Grčki mornari i trgovci su doneli iz Egipta brašno i tako se proizvodnja hleba proširila i po Evropi.
U Grčkoj su se za hleb molili boginji Demetri, koja je bila boginja Zemlje, ratarstva, plodnosti i žita.
Po legendi boginja Demetra imala je kćerku Persefonu. Bile su jako bliske, ali jednog dana dok se Persefona igrala na livadi, Had, koji je bio zaljubljen u nju, otvori zemlju i povuče je sa sobom u podzemlje. Demetra je tugovala, pa se zbog toga zatvorila u svoj hram u Eleuzini, poslavši na Zemlju neplodnost. Ovo je uzrokovalo nemaštinu i haos među ljudima, a zatim i Bogovima, te je Zevs, Persefonin otac, odlučio da se umeša. On je napravio sporazum između Demetre i Hada, gde je odlučeno da će Persefona provodite dve trećine godine sa svojom majkom, a jednu trećinu sa Hadom. Tako Demetra tugujući na zimu Zemlji daje neplodnost dok joj kći odlazi u Had, a kad se vrati, oblači prirodu u zelenilo i cveće.
Stari Grci su mesili hleb sa kvascem, i to dve vrste: od prosa i šire, i od ječma i šire.
Kvasac su pravili u vreme berbe grožđa i to na sledeći način: zamesili bi testo od prosa i šire i ostavili ga na Suncu da se osuši.
To osušeno testo su koristili kao kvasac. Stari Grci su hleb pekli u posebnim pećima, koristeći posude od gvožđa, bronze ili opeke.
Pečenje hleba za Grke je bio ritual, koji su, kao i kod većine drugih naroda, obavljale žene.
Najstariji hleb koji je pronađen u podrumu jednog starogrčkog hrama bio je trouglastog oblika, ispečen oko 2000. godine pre nove ere.
Παξιμάδι - Paksimadi
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Odličan edukativan tekst
ОдговориИзбриши