Originalni tekst:
In colocasio: piper, cuminum, rutam, mel, liquamen, olei modicum. Cum ferbuerit, amulo obligas.
Sastojci:
500 g lista lokvanja, sitno seckano
1 kašičica mlevenog bibera
1 kašika kumina, sitno seckano
1 kašika rue, sitno seckano
1 kašika meda
1 kašika liquamena
100 ml maslinovog ulja
1 kašika pšeničnog skroba
voda
Priprema:
Sve sastojke izmešati i staviti da se kuvaju, pred kraj dodati skroba da se jelo zgusne.
Marcus Gavius Apicius
Lokvanj (Nymphaeaceae) je familija višegodišnjih vodenih biljaka sa snažno razvijenim rizomom, listovima srcastog oblika, spiralno raspoređenim, plivajućim, retko izdignutim iznad vode. Cvetovi su dvopolni, aktinomorfni, jarkih boja, brojne latice predstavljaju uglavnom staminodije , sterilne prašnike , a ne krunične listiće. Plod je zbirni ili sinkarpan. Familija obuhvata 6 rodova, sa oko 58 vrsta. Biljke ove familije rasprostranjene su skoro kosmopolitski, nema ih u velikim pustinjama (Sahara, Arabijska pustinja), na velikim geografskim širinama (severni Sibir, Kanadski arhipelag), ni u Australiji, Novoj Gvineji i delu Južne Amerike.
Starost grupe je potvrđena i fosilnim nalazima. Nađeni su fosili Nymphaeaceae koji potiču iz donje Krede (pre oko 90 miliona godina), a pretpostavlja se za neke još starije da su takođe deo ove familije. Pretpostavlja se da se nastanak grupe Nymphaeaceae desio pre 144-111 miliona godina, a odvajanje današnjih rodova pre 51-40 miliona godina. Na osnovu fosilnih nalaza može se zaknjučiti da je familija ranije bila mnogo raznovrsnija i bogatija vrstama.
Kod starih Egipćana, lokvanj je simbol Sunca, simbolizuje vaskrsenje boga Ozirisa. Grci su mu davali afrodizijačka dejstva, ali je bio i simbol neuzvraćene i platonske ljubavi. Simbolika lokvanja varira od jedne kulture do druge. Glavna asocijacija za ovu biljku jeste čistoća i nevinost. U budističkoj tradiciji, simbolizuje moralnu čistotu i izdizanje iznad materijalnih želja. Danas, u istočnim zemljama, lokvanj je simbol zore i rađanja, dok je u zapadnim zemljama simbol čednosti i čistote.
Jedna stara legenda kaže da je nekada davno živela u vodi jednog jezera jedna prelepa vila. Ona je ugledala Sunce na površini vode i istog momenta se zaljubila u njega. Međutim, pred svetlošću Sunca koja je blistala na površini , osetila se nedostojnom te lepote i spustila se na dno jezera, koje je čuvalo mnogo blaga. Ona je želela da se ulepša tim blagom i vrati na površinu da se pokaže Suncu. Napunila je ruke biserima i zlatom, ali svi njeni napori da ispliva na površinu i pokaže se Suncu bili su neuspešni. Zlato ju je vuklo na dno jezera. Na kraju je potonula u mulj. Na površini su ostale samo njene ruke pune zlata i bisera i od njih je nastao cvet lokvanja, a od njene ljubavi prema Suncu nastali su listovi u obliku srca. Svakog jutra, cvet lokvanja se otvara da pokaže Suncu svoju ljubav, a kada Sunce zađe, cvet se zatvara i čuva ljubav do sledećeg svanuća. Ova vodena biljka se zaista tako i ponaša.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Нема коментара:
Постави коментар