Antička kuhinja: Panis militaris - Vojnički hleb

Rimski vojnici nisu imali zajedničku kuhinju nego su sami pripremali svoje obroke.

Sastojci:
1 kg grubo mlevenog zrna od pira, pšenice ili raži
500 ml vode
so
listovi lovora (podloga za pečenje hleba)

Priprema:
Od sastojaka, osim lovora, zamesiti žilavo testo i oblikovati lepinje. Na lepinjama napraviti radijalne ureze da se hleb lakše lomi. Hleb ispeći na listovima lovora.

Legionari su pekli svoj hleb tako što bi prvo napravili ležište koje su u dnu prekrivali opekama ili sličnim materijalom, a ako se nalaze na terenu obično bi se uzimao kamen sličnih dimenzija kao umešeni hleb. U ležištu bi zapalili vatru i održavali bi je dok se opeka ili kamen ne užare. Zatim bi odstranili žeravicu i pepeo ili bi ostavili pepeo ali da žeravica ne dođe u kontakt sa testom, poslagali bi po užarenoj opeci ili kamenu listove lovora, stavili pripremljeno testo i poklopili plitkom posudom koja se takođe prekrivala pepelom.





Pir, krupnik, krupnica ili spelta (lat. Triticum spelta) je vrsta žitarice i bliski srodnik današnje pšenice. Pošto se u nekim regionima sveta pir i pšenica uzgajaju zajedno, ove žitarice se ukrštaju jedna sa drugom i postoji mnogo mešanih sorti između pšenice i pira.
Ova žitarica poreklom iz južne Azije, doneta je na Bliski Istok pre oko 9000 godina i od tada se proširila na celoj teritoriji Evrope, tačnije 5000 godine pre nove ere. Stari Grci su je smatrali poklonom božanstva Demetre. Kako su bili moreplovci ostatku civilizacije su prenosili svoja znanja o njenim blagodetima i uzgoju ali je zbog niskog prinosa pala u zaborav, u novije vreme pir se više uzgaja nego ranije. Prinosom zaostaje iza pšenice, ali bolje podnosi oštriju klimu i otporniji je na bolesti. Pir je heksapoloidna vrsta žitarice, sa niskim sadržajem glutena u zrnu, kao i npr. mekana pšenica (lat. Triticum aestivum). Nisu poznate divlje vrste krupnika, zbog čega se pretpostavlja, da je nastao mutacijom starijih vrsta pšenice, kao npr. vrste tvrde pšenice (lat. Triticum durum, lat. Triticum dicoccum, lat. Triticum monococcum).





Pir ima bitno viši sadržaj belančevina, masti i dijetetskih vlakana od drugih žitarica. Zrno pira u idealnom odnosu sadrži belančevine, ugljene hidrate, masti, mineralne materije, vitamine i celulozu. Naročito je zanimljivo i to da su dijetetska vlakna krupnika vrlo lako rastvorljiva u vodi, što omogućava dobru resorpciju hranljivih materija u organizmu. Hranljive materije u piru ne opterećuju probavni sistem, organizam ih lako usvaja, i brzo ulaze u krvotok. Na taj način ćelije organizma su optimalno ishranjene i sposobne za visoke učinke. Pirov hleb preporučuje se i sportistima. Svojim sastavom pir ili spelta može pozitivno uticati na podizanje imuniteta.


Proćitajte više >>                                                                 << Vratite nazad