Molokia su listovi biljke Corchorus olitorius iz familije Malvaceae, poznata je kao egipatski slez ili juta. Listovi korkore su bili osnovna egipatska hrana još od vremena faraona. Reč molokia se prvi put pominje u starogrčkom jeziku μαλάχη (malákhē) ili μολόχη (molókhē). Listovi su bogati folatima, beta-karotenom, gvožđem, kalcijumom, vitaminom C i više od 32 vitamina, minerala i elemenata u tragovima. Biljka ima snažno antioksidativno dejstvo. Rod Corchorus prvi je opisao Linnaeus u svom velikom delu Species Plantarum (1753.). Ona je izvedena od starogrčke reči κόρχορος ili κόρκορος (korkhoros ili korkoros) koja se odnosila na divlju biljku neizvesnog identiteta. Popularna je u zemljama Bliskog Istoka, Istočne Afrike i Severne Afrike. Molokia je prilično gorka, a kada se prokuva, tečnost je gusta i sluzava. Većina naučnika smatra da je poreklo molokie u drevnom Egiptu ali postoje dokazi da je Indija izvor srodne vrste Corchorus capsularis, koja se takođe koristi za hranu kao i za vlakna. Ukus je sličan spanaću pa sam u receptu molokiu zamenio spanaćem jer je nemoguće naći na srpskom tržištu.
Sastojci:
6 šolja pileće supe
1/2 kg svežih listova molokie ili spanaća
1 kašičica bibera
2 kašike maslinovog ulja
nekoliko čena belog luka, izgnječenog ili sitno seckano
1 kašičica korijandera, mlevenog
1 kašičica soli
Priprema:
Molokiu ili spanać očistite od stabljika, isperite hladnom vodom i iseckati listove što sitnije. U većem loncu zagrejte pileću supu do blizu tačke ključanja. Dodajte molokiu i dobro promešajte. Dodajte i biber, uz neprestano mešanje. Smanjite vatru i ostavite da se krčka na laganoj vatri oko 20 minuta.
U međuvremenu zagrejte ulje u tiganju. U posebnoj posudi izgnječite beli luk, mleveni korijander i so. Pržite na ulju 2-4 min., neprestano mešajući, dok luk ne poprimi zlatno-smeđu boju. Proprženi luk i ulje (mešavina prženog belog luka i korijandera poznata kao ta'lya) dodajte u supu (koja je posle 20 min. uvrila i zgusnula se) i dobro promešajte. Ostavite da vri još nekoliko minuta, posolite. Servirajte toplo.
Po želji možete u čorbu dodati crni luk ili lovor.
U Egiptu je sredstvo za sitno seckanje makhrata - zakrivljeni nož sa dve rućke, sličan nožu za burek. Ponekad Egipatske domaćice vole da urolaju listove molokie u uske rolnice i oštrim nožem seku ih na veoma tanke rezance.
Kalif Al-Hakim bi-Amr Allah je zabranio molokiu tokom svoje vladavine (996–1021 g. n. e.). Tvrdio je da će jelo dovesti žene do razbojništva i razvrata. Iako je zabrana konačno ukinuta nakon završetka njegove vladavine, Druzi, koji su Al-Hakim bi-Amr Allaha visoko poštovali, i dalje poštuju zabranu i do danas ne jedu molokiu. Druzi su su planinski narod i to je mala monoteistička verska zajednica čiji se pripadnici uglavnom nalaze u Libanu, Izraelu, Siriji, Turskoj i Jordanu. Druzi su patrijarhalno feudalno društvo sa strogom društvenom podelom. Poznati su po gostoljubivosti i ratobornosti, a praktikuju i krvnu osvetu. Religija Druza je nastala u 11. veku kao oblik islama, izdvajanjem iz ismailitskog pravca, ali sa specifičnim elementima gnostičkih i neoplatonskih filozofija. Simbol Druza nije ni krst, ni polumesec, već raznobojna petokraka zvezda, koja se može videti iznad ulaznih vrata njihovih kuća.
Spanać (lat. Spinacia oleracea, fam. lat. Chenopodiaceae) je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta povrtarska biljka. Spada u lisnato i cvetasto povrće. Ima tanak i razgranat koren. Stablo je uspravno, sa uzdužnim brazdama, više ili manje granato. Tamnozeleni listovi su više ili manje jajasti, trouglasti ili strelasti, celi i naizmenično postavljeni. Cvetovi su jednopolni i skupljeni u cvasti. Muški cvetovi grade terminalne klasove, a ženski su raspoređeni sa strane i nalaze se u pazuhu listova. Plod je jednosemena orašica. Spanać se gaji tokom cele godine i veoma je cenjen jer sadrži belančevine, gvožđe, fosfor, kalcijum i vitamine. Spanać u sto grama ima čak 1.400 miligrama mineralnih sastojaka, predstavlja hranu izbora tokom cele godine za zdrave krvne sudove i srce, dobru krvnu sliku, čišćenje organizma. Spanać je izvanredan izvor vitamina C i beta karotena. Za zadovoljavanje dnevnih potreba dovoljna je šolja kuvanog spanaća. Dobar je izvor i folata, vitamina iz B grupe, koji igra važnu ulogu u smanjenju nivoa homocisteina u krvi, sastojka za koji se veruje da, ukoliko je prisutan u visokoj koncentraciji, može da poveća mogućnost za srčani udar. Srce čuva i magnezijum, mineral važan za održavanje normalnog krvnog pritiska. A retko koja biljka ima 56 miligrama ovog minerala, kao što to ima spanać. Malobrojne su i biljke koje imaju više gvožđa.
Izvorni spanać potiče iz Persije, Turkestana i Avganistana, odakle je u Kinu dospeo u sedmom veku, gde ga je kao dar poslao kralj Nepala. U Evropu su ga tek u 11. veku preneli Mavari u opsadi Španije, da bi kasnije stigao i na tlo Amerike. Zanimljivo je da su Evropljani dugo pružali otpor prema ovoj vrednoj namirnici, za razliku od stanovništva Amerike koje ga je obilato od početka koristilo kao salatu. Evropljani su takvu praksu počeli stidljivo, prilično kasno da primenjuju, ali se ispostavilo da je najbolji ako je začinjen maslinovim uljem. Dovoljno je pomešati kuvani spanać sa sitno iseckanim češnjem belog luka, sokom od sveže ceđenog limuna i maslinovim uljem.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Нема коментара:
Постави коментар