Antička kuhinja: In polypo - Kuvano meso oktopusa u hladnom sosu

Originalni tekst:

In polypo: pipere, liquamine, lasere. inferes.

Sastojci:

500 g kuvanog mesa oktopusa (hobotnica)

Za sos:

1 kašičica mlevenog bibera

4 kašike liquamena

1 kašičica asafetide

Priprema:

Dovoljno je pomešati sve sastojke i servirati uz kuvanog oktopusa.

De re coquinaria

Marcus Gavius Apicius

Hobotnica-oktopod (lat. Octopus vulgaris) je mekušac iz reda Octopoda, koji naseljava najrazličitije delove okeana. Postoji 289 vrsta oktopoda, što je više od jedne trećine svih vrsta iz razreda mekušaca. Karakteristična je po osam pipaka po kojima je i dobila ime; računajući ove pipke, dužina hobotnice može dostići i do 3 metra. Odlično je prilagođena životu lovca, ali i plena, jer ima tajno oružje: u telesnim naborima krije vrećicu s mastilom koje ispušta kad želi zbuniti svoje neprijatelje. Njeno vrećasto telo krije izrazito dobro razvijen mozak i nervni sistem, zbog čega je hobotnica iznenađujuće inteligentna morska životinja. Naseljava kamenita staništa gde preko dana miriju, a preko noći love. Hrane se rakovima i mekušcima. U neprijatelje hobotnice ubrajaju se ugori, delfini i morski psi, kojima je ona česta hrana. Ako je moguće, hobotnica će im pobeći najvećom mogućom brzinom, pa će izbaciti mastilo. Hobotnica, osim toga, ima sposobnost da se provuče kroz vrlo male otvore kroz koje je neprijatelji ne mogu da je slede pa ostaju zbunjeni ispred njenog skloništa. Svojom sposobnošću da se bojom u potpunosti prilagodi okolini hobotnica, međutim, već unapred sprečava da je neko otkrije. Ona pigmente boje u svojoj koži može da rasporedi po želji, može ih na nekim mestima zgusnuti, na nekima razrediti, ili oblikovati u pruge i šare koji su u skladu sa okolinom. Najefikasnija odbrambena metoda jeste ona ista koju koristi i u lovu. Ako je neko sledi, hobotnica će ispustiti u vodu velik oblak mastila. Istovremeno ispušta i materiju koja umrtvljuje čulo mirisa protivnika tako da on više neće biti u stanju da je pronađe. Hobotnica je važan stanovnik morskog dna gde živi na stenovitim obalama i većinu vremena provodi u rupama ili raspuklinama stena u plitkoj vodi. Katkad krakovima prenosi kamenje i gradi neku vrstu "utvrđenja" na morskom dnu. Hobotnica se kreće plivajući ili pužući po dnu na vrhovima krakova, a pri begu se kreće unazad. Po mogućnosti se povlači uvek u isto sklonište. Sklonište se prepoznaje po uredno naslaganom većem i manjem kamenju ispred rupe. Mogu se skrivati u polomljenim bocama, gumama od automobila, pukotunama u steni, morskoj travi itd. Hobotnica bez obzira kolika je ona se provlači u jako male prostore. Može proći bilo gde kuda prolazi njena čeljust, a ostali delovi tela su elastični i prolaze kroz prolaz. Mužjak se od ženke razlikuje po nešto većim pipcima. Hobotnica je osetljiva na hladnoću i zbog toga mnoge od njih uginu zimi u plitkim predelima uz obalu zbog niskih temperatura mora. Hobotnica umočena u slatku vodu ugine za nekoliko sekundi. Hobotnica ne može da živi ni u previše toploj vodi i zagađenoj. Tako znamo da je čista voda ako je nastanjuju hobotnice. Nikada se ne kreću po grupama negu uvek pojedinačno. Dešava se da često dolazi do sukoba između dve hobotnice oko skloništa. Borbu gubi slabija hobotnica i manja i mora da napusti sklonište. Kao i većina podvodnih lovaca, i hobotnica izlazi iz svog skrovišta tek kad se smrači, te odlazi u potragu za hranom. Njena omiljena hrana su rakovi, rakovice i školjke. Iako je hobotnica odličan plivač, svoj plen najčešće lovi primenjujući lukavstvo. Može menjati boju tela i tako se prilagoditi okolini. Ležeći maskirana na morskom dnu, posmatraće okolinu i jurnuti na neopreznog "prolaznika", te ga omamiti svojim nervnim otrovom. Njeni dugi i snažni krakovi rastegljivi su i opremljeni dvama redovima prianjalki, kojima hobotnica može čvrsto držati i klizav plen.

Hobotnica se često koristi u mediteranskoj kuhinji, posebno u Grčkoj i Italiji gde efikasno zamenjuje meso. Veći primerci se kuvaju ili peku u rerni, a manji prže ili griluju. Hobotnica je bogat izvor selena koji poboljšava imunitet i štiti od pojave tumora, pozitivno utiče na štitnu žlezdu i zglobove i pojačava dejstvo vitamina E. Hobotnica je niskokalorična, 100 grama svežeg mesa hobotnice sadrži: 82 kalorija, 14,9 g proteina, 2,2 g ugljenih hidrata, 1,04 g masti, 8 mg vitamina C, 1,2 mg vitamina E, 180 mkg vitamina A, 0,30 mg vitamina B1, 2,1 mg vitamina B3,0,5 mg vitamina B5, 0,36 mg vitamina B6, 20 mkg vitamina B12, 53 mg kalcijuma, 0,44 mg bakra, 5,5 mg gvožđa, 30 mg magnezijuma, 186 mg fosfora, 350 mg kalijuma, 0,2 g natrijuma, 3,4 mg cinka, 89,6 mkg selena. Hobotnica deluju umirujuće na nervni sistem, dobra je u prevenciji bolesti srca, pomaže osobama koje pate od manjka gvožđa, poseduje i aminokiseline koja smanjuju nivo holesterola u krvnim sudovima.


Pročitajte više >>                                                             << Vratite nazad