Antička kuhinja: απάτη σεφ - Prevara kuvara

Rimska tradicionalna kuhinja II.vek n.e.

Originalni tekst:
Τραιανῷ δὲ τῷ αὐτοκράτορι ἐν Παρθίᾳ ὄντι καὶ τῆς θαλάσσης ἀπέχοντι ἡμερῶν παμπόλλων ὁδὸν Ἀπίκιος ὄστρεα νεαρὰ διεπέμψατο ὑπὸ σοφίας αὐτοῦ τεθησαυρισμένα· καὶ οὐχ ὡς Νικομήδει τῷ Βιθυνῶν βασιλεῖ ἐπιθυμήσαντι ἀφύης (μακρὰν δὲ καὶ οὗτος ἦν τῆς θαλάσσης) μάγειρός τις μιμησάμενος τὸ ἰχθύδιον παρέθηκεν (ὡς ἀφύας). ὁ γοῦν παρ´ Εὔφρονι τῷ κωμικῷ μάγειρός φησιν·
Ἐγὼ μαθητὴς ἐγενόμην Σωτηρίδου,
ὃς ἀπὸ θαλάσσης Νικομήδει δώδεκα
ὁδὸν ἀπέχοντι πρῶτος ἡμερῶν ποτε
ἀφύης ἐπιθυμήσαντι χειμῶνος μέσου
παρέθηκε νὴ Δί´, ὥστε πάντας ἀνακραγεῖν.
B.Πῶς δὲ δυνατὸν τοῦτ´ ἐστι; Α. Θήλειαν λαβὼν
γογγυλίδα ταύτην ἔτεμε λεπτὰ καὶ μακρὰ
τὴν ὄψιν αὐτῆς τῆς ἀφύης μιμούμενος,
ἀποζέσας, ἔλαιον ἐπιχέας, ἅλας
δοὺς μουσικῶς, μήκωνος ἐπιπάσας ἄνω
κόκκους μελαίνης τετταράκοντα τὸν ἀριθμόν,
περὶ τὴν Σκυθίαν ἔπαυσε τὴν ἐπιθυμίαν.
Καὶ Νικομήδης γογγυλίδα μασώμενος
ἀφύης τοτ´ ἔλεγε τοῖς φίλοις ἐγκώμιον.
Οὐδὲν ὁ μάγειρος τοῦ ποιητοῦ διαφέρει·
ὁ νοῦς γάρ ἐστιν ἑκατέρῳ τούτων τέχνη.

Prevod:
Kada je car Trajan bio u Parthii, mnogo dana putovanja daleko od mora, Apicius mu je slao sveže ostrige u pažljivom pakovanju koje je osmislio sam. On ga je bolje služio od Nicomedesa, kralja Vitinije, kada je želeo sardelu, jer on takođe živi daleko od mora; kuvar mu je napravio imitaciju ribe (afias) i služio mu to.
U svakom slučaju, kuvar Euphron, kaže:
 "A - ja sam bio učenik Soteridesu, koji, kada je Nicomedes putovao dvanaest dana od mora i želeo je sardelu u sred zime, poslužio sam je njemu - Zevs mi je svedok - tako da su svi plakali u čudu. B - Ali kako bi to moglo biti? - A. uzeo sam svežu repu i isekao na kriške tanke i duge, oblikujući je baš kao hamsia. Onda sam je delimično skuvao, sipao ulje na nju, poprskao so po ukusu, posuo na vrhu tačno četrdeset semena crnog maka i zadovoljio carevu želju u dalekoj zemlji. Scithia kaže kad je probao repu Nicomedes, pevao je pohvale o inćunima svojim prijateljima. Kuvar i pesnik su slični: umetnost svakog leži u njegovom mozgu".

Athenaeus
Deipnosophistae





Deipnosophistae ili Gozba sofista (grčki: Δειπνοσοφισταί) je delo helenističkog grčkog polihistora Ateneja iz Naukratije u Egiptu, koje je grčkim jezikom napisano u Rimu krajem 2. i početkom 3. veka. S obzirom na to da se car Komod u ovom delu spominje s prezirom, ono je verovatno završeno tek posle careve smrti 192. godine.
U Gozbi sofista pisac svom prijatelju Timokratu izlaže šta se događalo i govorilo na višednevnoj gozbi koju je ugledni Rimljanin Publije Livije Larensije, učenjak i bogati pokrovitelj umetnosti, priredio za 29 svojih prijatelja, među kojima su pravnici, pesnici, filolozi, retori, filozofi, lekari, muzičari. To je, dakle, dijalog u okviru dijaloga i time nalikuje na Platona, ali svaki je razgovor toliko dug da bi u stvarnosti potrajao i po nekoliko dana. Gozba sofista je važan izvor kulinarskih recepata na starogrčkom jeziku. Tu se citira tekst jednog recepta iz danas izgubljene knjige recepata koju je napisao kuvar Mithek, i to je nastariji sačuvani recept na grčkom i istovremeno najstariji recept na svetu koji se može pripisati konkretnoj osobi. Među drugim autorima čiji su recepti navedeni nalaze se Glauk iz Lokrija, Dionisije, Epenet, Hegesip iz Tarenta, Erazistrat, Diokle iz Karista, Timahida s Rodosa, Filistion iz Lokrija, Eutidem iz Atine, Hrizip iz Tijane i Paksam.


                                                                                           << Vratite nazad