Razni narodi su od davnina koristili začine tj. lekovito i začinsko bilje na različite načine, upoznavajući se sa njihovih svojstvima. Najvažnije pravilo za začine je da treba uživati u njima. Pod začinima podrazumevamo delove biljki koje se zbog svog ukusa ili mirisa koriste u pravljenju svih vrsta hrane kako bi se tim svojstvima jelo "oplemenilo". U tom smislu, kuhinjska so nije začin. Starogrčki kuvari su poznavali veliki niz različitih dodataka jelima, kao što su kumin, susam, korijander, origano i šafran, a koji se još spominju u Grčkoj u 3. i 4. veku p.n.e. Filozof Teofrast znao je za biber koji se, prema zapisu, koristio u medicini, a ne u kuhinji.
Γάρος – Garos (u Rimu Liquamen) - slani riblji umak. Možete ga zameniti sa soli ili kupiti jedan od orjentalnih ribljih umaka.
Λυγιστικό - Ljupčac (Levisticum Officinale) Ligystiko - grmolika biljka sa žućkastim cvetovima. Njeno sasušeno korenje koristi se kao začin. Ljupčac pomalo nalikuje na celer ili peršun.
Απήγανος - Rutvica, ruda,ruta - Apiganos (Ruta graveolens) - rutvica ima gorak ukus. Može se koristiti sveža i sasušena.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Нема коментара:
Постави коментар