Antička kuhinja: Pivski hleb

Hleb je služio kao pivski kvasac ali i za ishranu jer je bio dugotrajan što je bilo veoma korisno za putnike i vojnike koji su se dugo zadržavali u pustinji.

Pre pravljenja pivskog hleba treba izvršiti pripremu ječmenih zrna, za dobijanje slada, (kod pravljenja pivskog hleba koristile su se i druge vrste žitarica kao što su pšenica, pir i proso, zavisno od toga koji se tip piva pravio) koje traje četiri dana. Prvog dana treba potopiti zrna ječma u vodu da odstoje preko noći. Drugi dan ocedite zrna i stavite ih u gazu i potopite u posudu punu vode. Trećeg dana je klijanje zrna. Četvrtog dana stavite proklijala zrna na lim za pečenje i pecite 30 minuta dok se ne osuše. Zrna ječma treba samleti u avanu da dobijemo krupno mleveno brašno koje služi za pravljenje pivskog hleba, tako smo dobili slad. Ukoliko zrna ječma samo osušite dobićete svetlo pivo, a ukoliko ih malo zapečete dobijate tamno pivo.

Pivski hleb se pravio na sledeći način:

Sastojci:

250 g ječmenog brašna

250 g ječmenog slada

250 ml tople vode

1 kašika kvasca

1 kašičica meda

Začini za hleb koji bi se koristio za ishranu:

1 kašičica susama

1 kašičica suvog korijandera

Priprema:

Pivski hleb:

Pomešajte vodu, slad, brašno, med i kvasac. Zatim umesite testo i formirajte ga u ravan okrugli oblik, slično srpskoj pogači. Pokrijte testo krpom i pustite da odstoji 2 dana. Posle dva dana stavite da se peče hleb na 150 °C oko 15 minuta tako da se ispeče spolja, ali sredina da je još uvek sirova, sa živim kvascem. Gotov hleb bi bio izmrvljen i pomešan sa vodom, sladom, urmama ili medom i čekalo se da fermentira, proizvodeći pomalo slatko pivo.

Za ishranu:

Pomešajte vodu, ječmeno brašno, susam, korijander i kvasac. Zatim umesite testo i formirajte ga u ravan okrugli oblik, slično srpskoj pogači. Pokrijte testo krpom i pustite da odstoji preko noći. Sutradan stavite da se peče hleb. Kada se ispeče ostaviti ga da se ohladi pa opet staviti da se peče. Hleb mora biti suv, sličan dvopeku.

Testo su ravnavali na okrugloj ploči za pečenje, a hleb se pekao u zatvorenim pećima u obliku kupole, izgrađenim od crvenog blata donešenim sa Nila. U ovim pećima, toplota je kružila, a temperatura je bila ravnomerno raspoređena. Hleb se pekao ravnomerno, bio je ukusniji, a i samo pečenje je moglo da se kontroliše. U prvom veku pre nove ere u starom Egiptu je bilo oko 30 različitih vrsta hleba.

U testo za hleb je često, radi obogaćivanja ukusa, dodavan med, voće, orasi, susam, ulje, puter ili različito začinsko bilje odnosno specifični začini koji su svojstveni za to podneblje. Proizvodnja žita je u Egiptu bila tako dobro razvijena, da su ga izvozili u susedne zemlje čak i u vreme ratova. Zanimljiv podatak je da su u brašno često dospevala zrnca peska i šljunka, upala tokom mlevenja. Proučavanja mumija pokazala su kakve je pogubne posledice tako grub hleb ostavljao na zube Egipćana.

                                                                                     << Vratite nazad

Antička kuhinja: Aiš šamsi - Beli hleb

 

Egipatski hleb se pravio od ječma, prosa ili pšenice. Iako nisu uvek bili u kombinaciji, ponekad su dva ili sve tri žitarice korišćene u pravljenju hleba. Egipatski hleb je bio veoma jednostavan. Kvasac nije postojao u Egiptu sve do Srednjeg Kraljevstva, tako da je većina hlebova bila slična Rakaku, iako je postojao, kvasac nije bio popularan sve do doba Novog Kraljevstva, 16-ti vek p. n. e.

Egipćani su još 3000 godina pre nove ere lomili zrna pšenice uz pomoć kamena i dobijali brašno. U cilju stvaranja kaše, u brašno su dodavali vodu i mesili. Testanu masu su oblikovali i termički obrađivali putem sunčeve energije u pukotinama kamenih stena, zatim u kupolastim pećima ili direktno na površini zemlje. U drevnom Egiptu pekari su bili jedni od najbogatijih ljudi. Egipćani su smatrali hleb vezom između tela i duše, čoveka i boga, svako ko ga je poštovao i jeo nadao se životu posle smrti.

Zanimljivo je da su bogati slojevi društva u Egiptu zbog svoje fizičke neaktivnosti patili od istih bolesti koje muče i današnjeg čoveka, patili su od gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti, osteoporoze, karijesa i drugih tegoba koje je izazivao fizički neaktivan način života. Gojaznost je bila popularna kod bogatijeg sloja stanovništva jer se doživljavala kao znak bogatstva i visokog društvenog statusa, verovali su da su zdraviji, jer su siromašni često umirali od gladi i bolesti, jer nisu bili u mogućnosti da dođu do dobre i kvalitetne hrane ili da se za pomoć obrate lekarima. U slučaju invalidnosti siromašnom čoveku nije preostajalo ništa drugo nego da umre ili da zatraži milostinju.

Ova vrsta hleba je bila rezervisana za bogatiji sloj stanovništva i pravila se na sledeći način:

Sastojci:

200 g pšeničnog brašna

250 ml toplog soka od grožđa odnosno mošta

Priprema:

Dodajte sve sastojke u posudu i zamesite u testo. Uverite se da je sok od grožđan ili mošt topao. Ako je hladan, zagrejte ga. Ako se mošt ohladi, testo se ne bi ispravno podiglo. Testo treba da bude malo vlažno. Ako je testo suvo, dodajte malo vode. Ako je testo previše vlažno, dodajte malo više brašna.Testo formirati u kuglu. Kada se testo napravi, stavite ga u čistu posudu i ostavite da se podigne jedan sat na toplom mestu. Pokrijte posudu vlažnom krpom tako da se ne osuši. Posle 1 sata testo treba da se poveća. Izvadite testo iz posude i još jednom ga dobro premesite još 3-4 minuta, a zatim isecite na 8 delova - jufki. Dasku za mešenje pospite brašnom i od svake jufke umesite krug debljine oko 5 mm, rukom ili oklagijom. Lepinje stavite na pleh posut brašnom i pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 220ºC, vremenski oko 8 do 10 minuta.

Testo su ravnavali na okrugloj ploči za pečenje, a hleb se pekao u zatvorenim pećima u obliku kupole, izgrađenim od crvenog blata donešenim sa Nila. U ovim pećima, toplota je kružila, a temperatura je bila ravnomerno raspoređena. Hleb se pekao ravnomerno, bio je ukusniji, a i samo pečenje je moglo da se kontroliše. U prvom veku pre nove ere u starom Egiptu je bilo oko 30 različitih vrsta hleba.

U testo za hleb je često, radi obogaćivanja ukusa, dodavan med, voće, orasi, susam, ulje, puter ili različito začinsko bilje odnosno specifični začini koji su svojstveni za to podneblje. Proizvodnja žita je u Egiptu bila tako dobro razvijena, da su ga izvozili u susedne zemlje čak i u vreme ratova. Zanimljiv podatak je da su u brašno često dospevala zrnca peska i šljunka, upala tokom mlevenja. Proučavanja mumija pokazala su kakve je pogubne posledice tako grub hleb ostavljao na zube Egipćana.

Pročitajte više >>                                                             << Vratite nazad

Antička kuhinja: Aiš merehrah - Spiralni hleb

Na grobnici Ramzesa III, koji se nalazi u Dolini kraljeva u Egiptu, prikazana je scena pravljenja i pečenja hleba odnosno peciva. Crteži prikazuju Egipćane kako pritiskaju grožđe nogama, a zatim sok od grožđa nose u pekaru, gdje se pravi testo i formira u različite oblike. Oblik koji se najviše ističe je spiralni hleb. Egipćani su koristili sok od grožđa, kako bi se testo za hleb diglo, jer kiseli sok od grožđa deluje kao kvasac. Crteži dalje pokazuju da kada se testo formira, stavi se u veliku posudu sa ključalom tečnošću pomoću dva dugačka štapića. Nakon toga je izvađen kuvani hleb i stavljen u vertikalnu peć (poznatu danas na arapskom jeziku kao tandor ili tandur i koji vodi poreklo iz Mesopotamije gde se zvao tinuru) gde se peče. Posle toga, ovih hlebovi su stavljeni na tacne i odnešeni iz pekare. Ovo nas navodi na zaključak da mu je ovo bila omiljena vrsta peciva.

Zanimljivo je da su bogati slojevi društva u Egiptu zbog svoje fizičke neaktivnosti patili od istih bolesti koje muče i današnjeg čoveka, patili su od gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti, osteoporoze, karijesa i drugih tegoba koje je izazivao fizički neaktivan način života. Gojaznost je bila popularna kod bogatijeg sloja stanovništva jer se doživljavala kao znak bogatstva i visokog društvenog statusa, verovali su da su zdraviji, jer su siromašni često umirali od gladi i bolesti, jer nisu bili u mogućnosti da dođu do dobre i kvalitetne hrane ili da se za pomoć obrate lekarima. U slučaju invalidnosti siromašnom čoveku nije preostajalo ništa drugo nego da umre ili da zatraži milostinju.

Ova vrsta peciva je bila rezervisana za bogatiji sloj stanovništva i pravila se na sledeći način:

Sastojci:

200 g pšeničnog brašna

250 ml toplog soka od grožđa odnosno mošta

Priprema:

Dodajte sve sastojke u posudu i zamesite u testo. Uverite se da je sok od grožđa ili mošt topao. Ako je hladan, zagrejte ga. Ako se mošt ohladi, testo se ne bi ispravno podiglo. Testo treba da bude malo vlažno. Ako je testo suvo, dodajte malo vode. Ako je testo previše vlažno, dodajte malo više brašna. Testo formirati u kuglu. Kada se testo napravi, stavite ga u čistu posudu i ostavite da se podigne jedan sat na toplom mestu. Pokrijte posudu vlažnom krpom tako da se ne osuši. Posle 1 sata testo treba da se poveća. Izrežite testo na više delova i formirajte svaki komad u malu kuglu. Uzmite svaku kuglu od testa i rukom ga razvaljajte u tanku tubu u obliku kobasice. Počnite da vučete cev ili kobasicu od testa u spiralni oblik, odnosno da pravite oblik puža. Stavite svaki od formiranih spiralnih hlebova u ključalu vodu. Kuvati 2 minuta. Nakon 2 minuta, spiralno testo izvadite iz kipuće vode koristeći kašiku ili štapiće i stavite da se peče.

Ramzes III. (na gornjoj slici) poznat i kao "veliki bog" je bio egipatski faraon XX. dinastije, koji je vladao od 1186. g. p. n. e. do 1155. g. p. n. e. kraljevskim imenom Ra-messes Heka-iunu User-maat-re Meri-amun.

Ra-messes – Oblikovao ga Ra

Heka-iunu – Vladar Iuna

User-maat-re – Moćna je pravda Ra

Meri-amun – Drag Amonu

Bio je drugi vladar po redu XX Dinastije, on je bio sin Setnakht i majke kraljice Tiaj – merenese. Ramzes III je imao dve žene Titi i Isis, kćerku Titi i sedam sinova: Kha-em-vaset, Para-hir-en-emef, Set-hir-khopshef, Amen-hir-khopshef, Ra-messes IV, Ra-messes V, Ra-messes VI. Vladavina Ramzesa III je trajala, po egipatskom kalendaru od Prve godine 26-tog dana Prvog Šemua do 32-ge godine 15-tog dana Trećeg Šemua, ili 31 godinu, jedan mesec i 15 dana, od marta 1186. g. p. n. e. do aprila 1155. g. p. n. e.  Zahvaljući Antoni  Harisu (1790–1869) koji je odgonetnuo papirus na kome je zapisano o zaveri koja je prethodila smrti Ramzesa III, danas znamo da je zaveru protiv faraona pokrenula i organizovala njegova druga žena Tita, a kojoj su pomogle i konkubine iz harema Ramzesa III. Nezadovoljna saznanjem da će naslednik Ramzesa III biti Ramzes IV, sin Izis i Ramzesa III, a ne njen sin Pentavera, ona je sa još 40 ljudi organizovala zaveru. Iz zapisa na papirusu se ne vidi da li je zavera uspela, ali 17 dana posle je umro Ramzes III. Posle smrti Ramzesa III se sudilo grupi zaverenika i oni su, svih 40 bili osuđeni na smrt. Nije dokazano da li su oni krivi za Ramzesovu smrt i na koji je način on umro, postoje dve verzije njegove smrti. Po prvoj verziji je ubijen zmijskim otrovom, jer je u njegovoj ruci pronađena amajlija protiv zmijskih ujeda. Po drugoj verziji faraon Ramzes III je umro od presecanja grkljana, a to je pokazala je nova studija, koju je uradio paleopatolog na italijanskom Insitutu za mumifikaciju, Albert Zink. Skeniranjem njegove mumije nakon što su uklonjeni slojevi zavoja, otkriven je duboki rez na njegovom vratu, najverovatnije napravljen oštrim nožem. CT analiza daje dokaz da su zaverenici ubili Ramzesa III presekavši mu grlo. Grkljan, vrat i arterije brutalno su isečeni i izazvali su trenutnu smrt, veličina reza je bila 7 santimetara. Oštećenja vrata nakon smrti malo su verovatna, budući da je imao ogrlicu koja je do 1886.g. bila netaknuta, a preko nje debeo sloj bitumena. Još jedan dokaz je i pronađeni medaljon u vidu Horusovog oka u rani, a koji je duboko prodro u mekanom tkivu verovatno tokom balzamovanja.

Pročitajte više >>                                                         << Vratite nazad

Antička kuhinja: Aiš baladi - Pravougaoni hleb sa medom

U drevnom Egiptu je aiš reč koja označava hleb, ali i reč koja znači život, reč baladi znači staro ili tradicionalno.

Kad su drevni Egipćani bili pod stresom i kada im je bilo veoma teško, oni su govorili: saj akl el aiš mur što znači "jesti hleb je gorko" u bukvalnom prevodu je zapravo značilo da je nezaposlenosti velika, a da su brak i hrana veoma skupi.

Egipatski hleb se pravio od ječma, prosa ili pšenice. Iako nisu uvek bili u kombinaciji, ponekad su dva ili sve tri žitarice korišćene u pravljenju hleba. Egipatski hleb je bio veoma jednostavan. Kvasac nije postojao u Egiptu sve do Srednjeg Kraljevstva, tako da je većina hlebova bila slična Rakaku, nakon tog perioda iako je postojao, kvasac nije bio popularan sve do doba Novog Kraljevstva, 16-ti vek p. n. e.

Egipćani su još 3000 godina pre nove ere lomili zrna pšenice uz pomoć kamena i dobijali brašno. U cilju stvaranja kaše, u brašno su dodavali vodu i mesili. Testanu masu su oblikovali i termički obrađivali putem sunčeve energije u pukotinama kamenih stena, zatim u kupolastim pećima ili direktno na površini zemlje. U drevnom Egiptu pekari su bili jedni od najbogatijih ljudi. Egipćani su smatrali hleb vezom između tela i duše, čoveka i boga, svako ko ga je poštovao i jeo nadao se životu posle smrti.

Verzija ovog recepta pronađena je na zidu jedne palate u Tebi, današnjem Luksoru. Prvobitni recept je za pekare tražio da "zgnječi zrno štapićima, upotrebom kamena za mrvljenje zdrobiti žito još finije dok ne dobijete hrpu belog brašna".

Teba u prevodu znači "Nebeski grad" ili grad Amona, to je bio centar vlasti faraona Novog kraljevstva, tu se nalazi monumentalni kompleks hramova posvećen bogu Amonu, njegovoj ženi Mut i sinu Konsu, koji je dograđivan tokom više vekova.

Ova vrsta hleba se pravila na sledeći način:

Sastojci:

500 g pšeničnog brašna

300 ml tople vode

1 kašika meda

1 kašika kvasca

1 kašičica soli

1 kašika maslinovog ulja

Priprema:

Pomešajte toplu vodu, med i kvasac i ostavite da odstoji 5 minuta dok ne postane penasto. Dodajte brašno, so i ulje i promešajte dok se ne spoji i formira glatko testo. Ako je testo previše lepljivo, dodajte još nekoliko kašičica brašna. Ostavite testo da se podigne oko 2 sata dok se volumen testa ne udvostruči. Nakon toga testo ponovo mesiti da bi se sav vazduh izbacio. Isecite testo na pola, pokrijte oba komada i ostavite još 10 minuta da odstoji. Izvucite jedan komad testa, pokrijte preostali deo, na blago pobrašnjenoj površini i lagano oklagijom formirajte tanki pravougaonik. Prenesite testo u posudu za pečenje, a zatim sve isto ponovite sa drugom polovinom testa. Pecite hleb 20 minuta, dok ne postane zlatno braon.

Hleb se servira topao i sa maslinovim uljem u koji umačete hleb.

Testo su ravnavali na okrugloj ploči za pečenje, a hleb se pekao u zatvorenim pećima u obliku kupole, izgrađenim od crvenog blata donešenim sa Nila. U ovim pećima, toplota je kružila, a temperatura je bila ravnomerno raspoređena. Hleb se pekao ravnomerno, bio je ukusniji, a i samo pečenje je moglo da se kontroliše. U prvom veku pre nove ere u starom Egiptu je bilo oko 30 različitih vrsta hleba.

U testo za hleb je često, radi obogaćivanja ukusa, dodavan med, voće, orasi, susam, ulje, puter ili različito začinsko bilje odnosno specifični začini koji su svojstveni za to podneblje. Proizvodnja žita je u Egiptu bila tako dobro razvijena, da su ga izvozili u susedne zemlje čak i u vreme ratova. Zanimljiv podatak je da su u brašno često dospevala zrnca peska i šljunka, upala tokom mlevenja. Proučavanja mumija pokazala su kakve je pogubne posledice tako grub hleb ostavljao na zube Egipćana.

Pročitajte više >>                                                              << Vratite nazad

Antička kuhinja: Aiš baladi - Pljosnati hleb sa medom

U drevnom Egiptu je aiš reč koja označava hleb, ali i reč koja znači život, reč baladi znači staro ili tradicionalno. Ova vrsta  hleba je veoma slična srpskom somunu.

Kad su drevni Egipćani bili pod stresom i kada im je bilo veoma teško, oni su govorili: saj akl el aiš mur što znači "jesti hleb je gorko" u bukvalnom prevodu je zapravo značilo da je nezaposlenosti velika, a da su brak i hrana veoma skupi.

Egipatski hleb se pravio od ječma, prosa ili pšenice. Iako nisu uvek bili u kombinaciji, ponekad su dva ili sve tri žitarice korišćene u pravljenju hleba. Egipatski hleb je bio veoma jednostavan. Kvasac nije postojao u Egiptu sve do Srednjeg Kraljevstva, tako da je većina hlebova bila slična Rakaku, nakon tog perioda iako je postojao, kvasac nije bio popularan sve do doba Novog Kraljevstva, 16-ti vek p. n. e.

Egipćani su još 3000 godina pre nove ere lomili zrna pšenice uz pomoć kamena i dobijali brašno. U cilju stvaranja kaše, u brašno su dodavali vodu i mesili. Testanu masu su oblikovali i termički obrađivali putem sunčeve energije u pukotinama kamenih stena, zatim u kupolastim pećima ili direktno na površini zemlje. U drevnom Egiptu pekari su bili jedni od najbogatijih ljudi. Egipćani su smatrali hleb vezom između tela i duše, čoveka i boga, svako ko ga je poštovao i jeo nadao se životu posle smrti.

Ova vrsta hleba se pravila na sledeći način:

Sastojci:

500 g pšeničnog ili ječmenog brašna

1 kašika masinovog ulja

1 kašika meda

1/2 kašike kvasca

1 kašičica soli

300 ml mlake vode

Priprema:

Pomešajte brašno, ulje, so, med i kvasac u velikoj činiji. Napravite udubljenje u centru i uspite vodu. Postepeno mešajte brašno sa vodom dok ne dobijete mekano testo. Mesite rukom na dasci za mešanje 15 minuta. Prekrijte činiju čistom vlažnom krpom. Ostavite na toplom mestu 1,5-2 sata. Izvadite testo iz posude i još jednom ga dobro premesite još 3-4 minuta, a zatim isecite na 8 delova - jufki. Dasku za mešenje pospite brašnom i od svake jufke umesite krug debljine oko 5 mm, rukom ili oklagijom. Lepinje stavite na pleh posut brašnom i pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 220ºC, vremenski oko 8 do 10 minuta.

Testo su ravnavali na okrugloj ploči za pečenje, a hleb se pekao u zatvorenim pećima u obliku kupole, izgrađenim od crvenog blata donešenim sa Nila. U ovim pećima, toplota je kružila, a temperatura je bila ravnomerno raspoređena. Hleb se pekao ravnomerno, bio je ukusniji, a i samo pečenje je moglo da se kontroliše. U prvom veku pre nove ere u starom Egiptu je bilo oko 30 različitih vrsta hleba.

U testo za hleb je često, radi obogaćivanja ukusa, dodavan med, voće, orasi, susam, ulje, puter ili različito začinsko bilje odnosno specifični začini koji su svojstveni za to podneblje. Proizvodnja žita je u Egiptu bila tako dobro razvijena, da su ga izvozili u susedne zemlje čak i u vreme ratova. Zanimljiv podatak je da su u brašno često dospevala zrnca peska i šljunka, upala tokom mlevenja. Proučavanja mumija pokazala su kakve je pogubne posledice tako grub hleb ostavljao na zube Egipćana.

Pročitajte više >>                                                         << Vratite nazad