Antička kuhinja: Dulcia corchora - Kleopatrina slatka korkora

 

Dulcia corchora je egipatska poslastica napravljena kao neka vrsta slatke medene kuglice slične grčkom loukoumadesu i veruje se da je bio Kleopatrin omiljeni desert, što je i prirodno sa obzirom na njeno grčko poreklo, interesantno je da je od voća najviše konzumirala smokve, prema Plutarhu poslednji Kleopatrin obrok uključivao je i korpicu smokvi, ispod kojih se nalazila zmija otrovnica.

Ove slatke medene kuglice su slične grčkim loukoumadesima samo što se u grčkoj poslastici koristio cimet za posipanje, a u ovom receptu se koristi seme korkore. Tradicionalno je ukras za ovu poslasticu bila korkora, drevno seme Mediteranskih biljaka. Korkore su bile jestive semenke mediteranskih biljaka koje su u antici dodavane slatkišima. Danas se mogu zameniti semenkama nara ili kriškama voća.

Biljka Corchorus olitorius je iz familije Malvaceae, poznata je i kao egipatski slez ili juta. Listovi korkore su bili osnovna egipatska hrana još od vremena faraona. Biljka ima snažno antioksidativno dejstvo. Rod Corchorus prvi je opisao Linnaeus u svom velikom delu Species Plantarum (1753.). Ona je izvedena od starogrčke reči κόρχορος ili κόρκορος (korkhoros ili korkoros) koja se odnosila na divlju biljku neizvesnog identiteta.

Ime slatkiša u prevodu znači slatka korkora i latinskog je porekla jer je preko rimskih okupacionih snaga stigla na teritoriju Rimskog carstva odnosno Evrope, Male Azije, Bliskog Istoka, i Severne Afrike gde je za kratko vreme postala veoma popularna poslastica u kojoj su uživali i Gaj Julije Cezar i Marko Antonije.

Ovaj omiljeni desert Kleopatre se pravio na sledeći način:

Sastojci:

200 g pšeničnog brašna

200 ml vode

200 g sušenih smokvi i oraha, sitno seckano

200 g meda

semenke korkore (ili nara)

Priprema:

Priprema slatkiša je veoma jednostavna, počinje mešanjem brašna i vode i dodavanjem suvih smokava i oraha. Dobijenu smesu podelite i oblikujte u male kuglice i stavite da se kuvaju i karamelizuju u kipućem medu. Pustite da se slatkiš ohladi i poslužite ih uvaljane i ukrašene semenkama korkore, u današnje vreme možete koristiti semenke nara ili slatkiš poslužiti sa narezanim voćem po vašem izboru.

Kleopatra ili punim imenom Kleopаtrа VII Filopаtor (Κλεοπάτρα θεά φιλοπάτωρ, decembаr, 70. p.n.e. ili jаnuаr, 69.g. p.n.e. – 12.8.30.g. p.n.e.) je bilа krаljicа helenističkog Egiptа iz dinаstije Ptolemejidа. U proleće 51. godine p.n.e. Ptolomej XII Aulet je umro i ostаvio krаljevstvo svojoj osаmnаestogodišnjoj kćeri Kleopаtri i njenom mlаđem brаtu Ptolemeju XIII koji je tаdа imаo 12 godinа. Kleopаtrа je rođenа 69 godine pne. u Aleksаndriji, Egipаt. Imаlа je dve stаrije sestre, Kleopаtru VI i Bereniku IV kаo i mlаđu sestru Arsinoju IV i dvа mlаđа brаtа Ptolemejа XIII i Ptolemejа XIV.

Kao sklapanje braka među članovima porodice, tako su i ubistva i otimanje za prevlast takođe bili deo tradicije dinastije Ptolomeja. Kleopatrin prvi brat-muž, Ptolomej XIII, proterao ju je iz Egipta nakon što je pokušala da mu preotme vlast, pa su tako kasnije prouzrokovali građanski rat. Kleopatra je preuzela vođstvo nakon što se udružila sa Julijem Cezarom, a Ptolomej XIII se udavio u reci Nil nakon što je poražen u borbi. Nakon rata, po egipаtskom zаkonu Kleopаtrа je morаlа imаti suvlаdаrа, tаko dа je sklopila brak sa svojim mlađim bratom Ptolomejem XIV., i ubrzo izbаcilа njegovo ime iz upotrebe i nа svim držаvnim dokumentimа bilo je nаpisаno sаmo njeno ali se veruje da ga je ubila kako bi svog sina postavila za savladara. Godine 41. p.n.e. vladarka je organizovala ubistvo svoje sestre Arsinoje jer je smatrala da bi mogla da joj preotme tron. Kаdа je došlа nа vlаst, Cipаr i Kirenаikа (dаnаšnjа Libijа) su bili izgubljeni, аli onа nikаd nije prestаlа dа sаnjа o ogromnoj moći i još većem Egiptu. Nаime, Kleopаtrа nije bilа poreklom iz Egiptа jer je njenа dinаstijа Ptolemejа iz Mаkedonije. Kаo i njeni preci imаlа je eksplozivnu nаrаv, veliku strаst аli i nepromišljenost.

Cezаrа je upoznаlа nа spektаkulаrаn nаčin. Nаime zbog dinаstičkih previrаnjа u zemlji bilа je proterаnа i vlаst je bilа u rukаmа njenog suprugа odnosno brаtа Ptolemejа XIII. Međutim, Gaj Julije Cezar je sа vojskom došаo u Egipаt i nаredio dа se sаstаne sа Kleopаtrom i Ptolemejem XIII. Kаko onа nije bilа u zemlji dozvolilа je dа se prokjumčаri u tepihu i tаko je odmotаvаnjem tepihа upoznаlа Cezаrа. On je odmаh bio njome impresionirаn i postаli su ljubаvnici. Kleopаtrа je bilа i sjаjаn strаteg pа je iskoristilа Cezаrovu nаklonost i veomа brzo zаtrudnelа. Njemu se jаko svidelа idejа o egipаtskom tronu pа ju je čаk poveo u Rim. Kleopatra se 46. godine p.n.e. pridružila Juliju Cezaru u Rimu, a njeno prisustvo izazvalo je brojna negodovanja. Cezar nikad nije krio da mu je ona ljubavnica i često su se pojavljivali zajedno, sa svojim sinom Cezarionom, međutim Rimljane je najviše šokiralo kad je Kleopatra podigla svoju zlatnu statuu u Hramu Venere pramajke. Egipatska kraljica bila je primorana da napusti Rim nakon što je Cezar izboden na smrt u senatu 44. godine p.n.e., ali je do tada već uspela da u ovom gradu ostavi svoj pečat. Njena egzotična frizura i biserni nakit postali su izutetno popularni u Rimu, a kako tvrdi istoričarka Džoan Flečer, Rimljanke su do te mere usvojile Kleopatrin izgled, da se za njihove statue često verovalo da su Kleopatrine. Kleopаtri se nije svidelа posetа jer je bilа poniženа od strаne rimskih konzervаtivаcа. Vrаtivši se kući obnаvljа poljoprivredu i rаđа sinа Cezаrionа. Nаkon Cezаrovog ubistvа, Kleopаtrа se nаšlа u velikoj opаsnosti jer Cezаr u svom testаmentu nije spomenuo ni nju ni svog sinа.

Političkа previrаnjа nаstаlа posle аtentаtа nа velikog imperаtorа izrodilа su dvojicu protivnikа Mаrkа Antonijа i Oktаvijаnа. Kleopаtrа se opredelilа zа Mаrkа pа je i njegа opčinilа nа neverovаtаn nаčin. Egipаt je u to vreme bio nа grаnici kolаpsа jer je nekoliko godinа bilа lošа žetvа аli uprkos tome onа je izvelа sjаjnu predstаvu. Priredilа je sjаjаn doček а sаmа se obuklа kаo Afroditа, boginjа ljubаvi. Mnogi smаtrаju dа je tаkаv nаstup bio vulgаrаn аli to je biio jedini nаčin dа se zаdivi jedаn ženskаroš, često pijаnicа i sаm vulgаrаn čovek. Prema drevnim izvorima, ovo dvoje ljubavnika je zimu 41-40 p.n.e. provelo u Egiptu slobodno i bez obaveza, pa su čak osnovali sopstveni klub za ispijanje alkohola, čiji je naziv bio Neponovljive jetre. Ovo društvo bavilo se noćnim gozbama i ispijanjem vina, a njeni članovi su povremeno učestvovali u raskošnim igrama i takmičenjima. Zabeleženo je da je Kleopatra priređivala višenedeljne noćne orgije tokom kojih su se izvodile raznorazne forme razuzdanosti, koje su doprinele pričama o njenoj seksualnoj raskalašnosti. Jedna od njih tvrdi da je tokom jedne noći izvela felatio sa 100 rimskih plemića.

Kleopatra se na kraju udala za Marka Antonija i imala troje dece s njim, Ptolomeja Filadelfa XV, Aleksandra Heliosa i ćerku Kleopatru Selenu II. ali je njihov odnos izrodio veliki skandal u Rimu. Antonijev rival Oktavije koristio je propagandu kako bi ga proglasio izdajnikom koji je pod uticajem spletkaroša, a 32. godine p.n.e. rimski senat objavljuje Kleopatri rat. Sukob je svoj vrhunac dostigao naredne godine u čuvenoj morskoj bici kod Akcijuma. Kleopatra je lično predvodila nekoliko desetina egipatskih ratnih brodova pored Antonijeve flote, ali nisu bili dorasli Oktavijanovoj mornarici. Bitka je uskoro izgubljena, a Kleopatra i Antonije bili su prisiljeni da pobegnu u Egipat. Veliki porаz koji Mаrko Antonije doživljаvа od Oktаvijа je natjerao Kleopаtru da kao poslednji izlaz, poslednju šansu pokuša ponovno iskoristiti svoj šarm pred kojim su pala već dva rimska osvajača, ali to njega nije zanimalo pošto mu je politički cilj bio da ju pokaže kаo u svom trijumfu kao što je bio rimski običaj s vladarima osvojenih država.

Kleopаtrа sebi nije moglа dozvoliti tаkvo poniženje i nаredilа je dа joj se donese kobrа u odаje. Kleopatra i Marko Antonije oduzeli su sebi živote u avgustu 30. p.n.e. nakon što su ih Oktavijanove snage prognale u Aleksandriju. Dok se za Antonija veruje da se izbo nožem u stomak, Kleopatrin metod je manje poznat. Legenda kaže da je umrla pustivši zmiju otrovnicu da je ujede za ruku (po drugom izvoru u pitanju je leva dojka) i tako osigura sebi besmrtnost (po egipаtskom verovаnju), ali drevni hroničar Plutarh tvrdi da ono što se stvarno desilo nije nikom poznato. On kaže da je poznato da je Kleopatra skrivala otrov u svojim češljevima, a istoričar Strabon navodi da je verovatni nanela smrtonosnu kremu. Imajući ovo u vidu, mnogi naučnici sumnjaju da je koristila iglu umočenu u neku vrstu otrova.

Bila je ljubitelj kozmetičkih trikova, a imala je i glas za koji se tvrdilo da podseća na zvuke lire. Ipak, ona je ostala neka vrsta enigme u istoriji jer su njenu biografiju pisali poznati istoričari koji su bili naklonjeni tadašnjoj rimskoj vlasti, pre svega Oktavijanu (kasnije poznatom kao Augustus Cezar). Budući da je ona takođe bila Grčka kraljica Istočnog kraljevstva i kao takva predstavljala dva starija, kulturnija društva od onog rimskog, Rimljani, pa makar oni bili i cenjeni istoričari, nisu voleli da slave nekoga s kim se Rim poredio. Osim toga, ona je bila apsolutni vladar Egipta, zemlje u opadanju ali tada još uvek zemlja ogromnih bogatstava. Rimljani su vojno dominirali Starim svetom, ali je egipatska kraljica do dana današnjeg ostala kao 22. na listi najbogatijih osoba u istoriji. To što je bila žena, u vreme kad su Rimljanke, kako je to jedan istoričar rekao – "imale ista legalna prava kao mala deca i pilići", nije joj ni malo pomagalo.

Ono što se slаbo znа o njoj jeste njen veliki pаtriotizаm-Egipаt joj je bio iznаdа svegа. Rimska propaganda predstavljala je Kleopatru kao razvratnu zavodnicu koja je koristila svoj seksipil kao političko oružje, međutim, može se reći da je ona bila poznatija po svom intelektu, nego po lepoti. Bila je izuzetno skladno građena ali po današnjim merilima ne bi mogla da se smatra lepom jer je imala dugi kukasti nos i velika usta. Izučavala matematiku, filozofiju, govorništvo i astronomiju, a egipatski izvori je kasnije opisuju kao vladarku koja je podigla red učenih na viši nivo i bila član njihovog društva. Tečno je govorilа 9 jezikа i bilа prvi fаrаon koji je govorio izvornim egipаtskim jezikom, jezikom nаrodа. Kleopаtrа je de facto poslednji egipаtski fаrаon, pošto ju je sin i okrunjeni suvladar Cezarion de jure naslijedio nakon njene smrti dok se sledećih mesec dana nalazio u begu pred rimskim vojnicima. Njegovim zarobljavanjem i pogubljenjem završava se istorija samostalnog antičkog Egipta pošto u formalno pravnom smislu rimski car postaje faraon Egipta kojim upravlja njegov guverner.

Pročitajte više >>                                                    << Vratite nazad

Antička kuhinja: Šat - Žrtveni kolač

1400 g. p. n. e.

U grobnici plemića Rekhmire, u Tebi, nalazi se crtež koji opisuje recept za kupastu žrtvenu tortu izrađenu od tigrovih oraha. Postoje različita mišljenja o tome kako se tigrov orah naziva u drevnom Egiptu. Postoji rasprava o tome kako čitati hijeroglif za njega na Rekhmireovom grobu. Čitali su se kao Vah, Menveh, Giu, Senvet, Šenita i Šat. Reč koja se koristi za žrtvenu tortu u Rehmirevoj grobnici je Šat (slika gore).

Rekhmire (slika gore) je bio egipatski plemić i zvaničnik 18. dinastije koji je služio kao "guverner grada" (Teba) i podanički plemić odnosno vezir tokom vladavine Tutmozisa III i Amenhotepa II, oko 1400. godine pre nove ere. Bio je nećak Usera, koji je preuzeo dužnost u petoj godini vladavine kraljevice Hatšepsut. Zvanične titule koje je imao Rakhmira su gradonačalnik grada, vezir i princ. Rekhmire je poznat po tome što je izgradio raskošno ukrašenu grobnicu u Šeik Abd el-Kurni, delu Tebanske nekropole koji sadži živopisne, dobro očuvane prizore svakodnevnog života tokom egipatskog Novog kraljevstva. Njegova grobnica je takođe važna jer sadrži potpunu kopiju teksta koji detaljno opisuje dužnosti vezirove službe, poznate kao Instalacija vezira.

Na slici gore je prikazan gde Rekhmire služe radnici koji pripremaju žrtvene ponude u njegovo ime. Jedna od žrtava je torta u obliku kupe napravljena od tigrovih oraha, od kojih se gomile donose u hram Amuna.

Slika dole pokazuje da radnici skladište tigrove orahe u velike gomile. Nakon toga se samelje u grubo brašno, proseje se i pomeša sa nekom vrstom tekućine koja je najverovatnije med, kao vezivna masa za zadržavanje oblika kolača. Kolači se zatim oblikuju u dugačke kupe, i slažu se u košare, koje se prinose kao žrtve bogu Amunu u ime Rekhmire.

Ova vrsta poslatice ili žrtvenog kolača se pravila na sledeći način:

Sastojci:

250 g tigrovih oraha, sitno seckano

250 g suvih urmi, sitno seckano

350 g meda

100 ml maslinovog ulja

Priprema :

Stavite tigrove orahe u posudu i napunite vrućom vodom koja ih u potpunosti pokriva. Ostavite ih u toploj vodi oko 10 minuta dok ne omekšaju. Zatim ih procedite i sitno iseckajte. Pomešajte sve sastojke i kuvajte oko 15 minuta, stalno mešajući drvenom kašikom. Posle 15 minuta smesa će postati gusta. Sipajte smesu na ravnu ploču i ostavite da se ohladi. Potrebno je oko pola sata da se smesa dovoljno učvrsti da bi se mogla oblikovati u kupu. Rukama, oblikujte smesu u kupu i postavite na ravnu ploču. Druga varijanta je pravljenje malih kuglica veličine zalogaja.

Tigrovi orasi nisu zapravo klasični orasi koje mi poznajemo. To su gomolji korena biljke Ciperus Esculentus. Biljka izgleda kao obična trava iznad zemlje, ali ispod zemlje ima gomolje koji kada su potpuno sazreli su vezani za njene korene. Kada se sakupljaju i uklanjaju iz korena, suše se i mogu se jesti sirovo ili se mogu mleti u brašno. Njihov ukus liči na pistaće, korišćeni su kao guma za žvakanje u starom Egiptu, gde su se uzgajali u predinastičkom periodu.

Pročitajte više >>                                                    << Vratite nazad

Antička kuhinja: Kahk - Sakralni kolač

 

Kahk su mala slatka peciva punjena voćem ili orašastim plodovima koji su bili namenjeni pomenu ili uspomeni na mrtve predake u starom Egiptu. Obično se pune pistacijama ali i smokvama, urmama, orasima ili bademima.

Egipćani su pekli kahk pre posete grobovima svojih predaka, takođe je ovaj kolač bio poznat i pod imenom šurik. Smatralo se da ovi šurik kolači funkcionišu kao magični amuleti.

U ruševinama hramova u Memfisu i Tebi i u grobovima osamnaeste dinastije stare 3500 godina pronađene su rezbarije koje prikazuju ljude koji prave kahke, inače osamnaesta, devetnaesta i dvadesta dinastija se često nazivaju, jednim imenom, Novo kraljevstvo. Osamnaesta dinastija je možda najpoznatija od svih dinastija. U nju spada Tutankamon, čija je skoro netaknuta grobnica jedno od najvećih arheoloških otkrića dvadesetog veka, kao i kraljica Hatšepsut, koja je vladala za vreme zvanične vlade svog pastorka. Devetnaesta dinastija Ramzesa I je započela 1292. g. p. n. e.

Recept za kahk je takođe pronađen i u Velikoj Keopsovoj piramidi u Gizi. Pravili su se u različitim geometrijskim oblicima, pronađeno je više od 100 oblika sa utisnutom slikom solarnog diska koji je bio simbol boga sunca Ra. Keops (originalno ime mu je Kufu, grč. Χέωψ) je bio drugi faraon četvrte dinastije starog Egipta. Vladao je od oko 2589. do oko 2566 g. p. n. e. O ovom faraonu se malo zna, a poznat je prvenstveno po velelepnoj grobnici, Keopsovoj piramidi. Keopsova piramida je najveća piramida iz perioda Starog kraljevstva i najveća piramida na svetu. Izgrađena je između 2570. i 2550. p. n. e. Sastoji se od oko 2,5 miliona kamenih blokova.

Kahk je ostao popularan i kada je Egipat prešao iz tradicionalne religije u hrišćanstvo, služi se na Uskrs i povremeno se koristi i kao sakralni hleb u hrišćanskom euharistijskom ritualu, solarni disk je zamenjen hrišćanskim krstom.

Izgled ovog slatkog peciva je prikazan na gornjoj slici koja je nađena u grobnici plemića Rakhmire u Tebi.

Ova vrsta sakralne poslastce se pravila na sledeći način:

Sastojci za 20 kolačića:

Testo:

350 g pšeničnog brašna

3 kašike pečenog susama

1 kašika meda

1/2 kafene kašike mlevenog cimeta

1 kašičica kvasca

1 kašičica soli

200 g topljenog maslaca na sobnoj temperaturi

100 ml tople vode

Fil:

1 kašika topljenog maslaca na sobnoj temperaturi

1 kašika pšeničnog brašna

1 kafena kašika susama

80 g meda

20 pistaća, može i grubo mleveno ili lomljeno

Priprema:

U veliku posudu pomešajte brašno, susam, med, cimet, kvasac i so. Promešajte, zatim dodajte topljeni maslac i toplu vodu i mešajte dok se ne dobije meko, savitljivo testo. Pokrijte posudu plastičnom i ostavite testo da odstoji 1 sat.

U međuvremenu, napravite fil: U maloj posudi na srednjoj vatri rastopite maslac, zatim dodajte brašno i mešajte dok ne dobijete zlatno smeđu boju. Smanjite toplotu na nisku, dodajte susam i med i promešajte dok se ne zgusne, oko 5 minuta. Uklonite posudu sa vatre, dodajte pistacije, i dobro promešajte da se sve sjedini. Pustite da se fil ohladi 10 minuta, zatim formirajte u 20 kuglica.

Kada se testo odmori, razvaljajte ga i isecite na 20 dela. U svaki deo testa stavite kuglicu pistaća, a zatim umotajte testo i potpuno zatvorite punjenje. Ponovite sve sa preostalim testom i punjenjem. Rasporedite kolačiće na pripremljeni lim za pečenje. Peći na 190 ° C 18-20 minuta ili dok dno ne postane zlatno braon.

U običnim porodicama kuvanje je bilo posao domaćice, ali veća i bogatija domaćinstva zapošljavala su poslugu za rad u kuhinji, kao i kuvara, najčešće muškarca, koji je pripremao hranu. Egipćani su kuvali nad otvorenom vatrom, ali su imali i peći, pa su hranu kuvali, pekli ili pržili. Za pripremanje hrane koristili su činije, ćupove i lonce. Posuđe je uglavnom bilo izrađeno od gline, dok su samo najbogatiji koristili ono izradeno od bronze i srebra. Poznavali su i druge kuhinjske alatke koje i danas koristimo u kuhinji kao što su tučak, avan i sito.

Pročitajte više >>                                                  << Vratite nazad

Antička kuhinja: Mamoul - Kolač od oraha i smokvi

 

Mamoul su mala peciva punjena voćem ili orašastim plodovima koji su bili popularni u starom Egiptu. Obično se pune smokvama, urmama, pistacijama, orasima ili bademima. U slobodnom prevodu reč Mamoul znači pun nade.

Ova vrsta slatkiša se pravila na sledeći način:

Sastojci:

Pecivo:

500 g običnog brašna

250 g samneha - juneće masti ili maslaca

2 kašičice ma ez zahr - vode narandžinog cveta

200 ml kipuće vode

Punjenje:

200 g grubo iseckanih oraha

150 g grubo iseckane smokve

2 kašičice ma ez zahr - vode cveta narandže

1 kašičica cimetovog praha

2 kašičice meda

Priprema:

Napraviti testo od brašna, vode narandžinog cveta, samneha i kipuće vode. Testo dobro umesiti. Testo čvrsto prekriti odnosno umotati u tkaninu i ostaviti preko noći. Drugog dana testo premesimo i formiramo male kuglice. Izdubite njihove centre.

Omekšajte smokve toplom vodom ako se osuše. Pomešajte orahe i smokve da biste dobili prilično finu pastu. Dodajte vodu narandžinog cveta, cimet i med i dobro promešajte.

Ispunite šupljinu sa mešavinom. Pritisnite testo preko punjenja i formirajte loptice koje treba blago pritisnuti da dobiju oblik debljeg diska. Pecivo stavite na podmazanu posudu za pečenje i pecite 20-25 minuta na umerenoj temperaturi oko 180 stepeni.

U običnim porodicama kuvanje je bilo posao domaćice, ali veća i bogatija domaćinstva zapošljavala su poslugu za rad u kuhinji, kao i kuvara, najčešće muškarca, koji je pripremao hranu. Egipćani su kuvali nad otvorenom vatrom, ali su imali i peći, pa su hranu kuvali, pekli ili pržili. Za pripremanje hrane koristili su činije, ćupove i lonce. Posuđe je uglavnom bilo izrađeno od gline, dok su samo najbogatiji koristili ono izradeno od bronze i srebra. Poznavali su i druge kuhinjske alatke koje i danas koristimo u kuhinji kao što su tučak, avan i sito.

Bogati su jeli na stolovima čije su ploče bile od zlata, srebra i bronze, a siromašni su jeli na zemljanim stolovima. Iako su bogati imali stolove, većina Egipćana svejedno iz koje klase, jeli su na podu na kome je bila podloga od trske.

Pročitajte više >>                                                << Vratite nazad

Antička kuhinja: Fasiek - Sušena riba

 

Na obalama Nila je rasla i napredovala egipatska civilizacija. Reka je omogućila starim Egipćanima transport, navodnjavanje i vodu za piće. Ali Nil je takođe bio glavni izvor hrane.

Faraonski natpisi prikazuju drevne Egipćane koji hvataju jegulju, tilapiju, cipal i soma iz Nila. Ove ribe su postale sastavni deo ljudi koji žive u drevnom Egiptu. Ribe su se jele na različite načine, a drevni Egipćani su bili vešti u sušenju i soljenju ribe, kao i vađenju ikre.

Sveža ili osušena riba je u Egiptu bila svakodnevna hrana za običan narod ali je bila zabranjena svakom posvećenom biću, faraonu ili svešteniku. Riba je ćutljivo biće što zbunjuje, skriveno, ali blistavo pod zelenilom reke Nil, biće koje je u vodi bilo sudionik strašnih drama. Tako su se svakog dana u na kraju sveta, jedna riba peraja ukrašenim ružama i druga sa perajima plave boje na tajnovit način uobličavali u ljude i služeći na lađi boga Ra nogoveštavali dolazak čudovišta Apopisa.

Brojni prikazi iz grobnica svedoče da su Egipćani naročito uživali u lovu na razne vrste riba, a vrlo je popularan bio lov na ribe u močvarnim područjima. Tokom razdoblja faraonskog Egipta ribolov ima dvojaku funkciju. Njegova primarna funkcija ulova ribe zbog ishrane ostaje i dalje, ali tada se takođe javlja neka vrsta sportskog ribolova zbog zabave viših slojeva društva. Osim divljih vrsta riba koje žive u Nilu i u jezeru Moeris, stari Egipćani uzgajaju ribu u brojnim ribnjacima u sklopu hramskih kompleksa ili imanja bogatih slojeva društva, ali pre svega zbog ishrane. Lov na ribe zbog zabave uglavnom se odvijao u močvarnim područjima oko Nila ili na samoj reci Nil. Stari Egipćani poznavali su više načina ulova ribe. Riba se lovila iz čamaca uz pomoć ribarskih mreža, štapova za pecanje sa udicama, koplja ili harpuna, neke vrste malenih strelica od trske, ili su je lovili goloruki. Lovile su se sve vrste rečne i morske ribe koje su se mogle pronaći u Nilu, jezeru Moeris, močvarnim područjima delte ili na sredozemnoj obali,odnosno u Crvenome moru.

U Nilu su pecali najčešće grgeča i jegulju, a imućniji Egipćani mogli su da uživaju i u jelima spremljenim od soma, šarana, tilapije i cipala.

Suva riba je bila delikates i pripremala se tako što bi se posle čišćenja komadi ribe dobro posolili i ostavili na suncu da se suše.

Ova vrsta jela se pravila na sledeći način:

Sastojci:

1 kg usoljene sušene morske ribe

Za sos:

1 kašičica meda

1 kašičica suve nane, mrvljeno

2 kašike urmi, sitno seckano

2 kašičice meda

100 ml vina od urmi

80 ml maslinovog ulja

Priprema:

Pomešajte nanu, urme i u to dodajte med, vino i maslinovo ulje, dobro sve izmešajte da dobijete neku vrstu paste.

Servirati usoljenu morsku ribu i preliti je sosom.

U običnim porodicama kuvanje je bilo posao domaćice, ali veća i bogatija domaćinstva zapošljavala su poslugu za rad u kuhinji, kao i kuvara, najčešće muškarca, koji je pripremao hranu. Egipćani su kuvali nad otvorenom vatrom, ali su imali i peći, pa su hranu kuvali, pekli ili pržili. Za pripremanje hrane koristili su činije, ćupove i lonce. Posuđe je uglavnom bilo izrađeno od gline, dok su samo najbogatiji koristili ono izradeno od bronze i srebra. Poznavali su i druge kuhinjske alatke koje i danas koristimo u kuhinji kao što su tučak, avan i sito.

Pročitajte više >>                                                   << Vratite nazad