Antička kuhinja: Ius in pisce aurata assa - Pržena deverika u sosu

Originalni tekst:
Ius in pisce aurata assa: piper, coriandrum, mentam aridam, apii semen, cepam, uvam passam, mel, acetum, vinum, liquamen et oleum.

Sastojci:
1 kg pržene deverike

Za sos:
1 kašičica mlevenog bibera
1 kašika korijandera, sitno seckano
1 kašika nane, sitno seckano
1 kašika mlevenog semena celera
1 glavica crnog luka, sitno seckano
1 kašika suvog grožđa, sitno seckano
2 kašičice meda
1 kašika vinskog sirćeta
50 ml belog vina
2 kašike liquamena
2 kašike maslinovog ulja

Priprema:
Pomešati sve sastojke i poslužiti kao hladni sos uz prženu deveriku.

De re coquinaria
Marcus Gavius Apicius





Deverika (lat. Abramis brama) je slatkovodna, riba, pripada redu šarana Cypriniformes, porodici šarana Cyprinidae i potporodici Klena Leuciscus. Rasprostranjena je u rekama srednje Evrope od Pirineja do Kaspijskog mora u Aziji, ali se može naći i u jezerima i kanalima gde ima dovoljne dubine i dovoljno kiseonika. Kao i većina ostalih riba iz familije Cyprinidae i Deverika je jatna riba, bez obzira na uzrast. Jato je gotovo uvek sastavljeno od jedinki približno istog uzrasta. Kada područja nisu izrazito pogodna tu se Deverika pojavljuje i ostale vrste "bele ribe", kao jaz, bodorka, i dr. Deverika se mresti u dobro zatravljenoj vodi, u aprilu mesecu i mrest traje do kraja juna pri temperaturi vode između 10 i 14 celzijusovih stepeni. U plitkoj vodi, do pola metra dubine, deverike se mreste u društvu ostalih, njoj srodnih vrsta "bele ribe", polažući ikru na vodenu vegetaciju.





Nana ili menta (pepermint, lat. Mentha x piperita) je ekonomski najvažnija od svih vrsta nane (rod Mentha), jer sadrži najveću količinu aktivnih lekovitih materija. Gaji se širom sveta. Kod nas, naročito u Banatu, Bačkoj i centralnoj Srbiji pored Morave i Save gaji se izvrsna nana. Za odgajivača lekovitog bilja nana je jedna od najkorisnijih biljaka. Ona je lekovita, mirisna, medonosna, začinska i industrijska biljka. Nana je vrlo mirisna, naročito list, jer u njemu ima najviše etarskog ulja, od čega, uglavnom, i potiču lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. Osim isparljivog (etarskog) ulja svojstvenog prijatnog mirisa koji osvežava i hladi (zbog prisutnog mentola), u listu ima i malo tanina), gorkih i drugih korisnih sastojaka, zbog čega je dejstvo ove biljke višestruko, raznovrsno, pa joj je i primena tako široka. Glavna aktivna materija je eterično ulje koje se najviše sastoji od monoterpena mentola, mentona, mentilacetata, mentofurana, i dr. Osim toga listovi sadrže karotin, betain, organske kiseline. Nana sadrži i cink, selen, molibden, stroncijum. Narodna imena su joj Bela nana, dimljus, janješka metica, ljuta nana, merka, metva, metvica, nane, nanejag, paprena metva, paprena metvica, paprena nana, pitoma nana, poprova meta, crna nana. Nana se upotrebljava kao prijatan, blag i neškodljiv lek za umirivanje, protiv gasova, nadimanja i grčeva, protiv teškog varenja, kao stomahik, nana ulazi u sastav čajeva za lečenje žuči. Nanino ulje ima slaba anestetička svojstva i prijatan miris koji osvežava, zbog čega se upotrebljava i protiv gađenja i povraćanja. Rastvor ulja u alkoholu koristi spolja protiv bolova od neuralgije, reumatizma i nazeba. Mentol, naime, draži nerve u koži, lako isparava i zbog toga hladi. Nana se ne sme kuvati, već samo preliti ključalom vodom da ne izvetre lekoviti sastojci. Pitoma nana je potpuno neškodljiva, korisna je protiv mučnine tokom putovanja, ovo je od posebnog značaja za osobe s poremećenim varenjem, prolivom, grčevima, neprijatnim zadahom iz usta itd.
Nana je bila poznata još 1000 godina pre nove ere u starom Egiptu. Spominju je Hipokrat, Dioskorid, Plinije i drugi antički pisci kao lekovitu biljku, važnu za lečenje mnogih bolesti, pre svega organa za disanje i varenje. Prema grčkom mitu, Minta je bila nimfa, ljupka ćerka rečnog božanstva podzemnog sveta,  koju je bezuspešno progonio pohotni bog podzemlja Had. Zaslepio ju je svojim blještavim kolima, ali ju je iznenadila kraljica Perzefona, Hadova ljubomorna žena, rasparčavši Mentu na parčiće, od kojih je nastala nana (menta). Po drugim teorijama sam Had je svoju ljubimicu pretvorio u nanu (mentu) da bi je spasio od ljubomorne Perzofone. Arapska narodna medicina od davnina mentu slavi kao glasnika prijateljstva i vesnika ljubavi. Verovalo se da biljka otklanja i seksualnu nemoć. To je, navodno, znala i mudra Šeherezada. U viktorijansko doba nana je bila simbol čistote.


Pročitajte više >>                                                                   << Vratite nazad