Egipćani su još 3000 godina pre nove ere lomili zrna pšenice uz pomoć
kamena i dobijali brašno. U cilju stvaranja kaše, u brašno su dodavali
vodu i mesili. Testanu masu su oblikovali i termički obrađivali putem
sunčeve energije u pukotinama kamenih stena, zatim u kupolastim pećima ili
direktno na površini zemlje. U drevnom Egiptu pekari su bili jedni od
najbogatijih ljudi. Egipćani su smatrali hleb vezom između tela i duše,
čoveka i boga, svako ko ga je poštovao i jeo nadao se životu posle smrti.
Testo su ravnavali na okrugloj ploči za pečenje, a hleb se pekao u
zatvorenim pećima u obliku kupole, izgrađenim od crvenog blata donešenim
sa Nila. U ovim pećima, toplota je kružila, a temperatura je bila
ravnomerno raspoređena. Hleb se pekao ravnomerno, bio je ukusniji, a i
samo pečenje je moglo da se kontroliše. U prvom veku pre nove ere u starom
Egiptu je bilo oko 30 različitih vrsta hleba i peciva.
Zanimljivo je da su bogati slojevi društva u Egiptu zbog svoje fizičke
neaktivnosti patili od istih bolesti koje muče i današnjeg čoveka, patili
su od gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti, osteoporoze, karijesa i
drugih tegoba koje je izazivao fizički neaktivan način života. Gojaznost
je bila popularna kod bogatijeg sloja stanovništva jer se doživljavala kao
znak bogatstva i visokog društvenog statusa, verovali su da su zdraviji,
jer su siromašni često umirali od gladi i bolesti, jer nisu bili u
mogućnosti da dođu do dobre i kvalitetne hrane ili da se za pomoć obrate
lekarima. U slučaju invalidnosti siromašnom čoveku nije preostajalo ništa
drugo nego da umre ili da zatraži milostinju.
Ova vrsta peciva, odnosno prstenova sa susamom je bila rezervisana za
bogatiji sloj stanovništva i pravila se na sledeći način:
Količina sastojaka je za 2 prstena.
Sastojci:
500 g pšeničnog brašna
1/2 kašičice soli
1 kašičica meda
1 kašika kvasca
300 ml mlake vode
2 kašike maslinovog ulja
1 jaje
seme susama za posipanje
Priprema:
Pomešajte brašno, so i kvasac u velikoj činiji. Napravite udubljenje u centru i uspite vodu. Postepeno mešajte brašno sa vodom dok ne dobijete mekano testo. Mesite rukom na dasci za mešanje 15 minuta. Na dno druge posude sipajte malo ulja, stavite u nju umešano testo i pokrijte činiju čistom vlažnom krpom. Ostavite na toplom mestu 1,5-2 sata, dok testo ne naraste do gotovo dvostruke veličine. Izvadite testo i još jednom ga dobro premesite oko 5 minuta. Isecite testo na pola i svaku polovinu urolajte u dugačku, tanku rolnu prečnika oko 5 cm, od koje ćete obrazovati prsten prečnika oko 20 cm. Položite prstenove na nauljen pleh.
Umutiti jaje sa 2 kašike vode i premažite vrhovima prstiju glazuru preko testa. Obilno pospite susamovim semenom i pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 220ºC, vremenski oko10 minuta, a zatim smanjite temperaturu na 150ºC i pecite još 15 minuta. Izvadite iz rerne i ostavite da se polako ohlade.
Susam ili sezam (lat. Sesamum indicum) potiče iz tropske Azije i južne Afrike. To je jednogodišnja biljka i za 3-5 meseci uzgoja dostigne visinu do 2 metra. Gaji se radi semena najviše u Kini, Indiji, Sudanu i u još nekim zemljama. Seme sadrži 45-60% ulja koji se upotrebljava za kuvanje, salate i za proizvodnju margarina. Seme je takođe bogato proteinima i važi za omiljenu namirnicu u orijentalnim i severnoafričkim zemljama. Upotrebljava se u pekarstvu za posipanje peciva. Semenke susama nisu samo ukusan dodatak pecivima i jelima, nego i izuzetno zdrava namirnica koja jača kosti i pomaže u terapiji opekotina i hemoroida. Ako vašem organizmu nedostaje kalcijum, dovoljno je da supenu kašiku ovog semena potopite u 0,5 dl jogurta i ostavite da prenoći. Ujutru mešavinu pojedite na prazan stomak, a postupak ponavljajte iz dana u dan, sve dok vam ne bude bolje.
Susam je jedna od najstarijih gajenih biljaka na svetu, njegova istorija
upotrebe seže 3600 godina unazad. Egipćanima je to bio omiljeni prirodni
lek, a u Vavilonu se verovalo da mešavina susama i meda produžava lepotu i
mladost, grčki i rimski vojnici su ga koristili kao sredstvo za snagu i
energiju.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
500 g pšeničnog brašna
1/2 kašičice soli
1 kašičica meda
1 kašika kvasca
300 ml mlake vode
2 kašike maslinovog ulja
1 jaje
seme susama za posipanje
Priprema:
Pomešajte brašno, so i kvasac u velikoj činiji. Napravite udubljenje u centru i uspite vodu. Postepeno mešajte brašno sa vodom dok ne dobijete mekano testo. Mesite rukom na dasci za mešanje 15 minuta. Na dno druge posude sipajte malo ulja, stavite u nju umešano testo i pokrijte činiju čistom vlažnom krpom. Ostavite na toplom mestu 1,5-2 sata, dok testo ne naraste do gotovo dvostruke veličine. Izvadite testo i još jednom ga dobro premesite oko 5 minuta. Isecite testo na pola i svaku polovinu urolajte u dugačku, tanku rolnu prečnika oko 5 cm, od koje ćete obrazovati prsten prečnika oko 20 cm. Položite prstenove na nauljen pleh.
Umutiti jaje sa 2 kašike vode i premažite vrhovima prstiju glazuru preko testa. Obilno pospite susamovim semenom i pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 220ºC, vremenski oko10 minuta, a zatim smanjite temperaturu na 150ºC i pecite još 15 minuta. Izvadite iz rerne i ostavite da se polako ohlade.
Susam ili sezam (lat. Sesamum indicum) potiče iz tropske Azije i južne Afrike. To je jednogodišnja biljka i za 3-5 meseci uzgoja dostigne visinu do 2 metra. Gaji se radi semena najviše u Kini, Indiji, Sudanu i u još nekim zemljama. Seme sadrži 45-60% ulja koji se upotrebljava za kuvanje, salate i za proizvodnju margarina. Seme je takođe bogato proteinima i važi za omiljenu namirnicu u orijentalnim i severnoafričkim zemljama. Upotrebljava se u pekarstvu za posipanje peciva. Semenke susama nisu samo ukusan dodatak pecivima i jelima, nego i izuzetno zdrava namirnica koja jača kosti i pomaže u terapiji opekotina i hemoroida. Ako vašem organizmu nedostaje kalcijum, dovoljno je da supenu kašiku ovog semena potopite u 0,5 dl jogurta i ostavite da prenoći. Ujutru mešavinu pojedite na prazan stomak, a postupak ponavljajte iz dana u dan, sve dok vam ne bude bolje.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Deluje ukusno, vredi probati napraviti.
ОдговориИзбриши