Antička kuhinja: Conchiclam Commodiana - Zapečeni grašak u belom vinu

Originalni tekst:
Conchicla Commodiana: pisam coques. Cum despumaverit, teres piper, ligusticum, anethum, cepam siccam, suffundis liquamen, vino et liquamine temperabis. Mittis in caccabum ut combibat. Deinde ova IV solves, in sextarium pisae mittis, agitas, mittis in cumanam, ad ignem ponis, ut ducat, et inferes.

Sastojci:
500 g graška
4 jaja
1 glavica crnog luka, sitno seckano
2 kašike belog vina
1 kašika liquamena
1 kašičica selena, sitno seckano
1 kašičica mirođije, sitno seckano
1 kašičica soli
1 kašičica bibera

Priprema:
Grašak posle potapanja u vodu, kuvati 90 minuta, zatim ocediti i pasirati odnosno napraviti pire. Dodati ostale sastojke, a zatim kuvati na tihoj vatri dok se masa nehomogenizuje. Umutiti jaja, posoliti i pobiberiti i dodati u grašak, dobro izmešati. Staviti u rernu da se peče na 200°C oko 15 minuta.
Omiljeni obrok cara Komoda po kome je ovo jelo dobilo ime.

De re coquinaria
Marcus Gavius Apicius





Marko Aurelije Komod Antonin Avgust (lat. Marcus Aurelius Commodus Antoninus Augustus, rođen 31. avgusta 161. godine u Lanuvijumu, umro 31. decembra 192. godine u Rimu), bio je rimski car od 180. do 192. godine. Komod je rođen kao blizanac od oca Marka Aurelija i majke Faustine Mlađe. Njegov brat je rano umro. O Komodu se brinuo široko poznati lekar Galen. Komod je dobio obimno obrazovanje i imao je nekoliko tutora koji su se fokusirali na intelektualno formiranje mladog cezara. Već sa pet godina dobio je titulu cezara, a sa 17 godina postao je savladar (Avgust). Komod se, kao pre njega Kaligula i Neron, carevi koji su veoma mladi stupili na presto, pokazao nesposobnim, sujetnim i ćudljivim. Srećom, granice carstva ostale su bezbedne, zahvaljujući sposobnim namesnicima provincija i varvarskim saveznicima, kojima je darovana zemlja duž Dunava i koji su zauzvrat pružali vojne usluge. Ali Komod je napustio Aurelijev plan o osnivanju provincija preko Dunava, i više je voleo da se posveti lagodnom životu i uživanju, posebno borbama u rimskoj areni, gde je paradirao kao "rimski Herkul" (Hercules Romanus). Od senata je zahtevao da prizna njegovo božansko poreklo. Ozbiljne je poslove prepustio svojim miljenicima, čije su ambicije i intrige dovodile do zavera, suđenja za izdaju, konfiskacija i ubistava. Jedan deo svoje mladosti proveo je zajedno sa ocem u ratu protiv Markomana kada se nalazio u rimskom vojnom logoru Karnuntumu koji je služio kao carev ratni štab. Najverovatnije je da je tamo primio titulu Germanika (osvajač Germanije) u prisustvu vojske. Ova titula sugeriše da je Komod bio prisutan prilikom pobede njegovog oca nad Markomanima. 20. januara 175., Komod je primljen u Kolegijum pontifika, što je označavalo početak političke karijere još od vremena republike. 175. godine, guverner Sirije, Avidije Kasije proglasio se za cara, usled glasina da je Marko Aurelije umro. Pošto su ga Sirija, Palestina i Egipat prihvatile za cara, Kasije je nastavio sa svojom pobunom i kada je postalo jasno da je car živ. Tokom priprema za sukob sa Kasijem, Komod je postao punoletan prema rimskom zakonu u odenuo togu virilis (lat. toga virilis) na Dunavskom frontu 7. jula 175. godine. Avidija Kasija je, međutim, ubio jedan od njegovih centuriona pre nego što je kampanja protiv njega i otpočela. Nakot toga, Komod je pratio svog oca na dugačko putovanje kroz istočne provincije, prilikom čega je posetio Antiohiju, tada jedan od najvećih gradova u carstvu. Car i njegov sin posetili su i Atinu, gde su učestvovali u Eleusinskim misterijama. U Rim su se vratili na jesen 176. Godine 176. Marko Aurelije je Komoda proglasio za imperatora, a 177. godine za avgusta, čime je Komod formalno postao očev savladar. Iste, 177. godine, dva avgusta su zajedno proslavili trijumf, a Komodu su dodeljena tribunska ovlašćenja (tribunicia potestas). Marko Aurelije je umro 180. godine tokom pohoda protiv Kvada i Markomana, a Komod je stupio na presto kao samovladar. Poslednjeg dana 192. godine Komoda je ubio njegov oslobođenik Narcis (Narcissus), u zaveri koju su organizovali neki senatori, pretorijanski prefekt i Komodova ljubavnica Marcija (Marcia). Ovaj atentat stavio je tačku na jednu pogubnu vladavinu; tako su Antonini, kao Julijevci-Klaudijevci, neslavno završili. I dalji razvoj događaja bio je sličan: senat je Komoda osudio na damnatio memoriae, tj. naredio je brisanje njegovog imena iz spiska vladara i poništavanje njegovih naređenja. Zatim je, kao i posle Nerona, usledila nova "godina četiri cara".





Grašak (lat. Pisum sativum) je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice Fabaceae (nekada Papilionaceae = leptirnjače): mahunarke, a kao povrće se svrstava u zrnaste mahunarke. Grašak predstavlja vrlo značajno povrće koje se odlikuje bogatim sadržajem proteina, šećera i vitamina. U zelenom semenu prisutni su lako svarljivi proteini, skrob, šećer, vitamin A, B i C, kao i mineralne materije gvožđe, kalijum, natrijum, kalcijum i magnezijum. Idealna je namirnica za osobe koje su hronično umorne i pod stresom, jer poboljšava imunitet i obnavlja vitalnu energiju. Jača kosti i srce, sprečava da dođe do osteoporoze. Grašak je bogat dijetalnim vlaknima i proteinima koji regulišu probavu. Osigurava stalni priliv energije, pravilan rad creva a pri tom se usporava porast glukoze i holesterola u krvi.
Najstarija nalazišta graška se javljaju u neolitu. Grašak je pronađen u starogrčkim grobovima 6000 godina pre Hrista, a u južnoj Rusiji u 5000 godina starim arheološkim slojevima. U drevna vremena gajili su ga stari Vavilonci, Egipćani, Rimljani i Grci. U Evropu su ga preneli stari azijski narodi. Njegovo gajenje naročito se proširilo za vreme seobe naroda.

Pročitajte više >>                                                                << Vratite nazad