Antička kuhinja: Allecis In craticulam - Haringa na roštilju

Rimska tradicionalna kuhinja I vek.p.n.e.

Sastojci:

3 haringe, očišćene

1 kašičica majčine dušice

1 kašičica nane

1 kašičica korijandera

1 kašičica ruzmarina

150 ml maslinovoga ulja

sok jednog limuna

so

biber

Priprema:

Napravite marinadu tako što će te izmešati sve začinske trave sa uljem i limunovim sokom. Posoliti i pobiberiti. Premazati ribu ovom smesom. Pecite ribu na roštilju 5-10 minuta. Poprskati limunovim sokom i servirati.

Recept je rekonstrukcija prema pisanim fragmentima nađenim u Herkulanumu.

Haringe (Clupeidae) su grupa mekoperki, riba sa koštanim skletom (košljoribe koje žive uglavnom u morima i malog su ili srednjeg rasta. Telo im je pokriveno okruglastim krljuštima koje lako spadaju. Trbušna strana tela je srebrnaste boje i duž nje se pruža niz krljušti koje imaju oštar greben. Na toj strani tela se dodiruju levi i desni škržni poklopac. Imaju samo jedno leđno peraje koje stoji nasuprot trbušnom, a repno peraje je duboko usečeno. Žive u jatima koja mogu imati velike razmere na otvorenom moru i hrane se crvima, mekušcima i ikrom. Haringa se sveže ulovljena čisti od iznutrica, odvaja joj se glava, slaže se u bačve i soli. Pojedini severnoevropski narodi je jedu takvu, a naročito je ukusna na roštilju. Ova riba je najveći izvor omega-3 masnih kiselina, a 100g sveže haringe ima 158 kcal. Osim za jelo veoma je korisna jer se od nje pravi riblje brašno i ulje. Haringa ima vrlo ukusno belo meso. 100g svežeg mesa sadrži 16,8g proteina i 18,5g masti. Dimljena haringa bez kosti ima 209 kalorija, a sadrži 23g proteina i 13g masti. Sadrži: minerale (1 mg gvožđa, 39 mg kalcijuma), vitamine B6 (direktno utiče na sintezu serotonina), 11 mg vitamina B12 i vitamina D. U kulinarstvu ima primenu kod prženja, pečenja i kuvanja.

Nana ili menta (pepermint, lat. Mentha x piperita) je ekonomski najvažnija od svih vrsta nane (rod Mentha), jer sadrži najveću količinu aktivnih lekovitih materija. Gaji se širom sveta. Kod nas, naročito u Banatu, Bačkoj i centralnoj Srbiji pored Morave i Save gaji se izvrsna nana. Za odgajivača lekovitog bilja nana je jedna od najkorisnijih biljaka. Ona je lekovita, mirisna, medonosna, začinska i industrijska biljka. Nana je vrlo mirisna, naročito list, jer u njemu ima najviše etarskog ulja, od čega, uglavnom, i potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. Osim isparljivog (etarskog) ulja svojstvenog prijatnog mirisa koji osvežava i hladi (zbog prisutnog mentola), u listu ima i malo tanina), gorkih i drugih korisnih sastojaka, zbog čega je dejstvo ove biljke višestruko, raznovrsno, pa joj je i primena tako široka. Glavna aktivna materija je eterično ulje koje se najviše sastoji od monoterpena mentola, mentona, mentilacetata, mentofurana, i dr. Osim toga listovi sadrže karotin, betain, organske kiseline. Nana sadrži i cink, selen, molibden, stroncijum. Narodna imena su joj Bela nana, dimljus, janješka metica, ljuta nana, merka, metva, metvica, nane, nanejag, paprena metva, paprena metvica, paprena nana, pitoma nana, poprova meta, crna nana. Nana se upotrebljava kao prijatan, blag i neškodljiv lek za umirivanje, protiv gasova, nadimanja i grčeva, protiv teškog varenja, kao stomahik, nana ulazi u sastav čajeva za lečenje žuči. Nanino ulje ima slaba anestetička svojstva i prijatan miris koji osvežava, zbog čega se upotrebljava i protiv gađenja i povraćanja. Rastvor ulja u alkoholu koristi spolja protiv bolova od neuralgije, reumatizma i nazeba. Mentol, naime, draži nerve u koži, lako isparava i zbog toga hladi. Nana se ne sme kuvati, već samo preliti ključalom vodom da ne izvetre lekoviti sastojci. Pitoma nana je potpuno neškodljiva, korisna je protiv mučnine tokom putovanja, ovo je od posebnog značaja za osobe s poremećenim varenjem, prolivom, grčevima, neprijatnim zadahom iz usta itd.

Nana je bila poznata još 1000 godina pre nove ere u starom Egiptu. Spominju je Hipokrat, Dioskorid, Plinije i drugi antički pisci kao lekovitu biljku, važnu za lečenje mnogih bolesti, pre svega organa za disanje i varenje. Prema grčkom mitu, Minta je bila nimfa, ljupka ćerka rečnog božanstva podzemnog sveta,  koju je bezuspešno progonio pohotni bog podzemlja Had. Zaslepio ju je svojim blještavim kolima, ali ju je iznenadila kraljica Perzefona, Hadova ljubomorna žena, rasparčavši Mentu na parčiće, od kojih je nastala nana (menta). Po drugim teorijama sam Had je svoju ljubimicu pretvorio u nanu (mentu) da bi je spasio od ljubomorne Perzofone. Arapska narodna medicina od davnina mentu slavi kao glasnika prijateljstva i vesnika ljubavi. Verovalo se da biljka otklanja i seksualnu nemoć. To je, navodno, znala i mudra Šeherezada. U viktorijansko doba nana je bila simbol čistote.


Pročitajte više >>                                                                     << Vratite nazad