Originalni tekst:
Aliter ius Alexandrinum in pisce asso: piper, ligusticum, coriandrum viridem, cepam, pruna damascena enucleata, passum, liquamen, acetum, oleum, et coques.
Sastojci:
1 kg ribe,bilo koje vrste
Za sos:
1 kašičica mlevenog bibera
1 glavica crnog luka, sitno seckano
1/2 kašike selena, sitno seckano
1 kašika korijandera, sitno seckano
6 sirijskih suvih šljiva, sitno seckano
2 kašike vinskog sirćeta
2 kašike passuma
4 kašike liquamena
200 ml maslinovog ulja
Priprema:
Pomešati sve sastojke i staviti da se kuvaju 10 minuta. Sos se služi uz ribu sa roštilja.
Marcus Gavius Apicius
Suve šljive su pored odličnog ukusa poznate i po svom izvanrednom laksativnom dejstvu, te se u narodu koriste kod problema sa opstipacijom i neprijatnim zatvorom stolice. Specijalisti ih danas sve češće preporučuju i kao lek protiv osteoporoze, jer one dokazano osnažuju kosti i čine ih manje krtim. Cene ih i brojne dijete, jer su veoma delotvorne za skidanje suvišnih kilograma, obiluju vlaknima koja su itekako značajna za dobru probavu i redovnu stolicu. Upravo zbog toga suve šljive protiv zatvora su pogodne kod različitih stomačnih tegoba, a naročito ukoliko imate problem sa neredovnim pražnjenjem creva i hroničnom opstipacijom. 100 grama ove sušene voćke ima između 150 i 230 kalorija i gotovo 35 procenata šećera (za razliku od sveže voćke koja ne prelazi vrednosti veće od 10 odsto) i to fruktoze i glukoze. Pored toga značajne količine biljnih vlakana pronaći ćete u njima između 10 i 16 grama, što je značajno više u odnosu na 2 procenta koliko sadrži sveže voće, te ih nutricionisti zbog toga naročito cene. Suve šljive sadrže i moćni antioksidans beta karoten. Četvrtina šolje suvih šljiva obezbedjuje 17% preporučenih dnevnih doza Vitamina A (u formi beta karotena). Beta karoten čuva kardiovaskularni sistem, ali i sprečava i mutaciju ćelija. Blokiranjem slobodnih radikala preventivno se deluje na pojavu oboljenja kao što su ateroskleroza, bolesti srca izazvane dijabetesom, rak debelog creva, astma, artritisi.
Selen (lat. Levisticum officinale) je
biljka iz familije Apiaceae. Ona je poznata pod narodnim nazivima: ljubčac,
ljupčac, ljubačac, belestika, veleždin, velestika, lesandrina, milobud,
miloduv, selim. Selen je jedna od omiljenih aromatičnih biljaka. Delovi biljke
aromatičnog ukusa i njihovo etarsko ulje koriste se u prehrambenoj industriji
kao začin.
Selen je poreklom iz Persije, odakle je
preko Rima raširen po čitavoj Evropi. Naročito ga puno ima u Francuskoj,
Italiji, Nemačkoj i dr. U našoj zemlji kao mirisna, povrtarska biljka, gaji se
po baštama i dvorištima.
Seme, listovi i stabljike selena su
aromatični, ukusa sličnog celeru; njime se može obogatiti ukus čorbi i
paprikaša. S obzirom na to da aroma selena dobro podnosi duga krčkanja, za
razliku od celera, koristi se za vegeterijanska jela, kuvani pirinač, nadeve za
povrće i za aromatizovana pečenja. Sveži listovi se mogu dodati salatama i
povrću. U zimskom periodu dodaje se hlebu i raznim pecivima, njime se
začinjavaju jela od krompira i kupusa.
U korenu i plodu ima do 1% elarskog ulja,
u kome je glavni sastojak terpineol. Ima i smole, gume, tanina, šecera, skroba
i raznih kiselina. U lišcu ima do 100 mg vitamina C. Prijatan, aromatican i
bezopasan diuretik, stomahik i karminativ. Često se daje zajedno sa drugim
štitaricama za lecenje organa za varenje, mokrenje i disanje. Ima lekovito
dejstvo kod bolesnika koji imaju grčeve u crevima. Koren selena pomaže pri
oboljenju bubrega i mokraćnih kanala, u lečenju gihta i otklanjanju reumatičnih
bolova.
Selen je u
tradiciji poznat kao biljka ljubavi, koju devojke i žene rado gaje po baštama.
Upotrebljava se pri ljubavnim vračanjima i gatanjima, naročito o Đurđevdanu;
pre Đurđevdana on se ne bere i ne miriše. Selen ima i apotropajsku moć. Na
Đurđevdan se njime kite vedrice s mlekom i, verovatno iz istog razloga (zato
što je apotropajon), njime se kite i dodole. Prema svatovskoj pesmi selen raste
tamo gde se kupaju nevesta i mladoženja.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Нема коментара:
Постави коментар