Antička kuhinja: Rapas sive napos - Kuvana repa u sosu

Originalni tekst:
Rapas sive napos elixatos exprimes, deinde teres cuminum plurimum, rutam minus, laser Parthicum, mel, acetum, liquamen, defritum et oleum modice. Fervere facies et inferes.

Prevod:
Repa ili mala repica kada se skuvaju, istisnite višak tečnosti iz njih, a zatim samleti veliku količinu kumina, manju količinu rue, Parćanski laser, med, sirće, liquamen, defritum i malo ulja. Zagrejati i poslužiti.

Sastojci:
1 kg repe
50 ml maslinovog ulja
1 kašika vinskog sirćeta
2 kašike kumina
1 kašičica rue
1 kašika liquamena
1 kašika defrituma
1 kašika silphiuma
1 kašičica meda

Priprema:
Očistiti repu i iseći na komade. Pomešajte repu sa polovinom ulja i slanom vodom i ostavite da se kuva oko 20 minuta. U međuvremenu sameljite kumin i rue, dodajte med, silphium, sirće, liquamen, defritum i drugu polovinu ulja, dobro izmešati da se sastojci sjedine. Ocediti repu i pomešati sa sosom.

De re coquinaria
Marcus Gavius Apicius





Repa (lat.Brassica rapa) je dvogodišnja (ponekad jednogodišnja) zeljasta biljka iz familije kupusa (Brassicaceae). Nastala je u planinskim predelima oko Mediterana (oromediteran), odakle se brzo proširila u areal svog prirodnog rasprostranjenja, čitavu Evropu. Usled gajenja repa je proširena na sve kontinente (najranije u Aziju). Repa se gaji kao industrijska i prehrambena biljka, za dobijanje ulja, za ishranu domaćih životinja i ljudi.





Klasični kuvar antike je "De re coquinaria" ili "O umetnosti kuvanja". Autor je Markus Gavijus Apicijus, koji je živeo u doba cara Tiberija u prvom veku naše ere. Knjiga ima 10 glava i sadrži oko 500 recepata koje je Apicijus sakupio iz prošlih vekova i recepata koje je sam osmislio.
Apicius je tokom svog života (42 g.p.n.e. - 37 g.n.e.) postao legenda. on je uradio nešto što je jedinstveno u ono vreme; on je bio jedan od osnivača gastronomije.
Plinije opisuje Apicijusa kao "najvećeg trošadžiju koga je svet ikada video". Izgleda da je bio u pravu, jer je Apicijeva umetnost kuvanja prepuna neobičnih recepata od punjenog papagaja do flaminga sa biberom ali i takvih koje mi i u današnje vreme rado jedemo.
Kako je Apicijev život bio ekstravagantaan, tako je i njegova smrt do danas predmet svakojakih rasprava. Kada je potrošio 100 miliona sestercija iz državne kase za pripremanje svojih recepata za cara, kada je potrošio sve poreske pare i lično se zadužio, napravio je bilans i izračunao je da će mu ostati "samo" 10 miliona sestercija za život, što je za njega bilo nezamislivo (1 sesterc = 1 evro). Iz straha da neće imati šta da jede i da će umreti od gladi, uzeo je otrov i u strašnim mukama umro.



Pročitajte više >>                                                               << Vratite nazad