Plinije Stariji je u svom delu Naturalis historia pisao: "Mnogo zahvalnosti, takođe, dugujemo i ovcama, i što njima umilostivljujemo bogove i što nam daju runo."
Originalni tekst:
Aliter haedinam sive agninam excaldatam: mittes in caccabum copadia. Cepam, coriandrum minutum succides, teres piper, ligusticum, cuminum, liquamen, oleum, vinum. Coques, exinanies in patina, amulo obligas.
Prevod:
Drugačiji komadići jagnjetine ili jagnjeta: stavite u posudu poslastice. Luk, svež korijander naseckani, mleveni biber, selen, svež kumin, liquamen, ulje i vino. Stavite u posudu i skrob.
Sastojci:
1 kg vrata ili mesa sa grudi od jagnjeta
1 glavica crnog luka, sitno iseckanog
1 kašičica korijandera, sitno iseckanog
1 kašičica selena, sitno seckano
1 kašika liquamena
2 kašike maslinovog ulja
100 ml belog vina
1 kašika pšeničnog skroba
1 kašika liquamena (za preliv)
1 kašičica bibera
1/2 kašike mlevenih semenki kumina
Priprema:
Premazati i utrljati meso biberom i semenkama kumina, zatim staviti u posudu u kojoj se na dnu već nalazi sitno seckani crni luk pomešan sa korijanderom i selenom,ostaviti da se marinira 30 minuta. Zatim umutiti ostale začine, maslinovo ulje, belo vino, liquamen, dodati malo vode, prokuvati i onda dodati pšenični skrob da veže komponente i zgusne. Izvaditi meso iz marinade i staviti ga da se peče u rerni dok ne dobije boju zatim ga izvadimo i prelijemo mešavinom liquamena,belog vina,maslinovog ulja koji smo prethodno pripremili, sipamo u posudu oko mesa, poklopimo i vratimo u rernu i pečemo dok meso ne omekša.
Marcus Gavius Apicius
Crni luk (crveni luk, luk) (lat.Allium cepa) je dvogodišnja zeljasta biljka iz roda Allium. Uzgaja se kao povrće koje se koristi u ljudskoj ishrani za pripremu raznih salata i kao začin. To je zeljasta dvogodišnja biljka iz porodice ljiljana poreklom iz južne Azije, ali se i danas gaji širom sveta. Spada među najotpornije i najstarije vrste baštenskog povrća. Luk sadrži enzim alliinazu i aminokiselinu izoalliin, koji sadrži sumpor, a oba spoja se raspadaju u nagrizajući propantial-S-oksid. Kada ovaj spoj dospe u oči, nadražuje očne nerve, te izazivaju lučenje suznih žlezda. Crni luk se koristi sirov ili kuvan, ali i kao dodatak jelima. U ishrani se koristi dok je mlad, u proleće, listovi i lukovica, a u ostalim periodima lukovica. Poznate sorte luka su: arpadžik, mladi luk, slatki luk, španski luk, vlašac i žuti luk. U našoj narodnoj medicini crni luk se smatra univerzalnim lekom za ishranu, ali i za obloge na koži i deluje na organizam slično kao i beli luk. Crni luk ima dezinfekciono, antibakterijsko i fungicidno dejstvo. Sulforna jedinjenja sprečavaju zgrušavanje i stvaranje grumenova trombocita. Sulforna jedinjenja snižavaju nivo holesterola i triglicerida u krvi i poboljšavaju funkcionisanje ćelijske membrane crvenih krvnih zrnaca. Studije su pokazale da crni luk može pomoći u povećanju gustine kostiju i može biti od koristi ženama u menopauzi koje gube gustinu kostiju. Žene koje su prošle kroz menopauzu svakodnevnim jedenjem crnog luka smanjiće rizik od lomljenja kuka.
Antioksidanti koji se nalaze u njemu bore se protiv zapaljenja sprečavajući oksidaciju masnih kiselina u telu. Kada imate niži nivo oksidisanih masnih kiselina, telo proizvodi manje molekula koji su odgovorni za zapaljenja. Dokazano je da crni luk snižava rizik od oboljevanja od nekih vrsta raka, čak i kada se konzumira umereno. Luk smanjuje rizik od raka debeleog creva i raka jajnika. Luk ima svojstva da poboljša balans šećera u krvi i da spreči bakterijske infekcije. Osim toga, crni luk deluje i kao diuretik (podstice izbacivanje mokrace), pogotovo u kombinaciji sa persunom i celerom.
Crni luk potiče iz zapadne i srednje Azije, verovatno iz današnjeg
Avganistana. On je jedna od najstarijih biljaka koje su ljudi počeli uzgajati,
pre više od 5000 godina. Upotrebljavali su ga kao lekovitu i začinsku biljku. U
starom Egiptu tokom izgradnje piramida koristio se kao sredstvo plaćanja, a
pronađen je i u grobnici faraona Tutankhamona. Stari Egipćani su obožavali crni
luk. Za njih je glavica crnog luka
predstavljala, zbog svoje slojevitosti, simbol večnosti. Priča kaže da su se i
zakletve polagale u to doba, sa rukom položenom na glavicu crnog luka. Od svih
namirnica, koje su predstavljene na egipatskim slikama u piramidama, luk je uz
hleb najzastpuljeniji. Spomenut je i u Hamurabijevom zakoniku. Stari Grci su
imali izreku za sportiste koji su učestvovali na Olimpijskim igrama, glavica
crnog luka pred trku, donosi pobedu. Turska legenda ima objašnjenje zašto beli
i crni luk imaju tako snažan miris: Kada je šejtan (đavo) izbačen iz raja, na
mestu na kome je njegovo desno stopalo dodirnulo zemlju iznikao je crni luk a
gde je dodirnuo levim stopalom, beli luk.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Нема коментара:
Постави коментар