I vek p.n.e.
Sastojci:
1 kašičica praška za pecivo - Prašak za pecivo je oduvek postojao, dobijao se višekratnim prosejavanjem finijeg brašna kroz sito
2 jajeta
1 šolja jogurta
1/2 šolje maslinovog ulja
1 kašičica morske soli
1 kašičica sušenog aškalona ili iseckanog ruzmarina
Priprema:
Zamesiti brašno, prašak za pecivo, jogurt, ulje, so, jedno jaje, jedno belance i odabrani začin. Napraviti glatko testo i ostaviti da malo odstoji. Pre pečenja testo premazati preostalim žumancetom, staviti u širu i pliću zemljanu posudu koju ste prethodno premazali maslinovim uljem. Peći na 180 stepeni oko pola sata.
Aškalon je crveni luk poreklom iz istoimene oblasti u Palestini.
Maslinovo ulje se dobija ceđenjem plodova masline i ima široku upotrebu počev od kulinarstva, kozmetike i medicine do hrišćanske tradicije u kojoj se koristi u obredima bogosluženja. Veoma je cenjeno kao dijetetski proizvod zbog visokog sadržaja nezasićenih masnih kiselina i polifenola. Prisutnost vitamina E i drugih sastojaka, uz odličnu kompoziciju nezasićenih masnih kiselina, razlog je preporuke tog ulja kao glavnog izvora masti u svakodnevnoj prehrani. Blagotvorno dejstvo maslinovog ulja na ljudski organizam poznato je kako u narodnoj, tako i u stručnoj medicini. Koristi se kao lek protiv opekotina, za čišćenje organizma, protiv crevnih i želudačnih upala, kao sredstvo za uništavanje različitih vrsta bakterija. Dobro je za srce i krvne sudove, a ima i veoma važnu ulogu u ublažavanju bolova od reumatoidnog artritisa. Antioksidansi i zdrave masne kiseline u njegovom sastavu snižavaju loš (LDL) holesterol. Maslinovo ulje je čest sastojak kozmetičkih preparata, posebno onih koji se koriste za suvu, oštećenu kožu, kožu koja je podložna ekcemima, kao i preparata za sunčanje. Savetuje se njegova upotreba u kućnoj radinosti za izradu maski za lice, kosu i telo. Osnovni je sastojak mediteranske kuhinje, posebno hladno ceđeno kao dodatak raznim salatama. Osim dokazane lekovite i hranljive, priznaje mu se i veoma moćna afrodizijačka uloga. Na tržištu se proizvodi u tri nivoa kvaliteta - rafinirano, devičansko i ekstra devičansko.
Maslina (maslinka, maslica, uljica, uljenika ili oliva; lat. Olea
europaea) je vrsta niskog drveta koja potiče iz istočnog Mediterana i pripada
istoimenoj familiji (Oleaceae). Zimzeleno drvo koje raste u Sredozemlju gde se
ulje, koje se dobija preradom plodova ove biljke, smatra simbolom mediteranskog
načina ishrane. Istovremeno je i simbol mira, plodnosti, izobilja i
dugovečnosti.
Prva stabla su zasađena pre pet do šest hiljada godina na području
Mesopotamije, Sirije i Palestine, odakle se maslina proširila Mediteranom. U
Egiptu se stvaranje masline pripisuje boginji Izidi, u Mesopotamiji tvrde da ju
je stvorio bog Ištar, a bila je i simbol etrurskog boga Turana. U Bibliji
spominje se više od hiljadu puta. U hrišćanstvu je simbol Božje brige za ljude.
Mojsije je oslobađao ratovanja muškarce, koji su gajili masline. Golubica koja
se posle potopa vratila na Noevu arku u kljunu je nosila maslinovu grančicu kao
simbol pomirenja Boga i ljudi. Sa mnogo maslinovih gančica narod je proslavio
Isusov ulazak u Jerusalim. Isus se znojio krvavim znojem na Maslinskoj gori,
okružen mnoštvom maslina, a Isusov krst, bio je po predanju od maslinovog i
kedrovog drveta. Maslinu su na područje antičke Grčke doneli trgovci, Feničani
i Egipćani, a arheološka istraživanja govore da su prva stabla posađena oko
3000. godine p.n.e. na Kritu. Oko 2000 g.p.n.e.
započeo je i organizovani uzgoj i trgovina, pa maslina postaje jedna od
najvažnijih poljoprivrednih kultura, sa jednako važnom ulogom u svakodnevnom
životu ljudi i celokupnom razvoju grčke civilizacije. Zbog čvrstoće i
otpornosti, maslina je simbol snage. Tako je Herkul imao motku od maslinovog
drveta, a Odisej je maslinovim kocem osliepio Kiklopa. Maslina je simbol
odanosti i vernosti pa je Odisejev i Penelopin bračni krevet bio od panja
masline. Homer je maslinovo ulje zvao tekućim zlatom. Hipokrat je maslinovo
ulje prepisivao za više od 60 raznih bolesti. Pobednicima na Olimpijskim
igrama, na glave su stavljali maslinove vence, a za nagradu su dobivali amfore
s maslinovim uljem, koje je bilo tada vrlo skupo.
Plod masline bogat je belančevinama, hlorofilom, saponinima, voskom,
smolom, vitaminima A, D, K i E, masnim kiselinama kao što su: oleinska,
stearinska, palmitinska, mnogim mineralima, enzimima i dr. U staro vreme se
maslinovo ulje koristilo za ishranu, higijenu i ulepšavanje, osvetljenje,
lečenje i u ritualne svrhe. Vitamin E i oleinska kiselina su poznati i dokazani
antioksidansi. Danas u svetu postoji više od 50 vrsta maslinovog drveta koje se
gaji širom sveta upravo zbog proizvodnje ulja ili tečnog zlata kao se vrlo
često naziva.
Plod je bogat uljem, koji se cedi korištenjem pritiska kroz razne prese
(hladno ceđeno ulje), ili se izdvaja koristeći vruću vodu ili paru. Ulje se
koristi u ishrani kao dodatak jelu, prženje, začinjavanje jela, kao i u
medicinske svrhe. U ranijem periodu su masline ceđene ručno ili uz pomoć
kamena. Maslinovo ulje se cedi industrijski mašinama a početkom dvadesetog veka
je to rađeno postrojenjem na vodeni pogon slično vodenici.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Pogača Burvetu napravljena po receptu sa ovog posta bila je deo završnog rada učenika I godine Ekonomsko-trgovinske škole iz Bečeja pod pod pokroviteljstvom profesorice Ivane Jankov, probajte i vi da napravite, malo truda za nešto antički novo u vašem jelovniku.
Нема коментара:
Постави коментар