Antička kuhinja: Recepti

Stari Egipćani su ishrani pridavali puno pažnje, što dokazuje i mnoštvo ostataka različite hrane ostavljane u grobnicama kako bi pokojnik na drugom svetu imao sve ono što mu je bilo važno i na ovom. Ishrana u bogataškim kućama bila je veoma raznovrsna i bogata mesom, dok su siromašni jeli uglavnom ono što su mogli uzgajati na svojim okućnicama - povrće, voće, živinu, kao i ribu kojom je Nil obilovao. Bogatiji egipćani nisu jeli ni kravlje ni svinjsko meso, krava je bila sveta životinja, dok su svinju smatrali najnečistijom životinjom. U Egiptu je bila zabranjena upotreba mesa od pasa i svaki prekršaj je povlačio strogu kaznu. Srednjem sloju društva je bila dostupna govedina, dok je siromašniji sloj birao svinjetinu i ribu. Možda baš zato što je bila hrana siromašnih, svinjetina nikad nije pokojnicama ostavljana u grobove, dok je riba na večni put sa mrtvima kretala samo ponekad. Konzumirali su i meso od patke, guske, prepelice i piletine.  Žitarice i hleb bili su dva najznačajnija jela u Egiptu. Ljudi su u testo hleba dodavali sastojke poput jaja, mleka, maslaca, meda, soli, začina, itd. Za Egipćane povrće je moralo biti uključeno u obroke, a to povrće bilo je bogato fito-proteinima koje su konzumirali. Od povrća su koristili zelenu salatu, celer, kupus, repu, sočivo, grašak, lebleblije, pasulj i druge mahunarke, praziluk. Naročito su voleli crni i beli luk, zbog jakog ukusa, a takođe su poznavali i njihova lekovita svojstva. Povrće se često služilo uz dodatak ulja i sirćeta, a jelo se i sirovo (na primer celer).

U običnim porodicama kuvanje je bilo posao domaćice, ali veća i bogatija domaćinstva zapošljavala su poslugu za rad u kuhinji, kao i kuvara, najčešće muškarca, koji je pripremao hranu. Egipćani su kuvali nad otvorenom vatrom, ali su imali i peći, pa su hranu kuvali, pekli ili pržili. Za pripremanje hrane koristili su činije, ćupove i lonce. Posuđe je uglavnom bilo izrađeno od gline, dok su samo najbogatiji koristili ono izradeno od bronze i srebra. Poznavali su i druge kuhinjske alatke koje i danas koristimo u kuhinji - tučak, avan, sito. Žitarice su skladištili u žitnicama. Ribu i meso su morali konzervirati soljenjem, sušenjem na suncu ili dimljenjem.

Na narednim stranicama možete naći sve što vas interesuje o ishrani egipćana:

Specifični začini
Peciva
Jela i deserti
 
Kako su Egipćani pokojnicima ostavljali hranu u grobovima, danas se o njihovoj ishrani zna i zahvaljujući istraživanjima drevnih grobnica. Hleb, urme i beli luk su se zbog tople i suve klime očuvali i do danas. Urme su bile najpopularnije voće u zemlji i konzumirali su ih velikoj količini jer sadrže mnogo proteina i šećera, čak su ih zaslađivali medom, bilo je mnogo izbora. Neki drugi plodovi koje su konzumirali su grožđe, šipak, lubenica, egipatske šljive, breskve, masline i orasi.
Hleb umešen sa kvascem je smatran luksuznom hranom. Obični ljudi najčešće su testo mesili samo od brašna i vode. Pronađeni su dokazi da su radnici koji su radili na izgradnji piramida u Dolini kraljeva isplaćivani u hlebu i žitu. Egipćani su spravljali više vrsta hleba koji su mesili u razlićitim oblićima - od jednostavnih okruglih koje su zvali "pita" do onih u obliku životinja i ptica. Testo prpremljeno od brašna, vode i kvasca stavljali su u glinene kalupe i pekli u kamenim pećima. Mesili su i druga različita peciva, kao i kolače raznih oblika i veličina. Od žitarica su takode spravljali i čorbe, kaše, supu i palentu. Mlevenje žita bio je dugotrajan proces. Mlelo se ručno ili u mlinovima koje su pokretali volovi. Kao kvasac korišćeno je kiselo testo, pa čak kao zamena i kvasac koji je ostao posle varenja piva. U testo za hleb je često, radi obogaćivanja ukusa, dodavan med, voće, orasi, susam, ulje, puter ili različito začinsko bilje. Proizvodnja žita je u Egiptu bila tako dobro razvijena, da su ga izvozili u susedne zemlje čak i u vreme ratova. Zanimljiv podatak je da su u brašno često dospevala zrnca peska i šljunka, upala tokom mlevenja. Proučavanja mumija pokazala su kakve je pogubne posledice tako grub hleb ostavljao na zube Egipćana.
Zanimljivo je da u Tutankamonovoj grobnici na posudama pišu pogrešni nazivi hrane, odnosno jela koja su pobrojana nisu i ona koja su stvarno pronađena pored faraona.


Pročitajte više >>                                                   << Vratite nazad