Antička kuhinja: Bombone od urmi

Recept iz 1600 god. p. n. e.

Slatkiši su se jeli onda kada su to ljudi mogli sebi i ukućanima priuštiti. Ovu vrstu deserta su konzumirali svi slojevi društva pa čak i faraoni. Veoma je jednostavna za pripremu i svi sastojci su bili u svakodnevnoj upotrebi koji su postojali u domaćinstvu ili su se veoma lako mogli naći na tržnicama po veoma niskoj ceni razmene žita ili piva jer u to vreme novac kao platežno sredstvo nije postojao, sve se kupovalo ili prodavalo robnom razmenom. Ovaj slatkiš je jedna je od najstarijih poznatih poslastica, prvi put se datira oko 1600-te  godine p. n. e. Ovi bombone ako ih tako možemo nazvati su pravljeni od urmi, meda i oraha.

Ovaj slatkiš ili bombone su se pravile na sledeći način:

Sastojci:
1 šolja svežih urmi
1 kašičica cimeta
1/2 kašičice semena kardamoma
1/2 šolje sveže mlevenih oraha
malo zagrejanog meda
1/2 šolje fino mlevenih badema

Priprema:
Pomešajte urme sa malo vode u činiji i dobro sameljite, da se dobije gusta smesa. U masu umešajte cimet i kardamom, pa dodajte i orahe. Od dobijene mase pravite kuglice, premažite ih medom i uvaljajte u mleveni badem.





Urma ili datula  (lat. - Phoenix dactylifera) jeste plod palme Phoenix dactylifera, koja pripada porodici Arecaceae. Uzgaja se isključivo zbog svojih jestivih plodova. Pošto ima dugu istoriju kultivacije, njeno poreklo je nepoznato. Pretpostavlja se da potiče iz oaza severne Afrike, a moguće i jugozapadne Azije. Traži potpuno otvorene i osunčane položaje. Zemljište ne bira, a u suvoj klimi može podneti niske temperature -10 do -15 °C. Urme su bogate obiljem hranjivih materija i odličan su izvor kalijuma, magnezijuma, mangana, gvožđa i fosfora. Takođe je značajno i prisustvo minerala u tragovima: bora, bakra, selena i cinka. Urme imaju kalorijsku vrednost od 282 kcal/100 g, što znači da spadaju u najkaloričnije voće. Suvi plodovi sadrže 70% šećera. Masti gotovo da i nema, kao ni belančevina. Na vodu otpada oko 20%. Od vitamina urme sadrže gotovo isključivo kompleks B vitamina. Urme se mogu konzumirati sveže ili suve. U Arapskom svetu postoji bezbroj upotreba za urme: od slatkiša, dodatka jelima, pudinga, dodatka hlebu, namaza, sirupa, sirćeta i bezalkoholnih pića. Kada se muslimanski post Ramazan završi, obično se prvo jedu urme. U prošlosti su ih zvali "hleb pustinje". Postoji stotine različitih vrsta urmi, kažu da su najbolje i najskuplje urme iz Medine - cena za kilogram je od 20 do 40 evra. Lako se vare, smanjuju osećaj gladi, imaju vitamin A i B6, folnu kiselinu, kalcijum, gvožđe, bakar i magnezijum. Urme jačaju telo, smanjuju holesterol u krvi, regulišu probavu, štite stomak od parazita i bakterija. Ovo jedinstveno voće je bogat izvor antioksidanata, koji su vrlo važni za zaštitu od srčanih oboljenja, kancera i starenja. Urme su bogate i prirodnim šećerom. Kao i drugo voće, treba ih jesti na prazan stomak da bi se najbolje iskoristili hranljivi sastojci. Ne treba ih jesti u velikim količinama jer goje. Jedna urma ima više od 20 kalorija.

Orah (lat. Juglans regia) je rod biljaka iz porodice Juglandaceae. Vrste ovog roda su drveće visoko 10-40m, sa šiljastim listovima dugim 2-9cm. Orah potiče sa Dalekog istoka i iz Male Azije. U šumama se pojavljuje samoniklo, a uzgaja se i kao kulturna biljka. Ne podnosi niske temperature. Naziv orah upotrebljava se i za najuzgajaniju vrstu ovog roda, domaći orah. Plodovi svih vrsta oraha su jestivi, ali orasi koji se obično kupuju u trgovinama potiču od domaćeg oraha, jedine vrste koja ima velik plod i tanku ljusku. Poljoprivredna vrsta koja je izabrana zbog tanke ljuske i izdržljivosti u umerenoj klimi ponekad se naziva "karpatski orah". Orasi imaju mnogo ulja i jedu se sirovi ili kuvani. Takođe su izvrstan izvor masnih kiselina omega-3, pa se pokazalo da snižavaju nivo holesterola u krvi. Ove specijalne masti efikasne su u sprečavanju pojave brojnih bolesti kao što su depresija, artritis, hiperaktivnost, multipla skleroza, dijabetes, moždani udar i kardiovaskularna oboljenja. Veoma je hranljiv, 100 g jestivog dela ima 500 kalorija. Sadrži: hranljive materije: 4,8 g vode, 14,6 g proteina, 62,7 g masti, 13,5 g ugljenih hidrata, 6 38 g linolne kiseline, 9,8 g linoleinske kiseline, 2,7 g biljnih vlakana, mineralne soli: 72 mg kalcijuma, 2,7 mg gvožđa, 158 mg magnezijuma, 429 mg fosfora, 575 mg kalijuma, 4 mg natrijuma, 3,09 mg cinka, 1,59 mg bakra, 3,41 mg mangana, 4,60 µg selena i vitamine: 15 mg vitamina C, 0,34 mg tiamina, 0,15 mg riboflamina, 1,09 mg nijacina, 0,57 pantotenske kiseline, 0,54 mg vitamina B6, 98 µg folne kiseline, 0,06 mg karotina, vitamina E i 72 mg fitosterola. Orah uz soju najbolje može da zameni meso. Spada u prvu grupu biljki uljarica i veoma je važan za vegetarijance zbog količine masti i proteina. Poređenja radi, soja ima 34% proteina, a orah između 14 i 23%. Sto grama oraha daje 500 kalorija, kao i 0,7 litara mleka. Kao izvor vitamina 100 grama oraha može da zameni 115 grama mesa ili tri do četiri jajeta. Orah je u narodu poznat kao čistač krvi, a dobar je i za lečenje plućnih bolesti, katara creva, jačanje mišića i vida. Kao kupka i oblog koristi se protiv inficiranih rana i ekcema, raznih kožnih bolesti, upale očiju. Kao ulje odličan je za kosu, ali i kao zaštita od opekotina izazvanih sunčanjem. Drevna verovanja u afrodizijačku moć oraha zadržali su i savremeni muškarci. Taj mit nije najdirektnije dokazan, ali podizanje energije čitavog organizma jedenjem oraha svakako dovodi do veće živosti, boljeg zdravlja, i naravno, želje.

Najstariji podaci o uzgoju oraha potiču još iz vremena pre naše ere.  Smatra se da je čovek počeo uzgajati orah još na samom početku bavljenja zemljoradnjom, kvalitetnije je plodove sakupljao u šumi i sejao pored okućnice. Veruje se da se orah prvo počeo uzgajati u Kini, zatim u Japanu i Indiji a nakon toga na obalama sredozemnog mora gde ga prvo gaje Grci, zbog čega se i javlja naziv "Grčki orah", od Grka su ga preuzeli Rimljani, a oni su ga proširili po čitavoj Evropi.  Grci su orah zvali "Jupiterovim plodom", smatrajući orahe hranom za bogove. Od antičkih vremena orasi se povezuju s intelektom - sam plod ima oblik ljudskog mozga. U Hamurabijevom zakoniku, u Starom i Novom zavetu i u Kuranu, smešta se među sveto voće. U pojedinim starim obredima, ne samo slovenskim, orah je simbol plodnosti. Rimljani, od antike do današnjih dana, mladence zasipaju svadbenim orasima, radi plodnosti i izobilja.

Po narodnom srpskom verovanju orah donosi nesreću. Ko pod njim zaspi, izgubiće snagu. Ko poseče drvo ispred kuće, uskoro će umreti. Mlad čovek ne sme da ga sadi jer će umreti čim stablo poraste debelo kao njegov vrat. Orah je tajanstveno zborno mesto sila zla. U krošnjama mu obitavaju vampiri, đavoli i zli demoni. I drvo i plod su mu u vezi s donjim svetom i njegovim demonima, s vešticama i zlim duhovima. Orahovo drvo nije dobro u blizini kuće, kako zbog žila, tako i zbog senke koja pada na kuću. Nije dobro sedeti u hladovini orahovog drveta. Orah i dudovi na okućnici znače da su ovde svi ukućani izumrli. Po Talmudu, na svakoj orahovoj grani ima devet listova i na svakom listu sedi – đavo lično. Orasi su sastavni deo postavke na stolu za Badnji dan i Božić. Od ploda sitno samlevenog oraha Srbi su cedili ulje za jelo (10 kg oraha = 1 litar ulja).

Pročitajte više >>                                                    << Vratite nazad