Antička kuhinja: Faenum Graecum - Kuvana piskavica

Originalni tekst:
Faenum Graecum ex liquamine, oleo et vino.

Sastojci:
1 kg semena piskavice
2 kašike liquamena
100 ml belog vina
50 ml maslinovog ulja

Priprema:
Dobro oprati seme piskavice i potopiti preko noći u 1,5 l vode da nabubri. Sledećeg dana kuvajte u istoj vodi na tihoj vatri oko 1 sat dok ne omekša. Ostale sastojke dodajte piskavici i pustite da proključa.

De re coquinaria
Marcus Gavius Apicius





Piskavica ili ždraljevina, ždraljika, (lat. Trigonella foenum graecum L.), je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice bobova ili mahunarki (Fabaceae). Seme je aromatično, blago gorkog, ljutog i slatkog ukusa a energija mu je zagrevajuća. Ishranjuje i čisti limfu, krv, koštanu srž, nervni i reproduktivni sistem. Pozitivno deluje na sisteme organa za varenje, disanje i urogenitalni sistem. Botanicki naziv predstavlja piskavicu kao "grcko seno ". Klice (izdanci) grčkog semena su veoma ukusne i hranljive i dobro ih je jesti kod masne i lenje jetre i slabosti muškog polnog sistema. Seme piskavice je bogat izvor proteina, minerala, vitamina i fitonutrijenata. Među lekovitim svojstvima su kolin, trigonelin diosgenin, jamogenin, tigogenin i neotigogenin. Od minerala, sadrži bakar, železo, magnezij i mangan. Ima naziv i "jarčev rog" zbog karakteristicnog mirisa, koju seljaci u Francuskoj i nemačkim zemljama mešaju u kašu ili varivo za jaču muškost, zadah i neprijatan ukus jarčeva roga – piskavice ublažava se dodavanjem mentola ili limunova soka. Semenke se koriste i kod muške impotencije, protiv groznice i menstrualnih problema, a lišće je odlično protiv anemije jer sadrži veliku količinu gvožđa, piskavica može ženama povećati grudi, jer sadrži fitoestrogen koji utiče na rast dojki i na zadržavanje vode u tkivu, popravlja pokretljivosti sperme, pa se preporučuje parovima ukoliko imaju problema sa začećem. Kako u ajur-vedi, tako je i u evropskoj tradiciji grčko seme izuzetno cenjeno kao lekovito sredstvo kod dizenterije, dispepsije, dugotrajnog kašlja, bronhitisa, gripa, tuberkuloze, neurastenije i išijasa. U Indiji se piskavica masovno koristi za poboljšavanje i kvaliteta i količine majčinog mleka. Odmah posle porodjaja majkama se daje čaj od semena, često skuvanog u mleku, radi bržeg i potpunijeg oporavka, zarastanja uterusa i poboljšanja kvaliteta majčinog mleka.





Piskavica potiče iz Indije i jedna je od najstarijih lekovitih biljaka. Već u Egiptu stavljali su istucano semenje na opekotine, a stari Kinezi i Indijci na skrofulozne rane. Starogrčka medicina i Hipokratovi učenici otkrili su delotvornost piskavice kod bronhijalne upale, jer pospešuje čišcenje od sluzi. Karlo veliki jednom je naredbom o uvozu proširio piskavicu po franačkoj državi - gotovo celom zapadnoevropskim području. U narodnoj veterini se koristi kao lek protiv slinavke i za jačanje stoke. U savremenom svetu najviše se koristi u Indiji i to pre svega kao jedan od sastojaka za pripremu karija. Ove hranljive i ukusne semenke značajno poboljšavaju varenje šargarepe, krompira i drugog teško svarljivog povrća. Koristi se u malim količinama, kao na primer cimet ili karanfilić. Prorok Muhamed rekao je za maleno seme piskavice: "Da znate vrednost ove biljke, plaćali bi njenu težinu u zlatu." U zemljama Sredozemlja uzgaja se kao lekovita i krrmna biljka. U prirodi se nalazi u poludivljem stanju. Cvate u junu i julu, seme se bere u avgustu, piskavica je od davnina poznata kao dobro lekovito sredstvo za rastvaranje sluzi. Sprečava upale, smekšava, upija i pospešuje zarašćivanje rana. Seme stucano u prah koristi se za pripremanje obloga, sto ublazuju bolove gihta, neuralgije, išijasa i oteklina žlezda. Ti oblozi leče teške čireve na koži, stvaranje fistule, gnojenja kostiju, otvorene rane na nogama i čireve na stegnu.





Klasični kuvar antike je "De re coquinaria" ili "O umetnosti kuvanja". Autor je Markus Gavijus Apicijus, koji je živeo u doba cara Tiberija u prvom veku naše ere. Knjiga ima 10 glava i sadrži oko 500 recepata koje je Apicijus sakupio iz prošlih vekova i recepata koje je sam osmislio.
Apicius je tokom svog života (42 g.p.n.e. - 37 g.n.e.) postao legenda. on je uradio nešto što je jedinstveno u ono vreme; on je bio jedan od osnivača gastronomije.
Plinije opisuje Apicijusa kao "najvećeg trošadžiju koga je svet ikada video". Izgleda da je bio u pravu, jer je Apicijeva umetnost kuvanja prepuna neobičnih recepata od punjenog papagaja do flaminga sa biberom ali i takvih koje mi i u današnje vreme rado jedemo.
Kako je Apicijev život bio ekstravagantaan, tako je i njegova smrt do danas predmet svakojakih rasprava. Kada je potrošio 100 miliona sestercija iz državne kase za pripremanje svojih recepata za cara, kada je potrošio sve poreske pare i lično se zadužio, napravio je bilans i izračunao je da će mu ostati "samo" 10 miliona sestercija za život, što je za njega bilo nezamislivo (1 sesterc = 1 evro). Iz straha da neće imati šta da jede i da će umreti od gladi, uzeo je otrov i u strašnim mukama umro.


Pročitajte više >>                                                                 << Vratite nazad