Antička kuhinja: Savillum - Slatki hleb

Savillum je starorimski kolač od svežeg sira, meda i brašna, poznat iz dela De Agri Cultura koje je napisao Marcus Porcius Cato u 2. veku p. n. e. Smatra se jednim od najstarijih sačuvanih recepata rimske kuhinje. Naziv savillum verovatno označava malu pečenu pogaču ili kolač od sira. Pripadao je jednostavnoj seoskoj kuhinji stare Italije, nastaloj mnogo pre raskošnih gozbi kasnog Rimskog carstva. Osnovu su činili sastojci koje je gotovo svako domaćinstvo moglo da proizvede: ovčiji ili koziji sir, pšenično brašno, jaja i med.

Za razliku od kasnijih rimskih deserata koji su koristili skupe začine iz istočnih provincija, savillum je bio veoma rustičan i praktičan. Pravljen je u domaćinstvima, na farmama i tokom religijskih obreda. Rimljani su često kolače od sira povezivali sa žrtvenim ponudama bogovima, pa je moguće da je i savillum imao ritualnu ulogu u pojedinim prilikama.

Po sastavu podseća na veoma gust pečeni kolač između hleba i današnjeg čizkejka. Međutim, rimski ukus je bio drugačiji od modernog, med je davao glavnu slatkoću, a sir je ostajao dominantan ukus. Kolač se pekao polako, često u glinenoj posudi premazanoj uljem ili lovorovim listovima. Nakon pečenja dodatno se prelivao medom i vraćao kratko u peć da upije slatkoću.

U rimskoj kuhinji savillum pokazuje koliko su mlečni proizvodi imali važnu ulogu u ishrani stanovništva centralne Italije. Takođe pokazuje prelaz između običnog hleba i razvijenijih poslastica koje će kasnije postati popularne širom Mediterana. Iako jednostavan, ovaj recept je dragocen jer daje direktan uvid u svakodnevnu hranu Republike Rim, bez kasnijih srednjovekovnih ili modernih izmena.

Originalni latinski tekst iz De Agri Cultura, poglavlje 84:

Savillum sic facito

Farinae selibram, casei p. II S una commisceto quasi libum, mellis p. et ovum unum. Catinum fictile oleo unguito. Ubi omnia bene commiscueris, in catinum indito; catinum testo operito. Videto ut bene percocas medium, ubi altissimum est; ubi coctum erit, catinum eximito, melle unguito, papaver infriato; sub testum subde paulisper, postea eximito. Ita pone cum catillo et lingulas.

Prevod:

Savillum pravi na ovaj način.

UzmI pola libra brašna, dve i po libre sira, i pomešaj kao za libum, dodaj med i jedno jaje. Podmaži zemljanu posudu uljem. Kada sve dobro izmešaš, stavi u posudu; pokrij posudu poklopcem od testa (testum - rimski način pečenja u zatvorenoj glinenoj posudi). Pazi da se dobro ispeče u sredini, tamo gde je najdeblje. Kada je pečeno, izvadi posudu, premaži medom i pospi makom. Zatim ga još kratko vrati pod poklopac od testa, pa ga izvadi. Tako poslužiti sa malim tanjirom i kašičicama.

De Agri Cultura - 184. g. p. n. e

Marcus Porcius Cato (234. g. p. n. e. – 149. g. p. n. e.)

Postoji još jedan tekst Katona koji se pojavljuje i koji se odnosi na Savillum.

Originalni latinski tekst:

Savillum hoc modo facito.

Farinae selibram et casei P. II bene disterat in mortario. Ova IIII addito et una cum farina bene commisceto. Inde formae inponito, oleo unguito. Ubi coctum erit, melle unguito, papaver infriato, sub testum paulisper ponito posteaque eximito.

Prevod:

Savillum pravi na ovaj način.

Pola libre brašna i dve libre sira dobro usitni u avanu. Dodaj četiri jaja i zajedno sa brašnom dobro izmešaj. Zatim stavi u kalup koji je premazan uljem. Kada bude pečeno, premaži medom, pospi makom, nakratko vrati pod poklopljenu peć, a zatim izvadi.

De Agri Cultura - 184g p.n.e

Marcus Porcius Cato (234g. p.n.e. – 149g. p.n.e.)

Objašnjenje sastojaka i izraza:

Farina je brašno, najčešće pšenično.

Caseus je sir, verovatno svež ovčiji ili koziji sir.

Mortarium je avan za usitnjavanje i mešanje hrane.

Forma je kalup ili posuda za pečenje.

Mel (melle) je med.

Papaver je mak.

Sub testum znači ispod glinenog poklopca ili u poklopljenoj peći, tipičan rimski način pečenja.

Oba teksta potiču iz De Agri Cultura, ali predstavljaju različite rukopisne ili rekonstruisane verzije istog recepta. Suština recepta je ista, ali prva verzija je duža, detaljnija i daje mnogo jasniju predstavu kako je savillum stvarno izgledao. Prvi tekst deluje potpunije, praktičnije i bliže stvarnom kuvanju, daje mnogo realističniju sliku pravog savilluma kakav su Rimljani verovatno jeli, drugi tekst deluje kao skraćena ili pojednostavljena verzija recepta.

Struktura je ista kao za libum, ali Savillum je mekši, vlažniji i više desertan. Med se koristi dva puta, u smesi (zaslađivanje i vezivanje) i na kraju (glazura). Mak (papaver) je završni aromatični sloj. Pečenje u “testum” znači zatvorena zemljana kupola, efekat rerne bez vazduha. Jaje služi da poveže smesu i da teksturu učini kremastijom.

Savillum nije bio vazdušast kolač kao moderni čizkejk. Bio je nizak, gust i veoma hranljiv. Spolja je imao tanku pečenu koru, dok je unutrašnjost ostajala mekana zbog velike količine sira i jaja. Med na vrhu davao je sjajnu i lepljivu površinu, a mak je dodavao blagu aromu i teksturu. Najbliži savremeni rođaci ovog jela bili bi, veoma gust pečeni čizkejk bez šećera, slavski kolači od sira ili jednostavne seoske sirnice pečene bez kvasca.

Savillum je važan jer predstavlja jednu od najstarijih pisanih poslastica Evrope, autentičnu kuhinju rimske republike, spoj hleba i kolača karakterističan za antičku Italiju i dokaz koliko su med i sir bili osnovni sastojci rimske ishrane. Taj recept pokazuje da rimska kuhinja u najranijem obliku nije bila luksuzna niti komplikovana, već zasnovana na lokalnim poljoprivrednim proizvodima i praktičnoj pripremi hrane.

U nastavku su rekonstrukcije po epohama od Rimske Republike do pada Zapadnog carstva, zasnovane na rimskim praksama, arheologiji i kasnijim vojnim logistikama.

Period Rimske Republike 3-1. vek p. n. e.

U vreme Rimske Republike hrana je bila jednostavna, zasitna i napravljena od onoga što je domaćinstvo moglo samo da proizvede. Nije postojala raskoš kasnijeg carskog perioda, niti velika upotreba egzotičnih začina. Osnova ishrane bili su žitarice, maslinovo ulje, sir, vino, mahunarke i med.

Savillum pripada upravo toj staroj seoskoj tradiciji. To nije bio desert u modernom smislu već gusta pečena mešavina sira, brašna i meda koja je mogla služiti i kao obrok i kao obredna hrana. U njemu se vidi spoj stočarske i ratarske kulture stare Italije.

Rimska domaćinstva su sir pravila svakodnevno, najčešće od ovčijeg ili kozjeg mleka. Svež sir nije dugo trajao, pa su različite vrste pečenih kolača bile način da se sačuva i iskoristi. Savillum je zato praktično jelo: hranljivo, jednostavno za pripremu i dovoljno snažno da zasiti čoveka tokom rada na polju.

U ovoj epohi kolač je bio veoma rustičan. Nije bio mekan kao današnji čizkejk već gust, težak i pomalo zbijen. Med je davao blagu slatkoću, dok je mak služio više kao aromatični završetak nego kao dekoracija.

Sastojci:

800 g svežeg ovčijeg sira

150 g speltnog brašna

1 veliko jaje

80 g livadskog meda

2 kašike maslinovog ulja

1 kašika maka

Priprema:

Sir staviti u lanenu krpu ili gazu. Ostaviti ga najmanje 4 sata da izgubi višak surutke. Ako sir ostane previše vlažan masa će pucati, sredina će ostati sirova, kolač neće imati gustinu tipičnu za republiku. Kada se procedi sir treba da bude čvrst, ali i dalje maziv pod pritiskom prsta. Sir prebaciti u avan ili veliku drvenu činiju. Drvenim tučkom ili kašikom gnječiti, pritiskati i okretati masu. Ovo traje najmanje 10 minuta. Cilj nije potpuno gladak krem nego gusta masa sa veoma sitnim zrncima. Brašno dodavati postepeno u tri dela. Posle svakog dodavanja dobro umešati i pritiskati masu uz zidove posude. Spelta daje orašastu aromu, težinu i rustičnu teksturu. Jaje umutiti posebno pa ga tek onda sipati. Mešati polako kako se masa ne bi previše razredila. Testo treba da bude gusto, teško, lepljivo i sporopadajuće sa kašike. Med lagano zagrejati da postane tečniji. Sipati polovinu meda u masu. Druga polovina ostavlja se za završni sloj. Mešanje traje nekoliko minuta kako bi se med ravnomerno rasporedio. Glinenu ili metalnu posudu obilno premazati maslinovim uljem. Ruke nakvasiti vodom pa rasporediti masu. Debljine između 4 i 5 cm. Rimljani su često koristili glinene posude, listove lovora ili tanki sloj ulja da se kolač ne zalepi. Površina se ne poravnava potpuno jer su rimski kolači često imali nepravilnu rustičnu formu. Peći poklopljeno u glinenoj posudi, žar je stavljan ispod i preko poklopca (testum). Prvih 30 minuta ne otvarati peć. Kolač je gotov kada ivice očvrsnu, sredina ostane blago mekana, gornji sloj dobije tamnozlatnu boju. Odmah po vađenju premazati ostatkom meda, posuti makom i vratiti u peć još 5 minuta. Med tada stvara gustu sjajnu površinu. Moderna rekonstrukcija bi bila da se peče u zagrejanoj rerni na 180°C, 45–60 minuta. Najvažnije je da sredina mora ostati blago mekana ali ne tečna. Kad se izvadi odmah premazati medom, posuti makom, vratiti još 5 minuta u toplu peć. To pravi lepljivu površinu kakvu opisuju rimski izvori.

Kolači poput savilluma često su pripremani tokom porodičnih obreda i žrtvovanja kućnim božanstvima. Hrana nije bila odvojena od religije nego njen svakodnevni deo.

Republikanski savillum verovatno se nije sekao nožem kao moderna torta. Zbog gustine i meke sredine često se uzimao kašikom ili lomio rukom direktno iz posude.

U republici su sir i žitarice predstavljali osnovu života, med simbol blagostanja, a mak predstavlja vezu sa plodnošću zemlje i spokojem doma.

Period ranog Rimskog carstva 1. vek p. n. e. – 3. vek n. e.

Sa nastankom carstva Rim postaje ogromna trgovačka sila. Hrana postaje raznovrsnija, a gradska kuhinja razvija sofisticiranije ukuse. Ipak, stari italijski recepti nisu nestali. Savillum opstaje kao tradicionalni kolač, ali dobija finiju teksturu i uredniji izgled.

U bogatijim kućama koristio se mekši sir i kvalitetnije brašno. Kolač se pažljivije pekao, a često su dodavani aromatični elementi poput lovora ili mirisnog bilja. Carski Rim voleo je kontrast slatkog meda i mlečne punoće sira.

Za razliku od republikanske verzije, ova varijanta je glađa, mekša i više liči na kasnije evropske kolače od sira.

Sastojci

700 g sveže ovčijg sira

120 g finog pšeničnog brašna

2 jaja

120 g meda

2 kašike maslinovog ulja

1 kašika maka

3 lista lovora

Priprema:

Listove lovora oprati i osušiti. Staviti ih na dno posude. Tokom pečenja toplota izvlači eterična ulja, para ih prenosi u kolač, testo dobija blagu biljnu aromu. Sir umutiti drvenom varjačom najmanje 15 minuta. Cilj je što glađa struktura,manje grudvica i više vazduha u masi. Ovo daje mekšu unutrašnjost nego republikanska verzija. Jaja dodavati jedno po jedno. Posle svakog dugo mešati, potpuno sjediniti masu. Carski kuvari su voleli ujednačenu teksturu bez velikih grudvica. Brašno prosejati i dodavati postepeno. Zatim sipati polovinu meda. Masa treba da bude gusta ali sporije i ravnomernije mešati da pada sa kašike. Ruke nakvasiti vodom pa rasporediti masu u gliinenoj posudi sa lovorom, debljine između 4 i 5 cm. Rimljani su često koristili glinene posude, listove lovora ili tanki sloj ulja da se kolač ne zalepi. Površina se ne poravnava potpuno jer su rimski kolači često imali nepravilnu rustičnu formu. Peći poklopljeno u glinenoj posudi, žar je stavljan ispod i preko poklopca (testum). Rimljani su voleli sporije pečenje jer je sprečavalo pucanje površine. Pred kraj sredina sme veoma blago da podrhtava ali površina mora ostati cela bez pucanja. Kolač premazati ostatkom meda pomoću smokvinog lista ili četkice. Posuti makom. Vratiti 3 minuta da se med lagano karamelizuje. Moderna rekonstrukcija bi bila da se peče u zagrejanoj rerni na 175°C, 55–60 minuta. Najvažnije je da sredina mora ostati blago mekana ali ne tečna.

Originalni recept nalaže da se jede kašikom direktno iz posude. To pokazuje da je pravi savillum bio mekši nego današnji čizkejk. U bogatim rimskim kućama ovakvi kolači često su služeni mlaki, jer se tada aroma meda i sira najviše osećala. Kolači od sira često su prinošeni kućnim bogovima (Lares i Penates). Zato savillum nije bio samo hrana nego i deo domaćeg rituala.

U ranom carstvu savillum postaje simbol domaćeg obilja, stabilnosti i kontinuiteta stare rimske tradicije. Lovor je imao posebno značenje pobede, zaštite, carskog autoriteta i sreće domaćinstva, sir je simbolisao plodnost stoke, med čistotu i blagostanje, mak povezanost sa snom, zemljom i religijskim obredima.

U carskom periodu med postaje simbol luksuza i obilja. Bogate rimske porodice koristile su ga u gotovo svim desertima, smatra se da je savillum jedan od dalekih predaka evropskog čizkejka. 

Period kasnog Zapadnog Rimskog carstva 3–5. vek

Pozni Zapadni Rim prolazi kroz ratove, ekonomske probleme i slabljenje trgovine. Hrana postaje jednostavnija i više zavisi od lokalnih sastojaka.

Savillum opstaje uglavnom na selu, gde ljudi i dalje čuvaju stare načine pripreme hrane. Kolač postaje grublji, manje sladak i mnogo praktičniji. Fino belo brašno zamenjuju ječam i grublje mlevene žitarice. Med se koristi štedljivije.

Ovaj period predstavlja prelaz između antičke i ranosrednjovekovne kuhinje. U toj verziji savilluma već se oseća buduća evropska tradicija sirnica i jednostavnih pečenih kolača.

Sastojci:

600 g kozjeg sira

180 g ječmenog ili grubog speltnog brašna

1 jaje

50 g meda

1 kašika svinjske masti ili maslinovog ulja

malo maka

Priprema:

Sir ostaviti preko noći u platnu. Kasnorimski sirevi bili su tvrđi i manje kremasti. Posle ceđenja sir se lomi rukom, ne pretvara se potpuno u krem. Dodavati brašno postepeno. Zatim umešati jaje. Na kraju dodati malu količinu meda. Masa treba da liči na gusto testo, skoro kao smesa za hleb bez kvasca. Glinenu ili metalnu posudu obilno premazati mašću ili maslinovim uljem. Ruke nakvasiti vodom pa rasporediti masu, od mase napraviti niži okrugli kolač, debljine oko 3 cm. Niži oblik omogućava ravnomernije pečenje u nestabilnim pećima kasnog perioda. Rimljani su često koristili glinene posude, listove lovora ili tanki sloj ulja da se kolač ne zalepi. Površina se ne poravnava potpuno jer su rimski kolači često imali nepravilnu rustičnu formu. Peći poklopljeno u glinenoj posudi, žar je stavljan ispod i preko poklopca (testum). Prvih 30 minuta ne otvarati peć. Kolač je gotov kada ivice očvrsnu, sredina ostane blago mekana, površina treba da postane tamnija, čvršća i blago ispucala. Odmah po vađenju premazati ostatkom meda, posuti makom i vratiti u peć još 5 minuta. Med tada stvara gustu sjajnu površinu. Moderna rekonstrukcija bi bila da se peče u zagrejanoj rerni na 190°C, oko 40 minuta. Tanko premazati medom, dodati malo maka i ostaviti 10 minuta da odmori pre jela. Kasnorimske verzije ovakvih kolača često su bile dovoljno čvrste da se nose na put ili rad u polju, pa su predstavljale spoj deserta i praktičnog obroka.

U poznom carstvu savillum simbolizuje očuvanje doma, trajanje stare tradicije i jednostavan život vezan za zemlju i porodicu. To više nije gradski kolač luksuza nego hrana opstanka i kontinuiteta. To je hrana koja povezuje republiku, carstvo i početke srednjeg veka.

Moderni Savillum

Moderni savillum je rekonstrukcija starorimskog kolača prilagođena savremenoj kuhinji i današnjim sastojcima, ali bez gubitka osnovnog karaktera originala. Cilj ovog recepta nije da napravi klasičan čizkejk, već da zadrži gustinu, blagu slatkoću meda i dominantan ukus sira koji je imao antički kolač.

Za razliku od potpuno autentičnih rekonstrukcija koristi se pristupačniji sir, pečenje je stabilnije, tekstura je nešto mekša ali ukus ostaje rustičan i pun. Ova verzija najbolje prikazuje kako bi savillum mogao izgledati kada bi se danas pravio u domaćinstvu uz moderne kuhinjske uslove.

Sastojci:

Za kolač:

500 g rikote ili mladog neslanog sira

200 g krem sira

120 g glatkog pšeničnog brašna

3 jaja

120 g meda

2 kašike maslinovog ulja

prstohvat soli

Za završni sloj:

3 kašike meda

1 kašika maka

Priprema:

Ako koristite mladi sir staviti ga u gazu, ostaviti 1–2 sata da se procedi. Rikota obično ne zahteva dugo ceđenje. Sir zatim staviti u veliku činiju. Dodati krem sir i mešati viljuškom ili mikserom na najmanjoj brzini. Cilj je da se dobije glatka masa, bez velikih grudvica ali ne potpuno penasta. Jaja dodavati jedno po jedno. Posle svakog jajeta dobro umešati ali ne mutiti previše jer previše vazduha stvara pucanje tokom pečenja. Med blago zagrejati da postane tečniji. Sipati ga polako uz stalno mešanje. Med daje blagu karamelnu aromu, vlagu i karakterističan antički ukus. Brašno prosejati i dodavati ga postepeno. Masa treba da bude gušća od smese za palačinke ali mekša od testa za hleb. Ako je previše gusta dodati 1–2 kašike mleka. Pripremiti kalup prečnika oko 22 cm, premazati ga maslinovim uljem ili obložiti papirom za pečenje. Sipati masu i blago poravnati. Nije potrebno potpuno ravnanje jer blage neravnine daju rustičan izgled. Peći u rerni na 175°C, 45–55 minuta, prvih 35 minuta ne otvarati rernu. Kolač je gotov kada ivice očvrsnu, sredina ostane blago mekana, površina dobije zlatnu boju. Dok je kolač još topao premazati ga medom, posuti makom. Vratiti još 3 minuta u toplu rernu. To stvara sjajnu površinu, blagu karamelizaciju i aromu sličnu starorimskim verzijama. Ostaviti najmanje 30 minuta pre sečenja. Najbolji ukus dobija kada je kolač mlak ili potpuno ohlađen posle nekoliko sati.

Dobar savillum treba da bude gust, kremast ali čvrst, manje sladak od modernog čizkejka, sa izraženim ukusom meda i sira. Tekstura treba da bude između pečenog kolača od sira, sirnice i veoma gustog čizkejka.

Ako želite ukus bliži antičkom koristite ovčiji ili kozji sir, koristite speltnog brašno, birajte tamniji livadski med, pecite u glinenoj posudi. Za još rustičniji rezultat ne praviti potpuno glatku masu i ostaviti sitne grudvice sira.

Iako savillum pripada antičkom Rimu, njegova osnovna ideja veoma je bliska starijoj tradicionalnoj kuhinji Srbije. Sličnost se pre svega vidi u upotrebi sira, brašna i pečenja kao osnovnog načina pripreme. U oba prostora razvila se kuhinja zasnovana na stočarstvu i žitaricama, pa nije neobično što postoje brojna jela slične strukture i namene. Najbližu paralelu u Srbiji imaju stare sirnice, gibanice bez mnogo kora, pečeni kolači od mladog sira kao i pojedine vrste proja sa sirom.

Posebno su zanimljive stare seoske sirnice koje su se pravile bez industrijskog kvasca i bez modernih dodataka. Kao i savillum, bile su guste, hranljive, pečene u tepsiji ili pod sačem i namenjene da dugo zasite.

U starijoj srpskoj kuhinji med je takođe imao veliku ulogu pre široke upotrebe šećera. Zato kombinacija sira i meda nije bila nepoznata ni na Balkanu. U nekim krajevima Srbije i danas postoji običaj da se sir, med i testo kombinuju u prazničnim ili slavskim jelima.

Sličnost postoji i u načinu pečenja. Rimsko pečenje sub testum, ispod poklopca sa žarom, veoma podseća na srpsko pečenje pod sačem. Oba sistema stvaraju ravnomernu toplotu i daju gustim testima posebnu koru i aromu.

Razlika je uglavnom u teksturi i ukusu. Savillum je bio kompaktniji i manje mastan od većine savremenih srpskih pita sa sirom. Nije imao tanke kore niti veliku količinu masnoće. Više je ličio na spoj hleba, pečenog sira i kolača.

Takođe, srpska kuhinja je kroz srednji vek razvila jači uticaj fermentisanog testa, kiselog mleka i kasnije osmanskih tehnika pripreme, dok je rimski savillum ostao jednostavan antički kolač zasnovan na osnovnim mlečnim proizvodima i medu.

Uprkos razlikama, oba jela pokazuju istu logiku stare agrarne kuhinje, koristiti lokalne sastojke, napraviti hranljivo pečeno jelo i spojiti žitarice, mlečne proizvode i prirodnu slatkoću u jednu celinu koja može biti i svakodnevna hrana i deo običaja.

Savillum je jedan od najboljih primera kako se kroz jedno jednostavno jelo može pratiti razvoj rimske civilizacije od Republike do pada Zapadnog rimskog carstva. Iako se recept tokom vekova menjao u detaljima, njegova osnova je ostala ista, sir, brašno, jaja i med spojeni u gust pečen kolač koji je imao i praktičnu i simboličku vrednost.

U republikanskom periodu bio je rustična hrana seoskih domaćinstava i deo stare italske tradicije. U ranom Carstvu postao je finiji i uredniji, prilagođen bogatijem urbanom životu i razvijenijoj kuhinji. U poznom periodu ponovo se pojednostavljuje i vraća lokalnim sastojcima, pokazujući kako su ekonomske i društvene promene direktno uticale na svakodnevnu ishranu.

Posebna vrednost savilluma leži u tome što je recept sačuvan u veoma ranom obliku, bez kasnijih srednjovekovnih prerada. Zbog toga pruža retku mogućnost da se skoro neposredno rekonstruiše ukus antičkog Rima. Kroz njega se vidi koliko je rimska kuhinja bila zasnovana na praktičnosti, domaćoj proizvodnji i jednostavnim sastojcima, mnogo više nego na luksuzu po kome je kasnije postala poznata.

Takođe je značajan kao jedan od mogućih predaka evropskih kolača od sira. Iako se moderni čizkejkovi veoma razlikuju po teksturi i ukusu, osnovna ideja pečenog kolača od sira i meda opstala je vekovima nakon nestanka Zapadnog rimskog carstva. Upravo zato savillum nije važan samo kao recept, već i kao deo kontinuiteta mediteranske i evropske kulinarske tradicije.

Marko Porcije Katon Stariji, nazvan i Cenzor (lat. Marcus Porcius Cato Maior Censor, rođen 234. godine p. n. e. u Tuskulu, umro 149. god. p. n. e.) bio je rimski državnik i književnik u periodu srednje republike.
Kao vojni tribun borio se u drugom punskom ratu, a zatim započeo političku karijeru pod pokroviteljstvom Lucija Valerija Flaka, koji je bio impresioniran Katonovim moralnim načelima. Kao kvestor je boravio na Siciliji, a vraćajući se odatle na Sardiniji je sreo pesnika Enija i poveo ga sa sobom u Rim. Dužnost pretora obavljao je 198. godine p.n.e., a dužnost konzula 195. godine p.n.e.sa Valerijem Flakom kao kolegom. Nakon konzulata kao namesnik upravljao je provincijom Hispanijom, gde je postigao vojne uspehe za koje je nagrađen trijumfom. Tokom osamdesetih godina 2. veka p.n.e. Katon je često nastupao kao protivnik porodice Scipiona i njihovih nastojanja da osnaže grčki uticaj na rimsku kulturu. Ipak, prema antičkoj tradiciji, i sam Katon je na kraju naučio grčki jezik.
Katonovo delo O zemljoradnji (De agricultura), predstavlja najstariji sačuvani spomenik latinske književne proze. U delu se obrađuju vinogradarstvo, maslinarstvo, povrtarstvo i stočarstvo, s ciljem da se ukaže na to kako najlakše zaraditi, pri čemu se saveti zasnivaju na Katonovom vlastitom iskustvu i jednostavnim zdravorazumskim načelima kakav je npr. Katonov savet da roba treba prodati čim ostari. Ovo je delo značajno jer pruža dobar uvid u mentalitet rimske zemljoposedničke klase 2. veka p.n.e. Mada se zasniva na grčkim priručnicima o vođenju poljoprivrednih imanja, to delo odslikava mišljenje jednog senatora. Katon je zamislio imanje srednje veličine, od 200 jugera, na kojem se stalno nalazi 11 robova. Kao i inače kod Rimljana, upravljanje imanjem povereno je jednom robu, nadzorniku, kome pomaže njegova žena. Katon je, kao i kasniji pisci poljoprivrednih priručnika Varon i Lucije Junije Kolumela, pretpostavio ekonomsku prednost robovske radne snage. Katon ne predlaže nikakvu novu tehniku upravljanja: njegovi su predlozi da se zarada maksimalizuje takvim zdravorazumskim sredstvima kao što je kupovina po jeftinoj ceni i prodaja po skupoj i kao što je savet da robove treba držati zaokupljene nekim poslom tokom cele godine.
Poljoprivredna kultura (ili De Re Rustica) je rasprava o poljoprivredi pisana 160. g. p. n. e. Ovo je jedini rad ovog autora koji je preživio kompletan.

Pročitajte više >>                                              << Vratite nazad