Antička kuhinja: μέλας ζωμός - Melas zomos

Melas zomos - Spartanska čorba od iznutrica

U prevodu μέλας ζωμός - mélās zōmós znači crna supa, pravila se od kuvanih svinjskih nogu, iznutrica, krvi, soli i sirćeta. Smatra se da je sirće korišćeno kao emulgator da se krv ne zgruša tokom procesa kuvanja.

Sastojci:
svinjske nogice
svinjska creva
svinjske iznutrice
svinjsko srce
sveža svinjska krv
vinsko sirće
crni luk
so

Priprema:
Princip ovog jednostavnog jela je da se svi sastojci pomešaju i stave da se kuvaju, sirće se dodaje da bi krv ostala u tečnom stanju.

Spartanci su verovali da jačinu ove supe može da izdrži samo neko ko vežba spartanski i kupa se u reci Eurotas. Kuvari u Sparti su bili sami vojnici ili robovi pa žene nisu bile te koje bi muževima, sinovima i braći spremale ovo jelo.
Prema legendi, čovek iz Sibarisa (grad u južnoj Italiji), koji je bio poznat po svojoj raskoši i proždrljivosti, nakon što je probao crnu supu Spartanaca, sa gnušanjem je primetio: "Sada znam zašto Spartanci nemaju strah od smrti ". U drugoj priči, kaže se da je Dionisije, tiranin Sirakuze, kupio roba koji je bio spartanski kuvar i naredio mu da pripremi supu za njega, ne štedeći nikakve troškove. Kada je kralj supu okusio, ispljunuo je sa gađenjem, nakon čega je kuvar rekao: "Vaše Veličanstvo, neophodno je da vežbate na spartanski način i da se okupate u Eurotama, da biste uživali u ovoj supi".
Kolektivne gozbe - syssition, su se održavale uvek uz ovo jelo, uz crnu čorbu odnosno Melas zomos. Obično bi grupa vojnika sedela u krug oko činije i umakala hleb u nju.
Krvne supe se danas još uvek jedu u raznim državama, kao što su Grčka (posebno u Lakoniji), Italija, Francuska i Srbija.





Sparta (dorski Σπάρτα Sparta, atički Σπάρτη Sparti, uobičajeni starogrčki naziv Λακεδαιμονία/Λακεδαίμων Lakedemonija ili Lakedemon) je bila grad-država u antičkoj Grčkoj, koja se nalazila na jugoistočnom delu Peloponeza, u dolini reke Eurote. Sparta je ostala poznata u istoriji po svojoj vojnoj snazi, građanskoj disciplini, militarističkom društvu i velikom broju robova. Pored toga, Sparta je ostavila trag i u grčkoj mitologiji u mitu o Heleni Trojanskoj. Sparta se dugo vremena smatrala najsnažnijom vojnom silom u antičkoj Grčkoj zahvaljujući agogi, sistemu zakona koji je stvarao od njenih građana vojnike vrhunskog kvaliteta. Iako je teritorija antičke Sparte bila naseljena tokom mikenske dominacije Grčkom, njena istorija počinje posle dorske seobe na Peloponez tokom mračnog veka i završava se nakon rimskog osvajanja Sparte.
Sparta je počela da izrasta u snažnu vojnu silu tokom 7. veka p.n.e. Zahvaljujući svom vojnom prestižu, Sparta je bila priznata kao vođa kombinovanih grčkih snaga u grčko-persijskim ratovima početkom 5. veka pne. Između 431. i 404. godine pre nove ere bila je glavni neprijatelj Atine u Peloponeskom ratu koji je na kraju dobila, iako uz velike žrtve, nakon čega je postala vodeća država u helenskom svetu.
Posle poraza koji je doživela od Tebe 371. p.n.e., Sparta je počela da pada u duboku krizu, koja je bila uglavnom demografske i ekonomske prirode. Tokom druge polovine 4. veka pne. i prve polovine 3. veka pne. Sparta je zadržala političku nezavisnost, ali je izgubila svoje važno mesto na grčkoj političkoj sceni. U dugoj polovini 3. veka, Sparta ponovo, ali nakratko, postaje važan politički faktor u antičkoj Grčkoj. Nakon toga, Sparta je stavljena potpuno pod kontrolu Rima i Ahajskog saveza 195. godine pne. kada je i konačno izgubila svoju političku nezavisnost. Tokom rimske okupacije Grčke Sparta je zadržala određeni stepen autonomije.





Zahvaljujući sistemu zakona koji su bili ustanovljeni pod imenom Velika retra, Sparti je omogućeno da izraste u moćnu vojnu silu. Osim svog striktnog vojnog uređenja, Sparta je takođe poznata i po specifičnoj društvenoj podeli na homije, perijeke i helote. U Sparti je takođe postojao specifičan način vladavine koji nije mogao biti potpuno definisan, već je bio mešavina više poznatih oblika vladavine. Još jedna specifičnost Sparte ogleda se i u tome što su u njoj žene uživale mnogo veća prava nego u ostatku helenskog sveta i držale su prilično visoke položaje u spartanskom društvu. Sparta je zbog svoje isključivo vojne prirode bila zatvorena za uticaje koji su dolazili iz drugih država i od drugih naroda, nije prihvatala tuđe ideje i stvorila je svoju zatvorenu i specifičnu kulturu koja je nasuprot ostalim helenskim gradovima bila lišena velikih umetničkih dela. U savremenom svetu, Sparta se smatra najkarakterističnijim primerom militarističke države čiji je glavni cilj i smisao postajanja bio u stvaranju zdravih i snažnih vojnika. Spartanski način života i kultura i danas uživaju veliko poštovanje, naročito zastupljeno u zapadnom svetu, koje se naziva lakonofilijom.
Najverodostojniji arheološki podaci o praistorijskoj Sparti mogu se naći u otkrićima koji potiču iz sredine 6. milenijuma p.n.e. U Lakonskom regionu najverodostojniji podaci o praistorijskom stanovništvu postoje na uzvišenju Kufovuno, u pećini Alepotripa na istočnoj obali mesenijskog zaliva kao i u mestu Apidija, na zapadnom delu planinskog venca Parnon. U blizini Alepotripe pronađen je srebrni nakit koji pokazuje izvesnu količinu bogatstva. Iako postoje arheološki dokazi o Lakoniji iz Kamenog i Bronzanog doba, koji uključuju i pronalazak srebrnog nakita kao i velikih količina keramike, očigledno ništa nije poznato o pravoj prirodi praistorijske Sparte i Lakonije.


Pročitajte više >>                                                                << Vratite nazad