša od ječma više nije vrela, ali je još topla, stavite je u lonac sa sladom i šest šolji vode. Pokrijte i ostavite da odstoji na sobnoj temperaturi 3 do 4 dana.

Kada je pivo gotovo procedite ga, a zatim pivo pustite 2 sata da se ostaci čvrstih materija slegnu.

Pivo je gusto, lagano kiselo i slankasto i bez velikog procenta alkohola u sebi.

Pivo je najstarije znano alkoholno piće za koje se smatralo da ga nastanjuje duh ili božansko biće, reč je o piću sa niskom količinom alkohola i nadnaravnim svojstvima, slično se verovalo i za vino. Ta su se pića smatrala božanskim eliksirima života te su se pojavljivala u religijskim ceremonijama, mitologiji, i gozbama, osim toga, smatralo se da mogu lečiti gotovo svaku bolest, pa su bila česti sastojci antičkih recepata. Upotrebljavala su se kao anestetici da se umrtvi bol, kao stimulansi, analgetici, antiseptici za čišćenje rana i ublažavanje bolova, digestivi, protivotrovi kod trovanja biljkama, za ugrize i ubode te kao pročišćivači. Arheolozi su otkrili značajne tragove tetraciklina na mumijama starim 2000 godina. Ovaj antibiotik je rezultat fermentacije zrna korišćenih za izradu njihove centralne hrane - piva. Pivo je imalo oko 3% alkohola u sebi, ali je obilovalo vitaminima i mineralima neophodnim za dobro funkcionisanje ljudskog tela. Već 1600-te g. p. n. e. postoji egipatski lekarski recept koji propisuje tretman koji se sastoji od pola crnog luka u krigli piva.

Pivo je uživalo veliku popularnost među Egipćanima. Za vreme vladavine kraljice Kleopatre, članovi kraljevske porodice su mogli da uvezu pivo i iz drugih poznatih regiona. Osim vina na Kleopatrinoj trpezi nikada nije nedostajalo pivo i čak su ga i deca konzumirala.

Iako su ga redovno konzumirali bogati Egipćani, pivo je i najpopularnije piće siromašnih. Nije se samo trud radnika plaćao u pivu, već su i graditelji piramida, koji su živeli u Gizi, takođe dobijali pivo tri puta dnevno. Interesantno je da se da se pivo takođe nudilo bogovima.

Oni koji su posedovali manje novca, proizvodili su pivo i svako onaj ko je pravio neku svoju žurku kod kuće tu žurku su nazivali "Kuća piva". Egipćani su svoje pivo proizvodili od napola ispečenog hleba od ječma, koji su zatim stavljali u vodu u koju je već bio stavljen ječam. Kako je u tako pripremljenom pivu bilo grudvica, dobijenu smesu su pre ispijanja procedili. Takvom pivu bi kasnije, radi poboljšanja ukusa, dodavali urme ili med.

Istorija piva se nastavlja kroz Etrurce, Rimljane, nordijske varvare i hrišćansku Evropu. Reč pivo (bira, bier, ber, bicre) nastala je u manastirima negde između šestog i sedmog veka kada su kaluđeri pivu pridodali hmelj - iz medicinskih razloga, a i radi boljeg konzerviranja. Ono je proglašeno hrišćanskim lekovitim napitkom, da bi se uključilo u kaluđersku ishranu, a smelo se piti i u dane posta. Nema podataka da se pivo proizvodilo u pravoslavnim manastirima.

Pročitajte više >>                                                    << Vratite nazad

Antičko pivo: Bousa - Pivo

 

Alkohol se prvi put na zemlji javlja pre 1,5 biliona godina, kada su bakterije konzumirajući ćelije biljaka proizvele ovu supstancu. Ljudi su počeli da konzumiraju alkohol najmanje pre 7000 godina, na šta nam ukazuju ostaci grnčarije iz ovog perioda, u čijim porama su arheolozi pronašli ostatke piva i vina. Vino i pivo su bili duboko ukorenjeni u svakodnevni i obredni život velikih starih kultura u Mesopotamiji, Egiptu, Grčkoj, Rimskoj imperiji.

Pivo je najstarije znano alkoholno piće za koje se smatralo da ga nastanjuje duh ili božansko biće, reč je o piću sa niskom količinom alkohola i nadnaravnim svojstvima, slično se verovalo i za vino. Ta su se pića smatrala božanskim eliksirima života te su se pojavljivala u religijskim ceremonijama, mitologiji, i gozbama, osim toga, smatralo se da mogu lečiti gotovo svaku bolest, pa su bila česti sastojci antičkih recepata. Upotrebljavala su se kao anestetici da se umrtvi bol, kao stimulansi, analgetici, antiseptici za čišćenje rana i ublažavanje bolova, digestivi, protivotrovi kod trovanja biljkama, za ugrize i ubode te kao pročišćivači.

Pivo je uživalo veliku popularnost među drevnim Egipćanima. Za vreme vladavine kraljice Kleopatre, članovi kraljevske porodice su mogli da uvezu pivo i iz drugih poznatih regiona. Osim vina na Kleopatrinoj trpezi nikada nije nedostajalo pivo i čak su ga i deca konzumirala.

Iako su ga redovno konzumirali bogati Egipćani, pivo je i najpopularnije piće siromašnih. Nije se samo trud radnika plaćao u pivu, već su i graditelji piramida, koji su živeli u Gizi, takođe dobijali pivo tri puta dnevno. Interesantno je da se da se pivo takođe nudilo bogovima.

Kao i u Mesopotamiji pivo je i u Egiptu bilo vrlo važno u kulturnom pogledu. Bilo je najvažniji dar bogovima i pratilo je mrtve na putu u zagrobni život, a verovalo se da je jedan od najvažnijih egipatskih bogova, Oziris, pivarski zaštitnik.

Legenda kaže da je Oziris svoj narod naučio umetnosti proizvodnje piva, ali taj posao je u potpunosti poveren ženama. U skladu sa ovim verovanjem Egipćani su često koristili pivo u verskim ceremonijama, ali i kao piće uz obrok.

Pisani izvori beleže razne vrste piva, aromatizovane sa različitim sastojcima i daju poetska imena kao što su "Prijateljsko pivo", "Gvozdeno pivo" ili "Pivo zaštitnika". Neke od ovih varijanti napravljene su samo za posebne prilike, kao što je godišnji "Festival pijanstva". Tog dana, Egipćani bi se prepustili pivu obojenom crvenim sokom od nara u čast boginje Sekhmet. Sekhmet je bila egipatska boginja ratnika s licem lavice. Bila je zaštitnica faraona, a verovalo se da je njen dah stvarao pustinje. U najpoznatijoj legendi, nakon jedne od mnogih bitaka, Egipćani su propustili prineti žrtvu Sekhmet, kao što je to bilo uobičajeno, jer se tako zaustavljala krvožednost njenih ratnika, pa je gotovo uništila celi ljudski rod. Ipak, egipatski bog sunca, Ra, prevario ju je pa je umesto krvi pila pivo obojeno sokom od nara, koje je Sekhmet tako opilo, da je otupilo njenu ubilačku narav, te je postala blaža boginja. Festival pijanstva se održavao početkom godine kada je Nil postajao crven od boksitnog mulja, koji su donosile godišnje poplave. Egipćani na tom festivalu plešu, sviraju i, iznad svega, piju velike količine crvenog piva, da bi tim ritualom podsetili na pijanstvo, koje je spasilo čovečanstvo.

Oni koji su posedovali manje novca, proizvodili su pivo i svako onaj ko je pravio neku svoju žurku kod kuće tu žurku su nazivali "Kuća piva". Egipćani su svoje pivo proizvodili od napola ispečenog hleba od ječma, koji su zatim stavljali u vodu u koju je već bio stavljen ječam. Kako je u tako pripremljenom pivu bilo grudvica, dobijenu smesu su pre ispijanja procedili. Takvom pivu bi kasnije, radi poboljšanja ukusa, dodavali urme ili med.

Drevno egipatsko pivo, nazvano bouza, bilo je glavna hrana. Sa više hranljivih materija i manje alkohola od modernih piva. Radnici na Velikim piramidama u Gizi su imali dnevno sledovanje od 4-5 litara dnevno. Pivo je servirano pri svakom egipatskom jelu, posebno među nižim klasama. Pivo se u većini slučaja pilo iz velikih posuda oko kojih bi ljudi sedeli i pili pomoću velikih cevčica od trske jer napitak nije bilo filtriran i komadići nerazgrađenih stvari bi plutali površinom (slika gore).

Ovaj recept za pivo je verovatno nastao u periodu između 2575 i 1070 g. p. n. e.

Egipatsko pivo i sami možete napraviti u kućnoj radinosti.

Sastojci:

1/2 šolje zrna ječma

1 izlomljeni pivski hleb

2 l vode

50 ml sirupa od urme ili med

50 g meda

Priprema:

1. dan: Potopite zrna ječma u vodu da odstoje preko noći.

2. dan: Ocedite zrna i stavite u gazu i potopite u posudu punu vode.

3. dan: Klijanje zrna.

4. dan: Stavite proklijala zrna na lim za pečenje i pecite 30 minuta dok se ne osuše i samo malo zapecite. Tako smo dobili slad. Slad treba samleti u avanu da dobijemo krupno mleveno brašno.

5. dan: Izlomite i usitnite hleb i pomešajte sa sirupom od urmi ili medom, sladom i 2 litre vode. Pokrijte gazom i ostavite da odstoji 2 dana.

7 dan: Procedite tečnost, a zatim pivo pustite 2 sata da se ostaci čvrstih materija slegnu.

Pivo je gaziranog slatkastog ukusa.

Istorija piva se dalje nastavlja kroz Etrurce, Rimljane, nordijske varvare i hrišćansku Evropu. Reč pivo (bira, bier, ber, bicre) nastala je u manastirima negde između šestog i sedmog veka kada su kaluđeri pivu pridodali hmelj - iz medicinskih razloga, a i radi boljeg konzerviranja. Ono je proglašeno hrišćanskim lekovitim napitkom, da bi se uključilo u kaluđersku ishranu, a smelo se piti i u dane posta. Nema podataka da se pivo proizvodilo u pravoslavnim manastirima.

Pročitajte više >>                                                    << Vratite nazad

Interesantne stvari o Mesopotamiji

Interesantne stvari o Mesopotamiji koje bi vam možda mogle biti zanimljive:

- Po jednoj teoriji ime Mesopotamija potiče od starogrčkih reči "meso", što znači "sredina"; i "potamos" što znači "reka" u slobodnom prevodu znači "usred reka". Po drugoj teoriji ime Mesopotamija potiče od staropersijskog Mijanrudan što znači "Zemlja između dve reke", a po trećoj teoriji ime Mesopotamija je nastala od aramejskog naziva Beth-Nahrin "Kuća dve reke". 

- Mesopotamija obuhvata područje jugozapadne Azije odnosno to je područje aluvijalne ravnice između reka Tigar i Eufrat, u Iraku i Siriji i smatra se jednim od najvažnijih područja u istoriji čovečanstva, kolevkom civilizacije. Region obuhvata veći deo današnjeg Iraka, Kuvajta, i delove severne Saudijske Arabije, zapadnog Irana, istočne Sirije i jugoistočne Turske. Mesopotamija se obično deli na Severnu ili Gornju Mesopotamiju, što je oblast između dve reke od njihovih izvora do Bagdada; i Južna ili Donja Mesopotamija, što je područje od Bagdada do Persijskog zaliva, uključujući Kuvajt i delove zapadnog Irana.

- Prvi gradovi, točak, pisanje, astronomija, matematika, iskorištavanje energije vjetra, navodnjavanje, poljoprivredni razvoj, stočarstvo, filozofija i religija su samo neke od stvari koje su nastale u Mesopotamiji.

- Mesopotamiju su činile više civilizacija, Sumeri, Akađani, Asirci i Vavilonci.

- Mesopotamija je bila sastavljena od pojedinačnih gradova-država koje su kontrolisali različiti vladari.

- Sumer, koji je prvi put trajno naseljen između 5500. g. p. n. e. i 4000. g. p. n. e., je najranija poznata civilizacija Mesopotamije. Sumeri su sebe nazivali crnokosi ljudi, a svoju zemlju mesto prosvećenih gospodara i najstarija su poznata civilizacija južne Mesopotamije (današnji južni Irak). Smatra se da je Mesopotamija, kao civilizacija, okončana padom Vavilona pod persijskim Kirom Velikim 539. g. p. n. e. Poreklo Sumera još uvek nije tačno utvrđeno, ali pretpostavlja se da su došli sa severa i pomešali se sa zatečenim stanovništvom. Arheološki dokazi govore da su uspostavili oko desetak gradova-država otkako su se nastanili u Mesopotamiji.

- U Mesopotamiji su obožavali stotine bogova, svaki bog ili boginja je imao svoje ime i svoju sferu delovanja. Svaki grad je imao svog boga ili boginju, a mnogi su bili povezani sa raznim profesijama, kao što su pisari i graditelji. Glavni bog je bio Anu, on je bio otac bogova i bog neba, Enlil je bio bog vazduha, Utu bog sunca i gospodar istine i pravde, Nanna je bog Meseca, Inanna je boginja ljubavi i rata, Ninhursag boginja zemlje, a Enki je bio bog pitke vode, kao i gospodar mudrosti i magije. Iako su svi generalno služili, poštovali i cenili ove bogove, većina ljudi nije osećala posebnu konekciju sa njima. Svi su imali svog ličnog Boga koji je štitio pojedince i zalagao se za njih pred glavnim bogovima.

- Mesopotamija je bila mesto gde su se razvili najraniji gradovi kao što su Uruk, Niniva i Vavilon. U njemu su postojala najranija velika svetska carstva na čelu sa poznatim vođama poput Sargona od Akada, Hamurabija i Tiglat-Pilesera III.

- Sumerski grad Eridu smatra se prvim gradom na svetu. Osnovan je oko 5400. godine p. n. e. na obali Persijskog zaliva u južnoj Mesopotamiji. Veruje se da su praistorijski ljudi poznati kao Ubajdi prva civilizacijska sila u Sumeru, koja je isušla močvare za poljoprivredu, razvila trgovinu i uspostavila industriju.

- Jedan od najvećih u to vreme bio je sumerski grad Uruk, koji je osnovao kralj Emerkar. Ovaj grad igrao je važnu ulogu na političkom planu, a spominje se i u Epu o Gilgamešu. Uruk je imao između 40.000 i 80.000 stanovnika, koja je živela na 6 km2 ograđenog područja. Ovo je učinilo Uruk najverovatnije najvećim gradom na svetu u to vreme, a otkopao ga je nemački tim naučnika pod vođstvom Julijusa Jordana pred početak Prvog svetskog rata. U ostale veće gradove spadali su Nipur, Lagaš i Kiš.

- Iako su delili zajednički jezik i kulturnu tradiciju, sumerski gradovi-države su često ratovali jedni protiv drugih. Prvi konflikt te vrste vezuje se za kralja Eanatuma, koji je prema mišljenju istoričara stvorio jednu od prvih imperija u istoriji, porazio je rivalski grad-državu Umu, a osvojio je i celi Sumer, uključujući i Ur, Nipur, Akšak, Larsu i Uruk. 

- Sumer nije imao vladara, nego su gradove vodili prvosveštenici. Sa razvojem države, razvijalo se i društveno uređenje. Sumer je tako postao robovlasnička država na čelu sa kraljem. Narod je bio podeljen u tri staleža - robovi; trgovci, zemljoradnici i zanatlije; i sveštenstvo, činovnici i vojska. Od tri grupe najvišeg staleža, najviše se cenilo sveštenstvo. Na čelu svakog grada nalazio se vladar - ensi (upravljač) ili lugal (veliki čovek) - vrhovni sveštenik koji je u ime zajednice komunicirao s bogovima.

- Mesopotamija se odlikovala posebnim mentalitetom. Glavni prioritet bilo je fizičko blagostanje svakog člana društva, a temeljni pojmovi su bili radost i patnja. Svaka osoba imala je za cilj povećanje prvog i, u skladu s tim, smanjenje drugog.

- Prvi pisani trag o religiji dolazi iz Mesopotamije. U to vreme se verovalo da je svet ravan disk, okružen ogromnim praznim prostorom, a iznad njega se nalazio raj.

- Sumerski popis kraljeva je drevni tekst pisan na sumerskom jeziku koji navodi kraljeve Sumera iz sumerskih vladarskih dinastija i jedan je od najvažnijih dokumenata za hronologiju Bliskog istoka. Jedina osoba ženskog pola koja se nalazi na toj listi je Kubaba, koja je navodno preuzela tron u gradu-državi Kiš oko 2.500 godine pre nove ere. Vrlo malo se zna o tome kako je došla na vlast, ali se o periodu njene vladavine često piše kao o mirnom, bez ratova i političkih turbulencija.

- Sumeri su izumeli opeku i gradili su kuće, čak i na dva sprata. U središtu grada nalazio se kompleks kojim je dominirla građevina četvorougaone osnove - zigurat, građen od nepečene opeke. Iako do sada nije pronađen nijedan, na osnovu pisanih izvora se pretpostvalja da se na vrhu zigurata nalazio hram posvećen gradskom božanstvu.

- Do 5.800-te godine p. n. e., sumeri su živeli u južnim ravnicama oko Tigra i Eufrata. Zemljište je bilo plodno, ali kiše nije bilo dovoljno da rastu usevi. Tada je došlo do još jedne prekretnice u napretku civilizacije, izumljeno je navodnjavanje. Tako je voda dovedena na velike delove teritorije kroz mrežu kanala. To je omogućilo ljudima da se šire iz severnih regiona u južnu Mesopotamiju.

- Prema istoričarima sa Univerziteta u Čikagu, u Mesopotamiji je izumljen točak, oko 3500 g. p. n. e.. Ovaj izum je od vitalnog značaja za celu civilizaciju, jer točak koristimo za pokretanje svega, od automobila do satova.

- Jedan od izuma je bio i plug i to je bio veliki tehnološki napredak u obradi zemljišta. Plug je uveo revoluciju u poljoprivredu tako što je omogućio da se dva zadatka obave istovremeno, i setva i oranje. Zahvaljujući plugu, hrane je bilo u izobilju, te se automatski povećavao i broj stanovnika.

- Stanovnici Mesopotamije nisu imali ekonomiju koja se bazira na novcu, pa su prvi razvili sistem utega za obavljanje robne razmene. Izvorno sredstvo razmene je bio ječam. Kasnije je ječam zamenjen srebrom, ali se ono nije koristilo kao kovani novac, već u obliku malih komadića koji su imali istu težinu kao ječam.

- Minut od 60 sekundi, sat od 60 minutа i dan od 24 sata vode poreklo iz Mesopotаmije. Jedna od zanimljivijih teorija o podeli dana i sata se povezuje sa anatomijom ljudske šake: ako savijete palac i pogledate unutrašnjost šake, primetićete kako vam je svaki od četiri ispružena prsta podeljen na tri celine, tako da pred sobom imate dvanaest podjednakih celina. To je, po ovoj teoriji, olakšavalo brojanje sati u toku dana, pa je zato i dan podeljen na 12 delova.

- Sumeri su prvi napravili kalendar koji je imao sedam dana u sedmici, a Vavilonci kalendar koji je imao 12 meseci u godini i dva godišnja doba: leto i zimu. Upravo iz ovog vremena datiraju koreni moderne astronomije i astrologijie. Takođe, kаo što modernа mаtemаtikа koristi decimаlni sistem zаsnovаn nа broju 10, tаko su Sumeri uglаvnom koristili strukturu kojа je bilа bаzirаnа nа grupаmа od 60. Ovaj lako deljiv sistem brojeva kasnije su usvojili Vavilonci koji su ga koristili za astronomske kalkulacije dužine meseci i godina. To je kasnije izašlo iz upotrebe ali njegova zaostavština još uvek živi u merenju vremena. Ostaci sumerskog seksagezimalnog brojnog sistema preživeli su u vidu prostornih merenja kao što je recimo 360 stepeni u krugu.

- Robove su u Sumeru zvali "sag", što znači komad, a u Akadu – "ardu", što znači oboreni, ili "rešu" što znači glava. To ukazuje na to da u Mesopotamiji u III milenijumu p. n. e. već postaju dovoljno jasne forme robovlasničke eksploatacije i da se na slobodne ljude pretvorene u roblje već u punoj meri gleda kao na robove izjednačene sa robom ili stokom, jer se računaju na komade ili glave. Razvitku ropstva je doprinelo ropstvo za dug. U mnogim dokumentima pominju se zajmovi, naročito u žitu, koje su siromasi bili prinuđeni da uzimaju od bogataša. Samo se po sebi razume da siromasi često nisu imali sredstava da pravovremeno vrate zajam zajedno sa naraslim kamatama. Dužnicima je u takvim slučajevima pretilo ropstvo.

- Jedro je bilo još jedan od značajnih izuma. Ovaj izum je bio jako važan za razvoj prvih gradova-država duž tokova reka Tigrisa i Eufrata. Brodovi koji su koristili jedra mogli su prevoziti robu na drugo mesto mnogo brže. Jedro je omogućilo procvat trgovine.

- Sumeri su izmislili pivo, arheolozi su pronašli dokaze o tome da su poznavali tehnologiju njegovog pravljenja, čak su imali i boginju tog alkoholnog pića – Ninkasi.

- Medicina u Mesopotamiji nije imala baš neki uspeh, najviše zbog ideji o etici i odgovornosti doktora, ako je tokom operacije pacijent ozleđen ili je imao ozbiljnijih posledica, tada bi doktor bio kažnjen odsecanjem ruku. Iz tog razloga je lečenje na temelju magije i uroka dobilo posebnu popularnost.

- Sumeri su izmislili prvo klinasto pismo u kasnom četvrtom milenijumu p. n. e. (na teritoriji Vinčanske kulture pismo je već postojalo nekoliko hiljada godina unazad). U svom najsofisticiranijem obliku sastojalo se od nekoliko stotina oblika koji su se utiskivali trskom u vlažne glinene ploče koje bi se potom pekle i tako postajale gotovo neuništive. Smatra se da ga razvili radi ekonomskih potreba, a vremenom je počelo da se koristi i u istoriji, filozofiji, književnosti itd. Sumersko pismo se razvilo iz piktograma, iako nije najstariji primer pisanja klinasto pismo se smatra velikom prekretnicom u ljudskoj istoriji jer je omogućila prenošenje informacija na udaljena mesta, a da se pri tome niko ne mora oslanjati na dobro ili loše pamćenje ljudi. Koristio se takozvani princip "rebus" koji se sastoji u činjenici da je znak, koji je izvorno označavao jednonosložnu reč, bio odgovarajući slog bilo koje reči. Pismenost je bila široko rasprostranjena u Mezopotamiji i bila je vrlo cenjena. Pismenost se u Mesopotamiji brzo razvijala, i ubrzo su se počeli praviti i kupoprodajni ugovori, zapisivati zakoni, a čak su pravili i posebne zapise koji su služili za obrazovanje budućih pisara. Na kraju, ovo klinasto pismo je odgovorno i za neke od najvećih književnih dela u istoriji, kao što je na primer "Ep o Gilgamešu" (2700. g. p.n.e.). Klinasto pismo je korišćeno preko 3.500 godina i bio je prilagođeno za pisanje na više jezika uključujući akadski, hetitski i urartski. Znanje o čitanju klinastog pisma izgubljeno je do 2. veka nove ere pošto ga je zamenilo alfabetsko pismo. Ponovo je dešifrovan u 19. veku uz pomoć Behistunskog natpisa.

- Junak iz Epa o Gilgamešu je bio istorijska ličnost, peti vladar prve poslepotopske dinastije, koji je vladao sumerskim gradom-državom Urukom oko 2.700. godine p. n. e. Mitski ep pojavio se prvi put najverovatnije u trećem milenijumu p. n. e.. Njegova radnja se fokusira na kralja Uruka, Gilgameša koji je opisan kao jednom trećinom čovek, a drugim dvema bog. Na dvanaest glinenih tablica opisane su njegove avanture, borbe sa čudovištima, susreti sa bogovima i najvažnije, potraga za ključem besmrtnosti.

- Termin medeni mesec nastao je u Vavilonu, a označavao je vavilonski običaj da mladin otac mesec dana nakon venčanja snabdeva mladoženju medovinom, onoliko koliko on može da popije i koja se tradicionalno tada pila na svadbama. Pošto je njihov kalendar bio lunaran odnosno bazirao se na mesečevim menama, period isporuke medovine zetu su nazvali "medeni mesec". Vino od meda ili medovaču mladenci bi ispijali kako bi podstakli dobru sreću u braku, a verovalo se da med odnosno napitak podstiče vitalnost i plodnost, pa su tokom tih mesec dana mladenci pili medovinu i jeli kolače od meda.

Interesantne stvari o Egiptu

 

Interesantne stvari o Egiptu koje bi vam možda mogle biti zanimljive:

- Reč Egipat potiče od grčke reči Aegyptos, koja je nastala od drevne egipatske riječi Hut-ka-Ptah, odnosno Kuća Ptaovog ka (duha). Bog Pta se u egipatskoj mitologiji povezivao sa starom prestonicom Memfisom i bio je zaštitnik zanatlija. Smatra se da je Egipatska istorija počela 3200. godine p. n. e., kada je kralj Menes ujedinio Gornji i Donji Egipat.

- Reč faraon je na početku bila nadimak za Egipatskog kralja i u bukvanom prevodu znači velika kuća. Verovali su da je kraljevo ljudsko telo božija kuća. Kralj Egipta mogla je biti i žena, ukoliko prethodni kralj nije imao sina. Najmanje tri žene bile su vladarke ove zemlje. Ramses II se smatra najvećim faraonom Egipatskog carstva. Vladao je Egiptom 60 godina I bio je jedini faraon koji je nakon imena imao nastavak Veliki. Imao je preko 90 potomaka, 56 muških i 44 ženskih. Imao je 9 zvaničnih žena i preko 100 ljubavnica. Vladari Egipta su imali po nekoliko imena i titula, a poznati su bili naročito po dva imena, koja su se ispisivala u kartušima. Jedno ime se davalo po rođenju, a drugo bi bilo usvojeno po stupanju na presto. Danas ih savremni naučnici obično nazivaju po brojevima, pa tako imamo Ramseza I, II, III. Postojalo je nekoliko kruna koje je vladar Egipta mogao da nosi. Crvena kruna koja se pozadi uzdiže u šiljak predstavljala je Donji Egipat, dok je bijela kruna simbolizovala Gornji Egipat. Kada se stave zajedno, to znači da je osoba koja ih nosi vladar obe zemlje.

- Egipatska umetnost obično prikazuje faraone kao doterane, atletski građene i statuaste, ali to nije bio realan prikaz.. Egipatska ishrana piva, vina, hleba i meda bila je bogata šećerom, a studije pokazuju da je to moglo da utiče na kraljevski struk. Ispitivanja mumija su pokazala da su mnogi egipatski vladari bili nezdravi i gojazni, pa čak i da su patili od dijabetesa. Najbolji primer je legendarna kraljica Hatšepsut, koja je živela u 15. veku p. n. e. Dok je njen sarkofag prikazuje kao vitku i atletsku, istoričari veruju da je zapravo bila gojazna i ćelava.

- Faraon Pepi II, koji je vladao u trećem milenijumu p. n. e., vladar je sa najdužim stažom u istoriji, pošto je na tronu bio 94 godine. Kralj je postao u svojoj šestoj, on je oblagao robove medom kako bi oterao muve od sebe.

- Tutankamon je rođen iz incesta, nedavna otkrića su uspela da povežu DNK tragove Tutankamonovih mumificiranih roditelja, što je dokazalo da su bili su brat i sestra. Iako nisu svi faraoni bili uključeni u brakove incesta, bila je uobičajena praksa među mnogim drevnim dinastijama da se krvna loza na ovaj način održava što čistijom. Iznenađujuće malo se zna o životu dečaka faraona Tutankamona, ali neki istoričari veruju da znaju kako je umro. Skeniranje tela mladog kralja pokazuje da je bio balzamovan bez srca i grudnog koša. Ovo drastično odstupanje od tradicionalne egipatske grobničke prakse ukazuje na to da je možda pretrpio užasnu povredu pre smrti. Prema nekolicini egiptologa, jedan od najverovatnijih uzroka ove rane bio bi ugriz nilskog konja. Dokazi pokazuju da su Egipćani lovili zveri radi sporta, a statue pronađene u grobnici kralja Tuta čak ga prikazuju kako baca harpun. Ako je dečak faraon zaista voleo da vreba opasnu divljač, onda je njegova smrt možda bila rezultat lova koji je pošao po zlu.

- Stari Egipćani, izmislili su mnoge stvari koje danas svakodnevno koristimo, kao što su papir, olovke, brave i ključeve, pa čak i paste za zube.

- Velika većina stanovnika Egipta su bili vegetarijanci, konzumirali su najviše povrće, voće, pšenicu i ječam prema istraživačima koji su procenjivali biologiju mumija. To potvrđuju i brojne slike u egipatskim grobnicama koje uglavnom prikazuju berbu voća i povrća.

- Egipćani nisu pisali hijeroglifima (slika dole), jer je to oduzimalo mnogo vremena. Ovim pismom ukrašavali su grobnice i zidove hramova, a samo su se neki tekstovi pisali na ovom jeziku. Pošto hijeroglifi nemaju samoglasnike, nikada nećemo znati kako su izgovarali svoje reči. Reč “hijeroglif” dolazi od od grčkih reči "hijeros + glife", odnosno "sveto + pisanje". Hijeroglifi su nastali oko 3000. godine p. n. e., a postoji više od 700 simbola. Oni su se koristili samo za obredne i zvanične stvari, dok se u svakodnevnom životu koristilo pismo po imenu “hijeratik”, a kasnije je nastalo i pismo “demotik”. Veruje se da je broj pismenih ljudi u starom Egiptu iznosio svega tri posto.

- Oblik drevnih egipatskih piramida inspirisan je širenjem sunčevih zraka.

- Keopsova piramida ima otvore koji su upereni u sazvežđe Orion kako bi duh vladara mogao da odleti pravo prema bogovima. Temperatura unutar Keopsove piramide u Gizi jednaka je prosečnoj temperaturi na Zemlji, 20 stepeni Celzijusa.  Kada bi Keopsovu piramidu isekli na kocke od 30 kubnih centimetara, bilo bi ih dovoljno da se opaše Mesec tri puta. Egipćani su piramidu zvali "mer", ali etimologija ovog izraza nije poznata. Reč “piramida” je od grčkog “piramis”, u pitanju je bio kolač u ovom obliku.

- Piramida u Gizi je je sagradjena kao grobnica za Kralja Khufu-a. Bilo je potrebno 20 godina da se sagradi, utrošeno je 2 miliona kamenih blokova od kojih je svaki bio težak kao dva ipo slona. Visoka je 149 m, višlja je od Kipa Slobode, a površina u podnožju je veća od površine 5 fudbalskih terena.

neki raniji faraoni, zakopavali su svoje žive sluge sa njima, kako bi mogli da nastave da im služe i u drugom životu. Faraoni koji su kasnije ipak došli na vlast, bili su sahranjivani zajedno sa malim figurama koje su zvali šabti, koje su bile napravljene po želji njihovih sluga. Neke egipatske grobnice su imale i toalete.

- Herodot je verovao da je Veliku piramidu sagradilo preko 100 hiljada robova. Ali arheološki dokazi ukazuju da su to radili radnici, za platu. U starom Egiptu graditelji piramida su bili plaćeni pivom. Navodno je jedan radni dan plaćan sa 4 litre ovog alkoholnog pića. Graditelji egipatskih grobnica su živeli u posebnim dobro čuvanim selima, i vodilo se računa da su dobro hranjeni, jer je njihov posao bio izuzetno važan. Mnogi od ovih građevinaca bili su obučene zanatlije, a neki su se ponosili svojim poslom. Grafiti koji su pronađeni u blizini spomenika sugerišu da su radnici sebi davali interesantne nadimke, kao što su Pijanice iz Menkaure ili Keopsovi prijatelji.

- Hleb je bio uobičajena ponuda u hramovima, a ponekad se služio u džinovskim količinama. Zapis sa jedne table u čast boga Amona Ra i faraona Ramseza III spominje "fini hleb" u količini od 2 844 357 hlebova.

- Kada je voljena osoba preminula, verovali su u očuvanje tela koje se naziva mumifikacija. Egipćani su verovali da će tako njihova duša živeti večno. Egipćani nisu mumificirali samo ljude, već i životinje. Tako je pronađeno nalazište sa četiri miliona mumificiranih ptica ibisa. U starom Egiptu, mumifkacija je bila veoma česta pojava, a proces mumifikacije bi zavisio od toga koliko je osoba bila bogata. Oni imućniji, nakon smrti dobijali bi prave ekstra mumifikacije od najboljih materijala koje su bile veoma skupe, jer su često uključivale drago kamenje. Oni siromašniji sa druge strane, imali bi prilično skroman proces odlaska na drugi svet. Kuća ili šator u kojem se dešavao čin mumificiranja se zvao “Lepa Kuća”.

- Zavoji egipatske mumije u koje su bili umotani su bili dugački 1,6 km.

- Egipćanke su težile jednakosti sa muškarcima, imale su zakonsku i finansijsku nezavisnost. Mogle su da vode poslove, poseduju i raspolažu imovinom, zaključuju sve vrste ugovora i iniciraju razvod. Prilikom sklapanja braka potpisivao se dokument o posedovanju imovine i ukoliko bi došlo do razvoda žene u Egiptu su imale pravo na svoju imovinu koju su unele u brak. Imućne žene su mogle čak da postanu doktorke ili sveštenice, a imale su i pravo da uživaju kraljevsku moć, odnosno mogle su biti faraon. Iako je Egipat bio zemlja kojom su vladali muškarci, žene u to doba imale su dosta prava, mogle su da kupuju i prodaju zemlju, sklapaju poslove, budu svedoci na sudovima, a njihove plate bile su jednake platama muškaraca. Čak su postojali i predbračni ugovori koji su davali ženi za pravo da u slučaju razvoda, njoj bude nadoknađena sva imovina koju je uložila u brak.

- Egipćanke su poznavale kontracepcivna sredstva, umetanjem krokodilske balege i fermentisanog testa u vaginu uspele bi da izbegnu trudnoću. Koristile su i semensku vunu, bagrem, urme i med, a mlečna kiselina koju proizvodi bagrem je delovao kao spermicid.

- Biljka Silphium se koristila za izazivanje pobačaja, što se smatralo samo još jednim načinom da se izbegne rađanje dece. Biljka Silphium je u kasnijem periodu postala veoma omiljena među ženskom populacijom u Rimu tako da je biljka već u I veku nove ere potpuno nestala sa svetske scene.

- Za utvrđivanje trudnoće Egipćani su koristili test na trudnoću, u platnenu kesicu bi usuli pšenicu i ječam, pa bi žena koja smatra da je trudna, mokrila na kesicu svakoga dana. Ako proklija ječam, biće dečak, a ako proklije pšenica, devojčica. A ako proklijaju i jedno i drugo to znači da je dete na putu, ali da se pol još uvek ne zna. Sa druge strane, ako ništa ne proklija, nije trudna. Drugi metod testa na trudnoću je bio da se u vaginu ubaci crni luk, ako je ženin dah sledećeg dana mirisao na luk, onda nije trudna. Ovakav test na trudnoću su i Grci praktikovali. Datiranjem papirusa se ustanovilo da se prvi test na trudnoću u istoriji obavio 1800. godine p. n. e.

 

- Biti devica pre braka u to vreme nije imala nikakvu vrednost. Bilo koje dve strane mogle su da stupe u seksualni odnos pod uslovom da nijedna od njih nije u braku. Ako si bio neveran, bio si pogubljen. Prostitucija je bila je uobičajena među višim klasama. Ako je muž žene dao odobrenje, ona je mogla slobodno da se bavi najstarijim zanatom.

- Venčani prsteni su tada sa svojim okruglim oblikom, simbolizovali večnu ljubav između supružnika. Verovalo se da kroz prst na kojem se danas prsten nosi, prolazi vena koja ide direktno u srce, što je davalo dodatnu simboliku ljubavi. Vremenom je tradicija venčanih prstena prenešena na Grke, pa potom na Rimljane, te je ostala sačuvana do dan danas.

- Sa izuzetkom carske porodice, egipatski brakovi su verovatno pretežno bili monogami. Iako je muškarac mogao imati više žena, obično nije imao više supruga odjednom, a bračna granica između srodnika obično nije išla bliže od braće i sestara od tetke, strica ili ujaka. Međutim, vladar Egipta moga je imati prvu carsku suprugu, sporedne žene, žene strankinje koje bi dobio iz političkih saveza, te naložnicu.

- Istopolne veze su bile u redu i sasvim normalne. Poznat je slučaj istopolne veze između Niankhknuma i Khnumhotepa, bili su kraljevske sluge. Delili su titulu nadzornika manikira u palati kralja Niusere Ini, šestog faraona Pete dinastije, druga polovina 25-tog veka p. n. e. Zajedno su sahranjeni u Sakari i navedeni su kao "kraljevski poverenici" u njihovoj zajedničkoj grobnici. Oni su poznati po svom prikazu u egipatskim zapisima, i to se tumači kao prvi zabeleženi istopolni par (slika dole).

- Egipćani su napravili najstariji sintetički pigment na svetu plave boje, takav prah se i danas koristi u svim policijama na svetu za identifikaciju otisaka prsta.

- Egipćanin Imhotep je poznat kao prvi lekar, prvi inženjer i prvi arhitekta u istoriji. Buđav hleb ili zemlja koristili su se protiv infekcija pre nego što je počeo antibiotik da se koristi. Dokazi svedoče da su lekari u Egiptu često bili usmereni na lečenje samo jednog dela ljudskog tela, tako su imali stručnjake za oči, zube, za ženske probleme, za poremećaje želuca, te posebne doktore za ujede zmija i škorpija, a ovaj rani oblik medicinske specijalizacije prvi put je primetio putnik i istoričar Herodot oko 450. godine p. n. e. Govoreći o egipatskoj medicini, on je zabeležio: "Svaki lekar je iscelitelj samo jedne bolesti. Neki leče oči, neki zube, a neki stomak. Ovi stručnjaci su čak imali i posebna imena, pa je tako naziv za stomatologa bio doktor zuba, dok bi termin za proktologa u bukvalnom prevodu bio pastir anusa". Istoričari smatraju da su Egipćani pre oko 4.000 godina bili prvi koji su uspešno hiruški ušivali rane.

- Egipćani su imali zubare ali im je znanje bilo veoma ograničeno, te su im se zubi kvarili i trulili, ali su se dosetili da od drveta prave četkicu za zube, dok im je pasta za zube bila smesa na bazi kombinacije praha dobijenog od volovskih kopita, pepela, izgorele ljuske jajeta i plovućca. Koliko su vodili računa i o svom dahu govori i to da su za osveživanje daha koristili cimet i med, uz dodatak tamjana. Bili su toliko vešti da su napravili i prvu zubnu protezu oko 800 godine p. n. e.

- Egipatski kalendar se sastojao od 12 meseci, a svaki mesec od 30 dana. Svake godine se dodavalo još po pet dana, posvećenih rođendanima bogova, u pokušaju da se ispuni čitava solarna godina, za koju danas znamo da traje 365 (ili 366) dana. Egipćani su godinu delili na tri doba od po četiri meseca: doba poplave, rasta i žetve. Kalendar je nastao iz potrebe Egipćana da svake godine predvide izlivanje reke Nil. Egipćani  su toliko pouzdano čuvali izveštaje o plavljenju Nila da današnji naučnici koriste njihove podatke kako bi bolje shvatili kišne obrasce.

- Prosečan žitelj Egipta, ukoliko bi preživio detinjstvo, doživio bi možda trideset do trideset pet godina. Bilo je bezbroj načina da se umre, počev od teških bolesti, nesreća na poslu ili u borbi protiv neprijatelja. A ono što je posebno zanimljvo je da je na pojedinim mumijama, dokazano postojanje raznih vrsta raka.

- Egipćani nisu jahali kamile, a ove životinje počele su da se koriste pred kraj doba dinastija. Egipćani su koristili uglavnom magarce za prevoz.

- Najstarije sačuvano delo iz matematike je delo staroegipatskog pisara Ahmesa napisano oko 1650. g. p. n . e.

- Iako se smatra da se filozofija prvobitno razvila u Mesopotamiji, mnogi istoričari smatraju da je Ptahhotep, ili Ptah-Hotep, bio prvi pravi filozof na svetu. On je bio egipatski vezir koji je živio u 25. veku p. n. e.. Ptahhotepovom unuku, Ptahhotep Tshefi, se pripisuje prva zbirka mudrih izreka na svetu, poznata kao Maksime Ptahhotepa, a na početku zbirke piše da je autor svih izreka njegov deda, vezir Ptahhotep.

- Najstarija smrtna presuda zabeležena je u Egiptu 1500.g. p. n. e., kada je tinejdžer bio osuđen na samoubistvo ili otrovom ili ubadanjem nožem u stomak, zbog praktikovanja magije.

- Najstarija haljina na svetu je iz Egipta i stara je 5.000 godina.

- Ljudi su oduvek imali potrebu za zaštitom svoje imovine, odnosno kuća, tako su nastala prvo vrata, a kasnije i prve brave. Želeći da zaštite svoju imovinu i privatnost Egipćani su napravili mehanizam zaključavanja sličan današnjem. Brave su bile od drveta, zakivane na drvenoj dasci koja se stavljala na držače preko vrata. Takođe su imali i veliki drveni ključ. Naučnici veruju da je Egipatski simbol ank preteča Hrišćanskog krsta. Izgledom podseća na ključ, a za Egipćane ključ je simbol večnog života.

- Najstarija zabeležena mera za težinu je staroegipatska beka, koja se koristi i danas.

- “Maat” je reč koja je bila najviše cenjena; ova reč označava dobrotu, poštenost i pravednost. Tako se zvala i boginja istine koja je vagala sve Egipćane nakon smrti. Reč "maat" u prevodu znači dobro ponašanje, iskrenost i pravednost.

- U Egiptu nije postojao kovani novac niti bilo kakva valuta, pa su kao sredstvo plaćanja služile osnovne namirnice, hleb i pivo. Trampa je bila normalna pojava, a postojala je i jedinica razmene zvana deben, zasnovana na vrednosti ustaljene količine bakra od oko 90 grama. Hleb je za drevne Egipćane bio najbitnija hrana, a pivo najbitnije piće. U grobnicama su sa preminulima često ostavljani i minijaturni modeli pivara kako bi pokojnik imao dovoljno piva u zagrobnom životu.

- Egipćani su se više od dva veka borili protiv Hetitskog carstva za prevlast nad zemljom koja se nalazi na prostoru današnje Sirije. Borba je dovela do krvavih sukoba 1274. godine p. n. e. u bici kod Kadeša, ali u periodu vladavine Ramzesa II nijedna strana nije odnela pobedu. Kako su se i Egipćani i Hetiti suočavali sa pretnjama drugih naroda, Ramzes II i hetitski car Hatusili III sklopili su mirovni sporazum kojim je okončan sukob i doneta odluka da će dva naroda pomagati jedan drugom u slučaju napada treće države. Egipatsko-hetitski sporazum danas je poznat kao jedan od najstarijih sačuvanih mirovnih sporazuma, a kopija se može videti iznad ulaza u zgradu Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija u Njujorku.

- Egipćani su prvi u istoriji koji su organizovali proteste. Najpoznatiji protesti u to doba, bili su u 12. veku p. n. e., za vreme vladavine Ramseza III, kada su radnici koji su radili na izgradnji nekrepople u Deir el-Medini, stupili u štrajk, jer nisu dobili svoje porcije žita. Način na koji su protestvovali bilo je da sednu i odbijaju da rade i napuste hram, sve dok ne budu isplaćeni.

- Egipćani su životinje videli kao inkarnacije bogova i bili su jedna od prvih civilizacija koja je imala kućne ljubimce. Posebno poštovanje gajili su prema mačkama koje su povezivali sa boginjom Bastet, ali su poštovali i sokolove, pse, lavove i babune. Mnoge od ovih životinja imale su posebno mesto u egipatskoj kući, pa su često i mumificirane i sahranjivane sa vlasnicima nakon smrti. Ostala stvorenja trenirana su kao životinje pomagači, a poznato je da su ondašnji policajci koristili pse, pa čak i obučene majmune koji bi im pomagali kad idu u patrolu. Pavijane su dresirali u lovu i hvatanju kriminalaca. Takođe su obučeni da učestvuju u branju voća, pravljenju piva i plesu. Bili su toliko dragoceni da su kasnije pronađene neke mumije sa tetovažama pavijana na telu.

- Jedna od najomiljenih životinja u starom Egiptu bila je mačka. Mačka je bila toliko voljena i obožavana, da su čak dva božanstva predstavljena u njenom obliku, Bastet i Sekmet. Uz to, vremenom su pronađene posebne mumije mačaka u drvenim kovčezima, od kojih su pojedine na svojim sanducima imale i drago kamenje. Kada bi porodična mačka umrla, svaki član domaćinstva bi obrijao obrve da oplakuje njenu smrt. Mačke su bile toliko voljene da ako zgrada gori, ljudi bi spasili mačke pre nego što ugase vatru. Ukoliko bi neko ubio mačku pretila mu je smrtna kazna. Mačke su bile toliko dragocene da kada se Persijska vojska pojavila na bojnom polju koristeći mačke kao štit, vojska Egipta se povukla u strahu da ne ubiju mačke. Tako su Persijanci poklali mnogo vojnika, samog faraona, i preuzeli vlast nad Egiptom.

 

- Kao jedan od najmoćnijih, ali i najstrašnijih simbola tadašnje zemlje, bila je kobra, koja se ponekad nalazila čak i na čelu carskog ukrasa za glavu i predstavljala zastrašujući autoritet vladara.

- Veoma cenjeno zanimanje u to doba bilo je lepezonoše. Ova osoba, bila je redovni pripadnik vladarove svite, a s obzirom na fizičku bliskost sa vladarom, morala je da bude i osoba od velikog poverenja.

- Stari Egipćani su tvorci najstarijih društvenih igara koje datiraraju još iz 3500. godine p. n. e. Najpopulanija društvena igra koju su igrali svi slojevi društva je bila igra na sreću poznata kao Senet, a jedna verzija ove igre je i danas popularna u Egiptu. Pored igre Senet, popularne društvene igre su bile i Mehen, Psi i Šakali.

- U egipatskoj umetnosti, muškarci su se po pravili prikazivali sa crvenkastom kožom, dok je koža žene bila žućkasta. Veruje se da je ovo iz razloga što su muškarci pretežno radili vani, a žene u kući. Zanimljivo je i to da su pojedini bogovi poput Ozirisa, često prikazivani kao potpuno beli.

- Uz reku, najdominantniji element egipatskog sveta, bilo je sunce, lopta koja pruža toplotu i svetlost i koja se svake večeri spušta na zapad, da bi se potom svakoga dana ponovo rodila. Sunce je bilo bog Ra, koji je putovao nebom u čamcu sa ukrcanim ostalim bogovima, a prema jednoj teoriji ga je čak gurao džinovksi kosmički balegar poznat kao skarabej, ili se otiskivao u spori let uz pomoć nevidljivih krila božanskog sokola.

- Zlato se nazivalo mesom, a srebro kostimom bogova, a vredi znati da je srebro tada bilo cenjenije nego zlato i vrlo se retko moglo naći u prirodi.

- Iako su egipatskoj mitologiji često spominjemo nekoliko osnovnih bogova kao što su Ra, Oziris, Set i Anubis, broj egipatskih božanstava bio je oko 2000. U Starom Egiptu, svaki veliki grad je podržavao jednog boga, isto kao što danas ljudi podržavaju fudbalske klubove. Statue bogova su nošene u povorci, ostalo je zabeleženo da su tokom jedne povorke, ljudi mogli da postavljaju pitanja Amonu Ra, koji je bio u svom olataru na barci. Ako bi se barka na ramenima sveštenika malo nagnula unazad, odgovor je bio potvrdan, a ako bi se nagnula napred, odgovor bi bio negativan. Postoji verovanje da reka Nil plavi zbog suza boginje Izide, a ova pojava bila je bitna za njihove useve. Zbog toga se slavi svetkovina pod imenom "Noć plave suze".

- Egipćani su hvatali krokodile, ubijali ih i mumificirali kao žrtvu Bogovima. Verovali su u život nakon smrti, te bi prinošenje ovih žrtava je bio način obožavanja Sobeka, egipatskog božanstva povezanog sa nilskim krokodilom.

- Sfinga je najveća monolitna statua na svetu i veruje se da predstavlja Kefrena, Keopsovog sina. Sfinge su čuvari grobnice. Sfingin nos je slomio islamski klerik Saim al-Dar, koji je u 14. veku obešen zbog vandalizma.

- Kleopatra po poreklu nije bila Egipćanka već Grkinja, rođena je u Aleksandriji i bila je deo loze grčkih Makedonaca koji su poreklom od Ptolemeja I, jednog od potporučnika Aleksandra Velikog. Dinastija Ptolemeja vladala je Egiptom od 323. do 30. g. pre nove ere, a većina njenih vođa su u svojoj kulturi i senzibilitetu uglavnom ostali Grci. U stvari, Kleopatra je bila poznata po tome što je bila jedna od prvih članova dinastije Ptolomeja koja je zapravo govorila egipatski jezik. Ono što je interesantno vezano za nju je da postoji priča da je Kleopatra napunila kutiju pčelama, a zatim je stavila uz genitalije radi zadovoljstva. Zujanje pčela u kutiji stvorilo je osećaj nalik vibratoru koji je koristila za masturbaciju.

- Nakon poraza savezničke vojske Marka Antonija i Kleopatre pobednik Avgust je želeo da provede Kleopatru Rimom kao zarobljenicu, kao što su to drugi generali radili sa njihovim zatvorenicima, na zvaničnom trijumfu koji je slavio njegove pobede. Međutim, ona se ubila kako bi to sprečila. Avgust je započeo svoju vladavinu porazom Kleopatre. Kada je imao šansu da nazove jedan mesec u svoju čast, umesto septembra, meseca kada je rođen, izabrao je osmi mesec, u kojem je Kleopatra umrla, kako bi stvorio podsetnik na njen poraz. Kleopatra se nije ubila zbog ljubavi već je izabrala smrt jer nije mogla da pretrpi nasilje u vidu paradiranja, sramote i bespomoćnosti kroz Rim. Avgust je morao da se zadovolji njenom statuom, koja je nošena ulicama Rim.

- Plutarh, grčki biograf Marka Antonija, tvrdio je da Kleopatrin izgled nije bio ono što ju je izdvajalo, već njena komunikacija i inteligencija. Kleopatra je kontrolisala način na koji se pojavljivala, koristeći različite načine prema političkim potrebama. Prilikom ceremonijalnih događaja pojavljivala bi se obučena kao boginja Izida: tada je bilo uobičajeno da se egipatski vladari poistovećuju sa božanstvima. Na njenim kovanicama iskovanim u Egiptu, birala je da bude prikazana sa izraženom vilicom njenog oca, kako bi naglasila svoje nasledno pravo na vlast.

- Kleopatra jako volela da se kupa u smesi koje je pripremljena mešanjem mleka magarca s mašću krokodila.

- Morska so se smatrala jednim od najpopularnijih sastojaka lepote u Egiptu. Žene su ga skupljale iz čuvenog slanog jezera "Mrtvo more" i koristile ga kao revitalizator kože za dobijanje svetle i glatke kože.

- Aloja Vera je biljka lepote koju su Egipćani obožavali. Od nege kože do nege kose, ova biljka je ušla u svaki oblik nege.

- Mleko i med su bili omiljeni proizvodi za negu kože egipatskih žena. Pripremale su mešavinu ove dve stvari i nanosile je na lica kao masku za lice ili na celo telo.

- Soda za pečenje bila je važan sastojak egipatskog pilinga lica. Žene su ga koristile u kombinaciju sa medom za dobijanje pilinga.

- Za otečenosti ispod oka odnosno podočnjaka koristili su kriške avokada da bi se rešili tog problema.

 

- Ulje za kosu bila je jedan od najvažnijih sastojaka u egipatskom pojmu lepote. Ljudi su voleli da koriste bademovo ulje, ricinusovo ulje, a ponekad čak i ulje ruzmarina za podsticanje rasta kose.

- Maska za kosu je takođe bila popularna u Egiptu. Žene su kosu jačale uz pomoć mešavine ekstra devičanskog maslinovog ulja i kokosovog mleka.

- Šminkali su se i muškarci i žene, a verovalo se da šminka ima magične moći isceljenja. Kada bi se neko našminkao upadljivije i sa više nijansi to bi značilo da je na višoj poziciji na društvenoj skali. Šminka nije uvek bila samo modni detalj, već se verovalo da ima i dejstvo ozdravljenja, te su se šminkali i muškarci i žene. Muškarci su šminkali samo deo oko očiju sa bojom koju su pravili mešanjem masti, čađi, minerala i pepela. Žene su ulepšavale ruke kanom, a karmin i rumenilo su pravile od crvene gline. Puder su pravili od klasične gline, dok su pribor obično pravili od drveta, kostiju i slonovače. Šminka je za njih imala i religijsko značenje, te se smatralo da sastav njihove šminke na bazi olova ima magične moći isceljenja i sprečava očne infekcije.

- Redovna praksa plivanja u reci Nil bila je najveća i omiljena zabava Egipćana. Tokom godine su se organizovala mnogobrojna takmičenja u plivanju.

- Gimnastiku kao sport su izmislili Egipćani. Vežbe na podu su bile namenjene poboljšanju povećanja fleksibilnosti, poboljšanju snage i zadržavanja forme. Takođe su se bavili ritmičkom gimnastikom.

- Stari Egipćani su voleli da igraju hokej na travi.