Interesantne stvari o Fenikiji

- Fenikija je bila sastavljena od nezavisnih gradova-država smeštenih duž obale Sredozemnog mora koja se proteže kroz sadašnju Siriju, Liban i severni Izrael.

- Glavni gradovi su bili Tir, Sidon, Biblos u Libanu i Arvad u Siriji. Svi su bili nezavisni, rivalski gradovi i za razliku od susednih država, Fenikija je predstavljala konfederaciju pomorskih trgovačkih naselja, a ne definisanu jedinstvenu državu.

- Feničani sebe nisu zvali Feničanima, već Sidoncima, po Sidonu, jednom od njihova dva najvažnija grada, koji je ležao severno od Tira.

-Kad su stari Grci prvi put došli u dodir sa ovim mornarima, nazvali su ih foinoi Φοίνικες, to jest, crveni kao krv jer su bili preplanuli od sunca. Kad se ovaj smisao reči izgubio, ljudi su dovodili u vezu ime Feničana s domovinom tajanstvene ptice feniks, za koju se govorilo da živi pet stotina godina i da se obnavlja tako što spali sebe i svoje gnezdo, a tada se nova ptica pojavi iz pepela stare. Po trećoj verziji ili legendi naziv Fenikija (Phoiníkē) u prevodu znači ljubičasta zemlja, jer su Feničani dobijali ljubičastu boju od određene vrste morskih školjki. Po četvrtoj verziji ime Fenikija ima egipatsko poreklo od reči Fenneha ili Fenehu, što znači brodograditelji. U semitskim izvorima ne postoji poseban naziv za Fenikiju i Feničane. Ime Kinakhhi ili, prema grčkom tekstu Biblije, Kanaan, koje neki istoričari objašnjavaju kao "zemlju ljubičaste boje", ima mnogo šire značenje, jer uključuje i Palestinu i delimično Siriju.

- Feničani su po jednoj teoriji narod Slovena-Anta koji se tu naselio, a po drugoj teoriji su pripadnici semitskog naroda, DNK-a skeleta Feničana pokazuje evropsko poreklo, 2.500 godina star skelet daje dokaz migracije što ide u prilog prvoj teoriji porekla Feničana. Neke teorije kažu da su oni direktni potomci Hanaanaca (Hananci), koji su naseljavali ovo područje pre njih. Neki drevni zapisi govore da su došli s Indijskog okeana. Herodot je tvrdio u nekim svojim spisima da su feničani narod koji govori semitskim jezikom i da su oko 2750 g. p. n. e. stvorili svoje prve gradove. Neke moderne teorije govore da su oni potomci afroazijskih Poenita, mornara koji su doplovili s Nila i Crvenog mora, a potiču iz južnih područja Jemena ili Eritreje.

- O Feničanima je prvi pričao Homer. Po njegovom kazivanju od kraja 2. pa do ranog 1. milenijuma pre nove ere, Feničani su se bavili pomorskom trgovinom, a istovremeno su osnivali naselja širom Mediterana (najznačajnija od njih je Kartagina).

- Fenikija je izrasla u veliku civilizaciju bez upuštanja u rat, rasla je trgovinom, postavljanjem trgovačkih stanica i gradnjom primorskih gradova, a ne osvajanjem.

- Feničanskim društvom upravljale su nasledne monarhije u kojima je kralj također preuzeo svešteničke funkcije, njegova moć nije bila apsolutna, jer ju je delio sa većem starešina.

- Ispod monarha su bili su plemići, koji su pripadali osnivačkim porodicama grada. Obično su zauzimali važne administrativne položaje, a mnogi od njih su bili u vlasništvu komercijalnih kompanija. Trgovci su bili praktično na istom nivou kao i plemići s obzirom na važnost njihove aktivnosti za grad. Narednu društvenu klasu činili su zanatlije i poljoprivrednici. Prvi su bili zaduženi za proizvodnju sirovina koje su trgovci dobivali. Posljednji društveni sloj zauzimali su robovi. Mnogi su dolazili iz komercijalnih razmena i radili u domovima najbogatijih ili u hramovima.

- Pitagora, Euklid (otac geometrije), Tales (jedan od 7 mudraca Grčke), Zenon (osnivač filozofije stoicizma i koji ima mesečev krater po svom imenu), Kadmo ("Gospodar sveta") su bili Feničani

- Ciceron je Feničanima dao epitet "najlukavijih" ljudi. Herodot je napisao da su oteli Io, kćer kralja Argosa i Zevsovu miljenicu, grubo je gurnuvši u skladište dok su ona i druge devojke gledale robu. Feničani su se aktivno bavili trgovinom robovima.

- Najnegativnija osobina feničana je bila krvožednost njihovih bogova. Feničani su pokopavali bebe u temelje kula i vrata novih gradova, a pre odlučujućih borbi masovno su žrtvovali malu decu vrhovnom bogu Baalu. Tokom opsade Kartagine gradsko je veće odabralo dvesto plemićkih familija koje su trebale Baalu donirati šestomesečne dečake. Tanit (𐤕𐤍𐤕) je bila glavna feničanska boginja zajedno sa svojim suprugom Baal-Hamonom, u njenu čast i u čast njenog supruga su žrtvovali decu, (na slici dole je prikaz Tanite).

- Prvi na svetu su sprečili kvarenje ribe pomoću soli, a upravo je so ta koja je u to vreme bila cenjena po svojoj težini u zlatu, so je ta ona kojoj Feničani duguju svoje bogatstvo

- Grožđe i masline dopremali su u severnu Afriku, koja je potom došla u Španiju, gde se i danas uzgaja, od Egipćana su kupili papirus i izumili ratne mašine

- Verovalo se da je Fenikija domovina urme. Drvo je postalo poznato kao Feniks ili drvo Fenike. Bilo je simbol regiona i bilo je prikazano na feničanskom novcu. Urma u prevodu znači "nošenje prstiju", aludirajući na duguljaste oblike urmi i grozdove u kojima rastu. Naziv plodova urmi (Phoenix dactylifera) sa palme najvjerovatnije potiče od imena naroda Feničana. Grčka mitologija povezuje urme sa besmrtnom pticom Feniksom. U Prirodnoj istoriji Plinije Stariji opisuje pticu Feniks, koja bi svoje gnezdo izgradila na vrhu urme. Posle 500 godina, ptica bi se zapalila od plamena sunca i preporodila bi se iz svog pepela, urma bi umrla i oživela zajedno sa pticom Feniks. Urme se smatraju najstarijim uzgajanim voćem na svetu, koje je prisutno najmanje 50 miliona godina.

- Prvi na svetu su počeli proizvoditi staklo u pećima od običnog peska i sode; od stakla su se izrađivale maske, koje su prekrivale lica tada preminulih. Formiranje stakla Feničani su otkrili slučajno kada je blok sode otopljen na vatri tokom trgovinskog putovanja. To je priča koju je rimski filozof Plinije Stariji ispričao u svojoj knjizi Prirodna istorija. U svojim spisima napisao je sledeće:

"Jednom su mornari plovili na teretnom brodu s teretom i bili zatečeni grmljavinom. Trgovci su se iskrcali na obalu. Bili su gladni. Trgovci su zapalili vatru, ali da biste skuvali nešto za jelo, morali ste nešto staviti ispod kotla. Ali mornari nisu pronašli kamenje na ostrvu. Tada su Feničani s broda doneli blokove sode, na njih su stavili kotao. Nakon što su pojeli i oluja se stišala, odlučili su teret vratiti na brod. U vatri su primetili neobične grudvice nastale prilikom prženja hrane. Tako je čovek naučio kako od sode stvoriti staklo."

- Feničansko pismo (slika dole) je osnova gotovo svih alfabetskih sistema na svetu, rodonačelnik modernog arapskog i hebrejskog pisma, grčkog i latinskog pisma, glagoljice i ćirilice. Feničanska abeceda sastojala se od 22 znaka koji su predstavljali samo suglasnike. Prvi znak zvao se "Aleph" (bik), drugi - "Ulog" (kuća), pisali su zdesna nalevo. Grčki istoričar Herodot je napisao da su Feničani naučili Grke iz Beotije sistemu pisanja koji će na kraju postati grčko pismo. Takođe je primetio da su feničanski trgovci doneli tamjan i cimet na Egejsko more. Najraniji feničanski natpis koji je sačuvan je epitaf Ahirama u Biblosu u Fenikiji, koji datira iz 11. veka pre nove ere i napisan severnosemitskim pismom. Iako su izmislili slova abecede, danas postoji vrlo malo pisanih artefakata. Dok istorijski izvori pominju pesnike i filozofe Fenikije i znamo da su vodili evidenciju o svojim finansijama i verskim uverenjima, sačuvano je samo nekoliko natpisa.

- Prvi su počeli vaditi i proizvoditi ljubičastu boju iz mekušaca, koji je postao simbol kraljevskog luksuza, a ovo dostignuće dogodilo se slučajno: pas je slučajno izgrizao školjku. Ljubičasta boja je pravljena od sekreta morskog puža koji je, kada je bio izložen vazduhu i sunčevoj svetlosti, prošao hemijsku promenu i transformisao se u ono što je postalo poznato kao tirska ljubičasta. Dugo godina bili su prvi i jedini proizvođači ljubičaste boje u svojoj regiji. Samo su Feničani nosili ljubičastu odeću, susedni narodi nisu odmah savladali proizvodnju ove boje. Samo najbogatiji u Egiptu, Mesopotamiji i Maloj Aziji mogli su sebi priuštiti kupovinu odeće ofarbanu ljubičastom bojom. Stari Rimljani će čak Feničane zvati - "Punjani", što otprilike znači "ljudi ljubičaste boje". Bogati predstavnici drugih nacionalnosti kupovali su obojenu odeću od Feničana za prilično veliki novac, pa se dugo vremena ljubičasta boja smatrala bojom monarha, vođa i vladara država. Plinije Stariji je otkrio i objavio metodu kako da se napravi skupa boja, i nije prošlo mnogo vremena pre nego što je stari Rim počeo da pravi sopstvenu ljubičastu boju za carevu garderobu.

- Feničani nisu izmislili samo staklo, abecedu i ljubičastu boju, već i prvi novac. Pre izuma novca trgovina je bila ograničena na razmenu proizvoda, alata i drugih stvari neophodnih za život. Feničani su bili poznati po svojoj ljubavi prema trgovini i putovanjima i prvi su došli na ideju da uvedu jedinstveni univerzalni način razmene, tako je nastao novac. Njihov novac bio je u obliku srebrnih novčića, jedan takav novčić težio je nekoliko stotina kilograma. Nije bilo tako lako ukrasti takav novac. Takav novčić izliven je u obliku pera i imao je 6 drški sa strane kako bi ga robovi mogli nositi.

-Feničani su uglavnom obavljali obalnu plovidbu, prateći obalu do raznih trgovačkih mesta duž afričke i evropske obale. Noću i kada su bili dalje na moru, Feničani su se kretali po zvezdama. U stvari, Severnjača je takođe nazvana Feničanska zvezda jer su je koristili kao referentnu tačku dok su bili na moru. Kao i svi pomorci antike, nikada se nisu dobrovoljno udaljavali od obale izvan granica njene vidljivosti i nikada nisu plivali zimi i noću.

- Nepovoljan teren Fenicije kočio je razvoj poljoprivrede. Među najviše uzgajanim proizvodima bile su palme i vinova loza. Iz prvog su vadili neke vrste ulja, dok su iz drugog dobivali jedan od svojih najistaknutijih proizvoda - vino. Proizvodnja vina nije bila ograničena na Feniciju, već su je kolonisti proizvodili i u svojim kolonijama poput Egipta, Grčke, Španije ili Italije. S druge strane, područje u kojem su živjeli imalo je velike površine šume i Feničani su koristili drvo dobiveno za izgradnju svojih čamaca.Glavni materijal za izgradnju brodova bio je kedar, koji je rastao na teritoriji Fenikije. Drvo je bilo odličnog kvaliteta, što je činilo brodove veoma jakim i otpornim na jaka nevremena. Plovidbu su obezbjeđivali robovi veslači raspoređeni u dva reda i smatraju su izumiteljima prvih galija - višeslojnih čamaca na vesla. Osmislili su dizajn broda s kobilicom, koji ga je učinio stabilnijim, upravljivijim i bržim u pomorskoj plovidbi. Brzina i kapacitet njihovih brodova davali su prednost prilikom napada na mala naselja i teranja zarobljenika u ropstvo. Često Feničani nisu morali nikoga ni napadati, jer su lukavo namamili malu decu na svoje brodove, obećavajući im da će im dati lepe poklone, a zatim odmah otplovili. Za jedno dete možete dobiti bika ili srebrni bokal.

- Ratni zarobljenici su po pravilu uvek odvođeni u ropstvo. Većina od severnih plemena bi rasprodali neželjenu decu. Robovi su se takođe mogli jeftino kupiti u Egiptu i prodati po višoj ceni u drugim regionima. Ljudi sa dugovima su takođe prodati u ropstvo. Feničani su bili posrednici na tržištu, kupovali i prodavali, i činili tržište robljem jednim od svojih najvećih izvora prihoda.

- Zanimljivo je da su trgovali i s narodima s kojima nisu bili u dobrim odnosima. Razvili su takozvanu trgovinu na daljinu. Iskrcali bi svoju robu na obalu i povukli se na svoje brodove. Kupci bi tada prišli robi, pregledali je i ostavili određenu količinu novca ili predmeta za koju su smatrali da odgovara kupljenoj robi i povukli se. Zatim bi se Feničani opet iskrcali i pregledali ponuđenu količinu. Ako im je odgovarala, uzeli bi je i otplovili. U suprotnom, ostavili bi sve na obali i opet se vratili na brodove. I tako je ta trgovina mogla trajati u nedogled. A ako na kraju ne bi bili zadovoljni, uzeli bi svoju robu i otplovili. "Nikada jedna strana nije postupila nepošteno prema drugoj strani, Kartaginjani nisu dirali zlato dok nije odgovaralo ceni njihove robe, a domoroci nikada nisu uzimali robu dok zlato nije oduzeto." napisao je Herodot.

- Feničanska industrija bila je usredotočena na proizvodnju predmeta za trgovinu, bili su veliki majstori u keramici, obojenom staklu i vunenim tkaninama. Potonji su obojeni tirijskom ljubičastom bojom koja se ekstrahirala iz mekušca. Ostali luksuzni predmeti za kojima je bila potražnja bili su nakit, kozmetika ili parfemi.

- Gradovi, prvenstveno Biblos, trgovali su kedrom, hrastom i čempresom koji rastu na obroncima planina. U Egiptu su brodovi i sarkofazi pravljeni od drveta uvezenog iz Fenikije, a u njih su bile smeštene mumije faraona i egipatskih plemića.

- Feničanski moreplovci su, na zahtev faraona Neha II (oko 610 g. p. n. e. –  595 g. p.n.e.), oplovili Afriku, ekspedicija je krenula iz Crvenog mora i posle tri godine se vratila kroz Gibraltar u Egipat. istražili su zapadnu obalu Afrike sve do rta Blanko, hiljadu i pet stotina milja južno od Gibraltara, i osnovali su više trgovačkih središta u onom kraju. Oni su takođe otkrili i ostrva Kapverde, hiljadu i sedam stotina godina pre nego što su se pojavili Portugalci. Navodno su stigli i do Novog sveta hiljadama godina pre Kolumba. Sve je veći broj istoričara koji veruju da su Feničani možda plovili preko mora i iskrcali se u Americi. Prema nekima, postoje dokazi o feničanskoj kulturi među graditeljima humki u Severnoj Americi i Olmecima u južnom centralnom Meksiku. Dokazi o prisustvu Feničana su možda pronađeni i u Ajovi, Nevadi, Oklahomi, Brazilu i Ekvadoru. Kada je "Skelet u oklopu" otkriven u Fol Riveru, Masačusets, 1830-ih, neki istoričari su smatrali da je feničanski brod morao skrenuti sa kursa, pristati u Masačusetsu i ostaviti za sobom jednog od svojih preminulih vojnika. U Masakrskom jezeru u Nevadi je takođe otkriven kameni natpis za koji su neki verovali da je molitva za kišu, napisana na feničanskom jeziku.

- Arheološki dokazi daju činjenice da su prodrli i do Baltičkog mora. Baltičko more je u to doba bilo prava riznica za svakog preduzetnog trgovca. Baltik je bio domovina neke vrste smole odnosno jantara koju su rimske gospođe upotrebljavale za bojenje kose. Kad je crvena kosa već jednom bila u modi, svaka rimska matrona je morala bojiti kosu. Stoga su najstariji trgovački putevi, koji vode iz severnog dela Evrope u južni, bili oni kojima su plovile feničanske lađe sa tovarima jantara (ćilibar).

- Trgovci iz Fenikije i Kartagine su plovili i preko Gibraltarskog moreuza sve do Britanije, odnosno plovili su do Scili ostrva, na jugu Engleske, i tamo menjali mediteransku robu za kalaj iz Kornvola. Nikad im nije bilo dopušteno da stupe na englesko tlo, jer su uživali vrlo rđav glas. Velšani su radije s njima trgovali na neutralnom i nenastanjenom terenu.

- Feničani su isporučili kedrovo drvo za hram kralja Solomona i sami ga izgradili u Jerusalimu (slika dole).

- Feničani su prvi prihvatili hrišćanstvo, istraživanja pokazuju da su postali hrišćani pre nego što su se Jevreji preobratili. Sveti Petar je uzeo svoje prvo sedište u feničanskom gradu Biblosu i otvorio prvu školu za učenike.

- Feničani se u Bibliji nazivaju Filistejcima

- Ljudi žive u Biblosu više od 7000 godina i to ga čini najstarijim stalno naseljenim gradom na svetu. Biblos je inače bio centar kulture i književnosti, samo ime grada potiče od reči koja znači knjiga. Samo ime Biblije vezano je za grad Biblos.

- 350 g. p. n. e.  persijski kralj Artakserks III uništio je Sidon, ubivši sve njegove stanovnike, a 332 g. p. n. e. Aleksandar Veliki učinio je isto s Tirom. Nekoliko vekova potomci feničkih trgovaca i mornara zadržali su vlastiti jezik i kulturu, ali nakon arapskog osvajanja istočnog Sredozemlja konačno su ih izgubili i vremenom asimilovali.

Antička kuhinja: Tinuru hleb

To je vrsta sumerskog hleba koji se peče u tinur peći.

Drevna pšenica i ječam bili su među najranijim odomaćenim kulturama u neolitu pre oko 10.000 godina, u plodnom polumesecu. Pre 4.000 godina, hleb je bio od velikog značaja u društvima kao što je vavilonska kultura Mesopotamije, odakle potiču najranije poznati pisani zapisi i recepti za pravljenje hleba, i koji su pečeni u tinuru, to je Akadska dvosložna reč: tin znači blato, a nuro - nura znači požar, i pominje se u epu o Gilgamešu. To je jedna vrsta vertikalne peći kupastog oblika sa otvorom na vrhu gde se spuštalo testo za pečenje i ukopana je u čvrstom tlu i možemo je posmatrati i kao glinenu posudu za pečenje hleba ali i drugih slanih jela i bili su osnovni element ishrane. Tinuru se pravio od gline koja je pomešana sa ovčijom vunom da bi se održala visoka temperatura peći i da bi se izbeglo stvaranje pukotina na peći. Hleb se pekao tako što bi se testo zalepilo na unutrasnju stranu peći na zid. Domaćica je morala tačno da zna kada je hleb dovoljno pečen i kada će se odvojiti od zida, da bi ga na vreme skinula da ne padne u pepeo. Peć tinuru je bila neophodna. Morali su ga stalno držati u plamenu i u savršenom stanju. Ugašeni tinuru je bio loš znak. Što je peć bila starija zahtevala je i više brige i pažnje što se ogleda i u drevnoj sumerskoj izreci:

Budi pažljiv prema neprijatelju isto kao prema svojoj staroj peći.

Sumeri su obožavali tinuru kao simbol sunca u zemlji, pravili su tinure nalik zalazećem suncu "u zemlji" inače sunce je glavno božanstvo. Podzemni tinuru jedan je od prvih alata u sumerskoj kuhinji, kao peć i kao alat za termičku obradu.

Sastojci:
200 g brašna od ječma
100 ml vode
2 kašike maslinovog ulja
1 kašičica soli

Priprema:
Pomešajte sve sastojke u posudu i umesite čvrsto i savitljivo testo. U modernoj verziji pravljenja hleba formirajte testo u oblik ravnog pljosnatog hleba na ravnoj brašnjavoj podlozi (slično srpskoj lepinji), a zatim stavite u posudu za pečenje koja je pre toga bila podmazana. Zagrejte rernu na 250 °C i pecite 15 minuta.U drevnoj verziji pravljenja hleba testo bi se zalepilo na unutrašnjoj strani tinura i tako se pekao.





Maslinovo ulje se dobija ceđenjem plodova masline i ima široku upotrebu počev od kulinarstva, kozmetike i medicine do hrišćanske tradicije u kojoj se koristi u obredima bogosluženja. Veoma je cenjeno kao dijetetski proizvod zbog visokog sadržaja nezasićenih masnih kiselina i polifenola. Prisutnost vitamina E i drugih sastojaka, uz odličnu kompoziciju nezasićenih masnih kiselina, razlog je preporuke tog ulja kao glavnog izvora masti u svakodnevnoj prehrani. Blagotvorno dejstvo maslinovog ulja na ljudski organizam poznato je kako u narodnoj, tako i u stručnoj medicini. Koristi se kao lek protiv opekotina, za čišćenje organizma, protiv crevnih i želudačnih upala, kao sredstvo za uništavanje različitih vrsta bakterija. Dobro je za srce i krvne sudove, a ima i veoma važnu ulogu u ublažavanju bolova od reumatoidnog artritisa. Antioksidansi i zdrave masne kiseline u njegovom sastavu snižavaju loš (LDL) holesterol. Maslinovo ulje je čest sastojak kozmetičkih preparata, posebno onih koji se koriste za suvu, oštećenu kožu, kožu koja je podložna ekcemima, kao i preparata za sunčanje. Savetuje se njegova upotreba u kućnoj radinosti za izradu maski za lice, kosu i telo. Osnovni je sastojak mediteranske kuhinje, posebno hladno ceđeno kao dodatak raznim salatama. Osim dokazane lekovite i hranljive, priznaje mu se i veoma moćna afrodizijačka uloga. Na tržištu se proizvodi u tri nivoa kvaliteta - rafinirano, devičansko i ekstra devičansko.

Maslina (maslinka, maslica, uljica, uljenika ili oliva; lat. Olea europaea) je vrsta niskog drveta koja potiče iz istočnog Mediterana i pripada istoimenoj familiji (Oleaceae). Zimzeleno drvo koje raste u Sredozemlju gde se ulje, koje se dobija preradom plodova ove biljke, smatra simbolom mediteranskog načina ishrane. Istovremeno je i simbol mira, plodnosti, izobilja i dugovečnosti. Prva stabla su zasađena pre pet do šest hiljada godina na području Mesopotamije, Sirije i Palestine, odakle se maslina proširila Mediteranom. U Egiptu se stvaranje masline pripisuje boginji Izidi, u Mesopotamiji tvrde da ju je stvorio bog Ištar, a bila je i simbol etrurskog boga Turana. U Bibliji spominje se više od hiljadu puta. U hrišćanstvu je simbol Božje brige za ljude. Mojsije je oslobađao ratovanja muškarce, koji su gajili masline. Golubica koja se posle potopa vratila na Noevu arku u kljunu je nosila maslinovu grančicu kao simbol pomirenja Boga i ljudi. Sa mnogo maslinovih gančica narod je proslavio Isusov ulazak u Jerusalim. Isus se znojio krvavim znojem na Maslinskoj gori, okružen mnoštvom maslina, a Isusov krst, bio je po predanju od maslinovog i kedrovog drveta. Maslinu su na područje antičke Grčke doneli trgovci, Feničani i Egipćani, a arheološka istraživanja govore da su prva stabla posađena oko 3000. godine p.n.e. na Kritu. Oko 2000 g. p. n. e.  započeo je i organizovani uzgoj i trgovina, pa maslina postaje jedna od najvažnijih poljoprivrednih kultura, sa jednako važnom ulogom u svakodnevnom životu ljudi i celokupnom razvoju grčke civilizacije. Zbog čvrstoće i otpornosti, maslina je simbol snage. Tako je Herkul imao motku od maslinovog drveta, a Odisej je maslinovim kocem osliepio Kiklopa. Maslina je simbol odanosti i vernosti pa je Odisejev i Penelopin bračni krevet bio od panja masline. Homer je maslinovo ulje zvao tekućim zlatom. Hipokrat je maslinovo ulje prepisivao za više od 60 raznih bolesti. Pobednicima na Olimpijskim igrama, na glave su stavljali maslinove vence, a za nagradu su dobivali amfore s maslinovim uljem, koje je bilo tada vrlo skupo.





Plod masline bogat je belančevinama, hlorofilom, saponinima, voskom, smolom, vitaminima A, D, K i E, masnim kiselinama kao što su: oleinska, stearinska, palmitinska, mnogim mineralima, enzimima i dr. U staro vreme se maslinovo ulje koristilo za ishranu, higijenu i ulepšavanje, osvetljenje, lečenje i u ritualne svrhe. Vitamin E i oleinska kiselina su poznati i dokazani antioksidansi. Danas u svetu postoji više od 50 vrsta maslinovog drveta koje se gaji širom sveta upravo zbog proizvodnje ulja ili tečnog zlata kao se vrlo često naziva.
Plod je bogat uljem, koji se cedi korištenjem pritiska kroz razne prese (hladno ceđeno ulje), ili se izdvaja koristeći vruću vodu ili paru. Ulje se koristi u ishrani kao dodatak jelu, prženje, začinjavanje jela, kao i u medicinske svrhe. U ranijem periodu su masline ceđene ručno ili uz pomoć kamena. Maslinovo ulje se cedi industrijski mašinama a početkom dvadesetog veka je to rađeno postrojenjem na vodeni pogon slično vodenici.


Pročitajte više >>                                                          << Vratite nazad

Villam - Farma

I vek p. n. e.

Originalni tekst:
In modo fundi nonanimadverso lapsi multi, quod alii villam minus magnam fecerunt, quam modus postulavit, alii maiorem, cum utrumque sit contra rem familiarem ac fructum. Maiora enim  p208 tecta et aedificamus pluris et tuemur sumptu maiore. Minora cum sunt, quam postulat fundus, fructus solent disperire. Dubium enim non est quin cella vinaria maior sit facienda in eo agro, ubi vineta sint, ampliora ut horrea, si frumentarius ager est.

Prevod:
Mnogi neuspesi proizilaze iz greške neispunjavanja merenja farme, od kojih neki grade manji a neki veće od traženih dimenzija - od kojih svaka šteti imovini i njenom prihodu. Za zgrade koje su prevelike koštalo nas je previše za izgradnju i zahtevali smo preveliku sumu za održavanje; i ako su manji od farme, proizvodi su obično uništeni. Nema sumnje, na primer, da bi veći vinski podrum trebao biti izgrađen na imanju u kojem se nalazi vinograd, a veće žitnice ako je to farma za žitarice.

De Re Rustica
Marcus Terentius Varro





Marko Terencije Varon-Reaćanin (lat. Marcus Terentius Varro Reatinus; verovatno Reata, 116 g. p. n. e. — Rim, 27 g. p. n. e.) je bio rimski pisac i naučnik, koji je zbog širine i raznovrsnosti svog obrazovanja zadobio kako kod savremenika (Cicerona), tako i kod potonjih pisaca (Kvintilijana, Avgustina), nadimak "najučenijeg Rimljanina". On se ponekad sam nazivao Varo Reatinus kako bi se razlikovao od njegovog mlađeg savremenika Varo Atacinus. Rođen je 116 g. p. n. e. verovatno u Reati (danas Rijeti), prastarom sabinskom gradu u Laciju, odande je njegova porodica, inače iz klase ekvita, držala veleposede i farmu konja. Prvobitno je učio pod nadzorom Lucija Elija Stilona Prekonina, čuvenog učenjaka, takođe iz klase ekvita, koji je bio blizak sa grčkom i latinskom književnošću, i koji se naročito interesovao za rimske starine, od kojih je neke, poput himni Salijevaca i Zakone dvanaest tablica, ilustrovao komentarima. Upivši sklonost ka ovome od svog učitelja, koju je docnije gajio s tolikim žarom i uspehom, Varon je dovršio školovanje pohađajući predavanja kod Antioha iz Askalona, filozofa sa Akademije koji je naginjao shvatanjima stoičara, da bi potom uzeo udela u javnom životu. O njegovom napretku u državnoj službi nema pouzdanih podataka, ali se zna da je delovao kao Pompejev legat prilikom građanskog rata u Španiji i da je zauzimao visoko mesto u mornarici tokom pohoda protiv kilikijskih gusara i Mitridata. Takođe, poznato je da je uz Afranija i Petreja učestvovao u građanskom ratu na strani Pompeja, i da je prilikom jednog neuspešnog manevra u Španiji, posle bitke u Pharsalusu, bio primoran da se obaveže Cezaru da će mu predati svoje legije. Cezar ga je kasnije postavio da nadgleda javnu biblioteku Rima 47 g.p.n.e., ali ga je posle Cezarove smrti Marko Antonije prognao, što ga dovodi do gubitka skoro cele svoje imovine, uključujući i njegovu biblioteku. Kako je Republika ustupila carstvu, Varo je stekao naklonost Avgusta, pod čijom zaštitom je pronašao sigurnost i mir da se posveti proučavanju i pisanju.





Napisao je više od 600 knjiga i umro s perom u ruci. Od svih dela koje je napisao u celini nam se sačuvao jedino spis O poljoprivredi (De re rustica). Kada ga je napisao Varon je imao već 80 godina. Spis se sastoji od tri knjige i ima dijaloški oblik, ne bez doze dramatičnosti: prvi se dijalog prekida vešću o nekom ubistvu, a treći incidentima do kojih je došlo na izborima. Prva knjiga bavi se samim seoskim imanjem, zgradama i opremom na njemu, te uopšte poljoprivrednom godinom. Druga knjiga bavi se uzgojem krava i ovaca. Treća knjiga bavi se sitnijim životinjama: pilićima, ribama, pčelama itd. Delo je po književnoj vrednosti bolje od sličnog dela Katona Starijeg, a karakterišu ga povremeni živahan humor i istančani osećaj za seoski život.

Aqua - Voda

I vek p. n. e.

Originalni tekst:
Villa aedificanda potissimum ut intra saepta villae habeat aquam, si non, quam proxime; primum quae ibi sit nata, secundum quae influat perennis. Si omnino aqua non est viva, cisternae faciendae sub tectis et lacus sub dio, ex altero loco ut homines, ex altero ut pecus uti possit.

Prevod:
Područje treba da bude tako izgrađeno da mora imati vode, ako je moguće, unutar ograđenog prostora, ili barem u neposrednoj blizini. Najbolji način je da se na mestu postavi izvor, ili, ako to ne uspe, trajni tok. Ako je tekuća voda ne dostupna, cisterne treba da budu izgrađene pod poklopcem i rezervoarom na otvorenom, onom za upotrebu ljudi, a drugi za stoku.

De Re Rustica
Marcus Terentius Varro





Marko Terencije Varon-Reaćanin (lat. Marcus Terentius Varro Reatinus; verovatno Reata, 116 g. p. n. e. — Rim, 27 g. p. n. e.) je bio rimski pisac i naučnik, koji je zbog širine i raznovrsnosti svog obrazovanja zadobio kako kod savremenika (Cicerona), tako i kod potonjih pisaca (Kvintilijana, Avgustina), nadimak "najučenijeg Rimljanina". On se ponekad sam nazivao Varo Reatinus kako bi se razlikovao od njegovog mlađeg savremenika Varo Atacinus. Rođen je 116 g. p. n. e. verovatno u Reati (danas Rijeti), prastarom sabinskom gradu u Laciju, odande je njegova porodica, inače iz klase ekvita, držala veleposede i farmu konja. Prvobitno je učio pod nadzorom Lucija Elija Stilona Prekonina, čuvenog učenjaka, takođe iz klase ekvita, koji je bio blizak sa grčkom i latinskom književnošću, i koji se naročito interesovao za rimske starine, od kojih je neke, poput himni Salijevaca i Zakone dvanaest tablica, ilustrovao komentarima. Upivši sklonost ka ovome od svog učitelja, koju je docnije gajio s tolikim žarom i uspehom, Varon je dovršio školovanje pohađajući predavanja kod Antioha iz Askalona, filozofa sa Akademije koji je naginjao shvatanjima stoičara, da bi potom uzeo udela u javnom životu. O njegovom napretku u državnoj službi nema pouzdanih podataka, ali se zna da je delovao kao Pompejev legat prilikom građanskog rata u Španiji i da je zauzimao visoko mesto u mornarici tokom pohoda protiv kilikijskih gusara i Mitridata. Takođe, poznato je da je uz Afranija i Petreja učestvovao u građanskom ratu na strani Pompeja, i da je prilikom jednog neuspešnog manevra u Španiji, posle bitke u Pharsalusu, bio primoran da se obaveže Cezaru da će mu predati svoje legije. Cezar ga je kasnije postavio da nadgleda javnu biblioteku Rima 47 g.p.n.e., ali ga je posle Cezarove smrti Marko Antonije prognao, što ga dovodi do gubitka skoro cele svoje imovine, uključujući i njegovu biblioteku. Kako je Republika ustupila carstvu, Varo je stekao naklonost Avgusta, pod čijom zaštitom je pronašao sigurnost i mir da se posveti proučavanju i pisanju.





Napisao je više od 600 knjiga i umro s perom u ruci. Od svih dela koje je napisao u celini nam se sačuvao jedino spis O poljoprivredi (De re rustica). Kada ga je napisao Varon je imao već 80 godina. Spis se sastoji od tri knjige i ima dijaloški oblik, ne bez doze dramatičnosti: prvi se dijalog prekida vešću o nekom ubistvu, a treći incidentima do kojih je došlo na izborima. Prva knjiga bavi se samim seoskim imanjem, zgradama i opremom na njemu, te uopšte poljoprivrednom godinom. Druga knjiga bavi se uzgojem krava i ovaca. Treća knjiga bavi se sitnijim životinjama: pilićima, ribama, pčelama itd. Delo je po književnoj vrednosti bolje od sličnog dela Katona Starijeg, a karakterišu ga povremeni živahan humor i istančani osećaj za seoski život.

Marcus Gavius Apicius - De re coquinaria

Apicius je tokom svog života (42 g.p.n.e. - 37 g.n.e.) postao legenda. on je uradio nešto što je jedinstveno u ono vreme; on je bio jedan od osnivača gastronomije.
Plinije opisuje Apicijusa kao "najvećeg trošadžiju koga je svet ikada video". Izgleda da je bio u pravu, jer je Apicijeva umetnost kuvanja prepuna neobičnih recepata od punjenog papagaja do flaminga sa biberom ali i takvih koje mi i u današnje vreme rado jedemo.

Kako je Apicijev život bio ekstravagantaan, tako je i njegova smrt do danas predmet svakojakih rasprava. Kada je potrošio 100 miliona sestercija iz državne kase za pripremanje svojih recepata za cara, kada je potrošio sve poreske pare i lično se zadužio, napravio je bilans i izračunao je da će mu ostati "samo" 10 miliona sestercija za život, što je za njega bilo nezamislivo (1 sesterc = 1 evro). Iz straha da neće imati šta da jede i da će umreti od gladi, uzeo je otrov i u strašnim mukama umro.

Klasični kuvar antike je "De re coquinaria" ili "O umetnosti kuvanja". Autor je Markus Gavijus Apicijus, koji je živeo u doba cara Tiberija u prvom veku naše ere. Knjiga ima 10 glava i sadrži oko 500 recepata koje je Apicijus sakupio iz prošlih vekova i recepata koje je sam osmislio.


Liber I - Epimeles

I. Conditum paradoxum
1. Conditi paradoxi compositio - Začinjeno vino
II. Conditum melizomum viatorium
2.  Conditum melizomum viatorium - Začinjeno vino
III. Apsinthium Romanum
3. Apsinthium Romanum sic facies - Gorko vino
IV. Rosatum et violacium
4a.  Rosatum sic facies - Vino od ruže
4b.  Violatium - Vino od ljubičica
5. Rosatum sine rosa sic facies - Vino sa limunom
V. Oleum Liburnium sic facies
6.  Oleum Liburnium sic facies - Liburnijsko ulje
VI. Vinum ex atro candidum facies
7. Vinum ex atro candidum facies - Kako razbistriti mutno belo vino
VII. De liquamine
8. De liquamine emendando - Kako poboljšati ukus liquamena
VIII. Ut carnes sine sale quovis tempore recentes sint
9. Ut carnes sine sale quovis tempore recentes sint - Kako sačuvati sveže meso bez soli
IX. Callum porcinum vel bubulum et ungellae coctae ut diu durent
10. Callum porcinum vel bubulum et unguellae coctae ut diu durent - Kako čuvati kuvano svinjsko i goveđe meso
X.  Ut carnem salsam dulcem facias
11. Ut carnem salsam dulcem facias - Kako napraviti da slano meso bude slađe
XI. Pisces fricti ut diu durent
12. Ut pisces fricti diu durent - Kako dugo sačuvati prženu ribu
XII. Ostrea ut diu durent
13. Ostrea ut diu durent - Kako dugo sačuvati ostrige
XIII. Ut uncia laseris toto tempore uti possis
14. Ut uncia laseris toto tempore utaris - Kako čuvati biljku laser neograničeno
XIV. Ut dulcia de melle diu durent
15. Ut dulcia de melle diu durent - Kako da se dugo zadrži svežina medenjaka
XV. Ut mel malum bonum facias
16. Ut mel malum bonum facias - Kako napraviti od lošeg dobar med
XVI. Mel corruptum ut probes
17. Mel corruptum ut probes - Kako da testirate pokvareni med
XVII. Uvae ut diu serventur
18. Uvae ut diu serventur - Kako dugo sačuvati grožđe
XVIII. Ut mala et mala granata diu durent
19. Ut mala et mala granata diu durent - Kako sačuvati jabuke i šipke dugo
XIX. Ut mala cydonia diu serventur
20. Ut mala cydonia diu serventur - Kako dugo možete sačuvati dunje
XX. Ficum recentem, mala, pruna, pira, cerasia ut diu serves
21. Ficum recentem mala, pruna, pira, cerasia ut diu durent - Kako možete dugo sačuvati sveže smokve, jabuke , šljive, kruške i višnje
XXI. Citria ut diu durent
22. Citria ut diu durent - Kako duže sačuvati citruse
XXII. Mora ut diu durent
23. Mora ut diu durent - Kako sačuvati plod duda
XXIII. Holera ut diu serventur
24. Holera ut diu serventur - Čuvanje povrća
XXIV. Rapae ut diu serventur
25. Rapae ut diu serventur - Čuvanje repe
26. Aliter rapae ut diu serventur - Čuvanje repe
XXV. Tubera ut diu serventur
27. Tubera ut diu serventur - Kako dugo sačuvati tartufe
XXVI. Duracina persica ut diu serventur
28. Duracina persica ut diu serventur - Za dugotrajnost breskvi
XXVII. Sales conditos ad multa
29. Sales conditos ad multa - Začinjena so za bolje varenje i imunitet
XXVIII. Olivas virides servare ut quovis tempore oleum facias
30. Olivas virides servare ut quovis tempore oleum facias - Čuvanje maslina za pravljenje ulja
XXIX. Cuminatum in ostrea et conchyliis
31. Cuminatum in ostrea et conchyliis - Salata od kumina za ostrige i školjke
32. Aliter cuminatum in ostrea et conchyliis - Salata od kumina za ostrige i školjke
XXX. Laseratum
33. Laseratum - Salata od biljke laser
34. Aliter Laseratum - Salata od biljke laser
XXXI. Oenogarum in tubera
35. Oenogarum in tubera - Kuvani tartufi u sosu
36. Oenogarum in tubera - Kuvani tartufi u sosu
XXXII. Oxyporium
37. Oxyporium - Vrući sos za bolje varenje
XXXIII. Hypotrimma
38. Hypotrimma - Mešana salata
XXXIV. Oxygarum digestibile
39. Oxygarum digestibilem - Salata za bolje varenje
40. Aliter Oxygarum digestibilem - Salata za bolje varenje
XXXV. Mortaria
41. Mortaria - Salata za sve vrste jela


Liber II - Sarcoptes

  I.  Isicia
42. Isicia fiunt marina - Ćufte od morskih plodova
43. Isicia de lolligine - Pohovana lignja
44. Isicia de scillis vel de cammaris amplis - Ćufte od škampa ili velikog jastoga
45. Omentata ita fiunt - Dimljena svinjska kobasica
46. Isicium - Kuvani teleći mozak sa jajima
47. Isicia ex sphondylis - Pohovane školjke
48. Isicia omentata - Juneće ćufte
 II. Hydrogarum et apothermum et amulatum
49. Isicia plena - Kuvano salo od fazana
50. Hydrogarata isicia sic facies - Kuvane juneće ćufte
51. In isiciato pullo - Pileće ćufte
52. Aliter de pullo - Kuvane pileće ćufte
53. Isicium simplex - Kuvane juneće ćufte
54. Isicia de pavo - Ćufte od pauna
55. Isicia amulata a balineo sic facies - Goveđi paprikaš
56. Amulatum aliter - Pileći paprikaš
57. Amulatum aliter ossucla de pullis exbromas - Pileći paprikaš
58. Apothermum sic facies - Kuvana piletina u sosu
III. Vulvulae, botelli
59. Vulvulae isiciatae - Juneća kobasica
60. Botelllum sic facies - Juneća kobasica
IV. Lucanicae
61. Lucanicas similiter ut supra scriptum est - Lucanijanova kobasica
 V. Farcimina
62. Ova et cerebella teres - Juneća roštilj kobasica
63. Aliter farciminis - Kuvana svinjska kobasica
64. Aliter farciminis - Kuvana svinjska kobasica sa lukom
65. Aliter circellos isiciatos - Svinjska roštilj kobasica u mleku


Liber III - Cepuros

  I. Ut omne holus smaragdinum fiat
66. Ut omne holus smaragdinum fiat - Kako sačuvati boju povrću
 II.  Pulmentarium ad ventrem
67. Betas minutas et porros requietos elixabis - Salata za bolje varenje
68. Similiter betas minutas et porros - Kuvana cvekla sa prazilukom
69. Aliter ad ventrem - Salata za bolje varenje
70. Betaceos Varronis - Barena piletina sa cveklom
70.a Aliter betacios Varronis - Varova kuvana cvekla sa medom
71. Aliter ad ventrem - Salata za bolje varenje
III. Asparagos
72. Asparagos - Špargla
IV. Cucurbitas
73. Gustum de cucurbitis - Kuvane tikvice
74. Aliter cucurbitas iure colocasorium - Kuvane tikvice
75. Cucurbitas more Alexandrino - Aleksandrina tikvica
76. Aliter cucurbitas elixatas - Kuvana tikvica
77. Aliter cucurbitas frictas - Pržene tikvice
78. Aliter cucurbitas elixatas et frictas - Pržene tikvice
79. Aliter cucurbitas frictas tritas - Kaša od tikvice
80. Aliter cucurbitas cum gallina - Piletina sa sosom od tikvica
 V. Citrium
81. Citrium - Limun
VI. Cucumeres
82. Cucumeres rasos - Krastavac salata
83. Aliter cucumeres rasos - Kuvani krastavci
84. Aliter cucumeres - Krastavac salata
VII. Pepones, melones
85. Pepones et melones - Lubenica i dinja sa medom
VIII. Malvas
86. Malvas minores - Salata od belog sleza
IX. Cymas et cauliculos
87. Cymas - Kuvani brokoli u vinu
88. Coliculos elixatos mediabis - Marinirani kupus
89. Aliter coliculi - Marinirani kupus sa crnim lukom
90. Aliter coliculi conditi - Marinirani kupus sa prazilukom
91. Aliter coliculos condies - Marinirani kupus sa maslinama
92. Aliter coliculis conditis - Marinirani kupus sa suvim grožđem
 X. Porros
93. Porros maturos fieri - Kuvani praziluk
94. Aliter porros - Kuvani praziluk sa kupusom
95. Aliter porros in baca - Kuvani praziluk sa borovnicama
96. Aliter porros et fabae - Kuvani praziluk sa bobom
XI. Betas
97. Betas elixas - Kuvana cvekla sa suvim grožđem
98. Aliter betas elixas - Kuvana cvekla
XII. Holisera
99. Holisera - Salata od lesandre
XIII. Rapas sive napos
100. Rapas sive napos elixatos - Kuvana repa u sosu
101. Aliter rapas sive napos - Kuvana repa
XIV. Raphanos
102. Raphanos - Salata od rotkvica
XV.  Holus molle
103. Holus molle ex holisatro - Kuvani kupus
104. Aliter holus molle - Kuvani celer
105. Aliter holus molle ex foliis lactucarum cum cepis - Zelena salata sa lukom
106. Aliter holus molle ex foliis lactucarum cum cepis - Zelena salata sa lukom
XVI. Herbae rusticae
107. Herbae rusticae - Zelena salata
XVII. Urticae
108. Urticae - Kopriva
XVIII. Intuba et lactucae
109. Intuba - Salata od cikorije za bolju probavu
110. Lactucas cum oxyporio - Salata za bolje varenje
111. Ad digestionem et inflationem et ne lactucae laedant - Salata protiv nadimanja
XIX. Cardui
112. Carduos - Kuvane artičoke
113. Aliter carduos - Kuvane artičoke u liquamenu
114. Aliter carduos elixos - Kuvane artičoke
XX. Sphondyli [sive spondili]
115. Sphondyli fricti - Kuvane školjke
116. Aliter sphondyli elixi - Kuvane školjke
117. Aliter sphondylos elixos - Kuvane školjke
118. Aliter sphondylos - Kuvane školjke
119. Aliter sphondylos elixatos - Kuvane školjke
120. Aliter sphondylos oleum - Kuvane školjke
121. Aliter isicia ex Sphondylis - Pohovane školjke
XXI. Caroetae
122. Caroetae frictae - Kuvana šargarepa
123. Aliter Caroetas - Kuvana šargarepa
124. Aliter caroetas elixatas - Kuvana šargarepa


Liber IV - Pandecter

     I. Sala cattabia
125. Sala cattabia - Hleb sa sosom
126. Aliter sala cattabia Apiciana - Hleb sa piletinom Apiciana
127. Aliter sala cattabia - Hleb sa sosom
   II. Patinae piscium, holerum, pomorum
128. Patina cotidiana - Kuvani teleći mozak sa kimom
129. Aliter patina versatilis - Slatki omlet od pinjola i oraha
130. Aliter patina - Kajgana sa zelenom salatom
131. Aliter patina fusilis - Pasirani teleći mozak u lesandri
132. Aliter patina de asparagis frigida - Kuvane špargle
133. Aliter patina de asparagis - Pire od špargle
134. Patinam ex rusticis - Salata za ribu i piletinu
135. Aliter patina de sabuco - Kuvana zova
136. Patinam de rosis - Jelo od telećeg mozga i ruže
137. Patina de cucurbitas - Pire od tikvice
138. Patina de apua - Pečene sardele
139. Patina de apua sine apua - Sardela sa algama
140. Patinam ex lacte - Priprema raznog mesa sa mlekom
141. Patinam Apicianam sic facies - Apicijanovo jelo od telećeg vimena
142. Patina cotidiana - Kuvano mešano teleće i riblje meso
143. Patina versatilis vice dulci - Orasi u medu
144. Patellam tyrotaricham ex quocumque salso volueris - Krem od bakalara i sira
145. Patellam isiciatam - Ćufte od ribe (jesetra, delfin, crnomorska kečiga)
146. Patellam ex holisatro - Jelo od povrća
147. Patina de apua fricta - Pržene sardele
148. Patina ex lagitis et cerebellis - Jelo od slanine i telećeg mozga
149. Patina mullorum loco salsi - Kuvani cipal
150. Patina piscium loco salsi - Prženi bakalar
151. Patina piscium - Kuvani riblji fileti
152. Patellam Lucretianam - Lucretiusova čorba od haringe i mladog luka
153. Patinam de lagitis - Kuvana skuša sa školjkama
154. Patina zomoteganon - Riblji fileti sa prazilukom i korijanderom
155. Patina solearum - Pečeni riblji fileti
156. Patina de piscibus - Kuvane sardele
157. Patina de pisciculis - Sufle od riba
158. Patina de piscibus, denticem, auratam et mugilem - Jelo od zubatca, deverike i cipala
159. Patina de pisce lupo - Kuvana sardela u sosu
160. Patina de sorbas calida et frigida - Jelo od kuvanog telećeg mozga i jarebike
161. Patina de persicis - Sufle od breskvi
162. Patina de piris - Sufle od krušaka
163. Patina urticarum calida et frigida - Kuvana kopriva
164. Patina de cydoneis - Puding od dunje
  III. Minutal de piscibus vel isiciis
165. Minutal marinum - Kuvana riba
166. Minutal Terentinum - Teleći gulaš
167. Minutal Apicianum - Kuvani koziji testisi
168. Minutal Matianum - Kuvane teleće ćufte
169. Minutal dulce ex citriis - Paprikaš sa limunom
170. Minutal ex praecoquis - Dinstano svinjsko meso sa kajsijama
171. Minutal ex iecineribus et pulmonibus leporis - Zečiji paprikaš
172. Minutal ex rosis - Paprikaš sa rosatumom
  IV. Tisana vel sucum
173. Tisanam sic facies - Supa od ječma
174. Tisanam barricam - Čorba od ječma
   V. Gustum
175. Gustum versatile - Predjelo od piletine i puževa
176. Gustum de holeribus - Pržena pileća krilca i svinjska jetra
177. Gustum de cucurbitis farsilibus - Teleći mozak u sosu od pasiranih tikvica
178. Gustum de praecoquiis - Desert od kajsija


Liber V - Ospreon

     I. Pultes
179. Pultes Iulianae sic coquuntur - Julijanova čorba
180. Pultes cum iure oenococti - Svinjske kremenadle u vinskom sosu
181. Pultes tractogalatae - Kaša od meda
182. Pultes - Ćufte sa grizom
   II. Lenticula
183. Lenticula ex sphondylis - Kuvano sočivo
184. Lenticulam de castaneis - Kesten pire sa sočivom
185. Aliter lenticulam - Kuvano sočivo
  III. Pisa
186. Pisum coques - Kuvani grašak
187. Pisam farsilem - Zapečeni grašak sa slaninom i kobasicama
188. Pisum Indicum - Indijski grašak sa lignjama
189. Aliter pisam coques - Kuvani grašak sa jajima i lukom
190. Pisam Vitellianam sive fabam - Viteliusov grašak
191. Aliter pisa sive faba - Kuvani grašak sa medom
192. Aliter pisam sive fabam - Kuvani grašak u caroenumu i liquamenu
193. Pisam adulteram versatilem - Kuvani grašak sa prepelicama
194. Pisam sive fabam Vitellianam - Kuvani grašak
  IV. Conchicla
195. Conchicla cum faba - Kuvani grašak i bob
196. Conchiclam Apicianam - Kuvani grašak Apiciana sa šunkom
197. Conchiclam de pisa simplici - Kuvani grašak sa prazilukom
198. Conchicla Commodiana - Zapečeni grašak u belom vinu
199. Aliter conchiclam sic facies - Zapečeni grašak sa mesom
200. Aliter conchicla - Zapečeni grašak sa piletinom
   V. Tisana et alica
201. Alicam vel sucum tisanae sic facies - Čorba od ječma
202. Aliter tisanam - Kuvani grašak sa ječmom
  VI. Fabaciae virides et Baianae
203. Fabaciae virides - Kuvani bob
204. Aliter fabaciae - Supa od boba sa liquamenom
205. Aliter fabaciae - Kuvani bob
206. Baianas elixas minutatim concidis - Kuvani bob
VII. Faenum Graecum
207. Faenum Graecum - Kuvana piskavica
VIII. Faseoli et cicer
208. Faseoli virides - Kuvane leblebije sa graškom
209. Aliter faseolus sive cicer - Kuvano sočivo


Liber VI - Aeropetes

     I. In struthione
210. In struthione elixo - Kuvani noj
211. Aliter in struthione elixo - Kuvani noj
    II. In grue vel anate, perdice, turture, palumbo et diversis avibus
212. Gruem vel anatem lavas - Kuvana patka
213. In grue, in anate vel in pullo - Kuvana patka
214. Gruem vel anatem ex rapis - Pečena patka
215. Aliter in gruem vel anatem elixam - Pečena patka
216. Aliter gruem vel anatem - Pečena patka
217. Aliter in grue vel anate elixa - Patka u sosu
        Aliter in grue vel anate elixa - Kuvana patka   
  III. In perdice et attagena et in turture elixis
218. In perdice - Kuvane jarebice u sosu
219. Perdicem cum pluma sua - Savet za pripremu jarebice
220. In perdice et attagena et in turture - Kuvane jarebice i grlice u sosu
  IV. In palumbis, columbis
221. Columbis in assis - Mladi pečeni golubovi sa nadevom
222. Aliter columbis in elixis - Kuvani golub
223. Aliter columbis - Kuvani golub
224. Aliter columbis - Pečeni golub sa prelivom
    V. In diversis avibus
225. Ius in diversis avibus - Sos za sve vrste živine
226. Aliter ius in avibus - Kuvane prepelice
227.Ius candidum in avem elixam - Sos za sve vrste živine
228. Ius viride in avibus - Sos za sve vrste živine
229. Ius candidum in ansere elixo - Sos za kuvanu gusku
230. Ad aves hircosas omni genere - Priprema krupnije živine
231. Aliter avem - Punjena piletina
  VI. In phoenicoptero
232. In phoenicoptero - Kuvani flamingo
233. Aliter in phoenicoptero - Kuvani flamingo
234. Aves omnes ne liquescant - Savet za pripremu flaminga
 VII. In ansere
235. Anserem elixum calidum ex iure frigido Apiciano - Kuvana guska u Apicijanovom sosu
VIII. In pullo
236. In pullo elixo ius crudum - Kuvana piletina u sosu
237. Pullum anethatum - Kuvana piletina u sosu
238. Pullum Parthicum - Parćanska piletina
239. Pullum oxyzomum - Pečena piletina
240. Pullum Numidicum - Numidijska piletina
241. Pullum laseratum - Pečena piletina
242. Pullum paroptum - Pečena piletina
243. Pullum elixum ex iure suo - Pileća salata
244. Pullum elixum cum cucurbitis elixis - Kuvana piletina
245. Pullum elixum cum colocasiis elixis - Punjena kuvana piletina
246. In pullo - Punjena kuvana piletina (drugi deo)
247. Pullus Vardanus - Piletina u sosu
248. Pullum Frontonianum - Piletina a la Fronto
249. Pullus tractogalatus - Pile u sosu od mleka
250. Pullus farsilis - Punjena piletina
251. Pullus leucozomus - Pečene pileće grudi


Liber VII - Polyteles

     I. Vulvae steriles, callum, libelli, coticulae et ungellae
252. Vulvae et steriles - Kuvana svinjska vulva u asafetidi
253. In vulva et sterili - Kuvana svinjska vulva u sosu
254. Vulvae et steriles - Kuvana svinjska vulva u maslinovom ulju
255. Vulvae steriles - Kuvana svinjska vulva sa biberom
256. Callum, libelli, coticulae, ungellae - Pečena svinjska vulva sa kotletom i papcima
257. Vulvam ut tostam facias - Pečena svinjska vulva sa jajima
    II. Sumen
258. Sumen elixas - Vime sa roštilja u sosu
259. Sumen plenum - Punjeno kuvano svinjsko vime
  III. Ficatum
260. In ficato oenogarum - Pržena svinjska džigerica
261. Aliter ficatum - Pržena svinjska džigerica u lovoru
  IV. Ofellae
262. Ofellas Ostienses - Svinjsko pečenje
263. Ofellas Apicianas - Svinjsko pečenje Apiciana
264. Ofellae aprogineo more - Svinjsko pečenje u medu
265. Aliter ofellae - Svinjsko pečenje
266. Aliter ofellas - Svinjsko pečenje
267. Aliter ofellas - Svinjsko pečenje
    V. Assaturae
268. Assaturam - Svinjsko pečenje u medu
269. Aliter assaturas - Pečeno ovčije meso
270. Aliter assaturas - Pečeno ovčije ili goveđe meso
271. Aliter assaturas - Pečeno ovčije meso u sosu
272. Assaturas in collare - Pečeno goveđe meso u sosu
  VI. In elixam et in copadiis
273. Ius in elixam omnem - Sos za kuvano meso
274. Ius in elixam - Sos za kuvano meso
275. Ius in elixam - Sos za kuvano meso
276. Ius candidum in elixam - Beli sos za kuvano meso
277. Aliter ius candidum in elixam - Beli sos za kuvano meso
278. In copadiis ius album - Sos za kuvano i pečeno meso
279. Aliter ius candidum in copadiis - Hladni sos za kuvano meso
280. Ius in copadiis - Sos za kotlete
281. Ius album in copadiis - Beli sos za kotlete
282. Ius in copadiis - Sos za šnicle
283. Ius in copadiis - Sos za šnicle
284. Ius in copadiis - Sos za šnicle
285. Ius in elixam anethatum crudum - Salata od mirođije
286. Ius in elixam allecatum - Sos za kuvano meso
 VII. Ventricula
287. Ventrem porcinum - Punjena prasetina
288. Ventrem ut tostum facias - Punjena prasetina ( drugi deo )
VIII. lumbi et renes
289. Lumbuli assi ita fiunt - Pečeni goveđi škembići sa pinjolima
  IX. Perna
290. Pernam - Kuvana šunka
291. Pernae cocturam - Kuvana šunka sa smokvama
292. Petasonem ex musteis - Kuvana šunka sa medom i smokvama
293. Laridi coctura - Kuvana slanina
   X. Iecinera sive pulmones
294. Iecinera haedina vel agnina sic coques - Kuvana marinirana jagnjeća jetra
295. Aliter iecinera in pulmonibus - Kuvana teleća pluća u mleku
  XI. Dulcia domestica et melcae
296. Dulcia domestica - Punjene urme
297. Aliter dulcia - Slatka pogača
298. Aliter dulcia - Desert od hleba
299. Dulcia piperata - Med torta
300. Aliter dulcia - Desert od pinjola
301. Aliter dulcia - Jednostavan kolač
302. Tyropatinam - Sufle od mleka i meda
303. Ova sphongia ex lacte - Palačinke s medom
304. Melcas - Med torta
XII. Bulbi
305. Bulbos - Salata od crnog luka
306. Aliter bulbos - Salata od crnog luka za sve vrste roštiljskog i kuvanog mesa
307. Aliter bulbos - Salata od crnog luka za sve vrste roštiljskog i kuvanog mesa
308. Aliter bulbos - Salata od crnog luka za sve vrste roštiljskog i kuvanog mesa
XIII. Fungi farnei vel boleti
309. Fungi farnei - Kuvane pečurke
310. In fungis farneis - Kuvane pečurke u vinskom sirćetu
311. Aliter fungi farnei - Kuvane pečurke u vinu
312. Boletos fungos - Kuvani šampinjoni
313. Boletos aliter - Kuvani šampinjoni u medu
314. Boletos aliter - Kuvani šampinjoni u liquamenu
XlV. Tubera
315. Tubera radis - Kuvani tartufi
316. Aliter tubera - Kuvani tartufi u belom vinu
317. Aliter tubera - Kuvani tartufi u medu
318. Aliter tubera - Kuvani tartufi sa medom i vinom
319. Aliter tubera - Kuvani tartufi sa prazilukom
320. Aliter tubera - Kuvani tartufi sa celerom i medom
 XV. In colocasio
321. In colocasio - Kuvani lokvanj
XVI. Cochleas
322. Cochleas lacte pastas - Prženi puževi
323. Cochleas - Prženi puževi
324. Cochleas assas - Pečeni puževi
325. Aliter cochleas - Prženi puževi
XVII. Ova
326. Ova frixa - Pržena jaja
327. Ova elixa - Barena jaja
328. In ovis hapalis - Kuvana jaja sa pinjolima


Liber VIII - Tetrapus

     I. In apro
329. Aper Ita Conditur - Pečena divlja svinja u sosu
330. Aliter in apro - Kuvana divlja svinja sa senfom i lovorom
331. Aliter in apro - Pečena divlja svinja u mirti i korijanderu
332. In aprum assum iura ferventia facies sic - Topli sos za pečenje od divlje svinje
333. Aliter in aprum assum iura ferventia - Topli sos za pečenje od divlje svinje
334. Ius in aprum elixum - Topli sos za kuvano meso divlje svinje
335. Ius frigidum in aprum elixum - Hladni sos za kuvano meso divlje svinje
336. Aliter ius frigidum in aprum elixum - Hladni sos za kuvano meso divlje svinje
337. Aliter in apro - Pečena divlja svinja u origanu i selenu
338. Perna apruna ita impletur Terentina - Kuvana šunka Terentina u vinu
   II. In cervo
339. Ius in cervum - Pečeno meso jelena u sosu
340. Aliter cervum elixabis et subassabis - Kuvano meso jelena u sosu
341. Ius in cervo - Kuvano meso jelena u sosu
342. Cervinae conditura - Pečeno meso jelena u sosu
343. Iura ferventia in cervo - Pečeno meso jelena u sosu
344. Embamma in cervinam assam - Srneće pečenje u sosu
345. Aliter in cervum assum iura ferventia - Pečena srnetina u sosu
  III. In caprea
346. Ius in caprea - Roštiljsko meso srne u sosu
347. Ius in caprea assa - Roštiljsko meso srne u sosu
348. Aliter ius in caprea - Roštiljsko meso srne u sosu
  IV. In ovifero
349. Ius in ovifero fervens - Topli sos za pečeno meso divlje svinje
350. Ius in venationibus omnibus elixis et assis - Sos za sva kuvana i pečena mesa
351. Ius frigidum in ovifero - Hladni sos za meso ovce
    V. Bubula sive vitulina
352. Vitellina fricta - Pečena teletina u sosu
353. Vitulinam sive bubulam cum porris - Pečena teletina sa prazilukom
354. In vitulinam elixam - Kuvana teletina u sosu od meda
355. Aliter in vitulina elixa - Kuvana teletina sa senfom
  VI. In haedo et agno
356. Copadia haedina sive agnina - Jagnjeći kotleti u sosu
357. Aliter haedinam sive agninam excaldatam - Pečena jagnjetina sa crnim lukom
358. Aliter haedinam sive agninam excaldatam - Pečeni jagnjeći but u maslinovom ulju
359. Haedum sive agnum assum - Jagnjeće pečenje u sosu
360. Aliter haedum sive agnum assum - Pečena jagnjetina u nardu
361. Haedus sive agnus syringiatus id est mammotestis - Kuvana jagnjeća kobasica u sosu
362. http://dejanmilosavljevic1968.blogspot.rs/2017/01/aliter-haedus-sive-agnus-syringiatus.html
363. Haedus sive agnus crudus - Jagnjeći kotleti u korijanderu
364. Haedum sive agnum Tarpeianum - Pečeni jagnjeći but u sosu Tarpeianum
365. Haedum sive agnum Parthicum - Pečeni jagnjeći but u sosu Parthicum
366. Haedum laureatum ex lacte - Jagnjeća kobasica u sosu
 VII. In porcello
367. Porcellum farsilem duobus generibus - Pečena prasetina sa prepelicom
368. Aliter porcellum - Pečena prasetina
369. Porcellum liquaminatum - Kuvana prasetina sa jajima i liquamenom
370. Porcellum elixum farsilem - Kuvana punjena prasetina sa kobasicama
371. Porcellum assum tractomelinum - Pečena prasetina u medu
372. Porcellum lacte pastum elixum calidum iure frigido crudo Apiciano - Kuvana prasetina u hladnom sosu Apiciana
373. Porcellum Vitellianum - Pečena prasetina Vitellianum u sosu od vina
374. Porcellum Flaccianum - Pečeno prase u sosu
375. Porcellum laureatum - Prasetina u lovorovom vencu
376. Frontinianum porcellum - Pečena prasetina u vinu
377. Porcellum oenococtum - Prasetina u vinu i praziluku
378. Porcellum Celsinianum - Kuvana prasetina Celsinianum
379. Porcellum assum - Pečena prasetina u crnom vinu
380. Porcellum hortolanum - Punjena prasetina u sosu
381. Ius frigidum in porcellum - Hladni sos za svinjetinu
382. Porcellum Traianum sic facies - Kuvana prasetina Traianum
383. In porcello lactante - Svinjski kotleti sa sosom od belog vina
VIII. Leporem
384. Leporem madidum - Zec u sosu
385. Item aliam ad eam impensam - Zec u sosu
386. Leporem farsum - Persijski zec
387. Ius album in assum leporem - Beli sos za pečenog zeca
388. Aliter in leporem - Zečiji paprikaš
389. Aliter leporem ex suo iure - Zec u sosu
390. Leporem Passenianum - Pečeni zec
391. Leporem isiciatum - Pečeni zec sa pinjolima
392. Leporem farsilem - Punjeni pečeni zec
393. Aliter leporem elixum - Kuvani zec
394. Leporis conditura - Kuvana zečija jetra
395. Leporem pipere sicco sparsum - Zec posut biberom
396. Aliter leporem conditum - Kuvani zec u sosu
  IX. Glires
397. Glires - Pečeni puh


Liber IX - Thalassa

     I. In locusta
398. Ius in locusta et cammari - Sos za kuvane jastoge i rakove
399. Locustas assas sic facies - Jastog na roštilju
400. Locusta elixa cum cuminato - Pečeni jastog u marinadi od kumina
401. Aliter locusta - Ćufte od jastoga
402. In locusta elixa - Kuvani jastog u sosu
403. Aliter in locusta - Kuvani jastog u sosu
   II. In torpedine
404. In torpedine - Kuvana drhtulja u sosu
405. In torpedine elixa - Kuvana drhtulja u hladnom sosu
  III. In lolligine
406. In lolligine in patina - Kuvana lignja u sosu
407. In lolligine farsili - Kuvana lignja u hladnom sosu
  IV. In sepiis
408. In sepia farsile – Kuvana sipa u sosu
409. Sic farcies eam sepiam coctam - Punjena sipa
410. Sepias elixas a balineo - Kuvana sipa sa hladnim sosom
411. Aliter sepias - Kuvana sipa u sosu
    V. In polypo
412. In polypo - Kuvano meso oktopusa u hladnom sosu
  VI. In ostreis
413. In ostreis - Ostrige u sosu
VII. Omne genus conchyliorum
414. In omne genus conchyliorum - Kuvane ostrige u hladnom sosu
VIII. In echino
415. In echino - Kuvani morski jež u sosu
416. Aliter in echino - Kuvani morski jež u sosu
417. Aliter in echino - Kuvani morski jež u sosu
418. In echino salso - Usoljeni morski jež u hladnom sosu
419. Aliter in echino salso - Usoljeni morski jež u hladnom sosu
  IX. In mitulis
420. In mitulis - Kuvane dagnje
   X. In sarda, cordula
421. In sardis - Punjena tuna
422. Sarda ita fit - Kuvana tunjevina
423. Ius in sarda - Usoljena tuna u sosu
424. Ius in sarda - Usoljena tuna u sosu
425. Ius in cordula assa - Pečena tuna na žaru
426. Ius in mugile salso - Usoljeni cipal u hladnom sosu
427. Aliter ius in mugile salso - Usoljeni cipal u hladnom sosu
428. Ius in siluro in pelamyde et in thynno salsis - Usoljena tuna ili som u sosu
429. Ius in mullo taricho - Pečeni cipal u sosu
430. Salsum sine salso - Pečena džigerica
431. Aliter vice salsi - Sitnija riba u slanom sosu
432. Aliter salsum sine salso - Salata za bolje varenje
  XI. Embractum Baianum
433. Embractum Baianum - Kuvane školjke


Liber X - Halieus

     I. in piscibus diversis
434. Ius diabotanon in pisce frixo - Prženi bakalar u biljnom sosu
435. Ius in pisce elixo - Kuvana riba u sosu
436. Aliter in pisce elixo - Kuvana riba u sosu
437. Ius in pisce elixo - Pečena riba
438. Aliter ius in pisce elixo - Pečena riba
439. Ius Alexandrinum in pisce asso - Aleksandrijska riba na žaru
440. Aliter ius Alexandrinum in pisce asso - Pečena aleksandrijska riba
441. Aliter ius Alexandrinum in pisce asso - Pečena aleksandrijska riba u sosu
442. Ius in gongro asso - Riba sa roštilja
443. Ius in cornutam - Riba sa roštilja
444. Ius in mullos assos - Pečeni crveni cipal u sosu
445. Aliter ius in mullos assos - Crveni cipal u sosu od komorača i nane
446. Ius in pelamyde assa - Grilovani ili kuvani som u sosu
447. Ius in percam - Kuvani ili pečeni smuđ u sosu
448. Ius in pisce rubellione - Pečeni crveni cipal u sosu 
   II. In murenam
449. Ius in murena assa - Pečena murina
450. Aliter ius in murena assa - Pečena murina u sosu
451. Aliter ius in murena assa - Pečena murina u sosu od mačije trave
452. Aliter ius in murena elixa - Kuvana jegulja
453. Aliter ius in murena elixa - Kuvana murina u sosu od nane
454. Ius in murena elixa - Kuvana murina u sosu
455. Ius in lacertos elixos - Kuvana skuša u sosu
456. Ius in pisce elixo - Kuvana riba u sosu
457. Ius in pisce asso - Pečena riba u sosu
458. Ius in thynno - Kuvana ili pečena tuna
459. Ius in thynno elixo - Kuvana tuna u sosu
460. Ius in dentice asso - Pečeni zubatac u sosu
461. In dentice elixo - Kuvani zubatac u sosu
462. Ius in pisce aurata - Kuvana ili pečena deverika u sosu
463. Ius in pisce aurata assa - Pržena deverika u sosu
464. Ius in scorpione elixo - Kuvana grdobina u sosu
465. In pisce oenogarum - Kuvana ili pečena riba u oenogarumu
466. In pisce oenogarum - Kuvana ili pečena riba u oenogarumu
  III. In anguillam
467. Ius in anguilla - Kuvana ili pečena jegulja u sosu
468. Ius in anguillam - Kuvana ili pečena jegulja u sosu


Dodatak: Saveti
Apici excerpta a Vinidario viro inlustri

Brevis pimentorum.
Quae in domo esse debeant ut condimentis nihil desit

Caput I

1. Crocum, piper, zingiber, lasar, folium, baca myrtae costum, cariofilum, spica Indica, addena, cardamomum, spica nardi.

2. De seminibus hoc: papaver, semen rutae, baca rutae, baca lauri, semen anethi, semen api, semen feniculi, semen ligustici, semen erucae, semen coriandri, cuminum, anesum, petroselinum, careum, sisama.

3. De siccis hoc: lasaris radices, menta, nepeta, salvia, cupressum, origanum, iuniperum, cepa gentima, bacas thymi, coriandrum, pyrethrum, ‹folia› citri, pastinaca, cepa ascalonia, radices iunci, anethum, puleium, cyperum, alium, osprea, samsucum, innula, silfium, cardamomum.

4. De liquoribus hoc: mel, defritum, caroenum, conditus passum.

    De nucleis hoc: nuces maiores, nucleos pineos, amygdala, aballana.

5. De pomis siccis hoc: damascena, dactilos, uvam passam, granata.


6. Haec omnia in loco sicco pone, ne odorem et virtutem perdant.

Kratak osvrt
Začini bez kojih se u kući ne može

1. šafran, biber, đumbir, laser, list, bobice mirta balzama, karanfilić, Indijsko uvo, dodajući, kardamon ,klas narda.

2. Što se tiče semena: mak, seme rue, rua, bobice lovora, seme komorača, seme mirođije, seme selena , seme bagrema, seme korijandera, kumina, anisa, peršuna, kima.

3. Na ovo: Laser, nane, mačija trava, žalfija, čempres, majoran, smrča, crni luk, bobice majčine dušice, korijander, buhač, lišće limuna, paškanat, luk Ascalonia, koreni anisa, buhača, papirusa, luka, majoran, utrenica ( kolutak ), silfium, kardamon .

4. Tečnosti: med, defritum, caroenum, začinjeni passum.

     Zrna ovoga: orasi, pinjoli, bademi, aballana .

5. Od voća ovo: sirijske šljive, urme i gomile suvog grožđa, kao i šipke.

6. Sve ovo što je navedeno ne gubi miris i ne gube svoju moć.


Brevis ciborum - Kratka i brza jela

I. Caccabinam minorem - Kuvano manje jelo
   Alias caccabinam minorem - Kuvano manje jelo od kupusa
II. Caccabinam fusilem - Paprikaš
III. Ofellas garatas - Svinjski kotleti sa liquamenom i medom
IV. Ofellas assas - Grilovani svinjski odrezak
V. Aliter ofellas - Grilovani svinjski odrezak u medu
VI. Ofellas garaton - Svinjski kotleti u sosu od liquamena
VII.Pisces scorpiones rapulatos - Riba sa pireom od repe
VIII. Pisces frixos cuiuscumque generis - Pržena ribu u sosu
IX. Item pisces frixos - Pržena riba u sosu
X. Pisces assos - Pečena riba u sosu
XI. Pisces oenotegonon - Riba sa sosom od vina
XII. Sardas sic facies - Dimljena tuna
XIII. Item pisces oenoteganon - Riba sa sosom od vina
XIV. Mullos anethatos sic facies - Crveni cipal u sosu
XV. Aliter mullos - Crveni cipal u sosu
XVI. Murenam aut anguillas vel mullos sic facies - Kuvana murina ili jegulja i cipal u sosu
XVII. Scillas - Škampi u sosu
XVIII. In piscibus elixis - Kuvana riba u sosu
XIX. Patina solearum ex ovis - Jelo od jaja
XX. Porcellum coriandratum - Pečeno prase u sosu od korijandera i meda
XXI. Porcellum oenococtum - Prase u vinskom sosu i lovoru
XXII. Porcellum eo iure - drugi deo recepta
XXIII. Porcellum thymo sparsum - Kuvano svinjsko meso u sosu od majčine dušice i nane
XXIV. Porcellum oxyzomum - Kuvano marinirano svinjsko meso u kiselom sosu od korijandera
XXV. Porcellum lasaratum - Prasetina u sosu od asafetide i pinjola
XXVI. Porcellum iuscellatum - Prasetina u sosu
XXVII. Agnum simplicem - Kuvana jagnjetina u vinu
XXVIII. Haedum lasaratum - Punjena jagnjetina sa silphiumom
XXIX. Turdos aponcomenos - Drozd u sosu
XXX. Turtures - Punjene grlice
XXXI. Ius in perdices - Sos za jarebice


Rimljani su jeli tri puta na dan. Iantaculum (doručak) su jeli između 8 i 9 sati ujutru. Obrok se sastojao od hleba koji se močio u med, a za posebne prilike jele su se masline i sir. Prandium (ručak) se jeo između 12 i 15 časova i sastojao se od ostataka večere od prethodnog dana, a po potrebi se dodavalo sušeno meso, šunka, sardine ili voće. Najvažniji obrok je billa večera (cena). Za vreme večere su gosti mogli da slušaju muziku ili da gledaju igračice, granica idejama je bila samo moc plaćanja. Posle večere je nastala obavezna pijanka do kasno u noć.