Dobar primer uticaja antičke Grčke kuhinje je popularni kolač koji su oni nazivali gastrin koji je prenet dalje u Vizantiju gde se zvao kopti, a Turci su ga kasnije nazvali baklava. Recept je preživeo do današnjih dana, ne izmenjen.
Sastojci:
500 g tanke kore za pitu
600 g šećera - saccharum, uvozi se iz Persije i Indije
300 g mlevenih oraha
200 g suvog grožđa
4 kašike meda
200 ml maslinovog ulja
400 ml vode
2 limuna
Priprema:
Pomešati mlevene orahe, med i suvo grožđe. Kore poređati jednu na drugu pa ih iseći na pet jednakih traka. Fil nanositi do polovine jedne trake. Podići desnu ivicu trake sa filom prebaciti je na levu stranu. Dobijeni trougao saviti po gornjoj ivici prema gore. I novi trougao saviti prema gore. Ponavljati savijanje do kraja trake. Ređati u nauljenu tepsiju. Gastrin preliti sa uljem. Peći na 180-200°C dok ne porumeni. Dok se baklava peče skuvati sirup od šećera i vode. U skuvan sirup iseći limune na kolutove. Prohlađen sirup preliti preko ispečenog gastrina.
Suvo grožđe se proizvodi još od antičkog vremena i može se jesti sirovo,
koristiti u kuvanju i za vrenje. Potiče od francuske reči raisin, koja potiče
od latinske reči racemus, što u grubom prevodu znači "gomila grožđa".
Suvo grožđe sadrži i do 72% šećera (fruktoza i glukoza). Sadrže 3% proteina i
3,7%-6,8% vlakna. Suvo grožđe, isto kao i nektarina i suve šljive, sadrži dosta
antioksidanta, ali imaju manje vitamina C od običnog, svežeg grožđa. Sadrže
vrlo malo natrijuma i nemaju holesterola. Korisno je kod oboljenja creva i
bubrega, kao i kod oboljenja mokraćne bešike. Suvo grožđe dobro pročišćava i
pomaže kod oboljenja žuči. sadrži polifenole i fitonutritijente koji imaju
snažno antioksidantsko delovanje i koji štite oči od degenerativnih promena,
makularne degeneracije i katarakte, ali i sprečavaju slabljenje vida. Pored
toga, suvo grožđe u svom sastavu ima veliku količinu vitamina A, beta-akrotena
i akrotenoida, koji, takođe, igraju važnu ulogu u očuvanju očiju. Pokazalo se
da oleanska kiselina iz suvog grožđa suzbija rast bakterija odgovornih za
nastanak karijesa i bolesti desni pre svega zato što obiluju fruktozom i
glukozom, a ne saharozom koja je glavni krivac za obolenja usne duplje. Suvo
grožđe podstiče apsorpciju vitamina i minerala iz ostalih namirnica koje se
unose tokom dana i time doprinose jačanju imunog sistema.
Šećer
8.000. pne. – šećerna trska se koristi za ishranu u Melaneziji i Polineziji
6.000. pne. – šećerna trska se iz Istočne Azije širi u Indiju i Persiju
600. pne. – u Persiji se razvija metoda kristalizacije šećera. Persijski car Darije na svojim vojnim pohodima zadesio se i u Indiji na obali reke Indus i tamo otkrio "travu koja daje med bez pčela". Sam proces proizvodnje bio je strogo čuvana tajna. Šećer se proizvodio iz šećerne trske i posle toga prodavan je širom tadašnjeg poznatog sveta kao veoma profitabilna roba
Osvajačka kampanja Aleksandra Velikog je zaustavljena na obalama reke Inda odbijanjem njegovih trupa da idu dalje na istok. Oni su videli ljude u Indijskom potkontinentu koji su gajili šećernu trsku i pravili granulisani slatki prah sličan soli, lokalno zvan Sharkara ( Devanagari:शर्करा,Śarkarā ), što se na grčkom izgovara kao saccharum ( ζάκχαρι ). Na svom povratku, Makedonski vojnici su nosili „medonosnu trsku“ kući sa sobom. Šećerna trska je ostala malo poznata kultura u Evropi više od milenijuma, šećer je bio retka roba, a trgovci šećerom su bili bogati.
Pozna antika: Saccharum je poznat u Rimu kao luksuzni proizvod za bogate patricije. Uvozi se iz Persije i Indije.
1100. – putovanja ratnika krstaša donose šećer u Evropu, po prvi put posle antike.
1500. – šećerna trska se gaji na plantažama širom sveta, šećer je i dalje luksuzni proizvod za bogate („belo zlato“). Običan narod koristi samo med.
1747. – Andreas Sigismund Margraf otkriva način dobijanja šećera iz šećerne repe.
1801. – hemičar Franc Karl Ahard postavlja osnove industrijske proizvodnje šećera. Prva šećerana je otvorena u mestu Kunern (danas Vinsko) u Šleziji.
1806. Napoleonovi ratovi i kontinentalna blokada Evrope imaju veliki uticaj na tržište šećera.
1840 – prvi put proizveden šećer u kocki. Način poizvodnje je izmislio Jakob Kristof Rad, direktor šećerane u Češkoj.
Od oko 1850. – Cena šećera znatno pada usled industrijske proizvodnje. Šećer postaje deo svakodnevne ishrane.
Šećer
8.000. pne. – šećerna trska se koristi za ishranu u Melaneziji i Polineziji
6.000. pne. – šećerna trska se iz Istočne Azije širi u Indiju i Persiju
600. pne. – u Persiji se razvija metoda kristalizacije šećera. Persijski car Darije na svojim vojnim pohodima zadesio se i u Indiji na obali reke Indus i tamo otkrio "travu koja daje med bez pčela". Sam proces proizvodnje bio je strogo čuvana tajna. Šećer se proizvodio iz šećerne trske i posle toga prodavan je širom tadašnjeg poznatog sveta kao veoma profitabilna roba
Osvajačka kampanja Aleksandra Velikog je zaustavljena na obalama reke Inda odbijanjem njegovih trupa da idu dalje na istok. Oni su videli ljude u Indijskom potkontinentu koji su gajili šećernu trsku i pravili granulisani slatki prah sličan soli, lokalno zvan Sharkara ( Devanagari:शर्करा,Śarkarā ), što se na grčkom izgovara kao saccharum ( ζάκχαρι ). Na svom povratku, Makedonski vojnici su nosili „medonosnu trsku“ kući sa sobom. Šećerna trska je ostala malo poznata kultura u Evropi više od milenijuma, šećer je bio retka roba, a trgovci šećerom su bili bogati.
1100. – putovanja ratnika krstaša donose šećer u Evropu, po prvi put posle antike.
1500. – šećerna trska se gaji na plantažama širom sveta, šećer je i dalje luksuzni proizvod za bogate („belo zlato“). Običan narod koristi samo med.
1747. – Andreas Sigismund Margraf otkriva način dobijanja šećera iz šećerne repe.
1801. – hemičar Franc Karl Ahard postavlja osnove industrijske proizvodnje šećera. Prva šećerana je otvorena u mestu Kunern (danas Vinsko) u Šleziji.
1806. Napoleonovi ratovi i kontinentalna blokada Evrope imaju veliki uticaj na tržište šećera.
1840 – prvi put proizveden šećer u kocki. Način poizvodnje je izmislio Jakob Kristof Rad, direktor šećerane u Češkoj.
Od oko 1850. – Cena šećera znatno pada usled industrijske proizvodnje. Šećer postaje deo svakodnevne ishrane.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Нема коментара:
Постави коментар