I vek p.n.e.
Sastojci:
20 sitnijih jaja tamnije ljuske
3 šake lukovine
20 zrna bibera
1 kašika starog vinskog sirćeta
2 kašike maslinovog ulja
1 kašika soli
prstohvat šafrana
malo đumbira
prstohvat suvog cveta muskata
malo praha muskantnog oraha
nekoliko listića sušenog hibiskusa
Priprema:
Jaja pre kuvanja moraju da budu bar 24 sata na sobnoj temperaturi. Veče pre kuvanja, lukovinu i sve navedene začine ubaciti u lonac, preliti vrućom vodom, dodati sirće i so i ostaviti da prenoći. Sutradan, pre početka kuvanja, dodati maslinovo ulje, oprana jaja pažljivo ubaciti u vodu s lukovinom i uljem i kuvati 24 sata na najtišoj vatri, dodajući toplu vodu po potrebi. Skuvana jaja malo ohladiti, a zatim premazati komadom gaze natopljenim maslinovim uljem. Kada se potpuno ohlade, gazom upiti višak ulja. Ovako kuvana jaja mogu da traju veoma dugo, a običaj je da se jedno ostavi na suvom i hladnom mestu i proba nakon godinu dana.
Belance i žumance moraju da poprime braon boju.
Naziv je preuzet iz "ladino" jezika kojim su govorili, a i danas govore, sefardski Jevreji. Ovo je u stvari konzerviranje jaja.
Šafran (lat. Crocus sativus) je višegodišnja biljka iz porodice Iridaceae. Šafran je dobio ime po persijskoj reči za'faran, što u prevodu znači "budi žut". Najskuplji začin u svetu potiče od livadske biljke koja pripada porodici perunika, poznat je kao crveno zlato. Da bi se dobilo 400 grama začina, potrebno je izvaditi oko 200.000 nežnih vlati iz 70.000 cvetova biljke Crocus sativus. Začin kakav danas poznajemo dobija se iz vrška tučka cveta kojih svaki cvet ima samo tri. Šafran miriše intenzivno i blago je gorkastog ukusa. Na vrhu tučka nalazi se žig ili njuška (Croci stigmata), organela čiji je zadatak da prihvata polenova zrnca. Žigovi se i danas koriste osušeni kao začin i za spravljanje boja za bojadisanje namirnica, posebno kolača, a koristi i u medicini. Šafran se vekovima koristi kao lek protiv oboljenja bubrega, poremećaja u radu srca, aritmije, a poboljšava apetit i reguliše varenje. Prisustvo riboflavina, odnosno vitamina B 2, omogućava stvaranje crvenih krvnih zrnaca, dok je za sastojak krocetin dokazano da snižava holesterol i štetne masti u organizmu. U narodnoj medicini šafran se preporučuje kod ateroskleroze, a smanjuje rizik i za nastanak srčanog udara. Miris šafrana je blago sedativno sredstvo koje dovodi do smirenja, eliminiše stres, melanholiju i depresiju. Međutim, u jačim dozama dovodi do stanja opijenosti.
Njegovo poreklo nije precizno utvrđeno, jer se spominju različite zemlje
Mediterana i Azije, počevši od stare Grčke, Krita, Irana. U Mesopotamiji je bio
u upotrebi još pre pet hiljada godina, ali Indusima pripada slava za otkrivanje
njegovih izvanrednih svojstava kao začina. Još u Starom zavetu istican je kao
najskupoceniji začin u odnosu na druge, tada poznate začine. Kleopatra ga je
koristila kao kremu za potamnjivanje kože. U kulinarstvu se šafran koristi od X
veka pre Hrista. Bio je omiljen začin Feničana, čiji su ga trgovci nosili na
svim svojim putovanjima jer su ga smatrali lekom. Stari Grci i Rimljani koristili
su ga za parfimisanje kupki. U starogrčkim mitovima pominje se da je bog
trgovine i proricanja Hermes, poznat kao savetnik i pismonoša ljubavnika,
predlagao onima koji nisu srećni u ljubavi da kao začin koriste šafran kako bi
probudili uspavane strasti. Rimljani su sa njim ukrašavali postelju mladenaca,
a alhemičari su od njega proizvodili zlato. Zlato je, naravno, bilo lažno, ali
je imalo pravi sjaj, zbog intenzivne žute boje koju šafran poseduje. Tokom
srednjeg veka šafran se često koristio kao začin u plemićkim kućama: kada bi u
nekoj kući začinili jelo šafranom, bilo je jasno da je reč o imućnoj porodici.
Dodajući ovaj dragoceni začin hrani - posebno pred uglednim gostima - domaćini
su želeli da zadive zvanice. Na Istoku se i dalje neguje običaj da se u
najsvečanijim prilikama poklanja šafran kao znak najboljih želja.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Нема коментара:
Постави коментар