Feničani su razvili brojne kulinarske recepte i bili su poznati širom
tadašnjeg poznatog sveta po tome što su imali jela najboljeg ukusa. Pošto su
Feničani trgovali po celom mediteranskom svetu njihova ishrana je bila
raznovrsna.
Stanovnici Fenikije su najviše jeli žitarice, naročito pšenicu koju su sami
uzgajali, a speltu i ječam su uvozili iz Egipta. Varon (II – I vek p. n. e.)
opisuje da su pšenicu čuvali u dubokim bunarima na čije su dno stavljali sloj
slame. Bunare su hermetički zatvarali. Pravili su kaše, hlebove i kolače koji
su postajali sve popularniji i prelazili granice Fenikije.
Poreklo ove vrste hleba je izvorno iz Fenikije gde su stanovnici pravili
kamene točkove i drobili pšenicu u brašno da bi napravili hleb. Testo su
obično pravila žene i pekle ga ujutru. Pravili bi manje porcije testa,
prelivene jajima i sirom da bi ih dali porodici za doručak. Za vreme verskih
praznika u hleb su dodavali komadiće suvog voća, poput suvog grozđa ili urmi,
ili seckanih orašastih plodova ili razne druge biljne začine.
Postoji pisani artefakt na grčkom jeziku da je priprema i način pravljenja
ovog hleba u Grčku došla iz Fenikije, i dan danas se ovaj hleb pravi na celoj
teritoriji Grčke.
Feničanski hleb se pravio na sledeći način:
Sastojci:
200 g brašna od ječma ili pšenice
100 ml vode
2 kašike maslinovog ulja
1 kašičica soli
Priprema:
Pomešajte sve sastojke u posudu i umesite čvrsto i savitljivo testo. Ostaviti
da odstoji 45 minuta na sobnoj temperaturi. Testo podeliti na 4 dela i od
svakog napraviti lopticu. Svaku lopticu testa, na ravnoj brašnjavoj podlozi,
oklagijom razvucite u tanak krug, a zatim stavite u posudu za pečenje koja je
pre toga bila podmazana. Zagrejte rernu na 250 °C i pecite 15 minuta. U drugoj
varijanti možete peći hleb u tiganju, kratko samo sa jedne strane, jer se tako
napravi vazdušni "džep" unutra.
Na isti način se pravi srpski somun.
Feničanski hleb ili somun na srpskom je u originalnoj recepturi preživeo do
danas. Pravi se na Bliskom istoku, Grčkoj, Španiji, Srbiji, Turskoj, Egiptu,
Libiji i u mnogim državama sveta odnosno tamo gde su postojale feničanske
kolonije.
Kroz kontakte i trgovinu, širili su svoju kulturu ishrane. Feničani su imali
pisane zapise, oni su izmislili današnje alfabet pismo ali nijedan od tekstova
nije sačuvan, što je velika šteta jer ne možemo pouzdano da utvrdimo sastav
njihovih recepata, jer je Kartagina potpuno uništena 146 g. p. n. e. tokom
trećeg punskog rata, Rimljani su samo spasili dela agronoma Maga, ostatak
kartaginjanske biblioteke su date kraljevima Numidije koji je ubrzo zauvek
izgubljen. Feničanski način ishrane i recepti su se generacijama prenosili
preko grčkih i rimskih pisaca ali i usmenim putem i to u svim feničanskim
kolonijama od Španije do Libije, a čiji se uticaj oseti i dan danas u njihovim
nacionaalnim kuhinjama.
