Antičko pivo: Recepti za piva

U antička vremena različite vrste alkoholnih pića poput piva i vina su se koristile u medicinske svrhe. Za njih se znalo da imaju terapijska svojstva i  imale važnu ulogu u svakodnevnom životu ljudi.

Postoji priča koja govori o tome kako su ljudi otkrili pivo. Naime, jedan pekar je zaboravio testo koje je napravio na suncu i ono se pretvorilo u tečnost. Ukus ove tečnosti, koji je bio kiselogorak se veoma dopao pekaru. Tako je nastalo pivo.

Ječmeno pivo najstarije je znano alkoholno piće za koje se smatralo da ga nastanjuje duh ili božansko biće, reč je o piću sa niskom količinom alkohola i nadnaravnim svojstvima, slično se verovalo i za vino. Ta su se pića smatrala božanskim eliksirima života te su se pojavljivala u religijskim ceremonijama, mitologiji, i gozbama poput grčkih symposia, osim toga, smatralo se da mogu lečiti gotovo svaku bolest, pa su bila česti sastojci antičkih recepata. Upotrebljavala su se kao anestetici da se umrtvi bol, kao stimulansi, analgetici, antiseptici za čišćenje rana i ublažavanje bolova, digestivi, protivotrovi kod trovanja biljkama, za ugrize i ubode te kao pročišćivači.

Na sledećim stranicama koje su razvrstane po istorijskim periodima i kulturama imate zadovoljstvo pročitati razvoj proizvodnje i upotrebe piva.

                                                   Mesopotamija

Prvi pisani tragovi o pravljenju piva su ostali očuvani na glinenim tablicama i datiraju još od 6.000 godina p. n. e. i potiču od Sumera. Pivari u vreme Sumeraca su bili ugledni stanovnici dvora, a glavni proizvođači su bile žene. Ninkasi je drevna Sumerska boginja piva. Priča se da ona daje svetu tajnu pravljenja piva. U Sumerskoj kulturi takođe je poznata po svojoj moći da zadovolji ljudske želje i potrebe.

Na narednim stranicama sam prezentovao vrste piva koja su arheolozi uspeli da dešifruju sa glinenih tablica:

Kaš-gig - Tamno pivo

Kaš-sig - Svetlo pivo

Kaš-dug - Slatko pivo

Kaš-gig-dug-ga - Tamno slatko pivo

Kaš-si - Pivo sa sirupom od urmi

Kaš-sur-ra - Proceđeno pivo

Kaš-a-sud - Pivo pomešano sa vodom

Kaš-kal - Jako pivo

Kaš-sag - Fino pivo

Kaš-sag-aš-a-an – Fino speltino pivo

Kaš-aš-a-an-mah - Slatko speltino pivo

Kaš-u-sa-ka-kak - Pivo sa mentom

Kaš-u-sa-lal - Pivo sa sirupom od urmi

Kaš-u-sa-sig - Svetlo pivo od đumbira

Kurun-gig - Fino tamno pivo

Kurun-babbar - Fino svetlo pivo

                                                            Egipat                                                                                                       

Kao i u Mesopotamiji pivo je i u Egiptu bilo vrlo važno u kulturnom pogledu. Bilo je najvažniji dar bogovima i pratilo je mrtve na putu u zagrobni život, a verovalo se da je jedan od najvažnijih egipatskih bogova, Oziris, pivarski zaštitnik.

Iako su ga redovno konzumirali bogati Egipćani, pivo je i najpopularnije piće siromašnih. Nije se samo trud radnika plaćao u pivu, već su i graditelji piramida, koji su živeli u Gizi, takođe dobijali pivo tri puta dnevno. Interesantno je da se da se pivo takođe nudilo bogovima.

Pivo je uživalo veliku popularnost među drevnim Egipćanima. Za vreme vladavine kraljice Kleopatre, članovi kraljevske porodice su mogli da uvezu pivo i iz drugih poznatih regiona. Osim vina na Kleopatrinoj trpezi nikada nije nedostajalo pivo i čak su ga i deca konzumirala.

Na narednim stranicama sam prezentovao vrste piva koja su arheolozi uspeli da dešifruju sa hijeroglifa:

Bousa - Pivo

Heket - Pivo

Haamet - Jako pivo

Tenemu - Pivo sa klekom

Inače postoji i jedna zanimljivost vezana za pivo koje se proizvodilo u Mesopotamiji. Tu se pojavljuje termin "medeni mesec" koji i danas koristimo. U Mesopotamiji, tačnije u gradu Vavilonu je postojao običaj da mesec dana posle venčanja nevestin otac zeta snabdeva sa onoliko medovine koliko ovaj može da popije. Medovina je u starom Vavilonu u stvari bilo pivo sa medom. Pošto su Vavilonci koristili lunarni kalendar ovaj mesec se nazivao "mesecom meda". Odatle i potiče današnji naziv "medeni mesec".

 Pročitajte više >>                                                   << Vratite nazad

Antičko pivo: Kurun-babbar - Fino svetlo pivo

Ime ove vrste piva znači fino svetlo pivo i nastalo je od akadskog dvosloga, kurun na akadskom jeziku znači slatko pivo, a reč babbar na akadskom jeziku znači lepo, fino, svetlo, belo. Akadski naziv za pivo je šikaru.

Alkohol se prvi put na zemlji javlja pre 1,5 biliona godina, kada su bakterije konzumirajući ćelije biljaka proizvele ovu supstancu. Ljudi su počeli da konzumiraju alkohol najmanje pre 7000 godina, na šta nam ukazuju ostaci grnčarije iz ovog perioda, u čijim porama su arheolozi pronašli ostatke piva i vina. Vino i pivo su bili duboko ukorenjeni u svakodnevni i obredni život velikih starih kultura u Mesopotamiji, Egiptu, Grčkoj, Rimskoj imperiji.

Postoji legenda koja govori o tome kako su ljudi otkrili pivo. Po sumerskoj legendi, jedan pekar je zaboravio testo koje je napravio na suncu i ono se pretvorilo u tečnost. Ukus ove tečnosti, koji je bio kiselogorak se veoma dopao pekaru. Tako je nastalo pivo.

Pivo je najstarije znano alkoholno piće za koje se smatralo da ga nastanjuje duh ili božansko biće, reč je o piću sa niskom količinom alkohola i nadnaravnim svojstvima, slično se verovalo i za vino. Ta su se pića smatrala božanskim eliksirima života te su se pojavljivala u religijskim ceremonijama, mitologiji, i gozbama, osim toga, smatralo se da mogu lečiti gotovo svaku bolest, pa su bila česti sastojci antičkih recepata. Upotrebljavala su se kao anestetici da se umrtvi bol, kao stimulansi, analgetici, antiseptici za čišćenje rana i ublažavanje bolova, digestivi, protivotrovi kod trovanja biljkama, za ugrize i ubode te kao pročišćivači.

Prvi pisani tragovi o pravljenju piva su ostali očuvani na glinenim tablicama i datiraju još od 6.000 godina p. n. e. i potiču od Sumera. Pivari u vreme Sumeraca su bili ugledni stanovnici dvora, a glavni proizvođači su bile žene. Ninkasi je drevna Sumerska boginja piva. Priča se da ona daje svetu tajnu pravljenja piva. U Sumerskoj kulturi takođe je poznata po svojoj moći da zadovolji ljudske želje i potrebe.

Pivo se našlo i u prvom pisanom zakoniku na svetu - Hamurabijevom zakoniku (uklesanom klinastim pismom na stubu od crnog diurita (vrsta kamena vulkanskog porekla). Hamurabi, vavilonski kralj (1729 - 1686. g. p. n. e.) kaže:

Član 107.- Pivo ne sme sadržati previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni.

Član 108.- Ako ne naplaćuje gostu žitom, nego traži novac, vara li na težini ili toči loše piće, treba biti pozvana na odgovornost i bačena u vodu. U pivnici žena može biti točiteljica, ali u pivnicu ne sme doći kao gošća. Žena koja ide u krčmu da u njoj pije, ima da se spali."

Član 109.- Ako zločinac u lancima bude odveden u pivnicu umesto u državno mesto, vlasnik kafane biće osuđen na smrt ako ga ne izruči pravdi.

Član 110.- Kada sveštenica koja ne prinosi u hramu otvori vrata kafane ili uđe u nju da popije pivo, ta žena će biti spaljena.

Član 111.- Ako je prodavac piva isporučio 60 GA (mera) piva na kredit, dobiće 50 GA pšenice u vreme žetve.

Zna se da je tada pivo bila jedna od svakidašnjih potreba da bi se ugasila žeđ, a i zbog njegove energetske vrednosti. Kopači kanala i muškarci zaposleni u polju dobijali su dnevno do pet litara piva, a žene koje su obavljale teže fizičke poslove dva do tri litra. Svaki Sumeranin imao je pravo, zavisno o socijalnom statusu i poslu koji je obavljao, na određeni dnevno sledovanje piva, radnik bi dobivao dve do tri litre piva dnevno. Pivom su bili darivani i ljudi koji bi naricali uz uzglavlje teško bolesnih ili preminulih.

Veruje se da je u drevnoj Mesopotamiji najstariji dokaz proizvodnje piva 6000 godina stara sumerska ploča prikazuje ljude koji piju piće preko slamke iz javne posude. 3900-godišnja sumerska pesma u čast Ninkasi, boginji zaštitnice piva, sadrži najstariji preživeli recept za pivo, opisujući proizvodnju piva od ječmenog hleba.

Ovaj tekst iz starog vavilonskog perioda oko 1800 g. p. n. e. je ili mitološka pesma ili pesma koja veliča pivo.

Himna Ninkasi

Od vode koja teče,

Nežno se brine o Ninhursagu,

Od vode koja teče,

Nežno se brine o Ninhursagu,

Osnovao si svoj grad pored svetog jezera,

Završila je svoje velike zidove za tebe,

Ninkasi, koji je osnovao vaš grad pored svetog jezera,

Završila je zidove za tebe,

Tvoj otac je Enki, bog Nidimmud,

Tvoja majka je Ninti, kraljica svetog jezera.

Ninkasi, tvoj otac je Enki, bog Nidimmud,

Tvoja majka je Ninti, kraljica svetog jezera.

Ti si onaj koji rukuje testom sa velikom lopatom,

Mešanje u rupi, bappir sa slatkim aromama,

Ninkasi, ti si onaj koji se bavi testom sa velikom lopatom,

Mešanje u jamu, bappir sa medom,

Ti si onaj koji peče bappira u velikoj peći,

Stavlja u red gomile oljuštenih zrna,

Ninkasi, ti si onaj koji zaliva slad na zemlji,

Plemeniti psi drže daleko čak i moćnike,

Ti si onaj koji upija slad u ćupu,

Talasi rastu, talasi padaju.

Vi ste onaj koji širi kuvanu kašu na velikim trščanim prostirkama,

Svežina obuzima,

Ti si onaj koji sa obe ruke drži veliku slatku kantu,

Posuda za filtriranje, koja daje prijatan miris,

Pravilno postavite na veliku posudu za sakupljanje.

Ninkasi, ti si onaj koji izlije filtrirano pivo iz posude za sakupljanje,

Kao što su Tigar i Eufrat.

Ninkasi je drevna sumerska boginja piva. Njen otac je bio kralj Uruka, a njena majka je bila visoka sveštenica hrama Inanne, boginje rađanja. Ona je takođe jedna od osam dece koja su stvorena da bi zacelila jednu od osam rana koje Enki prima. Štaviše, ona je boginja alkohola. Ona je takođe nosila "gaziranu svežu vodu". Ona je boginja stvorena da zadovolji želju i zasiti srce. Pripremala bi piće svakodnevno.

Pivo se u većini slučaja pilo iz velikih posuda oko kojih bi ljudi sedeli i pili pomoću velikih cevčica od trske jer napitak nije bilo filtriran i komadići nerazgrađenih stvari bi plutali površinom.

Sumersko pivo i sami možete napraviti u kućnoj radinosti.

Sastojci za 2 litre piva:

1/2 šolje zrna pšenice

1 izlomljeni pšenični bappir hleb

2 šolje meda

2 l tople vode

Priprema:

1. dan: Potopite zrna pšenice u vodu da odstoje preko noći.

2. dan: Procedite zrna pšenice, stavite ih u gazu i potopite u posudu punu vode.

3. dan: Klijanje zrna

4. dan: Stavite proklijala zrna na lim za pečenje i pecite 30 minuta dok se ne osuše. Tako smo dobili slad (kod sumera se slad nazivao munu). Slad treba samleti u avanu da dobijemo krupno mleveno brašno. Dobijenu količinu slada staviti u 2 l tople vode i kuvati na srednjoj temperaturi. Povremeno mešati jer slad može da padne na dno lonca i da zagori. Kada je slad skuvan treba ga procediti i ohladiti. Zrna se odstranjuju, a u proceđenu ohlađenu tečnost stavljamo izlomljeni slatki pšenični bappir hleb (kod sumera se ova mešavina hleba i slada zvala titab) i jednu šolju meda. Pokrijte gazom i ostavite da odstoji 3 dana.

7 dan: U dobijenu tečnost dodajte preostali med, promešajte da se med rastopi, a zatim pivo pustite 2 sata da se ostaci čvrstih materija slegnu.

Pivo je blago kiselkastog slatkastog ukusa.

Pivo se proizvodilo svakodnevno jer klimatski uslovi nisu dozvoljavali dugotrajno skladištenje. Konzumiranje piva i pijanstvo u Mesopotamiji nije smatrano porokom niti lošom osobinom. Iz sačuvanih recepata nepoznatog doktora, otkrivenih u ruševinama mesopotamskog grada Nipura, saznajemo da je pivo služilo i u medicinske svrhe. Jedan od načina primene piva bio je za ublažavanje žučnih i bubrežnih bolesti, napitak je pravljen od piva razređenog sa vodom. Protiv zubobolje koristila bi se smesa od piva, biljaka i ulja, a protiv kašlja koristilo bi se lekovito bilje, zatim gusta supa od svinjskog mesa i na kraju pivo s medom. Pivo su dobijale i porodilje kao okrepljujuće sredstvo. Hetiti pivo spominju za lečenje polne nemoći, na jednoj glinenoj pločici koja datira iz 13 veka p. n. e. nađenoj u gradu Hatuši je zapisano: "Ako muškarčeva snaga padne, uhvati mušku jarebicu, iščupaj joj krila, udavi je i pospi solju. Istuci je i izmešaj u prah zajedno s planinskom biljkom dadanu. Uspi mu u pivo i daj mu da pije i muškarcu će se vratiti polna moć."

Istorija piva se nastavlja kroz Egipćane, Etrurce, Rimljane, nordijske varvare i hrišćansku Evropu. Reč pivo (bira, bier, ber, bicre) nastala je u manastirima negde između šestog i sedmog veka kada su kaluđeri pivu pridodali hmelj - iz medicinskih razloga, a i radi boljeg konzerviranja. Ono je proglašeno hrišćanskim lekovitim napitkom, da bi se uključilo u kaluđersku ishranu, a smelo se piti i u dane posta. Nema podataka da se pivo proizvodilo u pravoslavnim manastirima.

                                                                                 << Vratite nazad

Antičko pivo: Kurun-gig - Fino tamno pivo

Ime ove vrste piva znači fino tamno pivo i nastalo je od akadsko-sumerskog dvosloga, kurun na akadskom jeziku znači slatko pivo, a reč gig i na sumerskom i na akadskom jeziku znači crno ili tamno. Akadski naziv za pivo je šikaru.

Alkohol se prvi put na zemlji javlja pre 1,5 biliona godina, kada su bakterije konzumirajući ćelije biljaka proizvele ovu supstancu. Ljudi su počeli da konzumiraju alkohol najmanje pre 7000 godina, na šta nam ukazuju ostaci grnčarije iz ovog perioda, u čijim porama su arheolozi pronašli ostatke piva i vina. Vino i pivo su bili duboko ukorenjeni u svakodnevni i obredni život velikih starih kultura u Mesopotamiji, Egiptu, Grčkoj, Rimskoj imperiji.

Postoji legenda koja govori o tome kako su ljudi otkrili pivo. Po sumerskoj legendi, jedan pekar je zaboravio testo koje je napravio na suncu i ono se pretvorilo u tečnost. Ukus ove tečnosti, koji je bio kiselogorak se veoma dopao pekaru. Tako je nastalo pivo.

Pivo je najstarije znano alkoholno piće za koje se smatralo da ga nastanjuje duh ili božansko biće, reč je o piću sa niskom količinom alkohola i nadnaravnim svojstvima, slično se verovalo i za vino. Ta su se pića smatrala božanskim eliksirima života te su se pojavljivala u religijskim ceremonijama, mitologiji, i gozbama, osim toga, smatralo se da mogu lečiti gotovo svaku bolest, pa su bila česti sastojci antičkih recepata. Upotrebljavala su se kao anestetici da se umrtvi bol, kao stimulansi, analgetici, antiseptici za čišćenje rana i ublažavanje bolova, digestivi, protivotrovi kod trovanja biljkama, za ugrize i ubode te kao pročišćivači.

Prvi pisani tragovi o pravljenju piva su ostali očuvani na glinenim tablicama i datiraju još od 6.000 godina p. n. e. i potiču od Sumera. Pivari u vreme Sumeraca su bili ugledni stanovnici dvora, a glavni proizvođači su bile žene. Ninkasi je drevna Sumerska boginja piva. Priča se da ona daje svetu tajnu pravljenja piva. U Sumerskoj kulturi takođe je poznata po svojoj moći da zadovolji ljudske želje i potrebe.

Pivo se našlo i u prvom pisanom zakoniku na svetu - Hamurabijevom zakoniku (uklesanom klinastim pismom na stubu od crnog diurita (vrsta kamena vulkanskog porekla). Hamurabi, vavilonski kralj (1729 - 1686. g. p. n. e.) kaže:

Član 107.- Pivo ne sme sadržati previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni.

Član 108.- Ako ne naplaćuje gostu žitom, nego traži novac, vara li na težini ili toči loše piće, treba biti pozvana na odgovornost i bačena u vodu. U pivnici žena može biti točiteljica, ali u pivnicu ne sme doći kao gošća. Žena koja ide u krčmu da u njoj pije, ima da se spali."

Član 109.- Ako zločinac u lancima bude odveden u pivnicu umesto u državno mesto, vlasnik kafane biće osuđen na smrt ako ga ne izruči pravdi.

Član 110.- Kada sveštenica koja ne prinosi u hramu otvori vrata kafane ili uđe u nju da popije pivo, ta žena će biti spaljena.

Član 111.- Ako je prodavac piva isporučio 60 GA (mera) piva na kredit, dobiće 50 GA pšenice u vreme žetve.

Zna se da je tada pivo bila jedna od svakidašnjih potreba da bi se ugasila žeđ, a i zbog njegove energetske vrednosti. Kopači kanala i muškarci zaposleni u polju dobijali su dnevno do pet litara piva, a žene koje su obavljale teže fizičke poslove dva do tri litra. Svaki Sumeranin imao je pravo, zavisno o socijalnom statusu i poslu koji je obavljao, na određeni dnevno sledovanje piva, radnik bi dobivao dve do tri litre piva dnevno. Pivom su bili darivani i ljudi koji bi naricali uz uzglavlje teško bolesnih ili preminulih.

Veruje se da je u drevnoj Mesopotamiji najstariji dokaz proizvodnje piva 6000 godina stara sumerska ploča prikazuje ljude koji piju piće preko slamke iz javne posude. 3900-godišnja sumerska pesma u čast Ninkasi, boginji zaštitnice piva, sadrži najstariji preživeli recept za pivo, opisujući proizvodnju piva od ječmenog hleba.

Ovaj tekst iz starog vavilonskog perioda oko 1800 g. p. n. e. je ili mitološka pesma ili pesma koja veliča pivo.

Himna Ninkasi

Od vode koja teče,

Nežno se brine o Ninhursagu,

Od vode koja teče,

Nežno se brine o Ninhursagu,

Osnovao si svoj grad pored svetog jezera,

Završila je svoje velike zidove za tebe,

Ninkasi, koji je osnovao vaš grad pored svetog jezera,

Završila je zidove za tebe,

Tvoj otac je Enki, bog Nidimmud,

Tvoja majka je Ninti, kraljica svetog jezera.

Ninkasi, tvoj otac je Enki, bog Nidimmud,

Tvoja majka je Ninti, kraljica svetog jezera.

Ti si onaj koji rukuje testom sa velikom lopatom,

Mešanje u rupi, bappir sa slatkim aromama,

Ninkasi, ti si onaj koji se bavi testom sa velikom lopatom,

Mešanje u jamu, bappir sa medom,

Ti si onaj koji peče bappira u velikoj peći,

Stavlja u red gomile oljuštenih zrna,

Ninkasi, ti si onaj koji zaliva slad na zemlji,

Plemeniti psi drže daleko čak i moćnike,

Ti si onaj koji upija slad u ćupu,

Talasi rastu, talasi padaju.

Vi ste onaj koji širi kuvanu kašu na velikim trščanim prostirkama,

Svežina obuzima,

Ti si onaj koji sa obe ruke drži veliku slatku kantu,

Posuda za filtriranje, koja daje prijatan miris,

Pravilno postavite na veliku posudu za sakupljanje.

Ninkasi, ti si onaj koji izlije filtrirano pivo iz posude za sakupljanje,

Kao što su Tigar i Eufrat.

Ninkasi je drevna sumerska boginja piva. Njen otac je bio kralj Uruka, a njena majka je bila visoka sveštenica hrama Inanne, boginje rađanja. Ona je takođe jedna od osam dece koja su stvorena da bi zacelila jednu od osam rana koje Enki prima. Štaviše, ona je boginja alkohola. Ona je takođe nosila "gaziranu svežu vodu". Ona je boginja stvorena da zadovolji želju i zasiti srce. Pripremala bi piće svakodnevno.

Pivo se u većini slučaja pilo iz velikih posuda oko kojih bi ljudi sedeli i pili pomoću velikih cevčica od trske jer napitak nije bilo filtriran i komadići nerazgrađenih stvari bi plutali površinom.

Sumersko pivo i sami možete napraviti u kućnoj radinosti.

Sastojci za 2 litre piva:

1/2 šolje zrna ječma

1 izlomljeni ječmeni bappir hleb

2 šolje meda

2 l vode

Priprema:

1. dan: Potopite zrna ječma u vodu da odstoje preko noći.

2. dan: Procedite zrna ječma, stavite ih u gazu i potopite u posudu punu vode.

3. dan: Klijanje zrna

4. dan: Stavite proklijala zrna na lim za pečenje i pecite 30 minuta dok se ne osuše i samo malo zapecite. Tako smo dobili slad (kod sumera se slad nazivao munu). Slad treba samleti u avanu da dobijemo krupno mleveno brašno. Dobijenu količinu slada staviti u 2 l tople vode i kuvati na srednjoj temperaturi. Povremeno mešati jer slad može da padne na dno lonca i da zagori. Kada je slad skuvan treba ga procediti i ohladiti. Zrna se odstranjuju, a u proceđenu ohlađenu tečnost stavljamo izlomljeni slatki ječmeni bappir hleb (kod sumera se ova mešavina hleba i slada zvala titab) i jednu šolju meda. Pokrijte gazom i ostavite da odstoji 3 dana.

7 dan: U dobijenu tečnost dodajte preostali med, promešajte da se med rastopi, a zatim pivo pustite 2 sata da se ostaci čvrstih materija slegnu.

Pivo je blago kiselkastog slatkastog ukusa.

Pivo se proizvodilo svakodnevno jer klimatski uslovi nisu dozvoljavali dugotrajno skladištenje. Konzumiranje piva i pijanstvo u Mesopotamiji nije smatrano porokom niti lošom osobinom. Iz sačuvanih recepata nepoznatog doktora, otkrivenih u ruševinama mesopotamskog grada Nipura, saznajemo da je pivo služilo i u medicinske svrhe. Jedan od načina primene piva bio je za ublažavanje žučnih i bubrežnih bolesti, napitak je pravljen od piva razređenog sa vodom. Protiv zubobolje koristila bi se smesa od piva, biljaka i ulja, a protiv kašlja koristilo bi se lekovito bilje, zatim gusta supa od svinjskog mesa i na kraju pivo s medom. Pivo su dobijale i porodilje kao okrepljujuće sredstvo. Hetiti pivo spominju za lečenje polne nemoći, na jednoj glinenoj pločici koja datira iz 13 veka p. n. e. nađenoj u gradu Hatuši je zapisano: "Ako muškarčeva snaga padne, uhvati mušku jarebicu, iščupaj joj krila, udavi je i pospi solju. Istuci je i izmešaj u prah zajedno s planinskom biljkom dadanu. Uspi mu u pivo i daj mu da pije i muškarcu će se vratiti polna moć."

Istorija piva se nastavlja kroz Egipćane, Etrurce, Rimljane, nordijske varvare i hrišćansku Evropu. Reč pivo (bira, bier, ber, bicre) nastala je u manastirima negde između šestog i sedmog veka kada su kaluđeri pivu pridodali hmelj - iz medicinskih razloga, a i radi boljeg konzerviranja. Ono je proglašeno hrišćanskim lekovitim napitkom, da bi se uključilo u kaluđersku ishranu, a smelo se piti i u dane posta. Nema podataka da se pivo proizvodilo u pravoslavnim manastirima.

Pročitajte više >>                                                    << Vratite nazad

Antičko pivo: Kaš-u-sa-sig - Svetlo pivo od đumbira

Ime ove vrste piva znači gurmansko začinjeno pivo i nastalo je od sumerskog trosloga, kaš na sumerskom jeziku znači pivo, a reč u-sa znači začin, treća reč sig znači prijatno, lepo, finog kvaliteta, vredno nečega (svetlo pivo) ali i označava vrstu začina koji je dodat u pivo, u ovom slučaju pretpotstavlja sa da je u pitanju đumbir. Ime piva je zavisilo od vrste začina, tako se pominju piva pod nazivima kaš-u-sa-e-da-di, kaš-u-sa-e-du-di, kaš-u-sa-gu-la, kaš-u-sa-ka-gi-kak, kaš-u-sa-ku-an, kaš-u-sa-ku-an-mah, kaš-u-sa-šim-dug-a, kaš-u-sa-ka-kak. Od začina koje su dodavali pivu najviše su bili zastupljeni korijander, sirup od urmi, menta, limun, đumbir i narandža. Reč koja označava pivo kaš je isto nastala od dvosloga, reč ka znači usta, a reč aš znači zadovoljstvo, uživanje ili želeti nešto. Akadski naziv za pivo je šikaru.

Alkohol se prvi put na zemlji javlja pre 1,5 biliona godina, kada su bakterije konzumirajući ćelije biljaka proizvele ovu supstancu. Ljudi su počeli da konzumiraju alkohol najmanje pre 7000 godina, na šta nam ukazuju ostaci grnčarije iz ovog perioda, u čijim porama su arheolozi pronašli ostatke piva i vina. Vino i pivo su bili duboko ukorenjeni u svakodnevni i obredni život velikih starih kultura u Mesopotamiji, Egiptu, Grčkoj, Rimskoj imperiji.

Postoji legenda koja govori o tome kako su ljudi otkrili pivo. Po sumerskoj legendi, jedan pekar je zaboravio testo koje je napravio na suncu i ono se pretvorilo u tečnost. Ukus ove tečnosti, koji je bio kiselogorak se veoma dopao pekaru. Tako je nastalo pivo.

Pivo je najstarije znano alkoholno piće za koje se smatralo da ga nastanjuje duh ili božansko biće, reč je o piću sa niskom količinom alkohola i nadnaravnim svojstvima, slično se verovalo i za vino. Ta su se pića smatrala božanskim eliksirima života te su se pojavljivala u religijskim ceremonijama, mitologiji, i gozbama, osim toga, smatralo se da mogu lečiti gotovo svaku bolest, pa su bila česti sastojci antičkih recepata. Upotrebljavala su se kao anestetici da se umrtvi bol, kao stimulansi, analgetici, antiseptici za čišćenje rana i ublažavanje bolova, digestivi, protivotrovi kod trovanja biljkama, za ugrize i ubode te kao pročišćivači.

Prvi pisani tragovi o pravljenju piva su ostali očuvani na glinenim tablicama i datiraju još od 6.000 godina p. n. e. i potiču od Sumera. Pivari u vreme Sumeraca su bili ugledni stanovnici dvora, a glavni proizvođači su bile žene. Ninkasi je drevna Sumerska boginja piva. Priča se da ona daje svetu tajnu pravljenja piva. U Sumerskoj kulturi takođe je poznata po svojoj moći da zadovolji ljudske želje i potrebe.

Pivo se našlo i u prvom pisanom zakoniku na svetu - Hamurabijevom zakoniku (uklesanom klinastim pismom na stubu od crnog diurita (vrsta kamena vulkanskog porekla). Hamurabi, vavilonski kralj (1729 - 1686. g. p. n. e.) kaže:

Član 107.- Pivo ne sme sadržati previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni.

Član 108.- Ako ne naplaćuje gostu žitom, nego traži novac, vara li na težini ili toči loše piće, treba biti pozvana na odgovornost i bačena u vodu. U pivnici žena može biti točiteljica, ali u pivnicu ne sme doći kao gošća. Žena koja ide u krčmu da u njoj pije, ima da se spali."

Član 109.- Ako zločinac u lancima bude odveden u pivnicu umesto u državno mesto, vlasnik kafane biće osuđen na smrt ako ga ne izruči pravdi.

Član 110.- Kada sveštenica koja ne prinosi u hramu otvori vrata kafane ili uđe u nju da popije pivo, ta žena će biti spaljena.

Član 111.- Ako je prodavac piva isporučio 60 GA (mera) piva na kredit, dobiće 50 GA pšenice u vreme žetve.

Zna se da je tada pivo bila jedna od svakidašnjih potreba da bi se ugasila žeđ, a i zbog njegove energetske vrednosti. Kopači kanala i muškarci zaposleni u polju dobijali su dnevno do pet litara piva, a žene koje su obavljale teže fizičke poslove dva do tri litra. Svaki Sumeranin imao je pravo, zavisno o socijalnom statusu i poslu koji je obavljao, na određeni dnevno sledovanje piva, radnik bi dobivao dve do tri litre piva dnevno. Pivom su bili darivani i ljudi koji bi naricali uz uzglavlje teško bolesnih ili preminulih.

Veruje se da je u drevnoj Mesopotamiji najstariji dokaz proizvodnje piva 6000 godina stara sumerska ploča prikazuje ljude koji piju piće preko slamke iz javne posude. 3900-godišnja sumerska pesma u čast Ninkasi, boginji zaštitnice piva, sadrži najstariji preživeli recept za pivo, opisujući proizvodnju piva od ječmenog hleba.

Ovaj tekst iz starog vavilonskog perioda oko 1800 g. p. n. e. je ili mitološka pesma ili pesma koja veliča pivo.

Himna Ninkasi

Od vode koja teče,

Nežno se brine o Ninhursagu,

Od vode koja teče,

Nežno se brine o Ninhursagu,

Osnovao si svoj grad pored svetog jezera,

Završila je svoje velike zidove za tebe,

Ninkasi, koji je osnovao vaš grad pored svetog jezera,

Završila je zidove za tebe,

Tvoj otac je Enki, bog Nidimmud,

Tvoja majka je Ninti, kraljica svetog jezera.

Ninkasi, tvoj otac je Enki, bog Nidimmud,

Tvoja majka je Ninti, kraljica svetog jezera.

Ti si onaj koji rukuje testom sa velikom lopatom,

Mešanje u rupi, bappir sa slatkim aromama,

Ninkasi, ti si onaj koji se bavi testom sa velikom lopatom,

Mešanje u jamu, bappir sa medom,

Ti si onaj koji peče bappira u velikoj peći,

Stavlja u red gomile oljuštenih zrna,

Ninkasi, ti si onaj koji zaliva slad na zemlji,

Plemeniti psi drže daleko čak i moćnike,

Ti si onaj koji upija slad u ćupu,

Talasi rastu, talasi padaju.

Vi ste onaj koji širi kuvanu kašu na velikim trščanim prostirkama,

Svežina obuzima,

Ti si onaj koji sa obe ruke drži veliku slatku kantu,

Posuda za filtriranje, koja daje prijatan miris,

Pravilno postavite na veliku posudu za sakupljanje.

Ninkasi, ti si onaj koji izlije filtrirano pivo iz posude za sakupljanje,

Kao što su Tigar i Eufrat.

Ninkasi je drevna sumerska boginja piva. Njen otac je bio kralj Uruka, a njena majka je bila visoka sveštenica hrama Inanne, boginje rađanja. Ona je takođe jedna od osam dece koja su stvorena da bi zacelila jednu od osam rana koje Enki prima. Štaviše, ona je boginja alkohola. Ona je takođe nosila "gaziranu svežu vodu". Ona je boginja stvorena da zadovolji želju i zasiti srce. Pripremala bi piće svakodnevno.

Pivo se u većini slučaja pilo iz velikih posuda oko kojih bi ljudi sedeli i pili pomoću velikih cevčica od trske jer napitak nije bilo filtriran i komadići nerazgrađenih stvari bi plutali površinom.

Sumersko pivo i sami možete napraviti u kućnoj radinosti.

Sastojci za 2 litre piva:

1/2 šolje zrna pšenice

1 izlomljeni pšenični bappir hleb

2 šolje meda

1 šolja sitno seckanog svežeg đumbira

2 l tople vode

Priprema:

1. dan: Potopite zrna pšenice u vodu da odstoje preko noći.

2. dan: Procedite zrna pšenice, stavite ih u gazu i potopite u posudu punu vode.

3. dan: Klijanje zrna

4. dan: Stavite proklijala zrna na lim za pečenje i pecite 30 minuta dok se ne osuše. Tako smo dobili slad (kod sumera se slad nazivao munu). Slad treba samleti u avanu da dobijemo krupno mleveno brašno. Dobijenu količinu slada staviti u 2 l tople vode i kuvati na srednjoj temperaturi. Povremeno mešati jer slad može da padne na dno lonca i da zagori. Kada je slad skuvan treba ga procediti i ohladiti. Zrna se odstranjuju, a u proceđenu ohlađenu tečnost stavljamo izlomljeni slatki pšenični bappir hleb (kod sumera se ova mešavina hleba i slada zvala titab), đumbir i jednu šolju meda. Pokrijte gazom i ostavite da odstoji 3 dana.

7 dan: U dobijenu tečnost dodajte preostali med, promešajte da se med rastopi, a zatim pivo pustite 2 sata da se ostaci čvrstih materija slegnu.

Pivo je blago kiselkastog slatkastog ukusa.

Pivo se proizvodilo svakodnevno jer klimatski uslovi nisu dozvoljavali dugotrajno skladištenje. Konzumiranje piva i pijanstvo u Mesopotamiji nije smatrano porokom niti lošom osobinom. Iz sačuvanih recepata nepoznatog doktora, otkrivenih u ruševinama mesopotamskog grada Nipura, saznajemo da je pivo služilo i u medicinske svrhe. Jedan od načina primene piva bio je za ublažavanje žučnih i bubrežnih bolesti, napitak je pravljen od piva razređenog sa vodom. Protiv zubobolje koristila bi se smesa od piva, biljaka i ulja, a protiv kašlja koristilo bi se lekovito bilje, zatim gusta supa od svinjskog mesa i na kraju pivo s medom. Pivo su dobijale i porodilje kao okrepljujuće sredstvo. Hetiti pivo spominju za lečenje polne nemoći, na jednoj glinenoj pločici koja datira iz 13 veka p. n. e. nađenoj u gradu Hatuši je zapisano: "Ako muškarčeva snaga padne, uhvati mušku jarebicu, iščupaj joj krila, udavi je i pospi solju. Istuci je i izmešaj u prah zajedno s planinskom biljkom dadanu. Uspi mu u pivo i daj mu da pije i muškarcu će se vratiti polna moć."

Istorija piva se nastavlja kroz Egipćane, Etrurce, Rimljane, nordijske varvare i hrišćansku Evropu. Reč pivo (bira, bier, ber, bicre) nastala je u manastirima negde između šestog i sedmog veka kada su kaluđeri pivu pridodali hmelj - iz medicinskih razloga, a i radi boljeg konzerviranja. Ono je proglašeno hrišćanskim lekovitim napitkom, da bi se uključilo u kaluđersku ishranu, a smelo se piti i u dane posta. Nema podataka da se pivo proizvodilo u pravoslavnim manastirima.

Pročitajte više >>                                                    << Vratite nazad

Antičko pivo: Kaš-u-sa-lal - Pivo sa sirupom od urmi

Ime ove vrste piva znači začinjeno pivo sa sirupom od urmi i nastalo je od sumerskog trosloga, kaš na sumerskom jeziku znači pivo, a reč u-sa znači začin, treća reč lal označava vrstu začina koji je dodat u pivo, u ovom slučaju je u pitanju sirup od urmi. Ime piva je zavisilo od vrste začina, tako se pominju piva pod nazivima kaš-u-sa-e-da-di, kaš-u-sa-e-du-di, kaš-u-sa-gu-la, kaš-u-sa-ka-gi-kak, kaš-u-sa-ku-an, kaš-u-sa-ku-an-mah, kaš-u-sa-šim-dug-a, kaš-u-sa-ka-kak. Od začina koje su dodavali pivu najviše su bili zastupljeni korijander, sirup od urmi, menta, limun, đumbir i narandža. Reč koja označava pivo kaš je isto nastala od dvosloga, reč ka znači usta, a reč aš znači zadovoljstvo, uživanje ili želeti nešto. Akadski naziv za pivo je šikaru.

Mesopotamsko pivo je bilo slatkog ukusa. Dokaz za to može se naći i u sumersko-akadskoj ljubavnoj pesmi kralja Šu-Suena od Ura (III period, vladao 2038. do 2030.g. p. n. e.), koja pominje da su delovi tela boginje Inane slatki poput piva:

Kaš-a-ni-gim gal-la-ni ze-ba-am, kaš-a-ni ze-ba-am, kaš-ka-a-ni-gim gal-la-ni ze-ba-am, kaš-a -ni ze-ba-am

U pesmi se navodi : Vulva joj je slatka kao pivo, pivo je slatko kao usta, vulva je slatka, pivo je slatko.

Alkohol se prvi put na zemlji javlja pre 1,5 biliona godina, kada su bakterije konzumirajući ćelije biljaka proizvele ovu supstancu. Ljudi su počeli da konzumiraju alkohol najmanje pre 7000 godina, na šta nam ukazuju ostaci grnčarije iz ovog perioda, u čijim porama su arheolozi pronašli ostatke piva i vina. Vino i pivo su bili duboko ukorenjeni u svakodnevni i obredni život velikih starih kultura u Mesopotamiji, Egiptu, Grčkoj, Rimskoj imperiji.

Postoji legenda koja govori o tome kako su ljudi otkrili pivo. Po sumerskoj legendi, jedan pekar je zaboravio testo koje je napravio na suncu i ono se pretvorilo u tečnost. Ukus ove tečnosti, koji je bio kiselogorak se veoma dopao pekaru. Tako je nastalo pivo.

Pivo je najstarije znano alkoholno piće za koje se smatralo da ga nastanjuje duh ili božansko biće, reč je o piću sa niskom količinom alkohola i nadnaravnim svojstvima, slično se verovalo i za vino. Ta su se pića smatrala božanskim eliksirima života te su se pojavljivala u religijskim ceremonijama, mitologiji, i gozbama, osim toga, smatralo se da mogu lečiti gotovo svaku bolest, pa su bila česti sastojci antičkih recepata. Upotrebljavala su se kao anestetici da se umrtvi bol, kao stimulansi, analgetici, antiseptici za čišćenje rana i ublažavanje bolova, digestivi, protivotrovi kod trovanja biljkama, za ugrize i ubode te kao pročišćivači.

Prvi pisani tragovi o pravljenju piva su ostali očuvani na glinenim tablicama i datiraju još od 6.000 godina p. n. e. i potiču od Sumera. Pivari u vreme Sumeraca su bili ugledni stanovnici dvora, a glavni proizvođači su bile žene. Ninkasi je drevna Sumerska boginja piva. Priča se da ona daje svetu tajnu pravljenja piva. U Sumerskoj kulturi takođe je poznata po svojoj moći da zadovolji ljudske želje i potrebe.

Pivo se našlo i u prvom pisanom zakoniku na svetu - Hamurabijevom zakoniku (uklesanom klinastim pismom na stubu od crnog diurita (vrsta kamena vulkanskog porekla). Hamurabi, vavilonski kralj (1729 - 1686. g. p. n. e.) kaže:

Član 107.- Pivo ne sme sadržati previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni.

Član 108.- Ako ne naplaćuje gostu žitom, nego traži novac, vara li na težini ili toči loše piće, treba biti pozvana na odgovornost i bačena u vodu. U pivnici žena može biti točiteljica, ali u pivnicu ne sme doći kao gošća. Žena koja ide u krčmu da u njoj pije, ima da se spali."

Član 109.- Ako zločinac u lancima bude odveden u pivnicu umesto u državno mesto, vlasnik kafane biće osuđen na smrt ako ga ne izruči pravdi.

Član 110.- Kada sveštenica koja ne prinosi u hramu otvori vrata kafane ili uđe u nju da popije pivo, ta žena će biti spaljena.

Član 111.- Ako je prodavac piva isporučio 60 GA (mera) piva na kredit, dobiće 50 GA pšenice u vreme žetve.

Zna se da je tada pivo bila jedna od svakidašnjih potreba da bi se ugasila žeđ, a i zbog njegove energetske vrednosti. Kopači kanala i muškarci zaposleni u polju dobijali su dnevno do pet litara piva, a žene koje su obavljale teže fizičke poslove dva do tri litra. Svaki Sumeranin imao je pravo, zavisno o socijalnom statusu i poslu koji je obavljao, na određeni dnevno sledovanje piva, radnik bi dobivao dve do tri litre piva dnevno. Pivom su bili darivani i ljudi koji bi naricali uz uzglavlje teško bolesnih ili preminulih.

Veruje se da je u drevnoj Mesopotamiji najstariji dokaz proizvodnje piva 6000 godina stara sumerska ploča prikazuje ljude koji piju piće preko slamke iz javne posude. 3900-godišnja sumerska pesma u čast Ninkasi, boginji zaštitnice piva, sadrži najstariji preživeli recept za pivo, opisujući proizvodnju piva od ječmenog hleba.

Ovaj tekst iz starog vavilonskog perioda oko 1800 g. p. n. e. je ili mitološka pesma ili pesma koja veliča pivo.

Himna Ninkasi

Od vode koja teče,

Nežno se brine o Ninhursagu,

Od vode koja teče,

Nežno se brine o Ninhursagu,

Osnovao si svoj grad pored svetog jezera,

Završila je svoje velike zidove za tebe,

Ninkasi, koji je osnovao vaš grad pored svetog jezera,

Završila je zidove za tebe,

Tvoj otac je Enki, bog Nidimmud,

Tvoja majka je Ninti, kraljica svetog jezera.

Ninkasi, tvoj otac je Enki, bog Nidimmud,

Tvoja majka je Ninti, kraljica svetog jezera.

Ti si onaj koji rukuje testom sa velikom lopatom,

Mešanje u rupi, bappir sa slatkim aromama,

Ninkasi, ti si onaj koji se bavi testom sa velikom lopatom,

Mešanje u jamu, bappir sa medom,

Ti si onaj koji peče bappira u velikoj peći,

Stavlja u red gomile oljuštenih zrna,

Ninkasi, ti si onaj koji zaliva slad na zemlji,

Plemeniti psi drže daleko čak i moćnike,

Ti si onaj koji upija slad u ćupu,

Talasi rastu, talasi padaju.

Vi ste onaj koji širi kuvanu kašu na velikim trščanim prostirkama,

Svežina obuzima,

Ti si onaj koji sa obe ruke drži veliku slatku kantu,

Posuda za filtriranje, koja daje prijatan miris,

Pravilno postavite na veliku posudu za sakupljanje.

Ninkasi, ti si onaj koji izlije filtrirano pivo iz posude za sakupljanje,

Kao što su Tigar i Eufrat.

Ninkasi je drevna sumerska boginja piva. Njen otac je bio kralj Uruka, a njena majka je bila visoka sveštenica hrama Inanne, boginje rađanja. Ona je takođe jedna od osam dece koja su stvorena da bi zacelila jednu od osam rana koje Enki prima. Štaviše, ona je boginja alkohola. Ona je takođe nosila "gaziranu svežu vodu". Ona je boginja stvorena da zadovolji želju i zasiti srce. Pripremala bi piće svakodnevno.

Pivo se u većini slučaja pilo iz velikih posuda oko kojih bi ljudi sedeli i pili pomoću velikih cevčica od trske jer napitak nije bilo filtriran i komadići nerazgrađenih stvari bi plutali površinom (slika gore).

Sumersko pivo i sami možete napraviti u kućnoj radinosti.

Sastojci za 2 litre piva:

1/2 šolje zrna ječma

1 izlomljeni pšenični bappir hleb

2 šolje meda

1 šolja sirupa od urmi

2 l tople vode

Priprema:

1. dan: Potopite zrna ječma u vodu da odstoje preko noći.

2. dan: Procedite zrna ječma, stavite ih u gazu i potopite u posudu punu vode.

3. dan: Klijanje zrna

4. dan: Stavite proklijala zrna na lim za pečenje i pecite 30 minuta dok se ne osuše. Tako smo dobili slad (kod sumera se slad nazivao munu). Slad treba samleti u avanu da dobijemo krupno mleveno brašno. Dobijenu količinu slada staviti u 2 l tople vode i kuvati na srednjoj temperaturi. Povremeno mešati jer slad može da padne na dno lonca i da zagori. Kada je slad skuvan treba ga procediti i ohladiti. Zrna se odstranjuju, a u proceđenu ohlađenu tečnost stavljamo izlomljeni slatki pšenični bappir hleb (kod sumera se ova mešavina hleba i slada zvala titab), sirup od urmi i jednu šolju meda. Pokrijte gazom i ostavite da odstoji 3 dana.

7 dan: U dobijenu tečnost dodajte preostali med, promešajte da se med rastopi, a zatim pivo pustite 2 sata da se ostaci čvrstih materija slegnu.

Pivo je blago kiselkastog slatkastog ukusa.

Pivo se proizvodilo svakodnevno jer klimatski uslovi nisu dozvoljavali dugotrajno skladištenje. Konzumiranje piva i pijanstvo u Mesopotamiji nije smatrano porokom niti lošom osobinom. Iz sačuvanih recepata nepoznatog doktora, otkrivenih u ruševinama mesopotamskog grada Nipura, saznajemo da je pivo služilo i u medicinske svrhe. Jedan od načina primene piva bio je za ublažavanje žučnih i bubrežnih bolesti, napitak je pravljen od piva razređenog sa vodom. Protiv zubobolje koristila bi se smesa od piva, biljaka i ulja, a protiv kašlja koristilo bi se lekovito bilje, zatim gusta supa od svinjskog mesa i na kraju pivo s medom. Pivo su dobijale i porodilje kao okrepljujuće sredstvo. Hetiti pivo spominju za lečenje polne nemoći, na jednoj glinenoj pločici koja datira iz 13 veka p. n. e. nađenoj u gradu Hatuši je zapisano: "Ako muškarčeva snaga padne, uhvati mušku jarebicu, iščupaj joj krila, udavi je i pospi solju. Istuci je i izmešaj u prah zajedno s planinskom biljkom dadanu. Uspi mu u pivo i daj mu da pije i muškarcu će se vratiti polna moć."

Istorija piva se nastavlja kroz Egipćane, Etrurce, Rimljane, nordijske varvare i hrišćansku Evropu. Reč pivo (bira, bier, ber, bicre) nastala je u manastirima negde između šestog i sedmog veka kada su kaluđeri pivu pridodali hmelj - iz medicinskih razloga, a i radi boljeg konzerviranja. Ono je proglašeno hrišćanskim lekovitim napitkom, da bi se uključilo u kaluđersku ishranu, a smelo se piti i u dane posta. Nema podataka da se pivo proizvodilo u pravoslavnim manastirima.

Pročitajte više >>                                                    << Vratite nazad

Antičko pivo: Kaš-u-sa-ka-kak - Pivo sa mentom

Ime ove vrste piva znači začinjeno pivo i nastalo je od sumerskog trosloga, kaš na sumerskom jeziku znači pivo, a reč u-sa znači začin, treća reč ka-kak označava vrstu začina koji je dodat u pivo, u ovom slučaju pretpotstavlja sa da je u pitanju menta, na akadskom se ovo pivo zvalo Šikaru-ninu, inače reč šikaru na akadskom znači pivo, a reč ninu označava mentu, na osnovu ovoga se izvodi pretpotstavka da reč ka-kak na sumerskom jeziku znači menta. Ime piva je zavisilo od vrste začina, tako se pominju piva pod nazivima kaš-u-sa-e-da-di, kaš-u-sa-e-du-di, kaš-u-sa-gu-la, kaš-u-sa-ka-gi-kak, kaš-u-sa-ku-an, kaš-u-sa-ku-an-mah, kaš-u-sa-šim-dug-a, kaš-u-sa-lal. Od začina koje su dodavali pivu najviše su bili zastupljeni korijander, sirup od urmi, menta, limun, đumbir i narandža. Reč koja označava pivo kaš je isto nastala od dvosloga, reč ka znači usta, a reč aš znači zadovoljstvo, uživanje ili želeti nešto.

Alkohol se prvi put na zemlji javlja pre 1,5 biliona godina, kada su bakterije konzumirajući ćelije biljaka proizvele ovu supstancu. Ljudi su počeli da konzumiraju alkohol najmanje pre 7000 godina, na šta nam ukazuju ostaci grnčarije iz ovog perioda, u čijim porama su arheolozi pronašli ostatke piva i vina. Vino i pivo su bili duboko ukorenjeni u svakodnevni i obredni život velikih starih kultura u Mesopotamiji, Egiptu, Grčkoj, Rimskoj imperiji.

Postoji legenda koja govori o tome kako su ljudi otkrili pivo. Po sumerskoj legendi, jedan pekar je zaboravio testo koje je napravio na suncu i ono se pretvorilo u tečnost. Ukus ove tečnosti, koji je bio kiselogorak se veoma dopao pekaru. Tako je nastalo pivo.

Pivo je najstarije znano alkoholno piće za koje se smatralo da ga nastanjuje duh ili božansko biće, reč je o piću sa niskom količinom alkohola i nadnaravnim svojstvima, slično se verovalo i za vino. Ta su se pića smatrala božanskim eliksirima života te su se pojavljivala u religijskim ceremonijama, mitologiji, i gozbama, osim toga, smatralo se da mogu lečiti gotovo svaku bolest, pa su bila česti sastojci antičkih recepata. Upotrebljavala su se kao anestetici da se umrtvi bol, kao stimulansi, analgetici, antiseptici za čišćenje rana i ublažavanje bolova, digestivi, protivotrovi kod trovanja biljkama, za ugrize i ubode te kao pročišćivači.

Prvi pisani tragovi o pravljenju piva su ostali očuvani na glinenim tablicama i datiraju još od 6.000 godina p. n. e. i potiču od Sumera. Pivari u vreme Sumeraca su bili ugledni stanovnici dvora, a glavni proizvođači su bile žene. Ninkasi je drevna Sumerska boginja piva. Priča se da ona daje svetu tajnu pravljenja piva. U Sumerskoj kulturi takođe je poznata po svojoj moći da zadovolji ljudske želje i potrebe.

Pivo se našlo i u prvom pisanom zakoniku na svetu - Hamurabijevom zakoniku (uklesanom klinastim pismom na stubu od crnog diurita (vrsta kamena vulkanskog porekla). Hamurabi, vavilonski kralj (1729 - 1686. g. p. n. e.) kaže:

Član 107.- Pivo ne sme sadržati previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni.

Član 108.- Ako ne naplaćuje gostu žitom, nego traži novac, vara li na težini ili toči loše piće, treba biti pozvana na odgovornost i bačena u vodu. U pivnici žena može biti točiteljica, ali u pivnicu ne sme doći kao gošća. Žena koja ide u krčmu da u njoj pije, ima da se spali."

Član 109.- Ako zločinac u lancima bude odveden u pivnicu umesto u državno mesto, vlasnik kafane biće osuđen na smrt ako ga ne izruči pravdi.

Član 110.- Kada sveštenica koja ne prinosi u hramu otvori vrata kafane ili uđe u nju da popije pivo, ta žena će biti spaljena.

Član 111.- Ako je prodavac piva isporučio 60 GA (mera) piva na kredit, dobiće 50 GA pšenice u vreme žetve.

Zna se da je tada pivo bila jedna od svakidašnjih potreba da bi se ugasila žeđ, a i zbog njegove energetske vrednosti. Kopači kanala i muškarci zaposleni u polju dobijali su dnevno do pet litara piva, a žene koje su obavljale teže fizičke poslove dva do tri litra. Svaki Sumeranin imao je pravo, zavisno o socijalnom statusu i poslu koji je obavljao, na određeni dnevno sledovanje piva, radnik bi dobivao dve do tri litre piva dnevno. Pivom su bili darivani i ljudi koji bi naricali uz uzglavlje teško bolesnih ili preminulih.

Veruje se da je u drevnoj Mesopotamiji najstariji dokaz proizvodnje piva 6000 godina stara sumerska ploča prikazuje ljude koji piju piće preko slamke iz javne posude. 3900-godišnja sumerska pesma u čast Ninkasi, boginji zaštitnice piva, sadrži najstariji preživeli recept za pivo, opisujući proizvodnju piva od ječmenog hleba.

Ovaj tekst iz starog vavilonskog perioda oko 1800 g. p. n. e. je ili mitološka pesma ili pesma koja veliča pivo.

Himna Ninkasi

Od vode koja teče,

Nežno se brine o Ninhursagu,

Od vode koja teče,

Nežno se brine o Ninhursagu,

Osnovao si svoj grad pored svetog jezera,

Završila je svoje velike zidove za tebe,

Ninkasi, koji je osnovao vaš grad pored svetog jezera,

Završila je zidove za tebe,

Tvoj otac je Enki, bog Nidimmud,

Tvoja majka je Ninti, kraljica svetog jezera.

Ninkasi, tvoj otac je Enki, bog Nidimmud,

Tvoja majka je Ninti, kraljica svetog jezera.

Ti si onaj koji rukuje testom sa velikom lopatom,

Mešanje u rupi, bappir sa slatkim aromama,

Ninkasi, ti si onaj koji se bavi testom sa velikom lopatom,

Mešanje u jamu, bappir sa medom,

Ti si onaj koji peče bappira u velikoj peći,

Stavlja u red gomile oljuštenih zrna,

Ninkasi, ti si onaj koji zaliva slad na zemlji,

Plemeniti psi drže daleko čak i moćnike,

Ti si onaj koji upija slad u ćupu,

Talasi rastu, talasi padaju.

Vi ste onaj koji širi kuvanu kašu na velikim trščanim prostirkama,

Svežina obuzima,

Ti si onaj koji sa obe ruke drži veliku slatku kantu,

Posuda za filtriranje, koja daje prijatan miris,

Pravilno postavite na veliku posudu za sakupljanje.

Ninkasi, ti si onaj koji izlije filtrirano pivo iz posude za sakupljanje,

Kao što su Tigar i Eufrat.

Ninkasi je drevna sumerska boginja piva. Njen otac je bio kralj Uruka, a njena majka je bila visoka sveštenica hrama Inanne, boginje rađanja. Ona je takođe jedna od osam dece koja su stvorena da bi zacelila jednu od osam rana koje Enki prima. Štaviše, ona je boginja alkohola. Ona je takođe nosila "gaziranu svežu vodu". Ona je boginja stvorena da zadovolji želju i zasiti srce. Pripremala bi piće svakodnevno.

Pivo se u većini slučaja pilo iz velikih posuda oko kojih bi ljudi sedeli i pili pomoću velikih cevčica od trske jer napitak nije bilo filtriran i komadići nerazgrađenih stvari bi plutali površinom (slika gore).

Sumersko pivo i sami možete napraviti u kućnoj radinosti.

Sastojci za 2 litre piva:

1/2 šolje zrna ječma

1 izlomljeni pšenični bappir hleb

2 šolje meda

1 šolja sitno seckane sveže mente

2 l tople vode

Priprema:

1. dan: Potopite zrna ječma u vodu da odstoje preko noći.

2. dan: Procedite zrna ječma, stavite ih u gazu i potopite u posudu punu vode.

3. dan: Klijanje zrna

4. dan: Stavite proklijala zrna na lim za pečenje i pecite 30 minuta dok se ne osuše. Tako smo dobili slad (kod sumera se slad nazivao munu). Slad treba samleti u avanu da dobijemo krupno mleveno brašno. Dobijenu količinu slada staviti u 2 l tople vode i kuvati na srednjoj temperaturi. Povremeno mešati jer slad može da padne na dno lonca i da zagori. Kada je slad skuvan treba ga procediti i ohladiti. Zrna se odstranjuju, a u proceđenu ohlađenu tečnost stavljamo izlomljeni slatki pšenični bappir hleb (kod sumera se ova mešavina hleba i slada zvala titab), mentu i jednu šolju meda. Pokrijte gazom i ostavite da odstoji 3 dana.

7 dan: U dobijenu tečnost dodajte preostali med, promešajte da se med rastopi, a zatim pivo pustite 2 sata da se ostaci čvrstih materija slegnu.

Pivo je blago kiselkastog slatkastog ukusa.

Pivo se proizvodilo svakodnevno jer klimatski uslovi nisu dozvoljavali dugotrajno skladištenje. Konzumiranje piva i pijanstvo u Mesopotamiji nije smatrano porokom niti lošom osobinom. Iz sačuvanih recepata nepoznatog doktora, otkrivenih u ruševinama mesopotamskog grada Nipura, saznajemo da je pivo služilo i u medicinske svrhe. Jedan od načina primene piva bio je za ublažavanje žučnih i bubrežnih bolesti, napitak je pravljen od piva razređenog sa vodom. Protiv zubobolje koristila bi se smesa od piva, biljaka i ulja, a protiv kašlja koristilo bi se lekovito bilje, zatim gusta supa od svinjskog mesa i na kraju pivo s medom. Pivo su dobijale i porodilje kao okrepljujuće sredstvo. Hetiti pivo spominju za lečenje polne nemoći, na jednoj glinenoj pločici koja datira iz 13 veka p. n. e. nađenoj u gradu Hatuši je zapisano: "Ako muškarčeva snaga padne, uhvati mušku jarebicu, iščupaj joj krila, udavi je i pospi solju. Istuci je i izmešaj u prah zajedno s planinskom biljkom dadanu. Uspi mu u pivo i daj mu da pije i muškarcu će se vratiti polna moć."

Istorija piva se nastavlja kroz Egipćane, Etrurce, Rimljane, nordijske varvare i hrišćansku Evropu. Reč pivo (bira, bier, ber, bicre) nastala je u manastirima negde između šestog i sedmog veka kada su kaluđeri pivu pridodali hmelj - iz medicinskih razloga, a i radi boljeg konzerviranja. Ono je proglašeno hrišćanskim lekovitim napitkom, da bi se uključilo u kaluđersku ishranu, a smelo se piti i u dane posta. Nema podataka da se pivo proizvodilo u pravoslavnim manastirima.

Pročitajte više >>                                                    << Vratite nazad

Antičko pivo: Kaš-aš-a-an-mah - Slatko speltino pivo

I žene u Mesopotamiji su pile pivo. Za njih se proizvodila ova vrsta slatkog piva na akkadskom zvano ulušinmah-hu ili samo ulušin. Bilo je to skupo pivo i mogle su ga priuštiti samo bogatije žene. O tome svedoči nalaz iz Ura (2600. g. p. n. e. – 2350. g. p. n. e.) gde je u grobu sveštenice Puabi pronađena luksuzna srebrna posuda visoka 24 cm i 136 cm dugačka zlatna cevčica. Na takav se način pivo pilo i u Egiptu, a prema grčkom istoričaru Ksenofonu, i oko 4 veka p. n. e. u Armeniji.

Ime ove vrste piva znači slatko pirovo pivo i nastalo je od sumerskog trosloga, kaš znači pivo, reč aš-a-an označava pir (spelta), a reč mah znači slatko. Reč koja označava pivo kaš je isto nastala od dvosloga, reč ka znači usta, a reč aš znači zadovoljstvo, uživanje ili želeti nešto. Akadski naziv za pivo je šikaru.

Mesopotamsko pivo je bilo slatkog ukusa. Dokaz za to može se naći i u sumersko-akadskoj ljubavnoj pesmi kralja Šu-Suena od Ura (III period, vladao od 2038. do 2030.g. p. n. e.), koja pominje da su delovi tela boginje Inane slatki poput piva:

Kaš-a-ni-gim gal-la-ni ze-ba-am, kaš-a-ni ze-ba-am, kaš-ka-a-ni-gim gal-la-ni ze-ba-am, kaš-a-ni ze-ba-am

U pesmi se navodi: Vulva joj je slatka kao pivo, pivo je slatko kao usta, vulva je slatka, pivo je slatko.

Alkohol se prvi put na zemlji javlja pre 1,5 biliona godina, kada su bakterije konzumirajući ćelije biljaka proizvele ovu supstancu. Ljudi su počeli da konzumiraju alkohol najmanje pre 7000 godina, na šta nam ukazuju ostaci grnčarije iz ovog perioda, u čijim porama su arheolozi pronašli ostatke piva i vina. Vino i pivo su bili duboko ukorenjeni u svakodnevni i obredni život velikih starih kultura u Mesopotamiji, Egiptu, Grčkoj, Rimskoj imperiji.

Postoji legenda koja govori o tome kako su ljudi otkrili pivo. Po sumerskoj legendi, jedan pekar je zaboravio testo koje je napravio na suncu i ono se pretvorilo u tečnost. Ukus ove tečnosti, koji je bio kiselogorak se veoma dopao pekaru. Tako je nastalo pivo.

Pivo je najstarije znano alkoholno piće za koje se smatralo da ga nastanjuje duh ili božansko biće, reč je o piću sa niskom količinom alkohola i nadnaravnim svojstvima, slično se verovalo i za vino. Ta su se pića smatrala božanskim eliksirima života te su se pojavljivala u religijskim ceremonijama, mitologiji, i gozbama, osim toga, smatralo se da mogu lečiti gotovo svaku bolest, pa su bila česti sastojci antičkih recepata. Upotrebljavala su se kao anestetici da se umrtvi bol, kao stimulansi, analgetici, antiseptici za čišćenje rana i ublažavanje bolova, digestivi, protivotrovi kod trovanja biljkama, za ugrize i ubode te kao pročišćivači.

Prvi pisani tragovi o pravljenju piva su ostali očuvani na glinenim tablicama i datiraju još od 6.000 godina p. n. e. i potiču od Sumera. Pivari u vreme Sumeraca su bili ugledni stanovnici dvora, a glavni proizvođači su bile žene. Ninkasi je drevna Sumerska boginja piva. Priča se da ona daje svetu tajnu pravljenja piva. U Sumerskoj kulturi takođe je poznata po svojoj moći da zadovolji ljudske želje i potrebe.

Pivo se našlo i u prvom pisanom zakoniku na svetu - Hamurabijevom zakoniku (uklesanom klinastim pismom na stubu od crnog diurita (vrsta kamena vulkanskog porekla). Hamurabi, vavilonski kralj (1729 - 1686. g. p. n. e.) kaže:

Član 107.- Pivo ne sme sadržati previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni.

Član 108.- Ako ne naplaćuje gostu žitom, nego traži novac, vara li na težini ili toči loše piće, treba biti pozvana na odgovornost i bačena u vodu. U pivnici žena može biti točiteljica, ali u pivnicu ne sme doći kao gošća. Žena koja ide u krčmu da u njoj pije, ima da se spali."

Član 109.- Ako zločinac u lancima bude odveden u pivnicu umesto u državno mesto, vlasnik kafane biće osuđen na smrt ako ga ne izruči pravdi.

Član 110.- Kada sveštenica koja ne prinosi u hramu otvori vrata kafane ili uđe u nju da popije pivo, ta žena će biti spaljena.

Član 111.- Ako je prodavac piva isporučio 60 GA (mera) piva na kredit, dobiće 50 GA pšenice u vreme žetve.

Zna se da je tada pivo bila jedna od svakidašnjih potreba da bi se ugasila žeđ, a i zbog njegove energetske vrednosti. Kopači kanala i muškarci zaposleni u polju dobijali su dnevno do pet litara piva, a žene koje su obavljale teže fizičke poslove dva do tri litra. Svaki Sumeranin imao je pravo, zavisno o socijalnom statusu i poslu koji je obavljao, na određeni dnevno sledovanje piva, radnik bi dobivao dve do tri litre piva dnevno. Pivom su bili darivani i ljudi koji bi naricali uz uzglavlje teško bolesnih ili preminulih.

Veruje se da je u drevnoj Mesopotamiji najstariji dokaz proizvodnje piva 6000 godina stara sumerska ploča prikazuje ljude koji piju piće preko slamke iz javne posude. 3900-godišnja sumerska pesma u čast Ninkasi, boginji zaštitnice piva, sadrži najstariji preživeli recept za pivo, opisujući proizvodnju piva od ječmenog hleba.

Ovaj tekst iz starog vavilonskog perioda oko 1800 g. p. n. e. je ili mitološka pesma ili pesma koja veliča pivo.

Himna Ninkasi

Od vode koja teče,

Nežno se brine o Ninhursagu,

Od vode koja teče,

Nežno se brine o Ninhursagu,

Osnovao si svoj grad pored svetog jezera,

Završila je svoje velike zidove za tebe,

Ninkasi, koji je osnovao vaš grad pored svetog jezera,

Završila je zidove za tebe,

Tvoj otac je Enki, bog Nidimmud,

Tvoja majka je Ninti, kraljica svetog jezera.

Ninkasi, tvoj otac je Enki, bog Nidimmud,

Tvoja majka je Ninti, kraljica svetog jezera.

Ti si onaj koji rukuje testom sa velikom lopatom,

Mešanje u rupi, bappir sa slatkim aromama,

Ninkasi, ti si onaj koji se bavi testom sa velikom lopatom,

Mešanje u jamu, bappir sa medom,

Ti si onaj koji peče bappira u velikoj peći,

Stavlja u red gomile oljuštenih zrna,

Ninkasi, ti si onaj koji zaliva slad na zemlji,

Plemeniti psi drže daleko čak i moćnike,

Ti si onaj koji upija slad u ćupu,

Talasi rastu, talasi padaju.

Vi ste onaj koji širi kuvanu kašu na velikim trščanim prostirkama,

Svežina obuzima,

Ti si onaj koji sa obe ruke drži veliku slatku kantu,

Posuda za filtriranje, koja daje prijatan miris,

Pravilno postavite na veliku posudu za sakupljanje.

Ninkasi, ti si onaj koji izlije filtrirano pivo iz posude za sakupljanje,

Kao što su Tigar i Eufrat.

Ninkasi je drevna sumerska boginja piva. Njen otac je bio kralj Uruka, a njena majka je bila visoka sveštenica hrama Inanne, boginje rađanja. Ona je takođe jedna od osam dece koja su stvorena da bi zacelila jednu od osam rana koje Enki prima. Štaviše, ona je boginja alkohola. Ona je takođe nosila "gaziranu svežu vodu". Ona je boginja stvorena da zadovolji želju i zasiti srce. Pripremala bi piće svakodnevno.

Pivo se u većini slučaja pilo iz velikih posuda oko kojih bi ljudi sedeli i pili pomoću velikih cevčica od trske jer napitak nije bilo filtriran i komadići nerazgrađenih stvari bi plutali površinom (slika gore).

Sumersko pivo i sami možete napraviti u kućnoj radinosti.

Sastojci za 2 litre piva:

1/2 šolje zrna ječma

1/2 šolje zrna pšenice

1 šolja zrna pira (spelte)

1/2 šolje sirupa od urme

1/2 + 1/2 šolje meda

2 l vode

Priprema:

1. dan: Potopite 1/2 šolje zrna ječma u vodu da odstoji preko noći.

2. dan: Ocedite zrna i stavite u gazu i potopite u posudu punu vode.

3. dan: Klijanje zrna

4. dan: Stavite proklijala zrna na lim za pečenje i pecite 30 minuta dok se ne osuše. Tako smo dobili slad (kod sumera se slad nazivao munu) . Slad treba samleti u avanu da dobijemo krupno mleveno brašno.

5. dan: Skuvajte zrna pšenice i pira, 1/2 šolje meda i sirup od urme u dve šolje vode dok ne dobijete meku, gustu kašu. Trebalo bi da bude dovoljno mekano da se pojedinačno zrna pšenice i pira mogu samleti rubom kašike. Kada kaša od pšenice i pira više nije vrela, ali je još topla, stavite je u lonac sa sladom i vodom. Pokrijte i ostavite da odstoji na sobnoj temperaturi 3 do 4 dana.

8 ili 9 dan: U dobijenu tečnost dodajte preostali med, promešajte da se med rastopi, a zatim pivo pustite 2 sata da se ostaci čvrstih materija slegnu

Pivo je slatkasto, lagano kiselo i gazirano.

Pivo se proizvodilo svakodnevno jer klimatski uslovi nisu dozvoljavali dugotrajno skladištenje. Konzumiranje piva i pijanstvo u Mesopotamiji nije smatrano porokom niti lošom osobinom. Iz sačuvanih recepata nepoznatog doktora, otkrivenih u ruševinama mesopotamskog grada Nipura, saznajemo da je pivo služilo i u medicinske svrhe. Jedan od načina primene piva bio je za ublažavanje žučnih i bubrežnih bolesti, napitak je pravljen od piva razređenog sa vodom. Protiv zubobolje koristila bi se smesa od piva, biljaka i ulja, a protiv kašlja koristilo bi se lekovito bilje, zatim gusta supa od svinjskog mesa i na kraju pivo s medom. Pivo su dobijale i porodilje kao okrepljujuće sredstvo. Hetiti pivo spominju za lečenje polne nemoći, na jednoj glinenoj pločici koja datira iz 13 veka p. n. e. nađenoj u gradu Hatuši je zapisano: "Ako muškarčeva snaga padne, uhvati mušku jarebicu, iščupaj joj krila, udavi je i pospi solju. Istuci je i izmešaj u prah zajedno s planinskom biljkom dadanu. Uspi mu u pivo i daj mu da pije i muškarcu će se vratiti polna moć."

Istorija piva se nastavlja kroz Egipćane, Etrurce, Rimljane, nordijske varvare i hrišćansku Evropu. Reč pivo (bira, bier, ber, bicre) nastala je u manastirima negde između šestog i sedmog veka kada su kaluđeri pivu pridodali hmelj - iz medicinskih razloga, a i radi boljeg konzerviranja. Ono je proglašeno hrišćanskim lekovitim napitkom, da bi se uključilo u kaluđersku ishranu, a smelo se piti i u dane posta. Nema podataka da se pivo proizvodilo u pravoslavnim manastirima.

Pir, krupnik, krupnica ili spelta (lat. Triticum spelta) je vrsta žitarice i bliski srodnik današnje pšenice. Pošto se u nekim regionima sveta pir i pšenica uzgajaju zajedno, ove žitarice se ukrštaju jedna sa drugom i postoji mnogo mešanih sorti između pšenice i pira.

Ova žitarica poreklom iz južne Azije, doneta je na Bliski Istok pre oko 9000 godina i od tada se proširila na celoj teritoriji Evrope, tačnije 5000 godine pre nove ere. Stari Grci su je smatrali poklonom božanstva Demetre. Kako su bili moreplovci ostatku civilizacije su prenosili svoja znanja o njenim blagodetima i uzgoju ali je zbog niskog prinosa pala u zaborav, u novije vreme pir se više uzgaja nego ranije. Prinosom zaostaje iza pšenice, ali bolje podnosi oštriju klimu i otporniji je na bolesti. Pir je heksapoloidna vrsta žitarice, sa niskim sadržajem glutena u zrnu, kao i npr. mekana pšenica (lat. Triticum aestivum). Nisu poznate divlje vrste krupnika, zbog čega se pretpostavlja, da je nastao mutacijom starijih vrsta pšenice, kao npr. vrste tvrde pšenice (lat. Triticum durum, lat. Triticum dicoccum, lat. Triticum monococcum).

Pir ima bitno viši sadržaj belančevina, masti i dijetetskih vlakana od drugih žitarica. Zrno pira u idealnom odnosu sadrži belančevine, ugljene hidrate, masti, mineralne materije, vitamine i celulozu. Naročito je zanimljivo i to da su dijetetska vlakna krupnika vrlo lako rastvorljiva u vodi, što omogućava dobru resorpciju hranljivih materija u organizmu. Hranljive materije u piru ne opterećuju probavni sistem, organizam ih lako usvaja, i brzo ulaze u krvotok. Na taj način ćelije organizma su optimalno ishranjene i sposobne za visoke učinke. Pirov hleb preporučuje se i sportistima. Svojim sastavom pir ili spelta može pozitivno uticati na podizanje imuniteta.

Pročitajte više >>                                                    << Vratite nazad

Antičko pivo: Kaš-sag-aš-a-an – Fino speltino pivo

Ime ove vrste piva znači fino pivo i nastalo je od sumerskog trosloga, kaš znači pivo, sag znači najbolje, najfinije, odlično, a reč aš-a-an označava pir (spelta). Reč koja označava pivo kaš je isto nastala od dvosloga, reč ka znači usta, a reč aš znači zadovoljstvo, uživanje ili želeti nešto. Akadski naziv za pivo je šikaru.

Alkohol se prvi put na zemlji javlja pre 1,5 biliona godina, kada su bakterije konzumirajući ćelije biljaka proizvele ovu supstancu. Ljudi su počeli da konzumiraju alkohol najmanje pre 7000 godina, na šta nam ukazuju ostaci grnčarije iz ovog perioda, u čijim porama su arheolozi pronašli ostatke piva i vina. Vino i pivo su bili duboko ukorenjeni u svakodnevni i obredni život velikih starih kultura u Mesopotamiji, Egiptu, Grčkoj, Rimskoj imperiji.

Postoji legenda koja govori o tome kako su ljudi otkrili pivo. Po sumerskoj legendi, jedan pekar je zaboravio testo koje je napravio na suncu i ono se pretvorilo u tečnost. Ukus ove tečnosti, koji je bio kiselogorak se veoma dopao pekaru. Tako je nastalo pivo.

Pivo je najstarije znano alkoholno piće za koje se smatralo da ga nastanjuje duh ili božansko biće, reč je o piću sa niskom količinom alkohola i nadnaravnim svojstvima, slično se verovalo i za vino. Ta su se pića smatrala božanskim eliksirima života te su se pojavljivala u religijskim ceremonijama, mitologiji, i gozbama, osim toga, smatralo se da mogu lečiti gotovo svaku bolest, pa su bila česti sastojci antičkih recepata. Upotrebljavala su se kao anestetici da se umrtvi bol, kao stimulansi, analgetici, antiseptici za čišćenje rana i ublažavanje bolova, digestivi, protivotrovi kod trovanja biljkama, za ugrize i ubode te kao pročišćivači.

Prvi pisani tragovi o pravljenju piva su ostali očuvani na glinenim tablicama i datiraju još od 6.000 godina p. n. e. i potiču od Sumera. Pivari u vreme Sumeraca su bili ugledni stanovnici dvora, a glavni proizvođači su bile žene. Ninkasi je drevna Sumerska boginja piva. Priča se da ona daje svetu tajnu pravljenja piva. U Sumerskoj kulturi takođe je poznata po svojoj moći da zadovolji ljudske želje i potrebe.

Pivo se našlo i u prvom pisanom zakoniku na svetu - Hamurabijevom zakoniku (uklesanom klinastim pismom na stubu od crnog diurita (vrsta kamena vulkanskog porekla). Hamurabi, vavilonski kralj (1729 - 1686. g. p. n. e.) kaže:

Član 107.- Pivo ne sme sadržati previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni.

Član 108.- Ako ne naplaćuje gostu žitom, nego traži novac, vara li na težini ili toči loše piće, treba biti pozvana na odgovornost i bačena u vodu. U pivnici žena može biti točiteljica, ali u pivnicu ne sme doći kao gošća. Žena koja ide u krčmu da u njoj pije, ima da se spali."

Član 109.- Ako zločinac u lancima bude odveden u pivnicu umesto u državno mesto, vlasnik kafane biće osuđen na smrt ako ga ne izruči pravdi.

Član 110.- Kada sveštenica koja ne prinosi u hramu otvori vrata kafane ili uđe u nju da popije pivo, ta žena će biti spaljena.

Član 111.- Ako je prodavac piva isporučio 60 GA (mera) piva na kredit, dobiće 50 GA pšenice u vreme žetve.

Zna se da je tada pivo bila jedna od svakidašnjih potreba da bi se ugasila žeđ, a i zbog njegove energetske vrednosti. Kopači kanala i muškarci zaposleni u polju dobijali su dnevno do pet litara piva, a žene koje su obavljale teže fizičke poslove dva do tri litra. Svaki Sumeranin imao je pravo, zavisno o socijalnom statusu i poslu koji je obavljao, na određeni dnevno sledovanje piva, radnik bi dobivao dve do tri litre piva dnevno. Pivom su bili darivani i ljudi koji bi naricali uz uzglavlje teško bolesnih ili preminulih.

Veruje se da je u drevnoj Mesopotamiji najstariji dokaz proizvodnje piva 6000 godina stara sumerska ploča prikazuje ljude koji piju piće preko slamke iz javne posude. 3900-godišnja sumerska pesma u čast Ninkasi, boginji zaštitnice piva, sadrži najstariji preživeli recept za pivo, opisujući proizvodnju piva od ječmenog hleba.

Ovaj tekst iz starog vavilonskog perioda oko 1800 g. p. n. e. je ili mitološka pesma ili pesma koja veliča pivo.

Himna Ninkasi

Od vode koja teče,

Nežno se brine o Ninhursagu,

Od vode koja teče,

Nežno se brine o Ninhursagu,

Osnovao si svoj grad pored svetog jezera,

Završila je svoje velike zidove za tebe,

Ninkasi, koji je osnovao vaš grad pored svetog jezera,

Završila je zidove za tebe,

Tvoj otac je Enki, bog Nidimmud,

Tvoja majka je Ninti, kraljica svetog jezera.

Ninkasi, tvoj otac je Enki, bog Nidimmud,

Tvoja majka je Ninti, kraljica svetog jezera.

Ti si onaj koji rukuje testom sa velikom lopatom,

Mešanje u rupi, bappir sa slatkim aromama,

Ninkasi, ti si onaj koji se bavi testom sa velikom lopatom,

Mešanje u jamu, bappir sa medom,

Ti si onaj koji peče bappira u velikoj peći,

Stavlja u red gomile oljuštenih zrna,

Ninkasi, ti si onaj koji zaliva slad na zemlji,

Plemeniti psi drže daleko čak i moćnike,

Ti si onaj koji upija slad u ćupu,

Talasi rastu, talasi padaju.

Vi ste onaj koji širi kuvanu kašu na velikim trščanim prostirkama,

Svežina obuzima,

Ti si onaj koji sa obe ruke drži veliku slatku kantu,

Posuda za filtriranje, koja daje prijatan miris,

Pravilno postavite na veliku posudu za sakupljanje.

Ninkasi, ti si onaj koji izlije filtrirano pivo iz posude za sakupljanje,

Kao što su Tigar i Eufrat.

Ninkasi je drevna sumerska boginja piva. Njen otac je bio kralj Uruka, a njena majka je bila visoka sveštenica hrama Inanne, boginje rađanja. Ona je takođe jedna od osam dece koja su stvorena da bi zacelila jednu od osam rana koje Enki prima. Štaviše, ona je boginja alkohola. Ona je takođe nosila "gaziranu svežu vodu". Ona je boginja stvorena da zadovolji želju i zasiti srce. Pripremala bi piće svakodnevno.

Pivo se u većini slučaja pilo iz velikih posuda oko kojih bi ljudi sedeli i pili pomoću velikih cevčica od trske jer napitak nije bilo filtriran i komadići nerazgrađenih stvari bi plutali površinom (slika gore).

Sumersko pivo i sami možete napraviti u kućnoj radinosti.

Sastojci za 2 litre piva:

1/2 šolje zrna ječma

1 šolja zrna pira (spelta)

2 l vode

Priprema:

1. dan: Potopite1/2 šolje zrna ječma u vodu da odstoji preko noći.

2. dan: Ocedite zrna i stavite u gazu i potopite u posudu punu vode.

3. dan: Klijanje zrna

4. dan: Stavite proklijala zrna na lim za pečenje i pecite 30 minuta dok se ne osuše. Tako smo dobili slad (kod sumera se slad nazivao munu). Slad treba samleti u avanu da dobijemo krupno mleveno brašno.

5. dan: Skuvajte zrna pira u dve šolje vode dok ne dobijete meku, gustu kašu. Trebalo bi da bude dovoljno mekano da se pojedinačno zrna pira mogu samleti rubom kašike. Kada kaša od pira više nije vrela, ali je još topla, stavite je u lonac sa sladom i nalijte vodu. Pokrijte i ostavite da odstoji na sobnoj temperaturi 3 do 4 dana.

Procedite tečnost, a zatim pivo pustite 2 sata da se ostaci čvrstih materija slegnu.

Pre ispijanja u pivo možete dodati med ili sirup od urmi.

Pivo je lagano kiselo i gazirano.

Pivo se proizvodilo svakodnevno jer klimatski uslovi nisu dozvoljavali dugotrajno skladištenje. Konzumiranje piva i pijanstvo u Mesopotamiji nije smatrano porokom niti lošom osobinom. Iz sačuvanih recepata nepoznatog doktora, otkrivenih u ruševinama mesopotamskog grada Nipura, saznajemo da je pivo služilo i u medicinske svrhe. Jedan od načina primene piva bio je za ublažavanje žučnih i bubrežnih bolesti, napitak je pravljen od piva razređenog sa vodom. Protiv zubobolje koristila bi se smesa od piva, biljaka i ulja, a protiv kašlja koristilo bi se lekovito bilje, zatim gusta supa od svinjskog mesa i na kraju pivo s medom. Pivo su dobijale i porodilje kao okrepljujuće sredstvo. Hetiti pivo spominju za lečenje polne nemoći, na jednoj glinenoj pločici koja datira iz 13 veka p. n. e. nađenoj u gradu Hatuši je zapisano: "Ako muškarčeva snaga padne, uhvati mušku jarebicu, iščupaj joj krila, udavi je i pospi solju. Istuci je i izmešaj u prah zajedno s planinskom biljkom dadanu. Uspi mu u pivo i daj mu da pije i muškarcu će se vratiti polna moć."

Istorija piva se nastavlja kroz Egipćane, Etrurce, Rimljane, nordijske varvare i hrišćansku Evropu. Reč pivo (bira, bier, ber, bicre) nastala je u manastirima negde između šestog i sedmog veka kada su kaluđeri pivu pridodali hmelj - iz medicinskih razloga, a i radi boljeg konzerviranja. Ono je proglašeno hrišćanskim lekovitim napitkom, da bi se uključilo u kaluđersku ishranu, a smelo se piti i u dane posta. Nema podataka da se pivo proizvodilo u pravoslavnim manastirima.

Pročitajte više >>                                                    << Vratite nazad