Antičko vino: Geštin - Belo vino

Alkohol se prvi put na zemlji javlja pre 1,5 biliona godina, kada su bakterije konzumirajući ćelije biljaka proizvele ovu supstancu. Ljudi su počeli da konzumiraju alkohol najmanje pre 7000 godina, na šta nam ukazuju ostaci grnčarije iz ovog perioda, u čijim porama su arheolozi pronašli ostatke vina. Vino je bilo duboko ukorenjeno u svakodnevni i obredni život velikih starih kultura u Mesopotamiji, Egiptu, Grčkoj, Rimskoj imperiji. Vinovа lozа pojаvilа se nа zemlji pre čovekа. Postoje podаci o njenom kultivisаnju stаri oko 9.000 godinа. Vino je jedno od najstarijih alkoholnih pića na svetu i pretpostavlja se da je prvo vino nastalo na teritoriji današnje Gruzije. U Mesopotаmiji još pre 4.500 godinа bilа je veomа rаzvijenа trgovinа vinom, a prvi pisаni podаci o vinskoj kulturi govore dа je vino bilo poznаto u Asiriji i Egiptu još 3.500 godinа pre nove ere. Prema persijskoj legendi, vino je "otkriveno" u današnjem Iranu, kada je žena šaha koji se zvao Džamšid slučajno popila nešto pokvarenog soka od grožđa, malo se opila, i to joj se svidelo.

U starim pisanim dokumentima klinastim pismom, mogu se naći zapisi o konzumaciji vina kao i fermentacija mleka i meda. 3000. god. p. n. e. su nastalii dokumenti zapisani na glinenim tablicama u Mesopotamiji ( današnjem Iranu ) koji ukazuju na konzumaciju alkoholnih napitka u tom periodu. Najraniji pisani zakon o alkoholu je Hamurabijev zakonik iz Vavilona, 2000. god p. n. e., gde je postojala regulisana, uz odgovarajuće standarde za meru, prodaja vina, sa zaštitom potrošača i regulisanom odgovornošću onih koji prodaju alkohol. U Mesopotamiji su verovali da su alkoholna pića proizvodi od strane bogova ili od njih data, te im mogu pomoći u borbi protiv nepoznatih sila, raznih nedaća i bolesti.

Istoričari su zabeležili da je oko 870. god. p.n.e. asirski kralj Asurbanipal napravio jednu od najvećih gozbi u istoriji, povodom proglašenja grada Nimruda za prestonicu asirske države. Tokom gozbe, koja je trajala danima, zvanice je oduševilo svečano piće, dopremljeno specijalno za tu priliku, što je ostalo zapisano na glinenim tablicama. Bilo je to vino, služeno u plitkim, zlatnim posudama, koje su više ličile na činije nego na čaše. Posle te gozbe ispijanje vina lagano je postalo veoma formalan društveni ritual, do tada se nije koristilo u svetovne svrhe, a na jednom obelisku asirski kralj, Salmanasar Treći, u jednoj ruci drži mač, u drugoj činiju sa vinom. To je i jedan od razloga što je vino postalo simbol moći i povlašćenog života.

U Mesopotamiji u ranijem periodu carstva nije postojala organizovana masovna proizvodnja vina već se proizvodnja svodila na kućnu radinost i konzumaciju, tek u kasnijem periodu pod vlašću Hamurabija počinje masovna fabrička proizvodnja vina.

Reč geštin je dvoslog na sumerskom jeziku, prva reč geš znači drvo, a druga reč tin ima dvostruko značenje, prvo značenje je život, a drugo značenje je vino što dovodi u vezu da je vino bilo od životnog značaja u Mesopotamiji. 

Ovde sam vam predstavio način dobijanja vina u kućnoj radinosti.

Sastojci za 1 litar vina: 

3 kg zrelog belog grožđa

1 kašika kvasca ili kiselog testa ili suvog grožđa

Priprema: 

Ubereno belo grožđe se ne pere jer su na bobicama plesni i kvasci koji trebaju da podstaknu fermentaciju vinskog soka. Odvojite bobice i ručno ili nogama izmuljati groždje, da bi se zrna grožđa raspukla i pustila sok. Procedite sok, odbacite bobice i tako ste dobili širu. Zatim se šira sipa u dublju posudu ili bure (ako je u pitanju veća količina) i ostavi da miruje da bi se na dnu bureta ili posude skupio talog od grožđa i izumrli divlji kvasca pao dole. Šira mora da stoji na toplom, da uz pomoć prirodnog kvasca počne pretvaranje šećera iz šire u alkohol, ukoliko bi proces prestao tada bi se dodavao kvasac ili kiselo testo, a postoje podaci da se dodavalo i suvo grožđe. To je proces koji se zove fermentacija. Vino se nakon ferementacije, za koju ćete znati da se završila kada vino prestane da se komeša odnosno peni, mora procediti i prečistiti. Fermentacija vina traje oko 3 do 4 nedelje.

Arheološka iskopavanja pokazuju da su prva vina nastala u području današnje Jermenije i severnog Irana. U Bibliji, u kojoj se vino spominje preko 500 puta, ostalo je zapisano da je Noje, kada ga je potop izbacio na planinu Ararat, tu zasadio i prvi vinograd. Po nalogu egipatskih faraona sadili su se vinogradi, oni su izmislili tehniku presovanja grožđa i usavršili uzgajanje vinove loze, a pravili su crveno i belo pustinjsko vino koje je bilo veoma slatko. U Egiptu, u vreme faraona Tutankamona (nekih 1300 godina p.n.e.), "običan svet" je pio samo pivo - vino je bilo rezervisano samo za višu klasu. Još od 4.000 godine p.n.e., Egipćani su bili prvi koji su koristili plutane zapušače. U Egiptu se prvi put pominju i vinske etikete sa natpisom koji govori o geografskom poreklu. Taj podatak nam govori o tome da su i stari Egipćani shvatali kolika je uloga podneblja na dalji razvoj i stil vina.

Pročitajte više >>                                                    << Vratite nazad

Antička kuhinja: Ku-dar-ra - Sušena riba

U slobodnom prevodu na sumerskom jeziku ku-dar-ra znaći sušena riba.

Ovo jelo se pravilo i prinosilo u hramovima za vreme mesopotamskih religioznih ceremonija u gradu Uruk. Ceremonija je bila u čast boga Ea (sumerski Enki), koji je bio bog vode u Mesopotamiji i član trijade bogova koju još čine Anu (sumerski An) i Bel (Enlil). Bio je i bog inteligencije i kreacije u Sumerskoj mitologiji. Takođe se spominje i kao bog mudrosti i magije. Ea je bio i gospodar podzemnog sveta - Apzu. U Sumerskoj mitologiji podzemni svet je predstavljen kao okean pod zemljom. Njegovi simboli su guska i riba. Njegova planeta bila je Merkur. Ea je bog koji ne vara, ne laže i ne šali se. Svoju magiju i moć koristi isključivo samo za dobrobit čoveka ili boga koji traži pomoć. Na predlog ovog boga stvoreno je čovečanstvo sa svrhom da služi bogovima. Prema akadskome mitu Ea je otac Marduka.

Ovaj recept je zapisan na glinenoj tablici oko 3500 g. p. n. e. kada je grad Uruk bio pod vlašću kralja Enmerkara.

U originalnom tekstu prevedenom sa glinene tablice nisu navedene tačne mere sastojaka, niti preciziran način pripreme, količinu navedenih sastojaka sam proizvoljno odredio.

Sastojci:

1 kg usoljene sušene morske ribe

Za sos:

1 kašičica suve nane, mrvljeno

2 kašike sitno seckanih oraha

2 kašike urmi, sitno seckano

2 kašičice meda

100 ml vina od urmi

80 ml maslinovog ulja

40 ml sirćeta

1 kašičica senfa

Priprema:

Pomešajte nanu, senf, urme i orahe i u to dodajte med, vino, sirće i maslinovo ulje, dobro sve izmešajte da dobijete neku vrstu paste.

Servirati usoljenu morsku ribu i preliti je sosom.

Ea (sumerski Enki) je kao što je već na početku teksta navedeno bio bog vodenih dubina, izvora i reka i zato je bio veliki prijatelj ljudi, to je bio jedan od velikih bogova u sumerskoj i vavilonskoj mitologiji. Rodilo ga je more iz kojeg je donio ljudima elemente razvoja i napretka. Ea je smatran bogom života i često je bio prikazivan sa dve vodene struje koje mu izlaze iz ramena i obe predstavljaju Tigar i Eufrat, dve reke koje je on stvorio na početku svega. Pored njega su dva drveta koja predstavljaju muški i ženski aspekt prirode, to je drveće života. Bio je polu čovek, polu riba a obožavan je i kao grnčar koji je za svojim grnčarskim točkom davao oblik i ljudima i bogovima. Ea se često pokazuje sa rogatom krunom na glavi, obučen u kožu šarana.

Bio je i bog vazduha. Žena mi je bila Hinlil – boginja žitarica. Ea je prvobitno bio pokrovitelj grada Eridu a kasnije se uticaj njegovog kulta proširio po celoj teritoriji Mesopotamije. Ea je bio i bog mudrosti i života, kreator sveta kao i svih magija koje služe samo za dobrobit čoveka i bogova koji zatraže pomoć od njega. Enki je gospodar Abzu slatkovodnog podzemnog mora koje se nalazi u unutrašnjosti zemlje. Enki je gospodar podzemlja, on upravlja oplodnjom, on je gospodar vode i sperme. Prema verovanju Enki je poklonio ljudima dar kraljevanja.

Ea je opisan u Enuma Eliš, dosada najstarijem poznatom tekstu koji je pisan klinastim pismom. Postoji verovanje da su mnogi mitovi o njemu imali veliki uticaj na mnoge kasnije biblijske priče.

Najpoznatiji mesopotamski mit odnosi se na potop kojeg su poslali bogovi kako bi uništili zivot na zemlji. Mesopotamska verzija je slična biblijskoj i napisana je u stihu a ne u prozi. Četiri boga je učestvovalo u pripremi potopa, i svi nose sumerska imena: Anua je opisan kao "otac", Enilila kao "savetnik, Ninurtu, Enilovog sina, kao "nositelja prestolja", a Ennugia kao "nadzornika kanala". Peti bog, poznat pod imenom Ea, otkrio je tajni plan čoveku zvanom Utnapistim i kazao mu da izgradi brod kako bi se spasio. Utnapistim je izgradio brod pridržavajući se mera koje mu je dao bog Ea. Brod je snabdeo svim vrstama zaliha, uključujući srebro i zlato, u brod je smestio i svoju porodicu i nekoliko životinja. Tada je nastupila strahovita oluja koja je uplašila i bogove na nebu. Potop je trajao sedam dana i noći. Kad se završio brod se zaustavio na nekoj planini, Utnapistim je prvo oslobodio golubicu, potom lastavicu i na kraju gavrana. Prvo dvoje mu se vratilo, ali gavran nije, što je značilo da se voda povukla. Utnapistim je prineo žrtvu i na obred pozvao sve bogove osim Enlila, jer je on bio najodgovorniji što je došlo do potopa. Enlil je bio ljut ljutit što je iko preživeo potop, ali je ipak pristao da posveti Utnapistima i njegovu ženu rekavši da će postati ravni bogovima.

Pročitajte više >>                                                           << Vratite nazad

Antička kuhinja: Sa-sa agargaraku - Pečena morska riba

 

U slobodnom prevodu na akadskom jeziku sa-sa znači peći ili pržiti, a agargaraku znači morska riba.

Ovaj recept je zapisan na glinenoj tablici nađenoj u gradu Mari, današnja teritorija Sirije. Ovo jelo se pravilo i prinosilo u hramovima za vreme mesopotamskih religioznih ceremonija posvećenih bogu Ea.

Мari je bio jedan od najznačajnijih gradova-država u drevnoj Mesopotamiji. Nalazio se na zapadnoj obali Eufrata. Grad je bio naseljen još od 5. milenijuma p. n. e. Stanovnici Marija bili su uglavnom Semiti. Uspon je doživeo tokom 3. i 2. milenijuma p. n. e. Grad se nalazio na granici Sumera i Sirije. Ovakav strateški položaj doveo je do brzog uspona grada. Drvna građa iz Sirije koja je dolazila u Sumer morala je proći kroz Mari. Oko 2350. godine p. n. e. grad je razoren verovatno od strane akadskog kralja Sargona. Ponovan uspon Mari je doživeo početkom 19. veka p. n. e., za vreme postojanja amoritskih gradova-država u Mesopotamiji. Kralj Zimri-Lima je došao u sukob sa starovavilonskim carem Hamurabijem. Hamurabi mu je naneo poraz i razorio Mari 1759. godine p. n. e.

U originalnom tekstu prevedenom sa glinene tablice nisu navedene tačne mere sastojaka, niti preciziran način pripreme, količinu navedenih sastojaka sam proizvoljno odredio.

Sastojci:

500 g morske ribe bilo koje vrste

Za marinadu:

1 kašika suve izmrvljene nane

4 urme, sitno seckano

1 kašičica meda

9 kašika maslinovog ulja

3 kašike sirćeta

Priprema:

Stavite sve sastojke u činiju, promešajte i ostavite sat vremena da se sastojci homogenizuju.

Filete morske ribe premažite sa ovom marinadom a zatim ih pecite na roštilju. Okrećite ih i premazujte stalno. Meso ribe treba da bude roze iznutra. Servirati sa ostatkom marinade.

Ea (sumerski Enki) je kao što je već na početku teksta navedeno bio bog vodenih dubina, izvora i reka i zato je bio veliki prijatelj ljudi, to je bio jedan od velikih bogova u sumerskoj i vavilonskoj mitologiji. Rodilo ga je more iz kojeg je donio ljudima elemente razvoja i napretka. Ea je smatran bogom života i često je bio prikazivan sa dve vodene struje koje mu izlaze iz ramena i obe predstavljaju Tigar i Eufrat, dve reke koje je on stvorio na početku svega. Pored njega su dva drveta koja predstavljaju muški i ženski aspekt prirode, to je drveće života. Bio je polu čovek, polu riba a obožavan je i kao grnčar koji je za svojim grnčarskim točkom davao oblik i ljudima i bogovima. Ea se često pokazuje sa rogatom krunom na glavi, obučen u kožu šarana.

Bio je i bog vazduha. Žena mi je bila Hinlil – boginja žitarica. Ea je prvobitno bio pokrovitelj grada Eridu a kasnije se uticaj njegovog kulta proširio po celoj teritoriji Mesopotamije. Ea je bio i bog mudrosti i života, kreator sveta kao i svih magija koje služe samo za dobrobit čoveka i bogova koji zatraže pomoć od njega. Enki je gospodar Abzu slatkovodnog podzemnog mora koje se nalazi u unutrašnjosti zemlje. Enki je gospodar podzemlja, on upravlja oplodnjom, on je gospodar vode i sperme. Prema verovanju Enki je poklonio ljudima dar kraljevanja.

Ea je opisan u Enuma Eliš, dosada najstarijem poznatom tekstu koji je pisan klinastim pismom. Postoji verovanje da su mnogi mitovi o njemu imali veliki uticaj na mnoge kasnije biblijske priče.

Najpoznatiji mesopotamski mit odnosi se na potop kojeg su poslali bogovi kako bi uništili zivot na zemlji. Mesopotamska verzija je slična biblijskoj i napisana je u stihu a ne u prozi. Četiri boga je učestvovalo u pripremi potopa, i svi nose sumerska imena: Anua je opisan kao "otac", Enilila kao "savetnik, Ninurtu, Enilovog sina, kao "nositelja prestolja", a Ennugia kao "nadzornika kanala". Peti bog, poznat pod imenom Ea, otkrio je tajni plan čoveku zvanom Utnapistim i kazao mu da izgradi brod kako bi se spasio. Utnapistim je izgradio brod pridržavajući se mera koje mu je dao bog Ea. Brod je snabdeo svim vrstama zaliha, uključujući srebro i zlato, u brod je smestio i svoju porodicu i nekoliko životinja. Tada je nastupila strahovita oluja koja je uplašila i bogove na nebu. Potop je trajao sedam dana i noći. Kad se završio brod se zaustavio na nekoj planini, Utnapistim je prvo oslobodio golubicu, potom lastavicu i na kraju gavrana. Prvo dvoje mu se vratilo, ali gavran nije, što je značilo da se voda povukla. Utnapistim je prineo žrtvu i na obred pozvao sve bogove osim Enlila, jer je on bio najodgovorniji što je došlo do potopa. Enlil je bio ljut ljutit što je iko preživeo potop, ali je ipak pristao da posveti Utnapistima i njegovu ženu rekavši da će postati ravni bogovima.

Pročitajte više >>                                                          << Vratite nazad

Antička kuhinja: Endub ku-ab-baku - Kuvana morska riba

U slobodnom prevodu na sumerskom jeziku endub znači kuvati, a ku-ab-baku znači morska riba.

Ovaj recept je zapisan na glinenoj tablici oko 1750 g. p. n. e. kada je Mesopotamija bila pod vlašću Hamurabija. Recept za ovu vrstu jela je nađen u gradu Nipur-u.

Ovo jelo se pravilo i prinosilo u hramovima za vreme mesopotamskih religioznih ceremonija u gradu Nipur-u. Ceremonija je bila u čast boga Ea (sumerski Enki), koji je bio bog vode u Mesopotamiji i član trijade bogova koju još čine Anu (sumerski An) i Bel (Enlil). Bio je i bog inteligencije i kreacije u Sumerskoj mitologiji. Takođe se spominje i kao bog mudrosti i magije. Ea je bio i gospodar podzemnog sveta - Apzu. U Sumerskoj mitologiji podzemni svet je predstavljen kao okean pod zemljom. Njegovi simboli su guska i riba. Njegova planeta bila je Merkur. Ea je bog koji ne vara, ne laže i ne šali se. Svoju magiju i moć koristi isključivo samo za dobrobit čoveka ili boga koji traži pomoć. Na predlog ovog boga stvoreno je čovečanstvo sa svrhom da služi bogovima. Prema akadskome mitu Ea je otac Marduka.

U originalnom tekstu prevedenom sa glinene tablice nisu navedene tačne mere sastojaka, niti preciziran način pripreme, količinu navedenih sastojaka sam proizvoljno odredio.

Sastojci:

500 g morske ribe bilo koje vrste

250 ml belog vina

500 ml vode

3 praziluka, sitno seckano

3 čena belog luka, sitno seckano

100 ml maslinovog ulja

50 g otopljenog maslaca

1 kašika korijandera

1 kašika sveže nane, sitno seckano

Priprema:

Marinirajte filete oko sat vremena u ulju i vinu. Zatim u to dodajte vodu, naseckani praziluk, i korijander. Kuvajte oko 30 minuta na umerenoj vatri. Zatim izmešajte beli luk i maslac i dodajte ih ribi. Ponovno prokuvajte jelo, pospite nanom i servirajte.

Ea (sumerski Enki) je kao što je već na početku teksta navedeno bio bog vodenih dubina, izvora i reka i zato je bio veliki prijatelj ljudi, to je bio jedan od velikih bogova u sumerskoj i vavilonskoj mitologiji. Rodilo ga je more iz kojeg je donio ljudima elemente razvoja i napretka. Ea je smatran bogom života i često je bio prikazivan sa dve vodene struje koje mu izlaze iz ramena i obe predstavljaju Tigar i Eufrat, dve reke koje je on stvorio na početku svega. Pored njega su dva drveta koja predstavljaju muški i ženski aspekt prirode, to je drveće života. Bio je polu čovek, polu riba a obožavan je i kao grnčar koji je za svojim grnčarskim točkom davao oblik i ljudima i bogovima. Ea se često pokazuje sa rogatom krunom na glavi, obučen u kožu šarana.

Bio je i bog vazduha. Žena mi je bila Hinlil – boginja žitarica. Ea je prvobitno bio pokrovitelj grada Eridu a kasnije se uticaj njegovog kulta proširio po celoj teritoriji Mesopotamije. Ea je bio i bog mudrosti i života, kreator sveta kao i svih magija koje služe samo za dobrobit čoveka i bogova koji zatraže pomoć od njega. Enki je gospodar Abzu slatkovodnog podzemnog mora koje se nalazi u unutrašnjosti zemlje. Enki je gospodar podzemlja, on upravlja oplodnjom, on je gospodar vode i sperme. Prema verovanju Enki je poklonio ljudima dar kraljevanja.

Ea je opisan u Enuma Eliš, dosada najstarijem poznatom tekstu koji je pisan klinastim pismom. Postoji verovanje da su mnogi mitovi o njemu imali veliki uticaj na mnoge kasnije biblijske priče.

Najpoznatiji mesopotamski mit odnosi se na potop kojeg su poslali bogovi kako bi uništili zivot na zemlji. Mesopotamska verzija je slična biblijskoj i napisana je u stihu a ne u prozi. Četiri boga je učestvovalo u pripremi potopa, i svi nose sumerska imena: Anua je opisan kao "otac", Enilila kao "savetnik, Ninurtu, Enilovog sina, kao "nositelja prestolja", a Ennugia kao "nadzornika kanala". Peti bog, poznat pod imenom Ea, otkrio je tajni plan čoveku zvanom Utnapistim i kazao mu da izgradi brod kako bi se spasio. Utnapistim je izgradio brod pridržavajući se mera koje mu je dao bog Ea. Brod je snabdeo svim vrstama zaliha, uključujući srebro i zlato, u brod je smestio i svoju porodicu i nekoliko životinja. Tada je nastupila strahovita oluja koja je uplašila i bogove na nebu. Potop je trajao sedam dana i noći. Kad se završio brod se zaustavio na nekoj planini, Utnapistim je prvo oslobodio golubicu, potom lastavicu i na kraju gavrana. Prvo dvoje mu se vratilo, ali gavran nije, što je značilo da se voda povukla. Utnapistim je prineo žrtvu i na obred pozvao sve bogove osim Enlila, jer je on bio najodgovorniji što je došlo do potopa. Enlil je bio ljut ljutit što je iko preživeo potop, ali je ipak pristao da posveti Utnapistima i njegovu ženu rekavši da će postati ravni bogovima.

Pročitajte više >>                                                                << Vratite nazad

                                                     

Antička kuhinja: Sa-sa ku-a-de - Pečena rečna riba

U slobodnom prevodu na akadskom jeziku sa-sa znači peći ili pržiti, a ku-a-de znači sveža rečna riba.

Ovaj recept je zapisan na glinenoj tablici nađenoj u gradu Mari, današnja teritorija Sirije. Ovo jelo se pravilo i prinosilo u hramovima za vreme mesopotamskih religioznih ceremonija posvećenih bogu Ea.

Мari je bio jedan od najznačajnijih gradova-država u drevnoj Mesopotamiji. Nalazio se na zapadnoj obali Eufrata. Grad je bio naseljen još od 5. milenijuma p. n. e. Stanovnici Marija bili su uglavnom Semiti. Uspon je doživeo tokom 3. i 2. milenijuma p. n. e. Grad se nalazio na granici Sumera i Sirije. Ovakav strateški položaj doveo je do brzog uspona grada. Drvna građa iz Sirije koja je dolazila u Sumer morala je proći kroz Mari. Oko 2350. godine p. n. e. grad je razoren verovatno od strane akadskog kralja Sargona. Ponovan uspon Mari je doživeo početkom 19. veka p. n. e., za vreme postojanja amoritskih gradova-država u Mesopotamiji. Kralj Zimri-Lima je došao u sukob sa starovavilonskim carem Hamurabijem. Hamurabi mu je naneo poraz i razorio Mari 1759. godine p. n. e.
U originalnom tekstu prevedenom sa glinene tablice nisu navedene tačne mere sastojaka, niti preciziran način pripreme, količinu navedenih sastojaka sam proizvoljno odredio.

Sastojci:
500 g grilovane rečne ribe bilo koje vrste (preporuka je som)

Za sos:
1 glavica crnog luka, sitno seckano
1 praziluk, sitno seckano
2 čena belog luka, sitno seckano
2 kašike suvog grožđa, sitno seckano
2 kašike maslinovog ulja
1 kašika sirćeta
1 kašičica meda
1 kašičica soli
voda

Priprema:
Sve sastojke, osim ribe, staviti u posudu sa malo vode, dobro izmešati i staviti da se kuvaju 15 minuta. Sos se služi preliven preko ribe ili se služi posebno uz ribu.





Ea (sumerski Enki) je bio bog vodenih dubina, izvora i reka i zato je bio veliki prijatelj ljudi, to je bio jedan od velikih bogova u sumerskoj i vavilonskoj mitologiji. Rodilo ga je more iz kojeg je donio ljudima elemente razvoja i napretka. Ea je smatran bogom života i često je bio prikazivan sa dve vodene struje koje mu izlaze iz ramena i obe predstavljaju Tigar i Eufrat, dve reke koje je on stvorio na početku svega. Pored njega su dva drveta koja predstavljaju muški i ženski aspekt prirode, to je drveće života. Bio je polu čovek, polu riba a obožavan je i kao grnčar koji je za svojim grnčarskim točkom davao oblik i ljudima i bogovima. Ea se često pokazuje sa rogatom krunom na glavi, obučen u kožu šarana.
Bio je i bog vazduha. Žena mi je bila Hinlil – boginja žitarica. Ea je prvobitno bio pokrovitelj grada Eridu a kasnije se uticaj njegovog kulta proširio po celoj teritoriji Mesopotamije. Ea je bio i bog mudrosti i života, kreator sveta kao i svih magija koje služe samo za dobrobit čoveka i bogova koji zatraže pomoć od njega. Enki je gospodar Abzu slatkovodnog podzemnog mora koje se nalazi u unutrašnjosti zemlje. Enki je gospodar podzemlja, on upravlja oplodnjom, on je gospodar vode i sperme. Prema verovanju Enki je poklonio ljudima dar kraljevanja.
Ea je opisan u Enuma Eliš, dosada najstarijem poznatom tekstu koji je pisan klinastim pismom. Postoji verovanje da su mnogi mitovi o njemu imali veliki uticaj na mnoge kasnije biblijske priče.
Najpoznatiji mesopotamski mit odnosi se na potop kojeg su poslali bogovi kako bi uništili zivot na zemlji. Mesopotamska verzija je slična biblijskoj i napisana je u stihu a ne u prozi. Četiri boga je učestvovalo u pripremi potopa, i svi nose sumerska imena: Anua je opisan kao "otac", Enilila kao "savetnik, Ninurtu, Enilovog sina, kao "nositelja prestolja", a Ennugia kao "nadzornika kanala". Peti bog, poznat pod imenom Ea, otkrio je tajni plan čoveku zvanom Utnapistim i kazao mu da izgradi brod kako bi se spasio. Utnapistim je izgradio brod pridržavajući se mera koje mu je dao bog Ea. Brod je snabdeo svim vrstama zaliha, uključujući srebro i zlato, u brod je smestio i svoju porodicu i nekoliko životinja. Tada je nastupila strahovita oluja koja je uplašila i bogove na nebu. Potop je trajao sedam dana i noći. Kad se završio brod se zaustavio na nekoj planini, Utnapistim je prvo oslobodio golubicu, potom lastavicu i na kraju gavrana. Prvo dvoje mu se vratilo, ali gavran nije, što je značilo da se voda povukla. Utnapistim je prineo žrtvu i na obred pozvao sve bogove osim Enlila, jer je on bio najodgovorniji što je došlo do potopa. Enlil je bio ljut ljutit što je iko preživeo potop, ali je ipak pristao da posveti Utnapistima i njegovu ženu rekavši da će postati ravni bogovima.


Pročitajte više >>                                                           << Vratite nazad

Antička kuhinja: Sa-sa a-dar-tunku - Pečena rečna riba

U slobodnom prevodu sa akadskog jezika sa-sa znači peći ili pržiti, a a-dar-tunku znači rečna riba.

Ovaj recept je zapisan na glinenoj tablici nađenoj u gradu Ur-u, a vremenski period datira oko 1750 g. p. n. e. kada je Mesopotamija bila pod vlašću Hamurabija.

Ovo jelo se pravilo i prinosilo u hramovima za vreme mesopotamskih religioznih ceremonija. Ceremonija je bila u čast boga Ea (sumerski Enki), koji je bio bog vode u Mesopotamiji i član trijade bogova koju još čine Anu (sumerski An) i Bel (Enlil). Bio je i bog inteligencije i kreacije u Sumerskoj mitologiji. Takođe se spominje i kao bog mudrosti i magije. Ea je bio i gospodar podzemnog sveta - Apzu. U Sumerskoj mitologiji podzemni svet je predstavljen kao okean pod zemljom. Njegovi simboli su guska i riba. Njegova planeta bila je Merkur. Ea je bog koji ne vara, ne laže i ne šali se. Svoju magiju i moć koristi isključivo samo za dobrobit čoveka ili boga koji traži pomoć. Na predlog ovog boga stvoreno je čovečanstvo sa svrhom da služi bogovima. Prema akadskome mitu Ea je otac Marduka, nacionalnog boga Vavilona.

U originalnom tekstu prevedenom sa glinene tablice nisu navedene tačne mere sastojaka, niti preciziran način pripreme, količinu navedenih sastojaka sam proizvoljno odredio.

Sastojci:
500 g bilo koje vrste rečne ribe (preporuka je som)
1 kašika suve izmrvljene nane
50 g seckanih oraha
1 kašičica meda
2 kašike maslinovog ulja
1 kašičica soli

Priprema:
Pomešati nanu, orahe i med. Usolite ribu pa je napunite ovom mešavinom, stavite u posudu, poklopite i pecite u rerni na 180°C oko 25 minuta.
Preko pečene ribe preliti maslinovo ulje i poslužiti.





Ea (sumerski Enki) je kao što je već na početku teksta navedeno bio bog vodenih dubina, izvora i reka i zato je bio veliki prijatelj ljudi, to je bio jedan od velikih bogova u sumerskoj i vavilonskoj mitologiji. Rodilo ga je more iz kojeg je donio ljudima elemente razvoja i napretka. Ea je smatran bogom života i često je bio prikazivan sa dve vodene struje koje mu izlaze iz ramena i obe predstavljaju Tigar i Eufrat, dve reke koje je on stvorio na početku svega. Pored njega su dva drveta koja predstavljaju muški i ženski aspekt prirode, to je drveće života. Bio je polu čovek, polu riba a obožavan je i kao grnčar koji je za svojim grnčarskim točkom davao oblik i ljudima i bogovima. Ea se često pokazuje sa rogatom krunom na glavi, obučen u kožu šarana.
Bio je i bog vazduha. Žena mi je bila Hinlil – boginja žitarica. Ea je prvobitno bio pokrovitelj grada Eridu a kasnije se uticaj njegovog kulta proširio po celoj teritoriji Mesopotamije. Ea je bio i bog mudrosti i života, kreator sveta kao i svih magija koje služe samo za dobrobit čoveka i bogova koji zatraže pomoć od njega. Enki je gospodar Abzu slatkovodnog podzemnog mora koje se nalazi u unutrašnjosti zemlje. Enki je gospodar podzemlja, on upravlja oplodnjom, on je gospodar vode i sperme. Prema verovanju Enki je poklonio ljudima dar kraljevanja.
Ea je opisan u Enuma Eliš, do sada najstarijem poznatom tekstu koji je pisan klinastim pismom. Postoji verovanje da su mnogi mitovi o njemu imali veliki uticaj na mnoge kasnije biblijske priče.
Najpoznatiji mesopotamski mit odnosi se na potop kojeg su poslali bogovi kako bi uništili život na zemlji. Mesopotamska verzija je slična biblijskoj i napisana je u stihu a ne u prozi. Četiri boga je učestvovalo u pripremi potopa, i svi nose sumerska imena: Anua je opisan kao "otac", Enilila kao "savetnik", Ninurtu, Enilovog sina, kao "nositelja prestola", a Ennugia kao "nadzornika kanala". Peti bog, poznat pod imenom Ea, otkrio je tajni plan čoveku zvanom Utnapistim i kazao mu da izgradi brod kako bi se spasio. Utnapistim je izgradio brod pridržavajući se mera koje mu je dao bog Ea. Brod je snabdeo svim vrstama zaliha, uključujući srebro i zlato, u brod je smestio i svoju porodicu i nekoliko životinja. Tada je nastupila strahovita oluja koja je uplašila i bogove na nebu. Potop je trajao sedam dana i noći. Kad se završio brod se zaustavio na nekoj planini, Utnapistim je prvo oslobodio golubicu, potom lastavicu i na kraju gavrana. Prvo dvoje mu se vratilo, ali gavran nije, što je značilo da se voda povukla. Utnapistim je prineo žrtvu i na obred pozvao sve bogove osim Enlila, jer je on bio najodgovorniji što je došlo do potopa. Enlil je bio ljut što je iko preživeo potop, ali je ipak pristao da posveti Utnapistima i njegovu ženu rekavši da će postati ravni bogovima.


Pročitajte više >>                                                          << Vratite nazad

Antička kuhinja: Endub gir-gir-ku - Kuvana rečna riba

U slobodnom prevodu na sumerskom jeziku endub znači kuvati, a gir-gir-ku znači rečna riba.

Ovo jelo se pravilo i prinosilo u hramovima za vreme mesopotamskih religioznih ceremonija u gradu Uruk. Ceremonija je bila u čast boga Ea (sumerski Enki), koji je bio bog vode u Mesopotamiji i član trijade bogova koju još čine Anu (sumerski An) i Bel (Enlil). Bio je i bog inteligencije i kreacije u Sumerskoj mitologiji. Takođe se spominje i kao bog mudrosti i magije. Ea je bio i gospodar podzemnog sveta - Apzu. U Sumerskoj mitologiji podzemni svet je predstavljen kao okean pod zemljom. Njegovi simboli su guska i riba. Njegova planeta je bio Merkur. Ea je bog koji ne vara, ne laže i ne šali se. Svoju magiju i moć koristi isključivo samo za dobrobit čoveka ili boga koji traži pomoć. Na predlog ovog boga stvoreno je čovečanstvo sa svrhom da služi bogovima. Prema akadskome mitu Ea je otac Marduka, nacionalnog boga Vavilona.

Ovaj recept je zapisan na glinenoj tablici oko 3500 g. p. n. e. kada je grad Uruk bio pod vlašću kralja Enmerkara.

U originalnom tekstu prevedenom sa glinene tablice nisu navedene tačne mere sastojaka, niti preciziran način pripreme, količinu navedenih sastojaka sam proizvoljno odredio.

Sastojci:
500 g fileta rečne ribe bilo koje vrste (preporuka je som)
150 g urmi bez koštica, sitno seckano
15 ml meda
50 ml vina od urme
30 ml vinskog sirćeta
1 kašičica soli

Priprema:
U slanoj vodi skuvati riblje filete, zatim ih iseći na kockice i izmešati sa urmama, medom, vinom i sirćetom.





Uruk (sumerski Unug) je bio grad u Sumeru i kasnom Vavilonu osnovan oko 4500 g. p. n. e. i njegov razvoj i uspon je trajao do 3000 g. p. n. e.. Nalazio se istočno od današnjeg korita Eufrata, na linij starog kanala Nil, u regiji močvara, oko 30 kilometra istočno od As Samavaha u Iraku. Uruk je na aramejskom jeziku bio poznat kao Ereh, što je, kako se veruje, dalo moderni naziv za zemlju Irak. Na vrhuncu moći Uruk je imao između 50.000 do 80.000 stanovnika, koji su živeli unutar zidina površine 6 km², pa je bio najveći grad na svetu u to vreme (oko 3000. p. n. e.). Bio je jedan od prvih gusto naseljenih gradova. Zbog postepene urbane revolucije do koje u njemu dolazi između 4.000 i 3.000 godine pre nove u ovom gradu on se smatra prvim ljudskim gradom i civilizacijom.
Grad je bio podeljen u dva dela, okrug Eanna i stariji okrug Anu, nazvan i posvećen boginji Inanni i njenom tati-bogu Anu (Anu na Akadskom ili An na u sumerskom ima značenje "iznad" ili "nebo"- je bio mesopotamski nebeski bog, otac i kralj bogova, vrhovni bog sumerskog panteona i gradski bog Uruka). Okrug Eanna bio je ograđen od ostatka grada, pretpotstavlja se da je to bilo u ceremonijalne i religijske svrhe. Po drugoj pretpotstavci Anu, muški bog, predsedavao je ranim prvobitnim gradom sve do porasta popularnosti njegove ćerke Inanne i u to vreme joj je dato privatno prebivalište, zajedno sa zidom, u okrugu Eanna.
Prema sumerskom spisku kraljeva Uruk je osnovao kralj Enmerkar. U epu Enmerkar gospodar Arata kaže se da je Enmerkar dao da se izgradi čuveni hram Eana, koji je bio posvećen boginjii Inani (kasnije Ištar). Uruk je predstavljao prestonicu Gilgameša, junaka slavnog istoimenog epa. Za zidove se govorilo da su sagrađeni upravo po zapovesti Gilgameša. Pored Gilgameša, najznačajniji vladar je bio posljednji vladar Uruka iz ranodinastičkog razdoblja – Lugal-zagi-si – kojem se pripisuje osvajanje mnogih teritorija od Persijskog zaliva do Sredozemnog mora. Uruk je igrao važnu ulogu u političkoj istoriji zemlje, sve do perioda u kome se pojavljuje Sargon I, koji prekida dominaciju Sumerskih gradova – država i uspostavlja Akadsko carstvo, prvo carstvo u istoriji, sredinom III milenijuma pre n.e. Kasnije je igrao važnu ulogu u borbi protiv Elamita sve do 2004. godine p.n.e..


Pročitajte više >>                                                           << Vratite nazad

Antička kuhinja: Ružina vodica

U Mesopotamiji se koristila kao dodatak kolačima, pekmezima, sokovima ali se koristila i za negu kože lica.

Sastojci.
100 g ružinih latica
voda

Priprema:
Staviti ružine latice u posudu. Preliti latice vodom tek toliko da ih prekrije. Staviti posudu na vatru i kuvati ali ne sme da proključa. Kuvati tako dugo dok latice ne izgube svoju boju. Voda će poprimiti boju latica, a na površini će se pojaviti skrama (ružino ulje). To traje oko 30 minuta. Maknuti posudu s vatre i pustiti da se ohladi.Procediti tečnost, a latice iscediti rukama. Uliti u posudu, dobro zatvoriti i čuvati na hladnom mestu.





Ruža je poznata ukrasna biljka koja se gaji po dvorištima i baštama ispred kuće. Poreklom je iz Azije, gde su pronađeni njeni tragovi iz perioda od pre 5000 godina. Latice ruže sadrže esencijalna ulja koja imaju pozitivan efekat na naše telo. Polje upotrebe je ogromno, sve od upotrebe u kuhinj, razni kolači, torte, pudinzi, ratluk, razne alve, čajevi, limunade, sokovi itd... pa do upotrebe u industriji lekova, u industriji higijenskih artikala, sapuni, kreme za negu lica i kože, šamponi, razne kupke sa ružinim uljem, ružina vodica za osveženje kože lica...Poboljšava varenje, u jelo, najbolje u salatu, stavite ružine latice, tako ćete efikasno očistiti creva i poboljšati probavu. Isti efekat se dobija i ako pijete čaj od ruže. Zaustavlja krvarenje, krvarenje i upalu oka zaustavićete gotovo trenutno ako pijete čaj ili oko isperete organskom ružinom vodicom. Deluje protivupalno i kao diuretik. Umor nakon dugog i napornog radnog dana možete otkloniti ako istrljate bilo ružinom vodicom ili popijete jedan gutljaj. Ukoliko je koristite ujutro, smanjićete tamne kolutove ispod očiju. Otklanja glavobolju, dovoljno je da maramicu nakvasite ružinom vodicom i stavite na čelo. Puna je vitamina C koji u telu ubrzava sintezu kolagena, neutrališe slobodne radikale i tako usporava starenje. Otklanja nepravilnosti na koži kao što su miteseri, strije i bore. Jača folikul dlake i ubrzava cirkulaciju vlasišta, te tako sprečava opadanje kose. Čisti i zateže kožu: tanin, pektin, E i B vitamini čiste i zatežu kožu te zato predstavlja idealan tonik. Deluje antibakterijski, pa je vrlo efikasna u slučaju ranica, čireva i bubuljica.
Ružina vodica je prirodno sredstvo za negu kože čiji je blagotvoran uticaj bio poznat još u doba drevnih civilizacija. Egipatska kraljica Kleopatra bila je poznata po lepoti svoje kože, koju je negovala između ostalog i ružinom vodicom. Grci, Rimljani i Feničani cenili su vrtove ruža jednako kao voćnjake ili polja pšenice. Kupanje u vodi od ružinih latica bio je redovna ceremonija Julija Cezara. U Indiji se ružina vodica već vekovima smatra osnovnim kozmetičkim preparatom.


                                                                                     << Vratite nazad

Antička kuhinja: Slatki sos

Poreklo urme je teško utvrditi, smatra se da je potekla u regionu oko Persijskog zaliva-severna Afrika i Arapskom poluostrvu i severozapadnoj Indiji. Zapisi na glinenim tablicama nam otkrivaju da su se urme i sirup od urmi konzumirali u Mesopotamiji još pre 4000 godina.U Arabiji postoje arheološki dokazi o gajenju urmi u IV veku p.n.e.

Ovo je bio veoma popularan slatki sos u Mesopotamiji i služio se pri svakoj konzumaciji obroka i užine.

Sastojci:
100 ml sirupa od urmi
100 g susama
2 kašičice susamovog ili maslinovog ulja

Priprema:
Staviti sirup od urmi u posudi i preliti ga sa toplom pastom od susama. Ovaj sos ili umak je korišćen sa sumerskim hlebom koji se pekao u posebnoj peći - tinuru.

Za pastu od susama su potrebne sirove oljuštene semenke susama i ulje, 2 kašičice ulja idu na jednu šoljicu semenki, koristi se susamovo ili maslinovo. Propržiti semenke u tiganju bez dodavanja bilo kakvih masnoća, dok ne požute i dobiju zlatnu boju, obično od 5 do 10 minuta prženja, mešati stalno i paziti da ne zagore. Kada se ohlade, pomešati ih sa željenim uljem i dobro mešati i gnječiti dok ne dobijete pastu.





Urma ili datula (lat. - Phoenix dactylifera) jeste plod palme Phoenix dactylifera, koja pripada porodici Arecaceae. Uzgaja se isključivo zbog svojih jestivih plodova. Pošto ima dugu istoriju kultivacije, njeno poreklo je nepoznato. Pretpostavlja se da potiče iz oaza severne Afrike, a moguće i jugozapadne Azije. Traži potpuno otvorene i osunčane položaje. Zemljište ne bira, a u suvoj klimi može podneti niske temperature -10 do -15 °C. Urme su bogate obiljem hranjivih materija i odličan su izvor kalijuma, magnezijuma, mangana, gvožđa i fosfora. Takođe je značajno i prisustvo minerala u tragovima: bora, bakra, selena i cinka. Urme imaju kalorijsku vrednost od 282 kcal/100 g, što znači da spadaju u najkaloričnije voće. Suvi plodovi sadrže 70% šećera. Masti gotovo da i nema, kao ni belančevina. Na vodu otpada oko 20%. Od vitamina urme sadrže gotovo isključivo kompleks B vitamina. Urme se mogu konzumirati sveže ili suve. U Arapskom svetu postoji bezbroj upotreba za urme: od slatkiša, dodatka jelima, pudinga, dodatka hlebu, namaza, sirupa, sirćeta i bezalkoholnih pića. Kada se muslimanski post Ramazan završi, obično se prvo jedu urme. U prošlosti su ih zvali "hleb pustinje". Postoji stotine različitih vrsta urmi, kažu da su najbolje i najskuplje urme iz Medine - cena za kilogram je od 20 do 40 evra. Lako se vare, smanjuju osećaj gladi, imaju vitamin A i B6, folnu kiselinu, kalcijum, gvožđe, bakar i magnezijum. Urme jačaju telo, smanjuju holesterol u krvi, regulišu probavu, štite stomak od parazita i bakterija. Ovo jedinstveno voće je bogat izvor antioksidanata, koji su vrlo važni za zaštitu od srčanih oboljenja, kancera i starenja. Urme su bogate i prirodnim šećerom. Kao i drugo voće, treba ih jesti na prazan stomak da bi se najbolje iskoristili hranljivi sastojci. Ne treba ih jesti u velikim količinama jer goje. Jedna urma ima više od 20 kalorija.


 Pročitajte više >>                                                          << Vratite nazad

Antička kuhinja: Lal - Sirup od urmi

Poreklo urme je teško utvrditi, smatra se da je potekla u regionu oko Persijskog zaliva-severna Afrika i Arapskom poluostrvu i severozapadnoj Indiji. Zapisi na glinenim tablicama nam otkrivaju da su se urme i sirup od urmi konzumirali u Mesopotamiji još pre 4000 godina.U Arabiji postoje arheološki dokazi o gajenju urmi u IV veku p.n.e.

Sastojci:
500 g seckanih svežih urmi
2 l vode

Priprema:
Pomešati urme i vodu i staviti da se kuva na srednjoj temperaturi i pustiti da prokuvaju, konstantno mešati i gnječiti, proces traje 15 minuta. Uzeti gazu i sadržaj presuti u nju, pritiskati i cediti urme, dobijenu tečnost vratiti da se ponovo kuva na srednjoj temperaturi. Uz stalno mešanje kuvati narednih 20 minuta kada bi se tečnost zgusnula i stvorila sirup.





Urma ili datula (lat. - Phoenix dactylifera) jeste plod palme Phoenix dactylifera, koja pripada porodici Arecaceae. Uzgaja se isključivo zbog svojih jestivih plodova. Pošto ima dugu istoriju kultivacije, njeno poreklo je nepoznato. Pretpostavlja se da potiče iz oaza severne Afrike, a moguće i jugozapadne Azije. Traži potpuno otvorene i osunčane položaje. Zemljište ne bira, a u suvoj klimi može podneti niske temperature -10 do -15 °C. Urme su bogate obiljem hranjivih materija i odličan su izvor kalijuma, magnezijuma, mangana, gvožđa i fosfora. Takođe je značajno i prisustvo minerala u tragovima: bora, bakra, selena i cinka. Urme imaju kalorijsku vrednost od 282 kcal/100 g, što znači da spadaju u najkaloričnije voće. Suvi plodovi sadrže 70% šećera. Masti gotovo da i nema, kao ni belančevina. Na vodu otpada oko 20%. Od vitamina urme sadrže gotovo isključivo kompleks B vitamina. Urme se mogu konzumirati sveže ili suve. U Arapskom svetu postoji bezbroj upotreba za urme: od slatkiša, dodatka jelima, pudinga, dodatka hlebu, namaza, sirupa, sirćeta i bezalkoholnih pića. Kada se muslimanski post Ramazan završi, obično se prvo jedu urme. U prošlosti su ih zvali "hleb pustinje". Postoji stotine različitih vrsta urmi, kažu da su najbolje i najskuplje urme iz Medine - cena za kilogram je od 20 do 40 evra. Lako se vare, smanjuju osećaj gladi, imaju vitamin A i B6, folnu kiselinu, kalcijum, gvožđe, bakar i magnezijum. Urme jačaju telo, smanjuju holesterol u krvi, regulišu probavu, štite stomak od parazita i bakterija. Ovo jedinstveno voće je bogat izvor antioksidanata, koji su vrlo važni za zaštitu od srčanih oboljenja, kancera i starenja. Urme su bogate i prirodnim šećerom. Kao i drugo voće, treba ih jesti na prazan stomak da bi se najbolje iskoristili hranljivi sastojci. Ne treba ih jesti u velikim količinama jer goje. Jedna urma ima više od 20 kalorija.


  Pročitajte više >>                                                         << Vratite nazad

Antička kuhinja: Senf

Biljka slačica vodi poreklo iz Indije, a koristila se u Mesopotamiji kao sredstvo za otvaranje apetita. Kod Grka i Rimljana korišćen je kao sredstvo za konzervisanje. Asirci i Sumeri su pravili dve vrste senfa, običan i slatki.

Običan senf

Sastojci:
100 g mešanog semena slačice (bela i crna slačica)
2 šolje sirćeta, kuvano

Priprema:
Preliti vrelo sirće preko semena slačice, poklopiti posudu i ostaviti da odstoji na sobnoj temperaturi 24 sata. Kada seme nabubri staviti ga u avan i samleti tako da se dobije približno glatka masa. Ostaviti par dana na hladnom mestu da se fermentiše i dobije oštar miris.

Slatki senf

Slatki senf se pravio u dve varijante, sa dodatkom meda ili sirupa od urmi, u ovoj verziji recepta koristiću sirup od urmi.

Senf
Sastojci:
100 g mešanog semena slačice (bela i crna slačica)
2 šolje sirćeta, kuvano

Priprema:
Preliti vrelo sirće preko semena slačice, poklopiti posudu i ostaviti da odstoji na sobnoj temperaturi 24 sata. Kada seme nabubri staviti ga u avan i sameleti tako da se dobije približno glatka masa.

Sirup od urmi
Sastojci:
100 g seckanih svežih urmi
4 čaše vode

Priprema:
Pomešati urme i vodu i staviti da se kuva na srednjoj temperaturi i pustiti da prokuvaju, konstantno mešati i gnječiti, proces traje 15 minuta. Uzeti gazu i sadržaj presuti u nju, zatim pritiskati i cediti urme, dobijenu tečnost vratiti da se ponovo kuva na srednjoj temperaturi. Uz stalno mešanje kuvati narednih 20 minuta kada bi se tečnost zgusnula i stvorila sirup.

Pomešati senf sa sirupom od urmi, dobro izmešati i ostaviti par dana na hladnom mestu da se fermentiše i dobije oštar miris.





Postoji nekoliko različitih verzija priča o poreklu senfa. Još su stari Grci začinjavali jelo crnom i belom slačicom, ali tek su Rimljani napravili prvi senf kakav danas poznajemo. U istoriji se spominje Plinije Stariji koji je, pre oko dve hiljade godina, pomešao belu i crnu slačicu sa vinskim sirćetom ili u drugom slučaju sa nefermentisaninim sokom od grožđa, maslinovim uljem i medom i dobio preliv za sve vrste mesa koje je tada činilo glavnu hranu rimskih velikaša. Novi proizvod je okarakterisan kao "mustus" i "ardus" što na latinskom znači "ono što peče" ili vatreno. Spajanjem ove dve reči je nastala reč "mustard" koja u većini jezika označava senf. Od kraja četvrtog veka, rimski kuvari su senfu dodavali biber, kim, lovor, mirođiju, celer, majčinu dišicu, origano, luk, med, sirće i ulje te njime pre pečenja, premazivali meso najčešće svinjetinu. Rimljani su ovaj namaz počeli izvoziti u Galiju i širu regiju. Monasi iz Pariza već od 10 veka pripremaju senf po svom receptu.
Biljka slačica vodi poreklo iz Indije, a poznavali su je u Mesopotamiji i Egiptu kao sredstvo za otvaranje apetita. Kod Grka i Rimljana korišćen je kao sredstvo za konzervisanje. U 15.-tom veku senf je ušao i u kuhinje evropskih dvorova i palata.
Senf je kroz istoriju bio povezan i sa ratovima. Pred napad Aleksandra Velikog na Persiju, u IV. veku pre nove ere, ispred suprotstavljenih vojski su se sastale vojskovođe - Darije i Aleksandar Veliki. Darije je odvraćao Aleksandra od napada na Persiju prosuvši pred njim kesu punu susama. To je označavalo brojnost persijske vojske. Aleksandar je odgovorio tako što je prosuo kesu punu crne i bele slačice želeći da pokaže kako je njegova vojska još brojnija ali da je jaka i vrlo ljuta. Do bitke je došlo a završena je potpunim porazom persijske vojske i uništenjem njihove države. Oduvek se senf smatrao izvorom zdravlja i snage. Zabeleženo je da su stari Germani rane zadobijene u bitkama čistili mešavinom samlevene bele i crne slačice, najčešće pomešane sa renom. Prva industrijska proizvodnja senfa je počela još u 13.-tom veku u francuskom gradiću Dižon, koji je i dan-danas najpoznatiji grad na svetu po proizvodnji senfa.


 Pročitajte više >>                                                           << Vratite nazad