Antička kuhinja: Sabzi polo va mahi - Riba sa pirinčem i povrćem

 

Ovo persijsko tradicionalno jelo se pripremalo za Noruz, persijsku Novu godinu, koja se slavi na prvi dan proleća 21. marta.

Ova vrsta jela od ribe se služila sa čvrstim jogurtom ili kriškama svežeg limuna. Reč Sabzi na persijskom (farsi) jeziku znači povrće, reč Polo na persijskom (farsi) jeziku znači pirinač, a Mahi na persijskom (farsi) jeziku znači riba. Značajan deo ishrane persijanaca dolazio je od slatkovodne i morske ribe. Sveža i sušena riba bila je osnovna hrana za veći deo stanovništva. Tokom arheoloških iskopavanja pronalažene su školjke, riblje kosti i pećinske slike koje pokazuju da je morska hrana bila važna za preživljavanje i da se konzumirala u značajnim količinama. Tokom ovog perioda, većina ljudi je vodila lovačko-sakupljački način života ali tamo gde postoje rani primeri stalnih naselja kao što je Lepenski Vir u Srbiji, za koje se smatra da je prvo organizovano i najstarije naselje na tlu Evrope, ona su skoro uvek povezana sa ribolovom kao glavnim izvorom hrane.

Persijanci su stvorili prvi slani kavijar. Legenda kaže da su naširoko verovali da je lekovit, pa stoga reč kavijar na persijskom znači "kolač moći". Sve do Srednjeg veka, oko Kaspijskog mora, u Persiji, ikra jesetre se služila zgnječena. Kavijar je i danas simbol luksuza. Jesetra se oduvek smatrala veoma posebnim jelom. Još su stari Grci i Rimljani pekli ovu veliku ribu.

Britanski istoričar Vilijam Redklif napisao je u svojoj knjizi "Ribolov od najranijih vremena" jednu istorijsku anegdotu koja pokazuje veliku važnost upotrebe ribe:

"Car Domicijan naredio je posebnu sednicu Senata kako bi se raspravljalo i savetovalo o pitanju od velike državne važnosti, tema sednice je bila koji je najbolji način kuvanja ribe."

Riba je među najzdravijim namirnicama na planeti. Prepuna je važnih hranljivih materija, kao što su proteini, jod i vitamin D. Riba je takođe odličan izvor omega-3 masnih kiselina, koje su neverovatno važne za vaše telo i mozak. Konzumiranje najmanje jedne porcije ribe nedeljno povezano je sa smanjenim rizikom od srčanog i moždanog udara. Takođe, riba je zadužena i za redukovani mentalni pad kod starijih osoba jer, ljudi koji je redovno jedu imaju povećanu količinu sive materije u moždanim centrima, a one kontrolišu pamćenje i emocije. Omega-3 masne kiseline iz ribe odlični su saveznici u borbi protiv depresije, kako sami tako i kada se konzumiraju sa antidepresivima. Blagodeti konzumacije konzumiranja ribe su poboljšanje cirkulacije i jačanje srca, što umanjuje rizik od srčanog udara. Zbog niskog nivoa masti i holesterola, riba je dobra za varenje i preporučuje se za konzumaciju svim osobama, kao i osobama koje muče smetnje poput nadimanja, gasova i nervoznih creva.

Persijanci su delili hranu na dve kategorije: sard i garm. Sard, odnosno "hladno" označava manje kaloričnu hranu, a garm, odnosno "vruće" označava visoko kaloričnu hranu. Drugim rečima, neka jela treba jesti leti jer stvaraju efekt hlađenja, a neka zimi jer stvaraju efekt grejanja.

Mnogi recepti su ostali skoro ne promenjeni do danas.

Ova vrsta garm jela sa kojim se hranio celokupni sloj društva, jer se jelo pripremalo za Noruz, persijsku Novu godinu, koja se slavi na prvi dan proleća, se pripremalo na sledeći način:

Sastojci:

1 kg ribljih fileta

500 g pirinča

2 vezice naseckanog mladog luka

1 vezica sitno seckanog peršuna

1 vezica korijandera

2 sitno seckana praziluka

6 velikih kašika maslaca

1 i po velika kašika soli

2 velike kašike maslinovog ulja

Priprema:

Prvo idemo na pripremu pirinča. Kod pripreme pirinča na persijski način važno je voditi računa da se on ne lepi. Stoga su persijanci pirinač kuvali na pari. Pirinač treba nekoliko puta isprati u hladnoj vodi. Ostavite ga da odstoji u posoljenoj vodi 2 do 3 sata, a potom vodu iscedite. Lonac napunite vodom do pola i pustite da voda provri. Dodajte pirinač i kašiku soli, kada stavljate pirinač, pustite ga da slobodno pada i nemojte ga pritiskati. Kuvajte dok se pirinač ne skuva na pola. Nakon toga ocedite vodu, a pirinač ostavite u cediljci te ga ponovno isperite hladnom vodom. U lonac ulijte maslinovo ulje i dodajte ispran pirinač. Poklopite lonac i kuvajte na laganoj vatri odnosno na pari oko pola sata, poklopac obavezno zavijte u krpu tako da para ne izlazi iz lonca, a da bi para svuda cirkulisala, varjačom napravite nekoliko rupa u pirinču. Na dnu će se stvoriti fina i ukusna kora koja se zove tahdig.

Kada je pirinač gotov prelazimo na pripremu ribe. Na 5 kašika maslaca ispržite mladi luk, praziluk, peršun i korijander. Jednu veliku kašiku maslaca rastopite na dnu lonca od 4 litre. Pomešajte pirinač i povrće pa ih stavite u lonac. Posolite ribu te je propržite na maslacu. Potom i nju stavite preko pirinča i povrća da se kuva zadnjih 10-15 minuta.

Posluživanje:

Iz lonca izvadite ribu. Obložite dno lonca pirinčom i preko njega položite ribu. Tahdig poslužite odvojeno. Poslužite s kriškama svežeg limuna ili s čvrstim jogurtom.

Kod pripreme pirinča na persijski način važno je voditi računa da se on ne lepi. Stoga su persijanci pirinač kuvali na pari. Za pripremanje soseva ili umaka koji se poslužuje uz pirinač koriste se razni začini i druge namirnice, što sos ili umak čini bogatijim i daje mu izvrstan bogat ukus.

Persijanci su imali snažan osećaj pripadnosti zajednici i nacionalne svesti tako da se to odrazilo i na način obedovanja. Mnogi obroci su bili javni i od društvenog značaja. Dužnost svakog stanovnika je da sledi čuvenu persijsku izreku: "Mehman habib-e hodast",što znači "Gost je Bogu prijatelj". Kada gost, očekivan ili ne, uđe u persijski dom, prema njemu se postupa s najvećom ljubaznošću i gostoljubivošću. Koliko god skromne prihode imali, domaćini gostima nude najbolju hranu i smeštaj.

Persijska kuhinja se ogleda u veštini kombinovanja začina različitih ukusa i mirisa kao i u kombinaciji kontrastnih ukusa, slatko-kiselo ili blago-začinjeno. Najpoznatiji začin persijske kuhinje je menta, šafran, zatim slede esencije limuna i narandže, jestivo cveće kao što su narandžin cvet, geranijum i latice ruža, tu možemo još da ubrojimo i kurkumu, kumin, kim, kiml ili kamoun koji se dodaje gulašima, sosevima i supama.

Bili su vešti u prehrambenoj trgovini ali i modernizaciju prehrambene industrije tog doba. Persijska kuhinja je prva koja je u ishranu uvela šećer, tako da su već 600-te g. p. n. e. poznavali metod kristalizacije šećera iz šećerne trske.

Stari Grci veštinu kuvanja su naučili od persijanaca, a od Grka su je preuzeli Rimljani. Iz istorije Persije poznato je da u toj zemlji u 6 veku p. n. e. postoje ljudi koji se bave kuvanjem kao zanimanjem. Radeći kao kuvari uspeli su da dosegnu vrhunac umeća u kulinarstvu.

                                                                         << Vratite nazad

Antička kuhinja: Fasiek - Sušena riba

 

Na obalama Nila je rasla i napredovala egipatska civilizacija. Reka je omogućila starim Egipćanima transport, navodnjavanje i vodu za piće. Ali Nil je takođe bio glavni izvor hrane.

Faraonski natpisi prikazuju drevne Egipćane koji hvataju jegulju, tilapiju, cipal i soma iz Nila. Ove ribe su postale sastavni deo ljudi koji žive u drevnom Egiptu. Ribe su se jele na različite načine, a drevni Egipćani su bili vešti u sušenju i soljenju ribe, kao i vađenju ikre.

Sveža ili osušena riba je u Egiptu bila svakodnevna hrana za običan narod ali je bila zabranjena svakom posvećenom biću, faraonu ili svešteniku. Riba je ćutljivo biće što zbunjuje, skriveno, ali blistavo pod zelenilom reke Nil, biće koje je u vodi bilo sudionik strašnih drama. Tako su se svakog dana u na kraju sveta, jedna riba peraja ukrašenim ružama i druga sa perajima plave boje na tajnovit način uobličavali u ljude i služeći na lađi boga Ra nogoveštavali dolazak čudovišta Apopisa.

Brojni prikazi iz grobnica svedoče da su Egipćani naročito uživali u lovu na razne vrste riba, a vrlo je popularan bio lov na ribe u močvarnim područjima. Tokom razdoblja faraonskog Egipta ribolov ima dvojaku funkciju. Njegova primarna funkcija ulova ribe zbog ishrane ostaje i dalje, ali tada se takođe javlja neka vrsta sportskog ribolova zbog zabave viših slojeva društva. Osim divljih vrsta riba koje žive u Nilu i u jezeru Moeris, stari Egipćani uzgajaju ribu u brojnim ribnjacima u sklopu hramskih kompleksa ili imanja bogatih slojeva društva, ali pre svega zbog ishrane. Lov na ribe zbog zabave uglavnom se odvijao u močvarnim područjima oko Nila ili na samoj reci Nil. Stari Egipćani poznavali su više načina ulova ribe. Riba se lovila iz čamaca uz pomoć ribarskih mreža, štapova za pecanje sa udicama, koplja ili harpuna, neke vrste malenih strelica od trske, ili su je lovili goloruki. Lovile su se sve vrste rečne i morske ribe koje su se mogle pronaći u Nilu, jezeru Moeris, močvarnim područjima delte ili na sredozemnoj obali,odnosno u Crvenome moru.

U Nilu su pecali najčešće grgeča i jegulju, a imućniji Egipćani mogli su da uživaju i u jelima spremljenim od soma, šarana, tilapije i cipala.

Suva riba je bila delikates i pripremala se tako što bi se posle čišćenja komadi ribe dobro posolili i ostavili na suncu da se suše.

Ova vrsta jela se pravila na sledeći način:

Sastojci:

1 kg usoljene sušene morske ribe

Za sos:

1 kašičica meda

1 kašičica suve nane, mrvljeno

2 kašike urmi, sitno seckano

2 kašičice meda

100 ml vina od urmi

80 ml maslinovog ulja

Priprema:

Pomešajte nanu, urme i u to dodajte med, vino i maslinovo ulje, dobro sve izmešajte da dobijete neku vrstu paste.

Servirati usoljenu morsku ribu i preliti je sosom.

U običnim porodicama kuvanje je bilo posao domaćice, ali veća i bogatija domaćinstva zapošljavala su poslugu za rad u kuhinji, kao i kuvara, najčešće muškarca, koji je pripremao hranu. Egipćani su kuvali nad otvorenom vatrom, ali su imali i peći, pa su hranu kuvali, pekli ili pržili. Za pripremanje hrane koristili su činije, ćupove i lonce. Posuđe je uglavnom bilo izrađeno od gline, dok su samo najbogatiji koristili ono izradeno od bronze i srebra. Poznavali su i druge kuhinjske alatke koje i danas koristimo u kuhinji kao što su tučak, avan i sito.

Pročitajte više >>                                                   << Vratite nazad

Antička kuhinja: Kuvana ili pečena jegulja

 

Na obalama Nila je rasla i napredovala egipatska civilizacija. Reka je omogućila starim Egipćanima transport, navodnjavanje i vodu za piće. Ali Nil je takođe bio glavni izvor hrane.

Faraonski natpisi prikazuju drevne Egipćane koji hvataju jegulju, tilapiju, cipal i soma iz Nila. Ove ribe su postale sastavni deo ljudi koji žive u drevnom Egiptu. Ribe su se jele na različite načine, a drevni Egipćani su bili vešti u sušenju i soljenju ribe, kao i vađenju ikre.

Sveža ili osušena riba je u Egiptu bila svakodnevna hrana za običan narod ali je bila zabranjena svakom posvećenom biću, faraonu ili svešteniku. Riba je ćutljivo biće što zbunjuje, skriveno, ali blistavo pod zelenilom reke Nil, biće koje je u vodi bilo sudionik strašnih drama. Tako su se svakog dana u na kraju sveta, jedna riba peraja ukrašenim ružama i druga sa perajima plave boje na tajnovit način uobličavali u ljude i služeći na lađi boga Ra nogoveštavali dolazak čudovišta Apopisa.

Brojni prikazi iz grobnica svedoče da su Egipćani naročito uživali u lovu na razne vrste riba, a vrlo je popularan bio lov na ribe u močvarnim područjima. Tokom razdoblja faraonskog Egipta ribolov ima dvojaku funkciju. Njegova primarna funkcija ulova ribe zbog ishrane ostaje i dalje, ali tada se takođe javlja neka vrsta sportskog ribolova zbog zabave viših slojeva društva. Osim divljih vrsta riba koje žive u Nilu i u jezeru Moeris, stari Egipćani uzgajaju ribu u brojnim ribnjacima u sklopu hramskih kompleksa ili imanja bogatih slojeva društva, ali pre svega zbog ishrane. Lov na ribe zbog zabave uglavnom se odvijao u močvarnim područjima oko Nila ili na samoj reci Nil. Stari Egipćani poznavali su više načina ulova ribe. Riba se lovila iz čamaca uz pomoć ribarskih mreža, štapova za pecanje sa udicama, koplja ili harpuna, neke vrste malenih strelica od trske, ili su je lovili goloruki. Lovile su se sve vrste rečne i morske ribe koje su se mogle pronaći u Nilu, jezeru Moeris, močvarnim područjima delte ili na sredozemnoj obali,odnosno u Crvenome moru.

U Nilu su pecali najčešće grgeča i jegulju, a imućniji Egipćani mogli su da uživaju i u jelima spremljenim od soma, šarana, tilapije i cipala.

Ova vrsta jela se pravila na sledeći način:

Sastojci:

1 kg kuvanih ili pečenih odrezaka jegulje

Za sos:

2 urme, sitno seckane

1 kašičica meda

1 kašika maslinovog ulja

1 kašičica senfa

Priprema:

Pomešajte sve sastojke i poslužite kao hladni sos za kuvanu ili pečenu jegulju.

U običnim porodicama kuvanje je bilo posao domaćice, ali veća i bogatija domaćinstva zapošljavala su poslugu za rad u kuhinji, kao i kuvara, najčešće muškarca, koji je pripremao hranu. Egipćani su kuvali nad otvorenom vatrom, ali su imali i peći, pa su hranu kuvali, pekli ili pržili. Za pripremanje hrane koristili su činije, ćupove i lonce. Posuđe je uglavnom bilo izrađeno od gline, dok su samo najbogatiji koristili ono izradeno od bronze i srebra. Poznavali su i druge kuhinjske alatke koje i danas koristimo u kuhinji kao što su tučak, avan i sito.

Jegulja (lat. Anguillidae, Anguilla anguilla) je porodica riba sa koštanim skeletom (košljoribe) i savitljivim perajima (mekoperke). Imaju zmijoliko telo na kome su trbušna peraja redukovana, a koža glatka, ljigava i pokrivena veoma sitnim cikloidnim krljuštima. Kod nekih vrsta krljušti ne postoje. Leđno i analno peraje su vrlo dugački i prelaze u repno peraje. Sve jegulje imaju otrovnu krv koja na temperaturi od 80°C gubi svoju toksičnost. Živi u slivovima Baltičkog, Sredozemnog i Severnog mora. Retko se nalazi u crnomorskom slivu. Evropska jegulja naseljava Evropu duž obale Atlantskog okeana, Mediteranskog, Azovskog i Crnog mora. Ženke odlaze u gornje tokove, a mužjaci ostaju u slatkastim - bočatnim vodama na ušću. Ženke su u stanju da u potrazi za hranom migriraju i do 1.000 metara nadmorske visine. Pored reka, jegulja rado nastanjuje manja jezera, kanale i potoke. Jegulja je stalno u zasedi, u očekivanju mogućeg obroka, pa samim tim se skriva na tamnim mestima - dno sa stenovitim odronima, stare konstrukcije, nosači i stubovi mostova, u potopljenim stablima i drveću, u šupljinama strmih obala, u zapletenom korenju. Njena aktivnost počinje pred sumrak, i traje sve do jutra. Izuzetak su oblačni i kišni prolećni i jesenji dani dani kada poraste vodostaj ili letnje oluje zamute vodu. Rečna jegulja je prolazna riba, jer ne provodi ceo život u slatkoj vodi, mada postoji razlika između jegulje i tzv. prolaznih riba. Te druge odrastaju u moru, a u slatke vode dolaze da se izmreste, a jegulja, raste i razvija se u slatkoj vodi, a u more odlazi da se izmresti i na tom putu savladava teške prepreke kako bi dospela u more. Nauka još uvek otkriva kako jegulja uspeva da prebrodi sve prepreke, pa čak i one koje ni lososi ne mogu. Mogu da se kreću po močvarnim oblastima zahvaljujući disanju preko kože, čime usvajaju polovinu potrebnog kiseonika. Uprkos nekim verovanjima, ne mogu da prelaze veća rastojanja na suvom. U zimskom periodu jegulja se zavlači i do 40 centimetara dubine u mulj. Voli vodene površine obrasle trskom i drugim vodenim biljem, naseljava reke sa muljevitim - glinastim dnom, a izbegava reke i jezera sa kamenitim ili peščanim dnom. Danju jegulja miruje u mulju, a noću polazi u potragu za hranom, a u stanju je i da za jedan dan pređe 20 do 40 kilometara. Može se reći da jegulja nije probirljiva kad je u pitanju hrana, jer ona jede sve: ribe, rečne rakove, vodene puževe, crve, vodene i kopnene insekte. Evropska jegulja se koristi kao hrana, mada pošto na prvi pogled liči na zmiju, u nekim se krajevima i ne koristi kao hrana, jer je ne smatraju ribom. Nedavna istraživanja DNK strukture jegulja pokazala su da postoje razlike kod jegulja iz pojedinih područja Evrope, tj. da postoji selektivno razmnožavanje među jeguljama iste vrste, ali različitog područja prebivanja. Jegulja u zatočeništvu kao i jegulje zarobljene u odvojenim vodenim tokovima nikada neće preći u polno zrelu fazu, celi život će ostati kao jedinke koje se hrane. Energetska vrednost 100g svežeg mesa jegulje je 237 kcal/ 991 kj, ima 14,6g proteina, ugljenohidrata 0,7g i 19,6g masti.

Pročitajte više >>                                                    << Vratite nazad

Antička kuhinja: Pečeni cipal

Na obalama Nila je rasla i napredovala egipatska civilizacija. Reka je omogućila starim Egipćanima transport, navodnjavanje i vodu za piće. Ali Nil je takođe bio glavni izvor hrane.

Faraonski natpisi prikazuju drevne Egipćane koji hvataju jegulju, tilapiju, cipal i soma iz Nila. Ove ribe su postale sastavni deo ljudi koji žive u drevnom Egiptu. Ribe su se jele na različite načine, a drevni Egipćani su bili vešti u sušenju i soljenju ribe, kao i vađenju ikre.

Sveža ili osušena riba je u Egiptu bila svakodnevna hrana za običan narod ali je bila zabranjena svakom posvećenom biću, faraonu ili svešteniku. Riba je ćutljivo biće što zbunjuje, skriveno, ali blistavo pod zelenilom reke Nil, biće koje je u vodi bilo sudionik strašnih drama. Tako su se svakog dana u na kraju sveta, jedna riba peraja ukrašenim ružama i druga sa perajima plave boje na tajnovit način uobličavali u ljude i služeći na lađi boga Ra nogoveštavali dolazak čudovišta Apopisa.

Brojni prikazi iz grobnica svedoče da su Egipćani naročito uživali u lovu na razne vrste riba, a vrlo je popularan bio lov na ribe u močvarnim područjima. Tokom razdoblja faraonskog Egipta ribolov ima dvojaku funkciju. Njegova primarna funkcija ulova ribe zbog ishrane ostaje i dalje, ali tada se takođe javlja neka vrsta sportskog ribolova zbog zabave viših slojeva društva. Osim divljih vrsta riba koje žive u Nilu i u jezeru Moeris, stari Egipćani uzgajaju ribu u brojnim ribnjacima u sklopu hramskih kompleksa ili imanja bogatih slojeva društva, ali pre svega zbog ishrane. Lov na ribe zbog zabave uglavnom se odvijao u močvarnim područjima oko Nila ili na samoj reci Nil. Stari Egipćani poznavali su više načina ulova ribe. Riba se lovila iz čamaca uz pomoć ribarskih mreža, štapova za pecanje sa udicama, koplja ili harpuna, neke vrste malenih strelica od trske, ili su je lovili goloruki. Lovile su se sve vrste rečne i morske ribe koje su se mogle pronaći u Nilu, jezeru Moeris, močvarnim područjima delte ili na sredozemnoj obali,odnosno u Crvenome moru.

U Nilu su pecali najčešće grgeča i jegulju, a imućniji Egipćani mogli su da uživaju i u jelima spremljenim od soma, šarana, tilapije i cipala.

Ova vrsta jela se pravila na sledeći način:

Sastojci:

3 veća cipala, očišćena

2 šake sitno iseckanih svežih začinskih trava - majčina dušica, metvica, korijander, majoran, ruzmarin

150 ml maslinovog ulja

sok jednog limuna

so

Priprema:

Izmešajte sve začinske trave sa uljem i sokom od limuna, a zatim posolite. Premažite ribu ovom smesom. Pecite ribu na roštilju 5-10 minuta. Poprskajte sokom od limuna i servirajte.

U običnim porodicama kuvanje je bilo posao domaćice, ali veća i bogatija domaćinstva zapošljavala su poslugu za rad u kuhinji, kao i kuvara, najčešće muškarca, koji je pripremao hranu. Egipćani su kuvali nad otvorenom vatrom, ali su imali i peći, pa su hranu kuvali, pekli ili pržili. Za pripremanje hrane koristili su činije, ćupove i lonce. Posuđe je uglavnom bilo izrađeno od gline, dok su samo najbogatiji koristili ono izradeno od bronze i srebra. Poznavali su i druge kuhinjske alatke koje i danas koristimo u kuhinji kao što su tučak, avan i sito.

Cipal bataš (lat. Mugil cephalus) ima kod nas u upotrebi više raznih naziva kao što su mulj, glavaš, babaš, skakavac, javra. Cipal bataš je riba iz porodice cipala ili Mugilidae. Glava mu je tupasta i spljoštena, šira od ostatka duguljastog tela, s velikim, izraženim očima i tankim usnicama na relativno malim ustima. Boja mu varira od svetlosive, smeđkaste do maslinastozelene, sa linijama koje se prelivaju u nijansama, a s donje strane srebrenkasto beo. Cipal bataš živi oko 16 godina, hrani se zooplanktonima, odrasli primerci uglavnom algama, račićima i crvima. Cipal bataš je rasprostranjen u obalnom pojasu gotovo svuda po svetu, osim u hladnim morima s temperaturom nižom od 8 stepeni Celzijusa. 100g svežeg mesa cipala sadrži 127 kcal, 15,8g proteina, 6,8g masti.

Pročitajte više >>                                                    << Vratite nazad

Antička kuhinja: Kuvani som

Na obalama Nila je rasla i napredovala egipatska civilizacija. Reka je omogućila starim Egipćanima transport, navodnjavanje i vodu za piće. Ali Nil je takođe bio glavni izvor hrane.

Faraonski natpisi prikazuju drevne Egipćane koji hvataju jegulju, tilapiju, cipal i soma iz Nila. Ove ribe su postale sastavni deo ljudi koji žive u drevnom Egiptu. Ribe su se jele na različite načine, a drevni Egipćani su bili vešti u sušenju i soljenju ribe, kao i vađenju ikre.

Sveža ili osušena riba je u Egiptu bila svakodnevna hrana za običan narod ali je bila zabranjena svakom posvećenom biću, faraonu ili svešteniku. Riba je ćutljivo biće što zbunjuje, skriveno, ali blistavo pod zelenilom reke Nil, biće koje je u vodi bilo sudionik strašnih drama. Tako su se svakog dana u na kraju sveta, jedna riba peraja ukrašenim ružama i druga sa perajima plave boje na tajnovit način uobličavali u ljude i služeći na lađi boga Ra nogoveštavali dolazak čudovišta Apopisa.

Brojni prikazi iz grobnica svedoče da su Egipćani naročito uživali u lovu na razne vrste riba, a vrlo je popularan bio lov na ribe u močvarnim područjima. Tokom razdoblja faraonskog Egipta ribolov ima dvojaku funkciju. Njegova primarna funkcija ulova ribe zbog ishrane ostaje i dalje, ali tada se takođe javlja neka vrsta sportskog ribolova zbog zabave viših slojeva društva. Osim divljih vrsta riba koje žive u Nilu i u jezeru Moeris, stari Egipćani uzgajaju ribu u brojnim ribnjacima u sklopu hramskih kompleksa ili imanja bogatih slojeva društva, ali pre svega zbog ishrane. Lov na ribe zbog zabave uglavnom se odvijao u močvarnim područjima oko Nila ili na samoj reci Nil. Stari Egipćani poznavali su više načina ulova ribe. Riba se lovila iz čamaca uz pomoć ribarskih mreža, štapova za pecanje sa udicama, koplja ili harpuna, neke vrste malenih strelica od trske, ili su je lovili goloruki. Lovile su se sve vrste rečne i morske ribe koje su se mogle pronaći u Nilu, jezeru Moeris, močvarnim područjima delte ili na sredozemnoj obali,odnosno u Crvenome moru.

U Nilu su pecali najčešće grgeča i jegulju, a imućniji Egipćani mogli su da uživaju i u jelima spremljenim od soma, šarana, tilapije i cipala.

Ova vrsta jela se pravila na sledeći način:

Sastojci:

6 celih somova

1 glavica crnog luka

3 čena belog luka

1 l vode

2 kašike maslinovog ulja

1 suvi mleveni limun

1 kašičica soli

Priprema:

Očistite i dobro operite ribu hladnom vodom. Narežite crni i beli luk na kockice i pržite u ulju do zlatne boje. Dodati vodu i ostaviti da proključa. Utrljajte u ribu so i limun u prahu, a zatim dodajte ribu u ključalu vodu. Nakon 15 minuta ribu izvadite iz kipuće vode i uklonite kosti. Jelo se servira tako što se riba poslužuje odvojeno, a voda koja je ostala od kuvanja odnosno neka vrste supe je služila da se hleb namače u nju.

U običnim porodicama kuvanje je bilo posao domaćice, ali veća i bogatija domaćinstva zapošljavala su poslugu za rad u kuhinji, kao i kuvara, najčešće muškarca, koji je pripremao hranu. Egipćani su kuvali nad otvorenom vatrom, ali su imali i peći, pa su hranu kuvali, pekli ili pržili. Za pripremanje hrane koristili su činije, ćupove i lonce. Posuđe je uglavnom bilo izrađeno od gline, dok su samo najbogatiji koristili ono izradeno od bronze i srebra. Poznavali su i druge kuhinjske alatke koje i danas koristimo u kuhinji kao što su tučak, avan i sito.

Som (lat. Silurus glanis) je jedna od najvećih slatkovodnih riba, a pripada familiji Somovi (Siluridae). Som naseljava gotovo sve vode Evrope. Voli mirne ili sporotekuće, muljevite vode i tu se i najradije zadržava. Svaštojed je, mada mu glavnu hranu čine ribe, žabe, rakovi, sisari, a lovi i ptice, patke i guske koje se nađu na vodi ili u vodi gde živi. Uglavnom lovi noću, ali i danju ako ima priliku. 100g svežeg mesa soma sadrži 95 kcal, proteina 16,4g, masti 2,8g. Sadrži malu količinu zasićenih masnoća, a dobar je izvor omega-3 masnih kiselina, oko 0,37 g na 100g mesa. Som je bogati gvožđem i vitaminom B-12. Som je najveća evropska slatkovodna vrsta i može narasti i do tri metra dužine s težinom od 250 do 300 kg pa i više od 300 kg i do 5 metara dužine. Veliki somovi retko se smatraju opasnim po ljudima, iako je kroz istoriju zableženo mnogo bizarnih priča u kojem ove ribe igraju glavnu ulogu. Ribari su hvatali somove iz čije utrobe su vadili delove ljudskog tela, pa čak i bebe. S obzirom da su sve priče jako stare i neproverene, smatraju se mitovima.

Pročitajte više >>                                                    << Vratite nazad

Antička kuhinja: Pečeni som sa pšenicom

 

Na obalama Nila je rasla i napredovala egipatska civilizacija. Reka je omogućila starim Egipćanima transport, navodnjavanje i vodu za piće. Ali Nil je takođe bio glavni izvor hrane.

Faraonski natpisi prikazuju drevne Egipćane koji hvataju jegulju, tilapiju, cipal i soma iz Nila. Ove ribe su postale sastavni deo ljudi koji žive u drevnom Egiptu. Ribe su se jele na različite načine, a drevni Egipćani su bili vešti u sušenju i soljenju ribe, kao i vađenju ikre.

Sveža ili osušena riba je u Egiptu bila svakodnevna hrana za običan narod ali je bila zabranjena svakom posvećenom biću, faraonu ili svešteniku. Riba je ćutljivo biće što zbunjuje, skriveno, ali blistavo pod zelenilom reke Nil, biće koje je u vodi bilo sudionik strašnih drama. Tako su se svakog dana u na kraju sveta, jedna riba peraja ukrašenim ružama i druga sa perajima plave boje na tajnovit način uobličavali u ljude i služeći na lađi boga Ra nogoveštavali dolazak čudovišta Apopisa.

Brojni prikazi iz grobnica svedoče da su Egipćani naročito uživali u lovu na razne vrste riba, a vrlo je popularan bio lov na ribe u močvarnim područjima. Tokom razdoblja faraonskog Egipta ribolov ima dvojaku funkciju. Njegova primarna funkcija ulova ribe zbog ishrane ostaje i dalje, ali tada se takođe javlja neka vrsta sportskog ribolova zbog zabave viših slojeva društva. Osim divljih vrsta riba koje žive u Nilu i u jezeru Moeris, stari Egipćani uzgajaju ribu u brojnim ribnjacima u sklopu hramskih kompleksa ili imanja bogatih slojeva društva, ali pre svega zbog ishrane. Lov na ribe zbog zabave uglavnom se odvijao u močvarnim područjima oko Nila ili na samoj reci Nil. Stari Egipćani poznavali su više načina ulova ribe. Riba se lovila iz čamaca uz pomoć ribarskih mreža, štapova za pecanje sa udicama, koplja ili harpuna, neke vrste malenih strelica od trske, ili su je lovili goloruki. Lovile su se sve vrste rečne i morske ribe koje su se mogle pronaći u Nilu, jezeru Moeris, močvarnim područjima delte ili na sredozemnoj obali,odnosno u Crvenome moru.

U Nilu su pecali najčešće grgeča i jegulju, a imućniji Egipćani mogli su da uživaju i u jelima spremljenim od soma, šarana, tilapije i cipala.

Ova vrsta jela se pravila na sledeći način:

Sastojci:

4 soma

500 g pšenice

1/2 kilograma crnog luka, sitno seckano

4 čena belog luka, sitno seckano

1/2 šolje maslinovog ulja

1/2 kašike komorača

1/2 kašike timijana

1 kašičica soli

200 ml vode

Priprema:

Operite pšenicu i potopite u vodi jedan sat. Crni i beli luk pržite u ulju do zlatne boje i zatim dodati komorač i timijan, dobro promešati. Procedite pšenicu i polovinu stavite na dno posude, preko pšenice stavite očišćenu usoljenu ribu, a zatim prekrijte preostalom pšenicom. Prelijte mešavinom crnog i belog luka za začinima i stavite u rernu na srednjoj vatri i pecite sve dok riba ne postane smeđe boje.

U običnim porodicama kuvanje je bilo posao domaćice, ali veća i bogatija domaćinstva zapošljavala su poslugu za rad u kuhinji, kao i kuvara, najčešće muškarca, koji je pripremao hranu. Egipćani su kuvali nad otvorenom vatrom, ali su imali i peći, pa su hranu kuvali, pekli ili pržili. Za pripremanje hrane koristili su činije, ćupove i lonce. Posuđe je uglavnom bilo izrađeno od gline, dok su samo najbogatiji koristili ono izradeno od bronze i srebra. Poznavali su i druge kuhinjske alatke koje i danas koristimo u kuhinji kao što su tučak, avan i sito.

Som (lat. Silurus glanis) je jedna od najvećih slatkovodnih riba, a pripada familiji Somovi (Siluridae). Som naseljava gotovo sve vode Evrope. Voli mirne ili sporotekuće, muljevite vode i tu se i najradije zadržava. Svaštojed je, mada mu glavnu hranu čine ribe, žabe, rakovi, sisari, a lovi i ptice, patke i guske koje se nađu na vodi ili u vodi gde živi. Uglavnom lovi noću, ali i danju ako ima priliku. 100g svežeg mesa soma sadrži 95 kcal, proteina 16,4g, masti 2,8g. Sadrži malu količinu zasićenih masnoća, a dobar je izvor omega-3 masnih kiselina, oko 0,37 g na 100g mesa. Som je bogati gvožđem i vitaminom B-12. Som je najveća evropska slatkovodna vrsta i može narasti i do tri metra dužine s težinom od 250 do 300 kg pa i više od 300 kg i do 5 metara dužine. Veliki somovi retko se smatraju opasnim po ljudima, iako je kroz istoriju zableženo mnogo bizarnih priča u kojem ove ribe igraju glavnu ulogu. Ribari su hvatali somove iz čije utrobe su vadili delove ljudskog tela, pa čak i bebe. S obzirom da su sve priče jako stare i neproverene, smatraju se mitovima.

Pročitajte više >>                                                    << Vratite nazad

Antička kuhinja: Kuvana tilapija

 

3500 g. p. n. e.

"Gledam tilapiju u njenoj pravoj prirodi, vozeći brzi brod u njegovim vodama."

- Iz knjige dolaska u svetlost, poznatija kao Knjiga mrtvih, 2. ili 1. milenijum p. n. e.

Na obalama Nila je rasla i napredovala egipatska civilizacija. Reka je omogućila starim Egipćanima transport, navodnjavanje i vodu za piće. Ali Nil je takođe bio glavni izvor hrane.

Faraonski natpisi prikazuju drevne Egipćane koji hvataju jegulju, tilapiju, cipal i soma iz Nila. Ove ribe su postale sastavni deo ljudi koji žive u drevnom Egiptu. Ribe su se jele na različite načine, a drevni Egipćani su bili vešti u sušenju i soljenju ribe, kao i vađenju ikre.

Sveža ili osušena riba je u Egiptu bila svakodnevna hrana za običan narod ali je bila zabranjena svakom posvećenom biću, faraonu ili svešteniku. Riba je ćutljivo biće što zbunjuje, skriveno, ali blistavo pod zelenilom reke Nil, biće koje je u vodi bilo sudionik strašnih drama. Tako su se svakog dana u na kraju sveta, jedna riba peraja ukrašenim ružama i druga sa perajima plave boje na tajnovit način uobličavali u ljude i služeći na lađi boga Ra nogoveštavali dolazak čudovišta Apopisa.

Brojni prikazi iz grobnica svedoče da su Egipćani naročito uživali u lovu na razne vrste riba, a vrlo je popularan bio lov na ribe u močvarnim područjima. Tokom razdoblja faraonskog Egipta ribolov ima dvojaku funkciju. Njegova primarna funkcija ulova ribe zbog ishrane ostaje i dalje, ali tada se takođe javlja neka vrsta sportskog ribolova zbog zabave viših slojeva društva. Osim divljih vrsta riba koje žive u Nilu i u jezeru Moeris, stari Egipćani uzgajaju ribu u brojnim ribnjacima u sklopu hramskih kompleksa ili imanja bogatih slojeva društva, ali pre svega zbog ishrane. Lov na ribe zbog zabave uglavnom se odvijao u močvarnim područjima oko Nila ili na samoj reci Nil. Stari Egipćani poznavali su više načina ulova ribe. Riba se lovila iz čamaca uz pomoć ribarskih mreža, štapova za pecanje sa udicama, koplja ili harpuna, neke vrste malenih strelica od trske, ili su je lovili goloruki. Lovile su se sve vrste rečne i morske ribe koje su se mogle pronaći u Nilu, jezeru Moeris, močvarnim područjima delte ili na sredozemnoj obali,odnosno u Crvenome moru.

U Nilu su pecali najčešće grgeča i jegulju, a imućniji Egipćani mogli su da uživaju i u jelima spremljenim od soma, šarana, tilapije i cipala.

Riba tilapija je bila zastupljena u egipatskoj kulturi, umetnosti i religiji, kao u egipatskoj ishrani. Bila je popularan oblik za boce i palete za šminku, tilapija je predstavljena svojim sopstvenim hijeroglifom, K1. Po egipatskoj mitologiji tilapija pomaže da se vodi brod Sunca dok plovi nebom, kao u gore navedenom citatu iz Knjige mrtvih, tilapija predstavlja zbir magijskih čarolija za uvođenje duhova u zagrobni život. Tilapija je takođe bila povezana sa Hathorom, boginjom ljubavi i žena, i smatrana simbolom plodnosti i obnove. Takvo uzvišeno značenje je možda proisteklo iz pogrešnog tumačenja ponašanja tilapije. Kada opasnost preti, sitne ribice bebe plivaju u usta svoje majke radi zaštite (fenomen koji se naziva usta-muljenje, takođe primećen kod drugih vrsta riba). Drevni ljudi koji su videli tilapiju, kako izlaze iz usta mame, verovatno su verovali da odrasla riba čudesno stvara bebe.Ali pre više hiljada godina u Egiptu, riba tilapija već je bila uzgajana u zatvorenim ribnjacima i zarobljena mrežama i kopljima iz životvorne reke Nil.

Ova vrsta jela se pravila na sledeći način:

Sastojci:

6 celih tilapija

1 glavica crnog luka

3 čena belog luka

1 l vode

2 kašike maslinovog ulja

1 suvi mleveni limun

1 kašičica soli

Priprema:

Očistite i dobro operite ribu hladnom vodom. Narežite crni i beli luk na kockice i pržite u ulju do zlatne boje. Dodati vodu i ostaviti da proključa. Utrljajte u ribu so i limun u prahu, a zatim dodajte ribu u ključalu vodu. Nakon 15 minuta ribu izvadite iz kipuće vode i uklonite kosti. Jelo se servira tako što se riba poslužuje odvojeno, a voda koja je ostala od kuvanja odnosno neka vrste supe je služila da se hleb namače u nju.

Tilapija (lat. Tilapia) je vrsta tropske ribe. Naziv tilapija je zajedničko ime za različite vrste tri roda: Tilapia, Sarotherodon i Oreochromis. One su deo familije ciklida (Cichlidae). Sam naziv tilapija najverovatnije potiče od afričke behuana reči "thiape" što znači riba. Ona je autohtona afrička riba i gajila se na tim prostorima i pre 3.000 godina. 100 grama mesa tilapije sadrži 128 kalorija, 0 g ugljenohidrata, 26 g proteina, 3 g masti, 31% vitamina B12, 24% niacina, 20% fosfora, 78% selena, 20% kalijuma. Prehrana im je raznolika: biljni materijal, detritus, ličinke, vodeni beskičmenjaci. Nastanjuju slatke, boćate, a zalaze i u slane vode gde grade gnezda. Uzgajaju se za hranu u akvakulturi širom sveta. Neretko se unose u određena područja npr. zbog uklanjanja viška vodenoga bilja ili uništavanja ličinki komaraca. Nakon rešavanja početnoga problema same postaju problem jer su opasne invazivne vrste.

U običnim porodicama kuvanje je bilo posao domaćice, ali veća i bogatija domaćinstva zapošljavala su poslugu za rad u kuhinji, kao i kuvara, najčešće muškarca, koji je pripremao hranu. Egipćani su kuvali nad otvorenom vatrom, ali su imali i peći, pa su hranu kuvali, pekli ili pržili. Za pripremanje hrane koristili su činije, ćupove i lonce. Posuđe je uglavnom bilo izrađeno od gline, dok su samo najbogatiji koristili ono izradeno od bronze i srebra. Poznavali su i druge kuhinjske alatke koje i danas koristimo u kuhinji kao što su tučak, avan i sito.

Pročitajte više >>                                                    << Vratite nazad

Antička kuhinja: Gulaš od tilapije i ječma

 

3500 g. p. n. e.

"Gledam tilapiju u njenoj pravoj prirodi, vozeći brzi brod u njegovim vodama."

- Iz knjige dolaska u svetlost, poznatija kao Knjiga mrtvih, 2. ili 1. milenijum p. n. e.

Sveža ili osušena riba je u Egiptu bila svakodnevna hrana za običan narod ali je bila zabranjena svakom posvećenom biću, faraonu ili svešteniku. Riba je ćutljivo biće što zbunjuje, skriveno, ali blistavo pod zelenilom reke Nil, biće koje je u vodi bilo sudionik strašnih drama. Tako su se svakog dana u na kraju sveta, jedna riba peraja ukrašenim ružama i druga sa perajima plave boje na tajnovit način uobličavali u ljude i služeći na lađi boga Ra nogoveštavali dolazak čudovišta Apopisa.

Brojni prikazi iz grobnica svedoče da su Egipćani naročito uživali u lovu na razne vrste riba, a vrlo je popularan bio lov na ribe u močvarnim područjima. Tokom razdoblja faraonskog Egipta ribolov ima dvojaku funkciju. Njegova primarna funkcija ulova ribe zbog ishrane ostaje i dalje, ali tada se takođe javlja neka vrsta sportskog ribolova zbog zabave viših slojeva društva. Osim divljih vrsta riba koje žive u Nilu i u jezeru Moeris, stari Egipćani uzgajaju ribu u brojnim ribnjacima u sklopu hramskih kompleksa ili imanja bogatih slojeva društva, ali pre svega zbog ishrane. Lov na ribe zbog zabave uglavnom se odvijao u močvarnim područjima oko Nila ili na samoj reci Nil. Stari Egipćani poznavali su više načina ulova ribe. Riba se lovila iz čamaca uz pomoć ribarskih mreža, štapova za pecanje sa udicama, koplja ili harpuna, neke vrste malenih strelica od trske, ili su je lovili goloruki. Lovile su se sve vrste rečne i morske ribe koje su se mogle pronaći u Nilu, jezeru Moeris, močvarnim područjima delte ili na sredozemnoj obali,odnosno u Crvenom moru.

U Nilu su pecali najčešće grgeča i jegulju, a imućniji Egipćani mogli su da uživaju i u jelima spremljenim od soma, šarana, tilapije i cipala.

Riba tilapija je bila zastupljena u egipatskoj kulturi, umetnosti i religiji, kao u egipatskoj ishrani. Bila je popularan oblik za boce i palete za šminku, tilapija je predstavljena svojim sopstvenim hijeroglifom, K1. Po egipatskoj mitologiji tilapija pomaže da se vodi brod Sunca dok plovi nebom, kao u gore navedenom citatu iz Knjige mrtvih, tilapija predstavlja  zbir magijskih čarolija za uvođenje duhova u zagrobni život. Tilapija je takođe bila povezana sa Hathorom, boginjom ljubavi i žena, i smatrana simbolom plodnosti i obnove. Takvo uzvišeno značenje je možda proisteklo iz pogrešnog tumačenja ponašanja tilapije. Kada opasnost preti, sitne ribice bebe plivaju u usta svoje majke radi zaštite (fenomen koji se naziva usta-muljenje, takođe primećen kod drugih vrsta riba). Drevni ljudi koji su videli tilapiju, kako izlaze iz usta mame, verovatno su verovali da odrasla riba čudesno stvara bebe.Ali pre više hiljada godina u Egiptu, riba tilapija već je bila uzgajana u zatvorenim ribnjacima i zarobljena mrežama i kopljima iz životvorne reke Nil.

Ova vrsta jela se pravila na sledeći način:

Sastojci:

1 cela, očišćena tilapija

1/2 čaše ječma

1.5 l vode

4 praziluka, oprani i isečeni na koren i list

1 kašičica soli

Priprema:

Isperite ječam i stavite ga u posudu sa vodom. Stavite da proključa, dodajte samo korenje praziluka, i kuvajte 30 minuta. Koristite kašiku da uklonite penu koja se uzdiže do vrha (višak skroba iz ječma). Uklonite korenje praziluka. Izrežite tilapiju na komade, dodajte ribu u vodu i so i kuvajte oko 10 minuta na srednjoj vatri. Smanjite toplotu, dodajte ostatak sitno seckanog lišća praziluka i kuvajte još 5 minuta.

Tilapija (lat. Tilapia) je vrsta tropske ribe. Naziv tilapija je zajedničko ime za različite vrste tri roda: Tilapia, Sarotherodon i Oreochromis. One su deo familije ciklida (Cichlidae). Sam naziv tilapija najverovatnije potiče od afričke behuana reči "thiape" što znači riba. Ona je autohtona afrička riba i gajila se na tim prostorima i pre 3.000 godina. 100 grama mesa tilapije sadrži 128 kalorija, 0 g ugljenohidrata, 26 g proteina, 3 g masti, 31% vitamina B12, 24% niacina, 20% fosfora, 78% selena, 20% kalijuma. Prehrana im je raznolika: biljni materijal, detritus, ličinke, vodeni beskičmenjaci. Nastanjuju slatke, boćate, a zalaze i u slane vode gde grade gnezda. Uzgajaju se za hranu u akvakulturi širom sveta. Neretko se unose u određena područja npr. zbog uklanjanja viška vodenoga bilja ili uništavanja ličinki komaraca. Nakon rešavanja početnoga problema same postaju problem jer su opasne invazivne vrste.

U običnim porodicama kuvanje je bilo posao domaćice, ali veća i bogatija domaćinstva zapošljavala su poslugu za rad u kuhinji, kao i kuvara, najčešće muškarca, koji je pripremao hranu. Egipćani su kuvali nad otvorenom vatrom, ali su imali i peći, pa su hranu kuvali, pekli ili pržili. Za pripremanje hrane koristili su činije, ćupove i lonce. Posuđe je uglavnom bilo izrađeno od gline, dok su samo najbogatiji koristili ono izradeno od bronze i srebra. Poznavali su i druge kuhinjske alatke koje i danas koristimo u kuhinji kao što su tučak, avan i sito.

Pročitajte više >>                                                    << Vratite nazad

Antička kuhinja: Ku-dar-ra - Sušena riba

U slobodnom prevodu na sumerskom jeziku ku-dar-ra znaći sušena riba.

Ovo jelo se pravilo i prinosilo u hramovima za vreme mesopotamskih religioznih ceremonija u gradu Uruk. Ceremonija je bila u čast boga Ea (sumerski Enki), koji je bio bog vode u Mesopotamiji i član trijade bogova koju još čine Anu (sumerski An) i Bel (Enlil). Bio je i bog inteligencije i kreacije u Sumerskoj mitologiji. Takođe se spominje i kao bog mudrosti i magije. Ea je bio i gospodar podzemnog sveta - Apzu. U Sumerskoj mitologiji podzemni svet je predstavljen kao okean pod zemljom. Njegovi simboli su guska i riba. Njegova planeta bila je Merkur. Ea je bog koji ne vara, ne laže i ne šali se. Svoju magiju i moć koristi isključivo samo za dobrobit čoveka ili boga koji traži pomoć. Na predlog ovog boga stvoreno je čovečanstvo sa svrhom da služi bogovima. Prema akadskome mitu Ea je otac Marduka.

Ovaj recept je zapisan na glinenoj tablici oko 3500 g. p. n. e. kada je grad Uruk bio pod vlašću kralja Enmerkara.

U originalnom tekstu prevedenom sa glinene tablice nisu navedene tačne mere sastojaka, niti preciziran način pripreme, količinu navedenih sastojaka sam proizvoljno odredio.

Sastojci:

1 kg usoljene sušene morske ribe

Za sos:

1 kašičica suve nane, mrvljeno

2 kašike sitno seckanih oraha

2 kašike urmi, sitno seckano

2 kašičice meda

100 ml vina od urmi

80 ml maslinovog ulja

40 ml sirćeta

1 kašičica senfa

Priprema:

Pomešajte nanu, senf, urme i orahe i u to dodajte med, vino, sirće i maslinovo ulje, dobro sve izmešajte da dobijete neku vrstu paste.

Servirati usoljenu morsku ribu i preliti je sosom.

Ea (sumerski Enki) je kao što je već na početku teksta navedeno bio bog vodenih dubina, izvora i reka i zato je bio veliki prijatelj ljudi, to je bio jedan od velikih bogova u sumerskoj i vavilonskoj mitologiji. Rodilo ga je more iz kojeg je donio ljudima elemente razvoja i napretka. Ea je smatran bogom života i često je bio prikazivan sa dve vodene struje koje mu izlaze iz ramena i obe predstavljaju Tigar i Eufrat, dve reke koje je on stvorio na početku svega. Pored njega su dva drveta koja predstavljaju muški i ženski aspekt prirode, to je drveće života. Bio je polu čovek, polu riba a obožavan je i kao grnčar koji je za svojim grnčarskim točkom davao oblik i ljudima i bogovima. Ea se često pokazuje sa rogatom krunom na glavi, obučen u kožu šarana.

Bio je i bog vazduha. Žena mi je bila Hinlil – boginja žitarica. Ea je prvobitno bio pokrovitelj grada Eridu a kasnije se uticaj njegovog kulta proširio po celoj teritoriji Mesopotamije. Ea je bio i bog mudrosti i života, kreator sveta kao i svih magija koje služe samo za dobrobit čoveka i bogova koji zatraže pomoć od njega. Enki je gospodar Abzu slatkovodnog podzemnog mora koje se nalazi u unutrašnjosti zemlje. Enki je gospodar podzemlja, on upravlja oplodnjom, on je gospodar vode i sperme. Prema verovanju Enki je poklonio ljudima dar kraljevanja.

Ea je opisan u Enuma Eliš, dosada najstarijem poznatom tekstu koji je pisan klinastim pismom. Postoji verovanje da su mnogi mitovi o njemu imali veliki uticaj na mnoge kasnije biblijske priče.

Najpoznatiji mesopotamski mit odnosi se na potop kojeg su poslali bogovi kako bi uništili zivot na zemlji. Mesopotamska verzija je slična biblijskoj i napisana je u stihu a ne u prozi. Četiri boga je učestvovalo u pripremi potopa, i svi nose sumerska imena: Anua je opisan kao "otac", Enilila kao "savetnik, Ninurtu, Enilovog sina, kao "nositelja prestolja", a Ennugia kao "nadzornika kanala". Peti bog, poznat pod imenom Ea, otkrio je tajni plan čoveku zvanom Utnapistim i kazao mu da izgradi brod kako bi se spasio. Utnapistim je izgradio brod pridržavajući se mera koje mu je dao bog Ea. Brod je snabdeo svim vrstama zaliha, uključujući srebro i zlato, u brod je smestio i svoju porodicu i nekoliko životinja. Tada je nastupila strahovita oluja koja je uplašila i bogove na nebu. Potop je trajao sedam dana i noći. Kad se završio brod se zaustavio na nekoj planini, Utnapistim je prvo oslobodio golubicu, potom lastavicu i na kraju gavrana. Prvo dvoje mu se vratilo, ali gavran nije, što je značilo da se voda povukla. Utnapistim je prineo žrtvu i na obred pozvao sve bogove osim Enlila, jer je on bio najodgovorniji što je došlo do potopa. Enlil je bio ljut ljutit što je iko preživeo potop, ali je ipak pristao da posveti Utnapistima i njegovu ženu rekavši da će postati ravni bogovima.

Pročitajte više >>                                                           << Vratite nazad

Antička kuhinja: Sa-sa agargaraku - Pečena morska riba

 

U slobodnom prevodu na akadskom jeziku sa-sa znači peći ili pržiti, a agargaraku znači morska riba.

Ovaj recept je zapisan na glinenoj tablici nađenoj u gradu Mari, današnja teritorija Sirije. Ovo jelo se pravilo i prinosilo u hramovima za vreme mesopotamskih religioznih ceremonija posvećenih bogu Ea.

Мari je bio jedan od najznačajnijih gradova-država u drevnoj Mesopotamiji. Nalazio se na zapadnoj obali Eufrata. Grad je bio naseljen još od 5. milenijuma p. n. e. Stanovnici Marija bili su uglavnom Semiti. Uspon je doživeo tokom 3. i 2. milenijuma p. n. e. Grad se nalazio na granici Sumera i Sirije. Ovakav strateški položaj doveo je do brzog uspona grada. Drvna građa iz Sirije koja je dolazila u Sumer morala je proći kroz Mari. Oko 2350. godine p. n. e. grad je razoren verovatno od strane akadskog kralja Sargona. Ponovan uspon Mari je doživeo početkom 19. veka p. n. e., za vreme postojanja amoritskih gradova-država u Mesopotamiji. Kralj Zimri-Lima je došao u sukob sa starovavilonskim carem Hamurabijem. Hamurabi mu je naneo poraz i razorio Mari 1759. godine p. n. e.

U originalnom tekstu prevedenom sa glinene tablice nisu navedene tačne mere sastojaka, niti preciziran način pripreme, količinu navedenih sastojaka sam proizvoljno odredio.

Sastojci:

500 g morske ribe bilo koje vrste

Za marinadu:

1 kašika suve izmrvljene nane

4 urme, sitno seckano

1 kašičica meda

9 kašika maslinovog ulja

3 kašike sirćeta

Priprema:

Stavite sve sastojke u činiju, promešajte i ostavite sat vremena da se sastojci homogenizuju.

Filete morske ribe premažite sa ovom marinadom a zatim ih pecite na roštilju. Okrećite ih i premazujte stalno. Meso ribe treba da bude roze iznutra. Servirati sa ostatkom marinade.

Ea (sumerski Enki) je kao što je već na početku teksta navedeno bio bog vodenih dubina, izvora i reka i zato je bio veliki prijatelj ljudi, to je bio jedan od velikih bogova u sumerskoj i vavilonskoj mitologiji. Rodilo ga je more iz kojeg je donio ljudima elemente razvoja i napretka. Ea je smatran bogom života i često je bio prikazivan sa dve vodene struje koje mu izlaze iz ramena i obe predstavljaju Tigar i Eufrat, dve reke koje je on stvorio na početku svega. Pored njega su dva drveta koja predstavljaju muški i ženski aspekt prirode, to je drveće života. Bio je polu čovek, polu riba a obožavan je i kao grnčar koji je za svojim grnčarskim točkom davao oblik i ljudima i bogovima. Ea se često pokazuje sa rogatom krunom na glavi, obučen u kožu šarana.

Bio je i bog vazduha. Žena mi je bila Hinlil – boginja žitarica. Ea je prvobitno bio pokrovitelj grada Eridu a kasnije se uticaj njegovog kulta proširio po celoj teritoriji Mesopotamije. Ea je bio i bog mudrosti i života, kreator sveta kao i svih magija koje služe samo za dobrobit čoveka i bogova koji zatraže pomoć od njega. Enki je gospodar Abzu slatkovodnog podzemnog mora koje se nalazi u unutrašnjosti zemlje. Enki je gospodar podzemlja, on upravlja oplodnjom, on je gospodar vode i sperme. Prema verovanju Enki je poklonio ljudima dar kraljevanja.

Ea je opisan u Enuma Eliš, dosada najstarijem poznatom tekstu koji je pisan klinastim pismom. Postoji verovanje da su mnogi mitovi o njemu imali veliki uticaj na mnoge kasnije biblijske priče.

Najpoznatiji mesopotamski mit odnosi se na potop kojeg su poslali bogovi kako bi uništili zivot na zemlji. Mesopotamska verzija je slična biblijskoj i napisana je u stihu a ne u prozi. Četiri boga je učestvovalo u pripremi potopa, i svi nose sumerska imena: Anua je opisan kao "otac", Enilila kao "savetnik, Ninurtu, Enilovog sina, kao "nositelja prestolja", a Ennugia kao "nadzornika kanala". Peti bog, poznat pod imenom Ea, otkrio je tajni plan čoveku zvanom Utnapistim i kazao mu da izgradi brod kako bi se spasio. Utnapistim je izgradio brod pridržavajući se mera koje mu je dao bog Ea. Brod je snabdeo svim vrstama zaliha, uključujući srebro i zlato, u brod je smestio i svoju porodicu i nekoliko životinja. Tada je nastupila strahovita oluja koja je uplašila i bogove na nebu. Potop je trajao sedam dana i noći. Kad se završio brod se zaustavio na nekoj planini, Utnapistim je prvo oslobodio golubicu, potom lastavicu i na kraju gavrana. Prvo dvoje mu se vratilo, ali gavran nije, što je značilo da se voda povukla. Utnapistim je prineo žrtvu i na obred pozvao sve bogove osim Enlila, jer je on bio najodgovorniji što je došlo do potopa. Enlil je bio ljut ljutit što je iko preživeo potop, ali je ipak pristao da posveti Utnapistima i njegovu ženu rekavši da će postati ravni bogovima.

Pročitajte više >>                                                          << Vratite nazad

Antička kuhinja: Endub ku-ab-baku - Kuvana morska riba

U slobodnom prevodu na sumerskom jeziku endub znači kuvati, a ku-ab-baku znači morska riba.

Ovaj recept je zapisan na glinenoj tablici oko 1750 g. p. n. e. kada je Mesopotamija bila pod vlašću Hamurabija. Recept za ovu vrstu jela je nađen u gradu Nipur-u.

Ovo jelo se pravilo i prinosilo u hramovima za vreme mesopotamskih religioznih ceremonija u gradu Nipur-u. Ceremonija je bila u čast boga Ea (sumerski Enki), koji je bio bog vode u Mesopotamiji i član trijade bogova koju još čine Anu (sumerski An) i Bel (Enlil). Bio je i bog inteligencije i kreacije u Sumerskoj mitologiji. Takođe se spominje i kao bog mudrosti i magije. Ea je bio i gospodar podzemnog sveta - Apzu. U Sumerskoj mitologiji podzemni svet je predstavljen kao okean pod zemljom. Njegovi simboli su guska i riba. Njegova planeta bila je Merkur. Ea je bog koji ne vara, ne laže i ne šali se. Svoju magiju i moć koristi isključivo samo za dobrobit čoveka ili boga koji traži pomoć. Na predlog ovog boga stvoreno je čovečanstvo sa svrhom da služi bogovima. Prema akadskome mitu Ea je otac Marduka.

U originalnom tekstu prevedenom sa glinene tablice nisu navedene tačne mere sastojaka, niti preciziran način pripreme, količinu navedenih sastojaka sam proizvoljno odredio.

Sastojci:

500 g morske ribe bilo koje vrste

250 ml belog vina

500 ml vode

3 praziluka, sitno seckano

3 čena belog luka, sitno seckano

100 ml maslinovog ulja

50 g otopljenog maslaca

1 kašika korijandera

1 kašika sveže nane, sitno seckano

Priprema:

Marinirajte filete oko sat vremena u ulju i vinu. Zatim u to dodajte vodu, naseckani praziluk, i korijander. Kuvajte oko 30 minuta na umerenoj vatri. Zatim izmešajte beli luk i maslac i dodajte ih ribi. Ponovno prokuvajte jelo, pospite nanom i servirajte.

Ea (sumerski Enki) je kao što je već na početku teksta navedeno bio bog vodenih dubina, izvora i reka i zato je bio veliki prijatelj ljudi, to je bio jedan od velikih bogova u sumerskoj i vavilonskoj mitologiji. Rodilo ga je more iz kojeg je donio ljudima elemente razvoja i napretka. Ea je smatran bogom života i često je bio prikazivan sa dve vodene struje koje mu izlaze iz ramena i obe predstavljaju Tigar i Eufrat, dve reke koje je on stvorio na početku svega. Pored njega su dva drveta koja predstavljaju muški i ženski aspekt prirode, to je drveće života. Bio je polu čovek, polu riba a obožavan je i kao grnčar koji je za svojim grnčarskim točkom davao oblik i ljudima i bogovima. Ea se često pokazuje sa rogatom krunom na glavi, obučen u kožu šarana.

Bio je i bog vazduha. Žena mi je bila Hinlil – boginja žitarica. Ea je prvobitno bio pokrovitelj grada Eridu a kasnije se uticaj njegovog kulta proširio po celoj teritoriji Mesopotamije. Ea je bio i bog mudrosti i života, kreator sveta kao i svih magija koje služe samo za dobrobit čoveka i bogova koji zatraže pomoć od njega. Enki je gospodar Abzu slatkovodnog podzemnog mora koje se nalazi u unutrašnjosti zemlje. Enki je gospodar podzemlja, on upravlja oplodnjom, on je gospodar vode i sperme. Prema verovanju Enki je poklonio ljudima dar kraljevanja.

Ea je opisan u Enuma Eliš, dosada najstarijem poznatom tekstu koji je pisan klinastim pismom. Postoji verovanje da su mnogi mitovi o njemu imali veliki uticaj na mnoge kasnije biblijske priče.

Najpoznatiji mesopotamski mit odnosi se na potop kojeg su poslali bogovi kako bi uništili zivot na zemlji. Mesopotamska verzija je slična biblijskoj i napisana je u stihu a ne u prozi. Četiri boga je učestvovalo u pripremi potopa, i svi nose sumerska imena: Anua je opisan kao "otac", Enilila kao "savetnik, Ninurtu, Enilovog sina, kao "nositelja prestolja", a Ennugia kao "nadzornika kanala". Peti bog, poznat pod imenom Ea, otkrio je tajni plan čoveku zvanom Utnapistim i kazao mu da izgradi brod kako bi se spasio. Utnapistim je izgradio brod pridržavajući se mera koje mu je dao bog Ea. Brod je snabdeo svim vrstama zaliha, uključujući srebro i zlato, u brod je smestio i svoju porodicu i nekoliko životinja. Tada je nastupila strahovita oluja koja je uplašila i bogove na nebu. Potop je trajao sedam dana i noći. Kad se završio brod se zaustavio na nekoj planini, Utnapistim je prvo oslobodio golubicu, potom lastavicu i na kraju gavrana. Prvo dvoje mu se vratilo, ali gavran nije, što je značilo da se voda povukla. Utnapistim je prineo žrtvu i na obred pozvao sve bogove osim Enlila, jer je on bio najodgovorniji što je došlo do potopa. Enlil je bio ljut ljutit što je iko preživeo potop, ali je ipak pristao da posveti Utnapistima i njegovu ženu rekavši da će postati ravni bogovima.

Pročitajte više >>                                                                << Vratite nazad

                                                     

Antička kuhinja: Sa-sa ku-a-de - Pečena rečna riba

U slobodnom prevodu na akadskom jeziku sa-sa znači peći ili pržiti, a ku-a-de znači sveža rečna riba.

Ovaj recept je zapisan na glinenoj tablici nađenoj u gradu Mari, današnja teritorija Sirije. Ovo jelo se pravilo i prinosilo u hramovima za vreme mesopotamskih religioznih ceremonija posvećenih bogu Ea.

Мari je bio jedan od najznačajnijih gradova-država u drevnoj Mesopotamiji. Nalazio se na zapadnoj obali Eufrata. Grad je bio naseljen još od 5. milenijuma p. n. e. Stanovnici Marija bili su uglavnom Semiti. Uspon je doživeo tokom 3. i 2. milenijuma p. n. e. Grad se nalazio na granici Sumera i Sirije. Ovakav strateški položaj doveo je do brzog uspona grada. Drvna građa iz Sirije koja je dolazila u Sumer morala je proći kroz Mari. Oko 2350. godine p. n. e. grad je razoren verovatno od strane akadskog kralja Sargona. Ponovan uspon Mari je doživeo početkom 19. veka p. n. e., za vreme postojanja amoritskih gradova-država u Mesopotamiji. Kralj Zimri-Lima je došao u sukob sa starovavilonskim carem Hamurabijem. Hamurabi mu je naneo poraz i razorio Mari 1759. godine p. n. e.
U originalnom tekstu prevedenom sa glinene tablice nisu navedene tačne mere sastojaka, niti preciziran način pripreme, količinu navedenih sastojaka sam proizvoljno odredio.

Sastojci:
500 g grilovane rečne ribe bilo koje vrste (preporuka je som)

Za sos:
1 glavica crnog luka, sitno seckano
1 praziluk, sitno seckano
2 čena belog luka, sitno seckano
2 kašike suvog grožđa, sitno seckano
2 kašike maslinovog ulja
1 kašika sirćeta
1 kašičica meda
1 kašičica soli
voda

Priprema:
Sve sastojke, osim ribe, staviti u posudu sa malo vode, dobro izmešati i staviti da se kuvaju 15 minuta. Sos se služi preliven preko ribe ili se služi posebno uz ribu.





Ea (sumerski Enki) je bio bog vodenih dubina, izvora i reka i zato je bio veliki prijatelj ljudi, to je bio jedan od velikih bogova u sumerskoj i vavilonskoj mitologiji. Rodilo ga je more iz kojeg je donio ljudima elemente razvoja i napretka. Ea je smatran bogom života i često je bio prikazivan sa dve vodene struje koje mu izlaze iz ramena i obe predstavljaju Tigar i Eufrat, dve reke koje je on stvorio na početku svega. Pored njega su dva drveta koja predstavljaju muški i ženski aspekt prirode, to je drveće života. Bio je polu čovek, polu riba a obožavan je i kao grnčar koji je za svojim grnčarskim točkom davao oblik i ljudima i bogovima. Ea se često pokazuje sa rogatom krunom na glavi, obučen u kožu šarana.
Bio je i bog vazduha. Žena mi je bila Hinlil – boginja žitarica. Ea je prvobitno bio pokrovitelj grada Eridu a kasnije se uticaj njegovog kulta proširio po celoj teritoriji Mesopotamije. Ea je bio i bog mudrosti i života, kreator sveta kao i svih magija koje služe samo za dobrobit čoveka i bogova koji zatraže pomoć od njega. Enki je gospodar Abzu slatkovodnog podzemnog mora koje se nalazi u unutrašnjosti zemlje. Enki je gospodar podzemlja, on upravlja oplodnjom, on je gospodar vode i sperme. Prema verovanju Enki je poklonio ljudima dar kraljevanja.
Ea je opisan u Enuma Eliš, dosada najstarijem poznatom tekstu koji je pisan klinastim pismom. Postoji verovanje da su mnogi mitovi o njemu imali veliki uticaj na mnoge kasnije biblijske priče.
Najpoznatiji mesopotamski mit odnosi se na potop kojeg su poslali bogovi kako bi uništili zivot na zemlji. Mesopotamska verzija je slična biblijskoj i napisana je u stihu a ne u prozi. Četiri boga je učestvovalo u pripremi potopa, i svi nose sumerska imena: Anua je opisan kao "otac", Enilila kao "savetnik, Ninurtu, Enilovog sina, kao "nositelja prestolja", a Ennugia kao "nadzornika kanala". Peti bog, poznat pod imenom Ea, otkrio je tajni plan čoveku zvanom Utnapistim i kazao mu da izgradi brod kako bi se spasio. Utnapistim je izgradio brod pridržavajući se mera koje mu je dao bog Ea. Brod je snabdeo svim vrstama zaliha, uključujući srebro i zlato, u brod je smestio i svoju porodicu i nekoliko životinja. Tada je nastupila strahovita oluja koja je uplašila i bogove na nebu. Potop je trajao sedam dana i noći. Kad se završio brod se zaustavio na nekoj planini, Utnapistim je prvo oslobodio golubicu, potom lastavicu i na kraju gavrana. Prvo dvoje mu se vratilo, ali gavran nije, što je značilo da se voda povukla. Utnapistim je prineo žrtvu i na obred pozvao sve bogove osim Enlila, jer je on bio najodgovorniji što je došlo do potopa. Enlil je bio ljut ljutit što je iko preživeo potop, ali je ipak pristao da posveti Utnapistima i njegovu ženu rekavši da će postati ravni bogovima.


Pročitajte više >>                                                           << Vratite nazad

Antička kuhinja: Sa-sa a-dar-tunku - Pečena rečna riba

U slobodnom prevodu sa akadskog jezika sa-sa znači peći ili pržiti, a a-dar-tunku znači rečna riba.

Ovaj recept je zapisan na glinenoj tablici nađenoj u gradu Ur-u, a vremenski period datira oko 1750 g. p. n. e. kada je Mesopotamija bila pod vlašću Hamurabija.

Ovo jelo se pravilo i prinosilo u hramovima za vreme mesopotamskih religioznih ceremonija. Ceremonija je bila u čast boga Ea (sumerski Enki), koji je bio bog vode u Mesopotamiji i član trijade bogova koju još čine Anu (sumerski An) i Bel (Enlil). Bio je i bog inteligencije i kreacije u Sumerskoj mitologiji. Takođe se spominje i kao bog mudrosti i magije. Ea je bio i gospodar podzemnog sveta - Apzu. U Sumerskoj mitologiji podzemni svet je predstavljen kao okean pod zemljom. Njegovi simboli su guska i riba. Njegova planeta bila je Merkur. Ea je bog koji ne vara, ne laže i ne šali se. Svoju magiju i moć koristi isključivo samo za dobrobit čoveka ili boga koji traži pomoć. Na predlog ovog boga stvoreno je čovečanstvo sa svrhom da služi bogovima. Prema akadskome mitu Ea je otac Marduka, nacionalnog boga Vavilona.

U originalnom tekstu prevedenom sa glinene tablice nisu navedene tačne mere sastojaka, niti preciziran način pripreme, količinu navedenih sastojaka sam proizvoljno odredio.

Sastojci:
500 g bilo koje vrste rečne ribe (preporuka je som)
1 kašika suve izmrvljene nane
50 g seckanih oraha
1 kašičica meda
2 kašike maslinovog ulja
1 kašičica soli

Priprema:
Pomešati nanu, orahe i med. Usolite ribu pa je napunite ovom mešavinom, stavite u posudu, poklopite i pecite u rerni na 180°C oko 25 minuta.
Preko pečene ribe preliti maslinovo ulje i poslužiti.





Ea (sumerski Enki) je kao što je već na početku teksta navedeno bio bog vodenih dubina, izvora i reka i zato je bio veliki prijatelj ljudi, to je bio jedan od velikih bogova u sumerskoj i vavilonskoj mitologiji. Rodilo ga je more iz kojeg je donio ljudima elemente razvoja i napretka. Ea je smatran bogom života i često je bio prikazivan sa dve vodene struje koje mu izlaze iz ramena i obe predstavljaju Tigar i Eufrat, dve reke koje je on stvorio na početku svega. Pored njega su dva drveta koja predstavljaju muški i ženski aspekt prirode, to je drveće života. Bio je polu čovek, polu riba a obožavan je i kao grnčar koji je za svojim grnčarskim točkom davao oblik i ljudima i bogovima. Ea se često pokazuje sa rogatom krunom na glavi, obučen u kožu šarana.
Bio je i bog vazduha. Žena mi je bila Hinlil – boginja žitarica. Ea je prvobitno bio pokrovitelj grada Eridu a kasnije se uticaj njegovog kulta proširio po celoj teritoriji Mesopotamije. Ea je bio i bog mudrosti i života, kreator sveta kao i svih magija koje služe samo za dobrobit čoveka i bogova koji zatraže pomoć od njega. Enki je gospodar Abzu slatkovodnog podzemnog mora koje se nalazi u unutrašnjosti zemlje. Enki je gospodar podzemlja, on upravlja oplodnjom, on je gospodar vode i sperme. Prema verovanju Enki je poklonio ljudima dar kraljevanja.
Ea je opisan u Enuma Eliš, do sada najstarijem poznatom tekstu koji je pisan klinastim pismom. Postoji verovanje da su mnogi mitovi o njemu imali veliki uticaj na mnoge kasnije biblijske priče.
Najpoznatiji mesopotamski mit odnosi se na potop kojeg su poslali bogovi kako bi uništili život na zemlji. Mesopotamska verzija je slična biblijskoj i napisana je u stihu a ne u prozi. Četiri boga je učestvovalo u pripremi potopa, i svi nose sumerska imena: Anua je opisan kao "otac", Enilila kao "savetnik", Ninurtu, Enilovog sina, kao "nositelja prestola", a Ennugia kao "nadzornika kanala". Peti bog, poznat pod imenom Ea, otkrio je tajni plan čoveku zvanom Utnapistim i kazao mu da izgradi brod kako bi se spasio. Utnapistim je izgradio brod pridržavajući se mera koje mu je dao bog Ea. Brod je snabdeo svim vrstama zaliha, uključujući srebro i zlato, u brod je smestio i svoju porodicu i nekoliko životinja. Tada je nastupila strahovita oluja koja je uplašila i bogove na nebu. Potop je trajao sedam dana i noći. Kad se završio brod se zaustavio na nekoj planini, Utnapistim je prvo oslobodio golubicu, potom lastavicu i na kraju gavrana. Prvo dvoje mu se vratilo, ali gavran nije, što je značilo da se voda povukla. Utnapistim je prineo žrtvu i na obred pozvao sve bogove osim Enlila, jer je on bio najodgovorniji što je došlo do potopa. Enlil je bio ljut što je iko preživeo potop, ali je ipak pristao da posveti Utnapistima i njegovu ženu rekavši da će postati ravni bogovima.


Pročitajte više >>                                                          << Vratite nazad

Antička kuhinja: Endub gir-gir-ku - Kuvana rečna riba

U slobodnom prevodu na sumerskom jeziku endub znači kuvati, a gir-gir-ku znači rečna riba.

Ovo jelo se pravilo i prinosilo u hramovima za vreme mesopotamskih religioznih ceremonija u gradu Uruk. Ceremonija je bila u čast boga Ea (sumerski Enki), koji je bio bog vode u Mesopotamiji i član trijade bogova koju još čine Anu (sumerski An) i Bel (Enlil). Bio je i bog inteligencije i kreacije u Sumerskoj mitologiji. Takođe se spominje i kao bog mudrosti i magije. Ea je bio i gospodar podzemnog sveta - Apzu. U Sumerskoj mitologiji podzemni svet je predstavljen kao okean pod zemljom. Njegovi simboli su guska i riba. Njegova planeta je bio Merkur. Ea je bog koji ne vara, ne laže i ne šali se. Svoju magiju i moć koristi isključivo samo za dobrobit čoveka ili boga koji traži pomoć. Na predlog ovog boga stvoreno je čovečanstvo sa svrhom da služi bogovima. Prema akadskome mitu Ea je otac Marduka, nacionalnog boga Vavilona.

Ovaj recept je zapisan na glinenoj tablici oko 3500 g. p. n. e. kada je grad Uruk bio pod vlašću kralja Enmerkara.

U originalnom tekstu prevedenom sa glinene tablice nisu navedene tačne mere sastojaka, niti preciziran način pripreme, količinu navedenih sastojaka sam proizvoljno odredio.

Sastojci:
500 g fileta rečne ribe bilo koje vrste (preporuka je som)
150 g urmi bez koštica, sitno seckano
15 ml meda
50 ml vina od urme
30 ml vinskog sirćeta
1 kašičica soli

Priprema:
U slanoj vodi skuvati riblje filete, zatim ih iseći na kockice i izmešati sa urmama, medom, vinom i sirćetom.





Uruk (sumerski Unug) je bio grad u Sumeru i kasnom Vavilonu osnovan oko 4500 g. p. n. e. i njegov razvoj i uspon je trajao do 3000 g. p. n. e.. Nalazio se istočno od današnjeg korita Eufrata, na linij starog kanala Nil, u regiji močvara, oko 30 kilometra istočno od As Samavaha u Iraku. Uruk je na aramejskom jeziku bio poznat kao Ereh, što je, kako se veruje, dalo moderni naziv za zemlju Irak. Na vrhuncu moći Uruk je imao između 50.000 do 80.000 stanovnika, koji su živeli unutar zidina površine 6 km², pa je bio najveći grad na svetu u to vreme (oko 3000. p. n. e.). Bio je jedan od prvih gusto naseljenih gradova. Zbog postepene urbane revolucije do koje u njemu dolazi između 4.000 i 3.000 godine pre nove u ovom gradu on se smatra prvim ljudskim gradom i civilizacijom.
Grad je bio podeljen u dva dela, okrug Eanna i stariji okrug Anu, nazvan i posvećen boginji Inanni i njenom tati-bogu Anu (Anu na Akadskom ili An na u sumerskom ima značenje "iznad" ili "nebo"- je bio mesopotamski nebeski bog, otac i kralj bogova, vrhovni bog sumerskog panteona i gradski bog Uruka). Okrug Eanna bio je ograđen od ostatka grada, pretpotstavlja se da je to bilo u ceremonijalne i religijske svrhe. Po drugoj pretpotstavci Anu, muški bog, predsedavao je ranim prvobitnim gradom sve do porasta popularnosti njegove ćerke Inanne i u to vreme joj je dato privatno prebivalište, zajedno sa zidom, u okrugu Eanna.
Prema sumerskom spisku kraljeva Uruk je osnovao kralj Enmerkar. U epu Enmerkar gospodar Arata kaže se da je Enmerkar dao da se izgradi čuveni hram Eana, koji je bio posvećen boginjii Inani (kasnije Ištar). Uruk je predstavljao prestonicu Gilgameša, junaka slavnog istoimenog epa. Za zidove se govorilo da su sagrađeni upravo po zapovesti Gilgameša. Pored Gilgameša, najznačajniji vladar je bio posljednji vladar Uruka iz ranodinastičkog razdoblja – Lugal-zagi-si – kojem se pripisuje osvajanje mnogih teritorija od Persijskog zaliva do Sredozemnog mora. Uruk je igrao važnu ulogu u političkoj istoriji zemlje, sve do perioda u kome se pojavljuje Sargon I, koji prekida dominaciju Sumerskih gradova – država i uspostavlja Akadsko carstvo, prvo carstvo u istoriji, sredinom III milenijuma pre n.e. Kasnije je igrao važnu ulogu u borbi protiv Elamita sve do 2004. godine p.n.e..


Pročitajte više >>                                                           << Vratite nazad