Originalni tekst:
Sala cattabia: piper, mentam, apium, puleium aridum, caseum, nucleos pineos, mel, acetum, liquamen, ovorum vitella, aquam recentem. Panem ex posca maceratum exprimes, caseum bubulum, cucumeres in caccabulo compones, interpositis nucleis. Mittes concisi capparis minuti, cum iocusculis gallinarum. Ius perfundes, super frigidam collocabis et sic appones.
Sastojci:
300g domaćeg hleba, isečen na kriške
50g tvrdog sira
1 krastavac
1 kašičica sveže nane, sitno seckano
1 kašika liquamena
1 stabljika celera, sitno seckano
1 veza mladog luka, sitno seckano
1 šolja pinjola, izmrvljeno
2 kašike meda
50 ml poske - tradicionalno rimsko sirće
2 sirova žumanca
1 kašičica mlevenog crnog bibera
100 ml hladne vode
so
Priprema:
Stavite u činiju domaći hleb natopljen vodom i sirćetom, a zatim sitno iseckani krastavac, sir i pinjole. To dobro izgnječiti i dobro promešati da se svi sastojci sjedine. Ostavite da odstoji sat vremena, a onda dodajte ostale sastojke koje ćete izmešati da se sve homogenizuje. Tako dobijena smesa se stavlja na hleb i služi kao predjelo.
Marcus Gavius Apicius
Nana ili menta (pepermint, lat. Mentha x piperita) je ekonomski najvažnija od svih vrsta nane (rod Mentha), jer sadrži najveću količinu aktivnih lekovitih materija. Gaji se širom sveta. Kod nas, naročito u Banatu, Bačkoj i centralnoj Srbiji pored Morave i Save gaji se izvrsna nana. Za odgajivača lekovitog bilja nana je jedna od najkorisnijih biljaka. Ona je lekovita, mirisna, medonosna, začinska i industrijska biljka. Nana je vrlo mirisna, naročito list, jer u njemu ima najviše etarskog ulja, od čega, uglavnom, i potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. Osim isparljivog (etarskog) ulja svojstvenog prijatnog mirisa koji osvežava i hladi (zbog prisutnog mentola), u listu ima i malo tanina), gorkih i drugih korisnih sastojaka, zbog čega je dejstvo ove biljke višestruko, raznovrsno, pa joj je i primena tako široka. Glavna aktivna materija je eterično ulje koje se najviše sastoji od monoterpena mentola, mentona, mentilacetata, mentofurana, i dr. Osim toga listovi sadrže karotin, betain, organske kiseline. Nana sadrži i cink, selen, molibden, stroncijum. Narodna imena su joj Bela nana, dimljus, janješka metica, ljuta nana, merka, metva, metvica, nane, nanejag, paprena metva, paprena metvica, paprena nana, pitoma nana, poprova meta, crna nana. Nana se upotrebljava kao prijatan, blag i neškodljiv lek za umirivanje, protiv gasova, nadimanja i grčeva, protiv teškog varenja, kao stomahik, nana ulazi u sastav čajeva za lečenje žuči. Nanino ulje ima slaba anestetička svojstva i prijatan miris koji osvežava, zbog čega se upotrebljava i protiv gađenja i povraćanja. Rastvor ulja u alkoholu koristi spolja protiv bolova od neuralgije, reumatizma i nazeba. Mentol, naime, draži nerve u koži, lako isparava i zbog toga hladi. Nana se ne sme kuvati, već samo preliti ključalom vodom da ne izvetre lekoviti sastojci. Pitoma nana je potpuno neškodljiva, korisna je protiv mučnine tokom putovanja, ovo je od posebnog značaja za osobe s poremećenim varenjem, prolivom, grčevima, neprijatnim zadahom iz usta itd.
Nana je bila poznata još 1000 godina pre
nove ere u starom Egiptu. Spominju je Hipokrat, Dioskorid, Plinije i drugi
antički pisci kao lekovitu biljku, važnu za lečenje mnogih bolesti, pre svega
organa za disanje i varenje. Prema grčkom mitu, Minta je bila nimfa, ljupka
ćerka rečnog božanstva podzemnog sveta,
koju je bezuspešno progonio pohotni bog podzemlja Had. Zaslepio ju je
svojim blještavim kolima, ali ju je iznenadila kraljica Perzefona, Hadova
ljubomorna žena, rasparčavši Mentu na parčiće, od kojih je nastala nana
(menta). Po drugim teorijama sam Had je svoju ljubimicu pretvorio u nanu
(mentu) da bi je spasio od ljubomorne Perzofone. Arapska narodna medicina od
davnina mentu slavi kao glasnika prijateljstva i vesnika ljubavi. Verovalo se
da biljka otklanja i seksualnu nemoć. To je, navodno, znala i mudra Šeherezada.
U viktorijansko doba nana je bila simbol čistote.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Нема коментара:
Постави коментар