Antička kuhinja: Iscium - Svinjski mozak sa jajima u sosu

Tradicionalna rimska kuhinja I vek p.n.e.

Sastojci:
dva cela svinjska mozga
5 jaja
1-1 i po velike kašike garuma
1 kašičica krupno mlevenog bibera
1 kašičica mrvljenog origana
1 kašičica miloduha
1/2 kašičice soli
maslinovo ulje

Sos:
250 ml prošeka
500 ml kiselijeg belog vina
1 kašičica svežeg, fino mlevenog origana
1 kašičica svežeg, fino mlevenog bibera
1/2 kašičice svežeg, fino mlevenog miloduha
1-1 i po velike kašike garuma
2 kašike brašna

Priprema:
Obariti mozak u neslanom, bistrom, proceđenom svinjskom bujonu, odstraniti kožicu i samleti očišćeni mozak. Dodati umućena belanca i navedene začine, potom žumanca. Dugo mutiti, da smesa bude vazdušasta. Od nastale smese na maslinovom ulju peći male, što suvlje palačinke, oblika današnje tortilje. Sos pripremiti na hladno – izmešati sve sastojke, i njime prekriti palačinke. Ukrasiti listićima peršuna i celera. Jede se prstima.

Recept je rekonstrukcija prema pisanim fragmentima nađenim u Pompeji.





Miloduh (Lat. Hyssopus oficinalis L. familija: Lamiaceae), narodna imena: izop, blagovanj, ižop, veljen, vuzak je lekovita biljka koja potiče iz Male Azije i iz sušnih predela Sredozemnog mora. Gaji se pretežno u srednjoj i južnoj Evropi. Značajni zasadi pod miloduhom su u Rusiji, Italiji, Španiji, Francuskoj i u Indiji dok je kod nas rasprostranjena na području Deliblatske peščare, Sićevačke klisure i Suve planine. Dobro raste na suvim, toplim i prema jugu okrenutim padinama. Dobro podnosi sušu. Uspeva na svim tipovima zemljišta. Može se uspešno gajiti i na manje plodnim, šljunkovitim terenima, gotovo na kršu. Najbolje raste na krečnim, srednje vezanim terenima koji se lako zagrevaju. Pošto više godina ostaje na istoj njivi, mora se obratiti pažnja da se seje na zemljištu u kojem nema višegodišnjih korova. Miloduh je od davnina poznat kao veoma korisna i lekovita biljka. Pre svega, koristi se kod prsnih i plućnih bolesti, posebno kod hronicnog bronhalnog katara, noćnog znojenja izazvanog tuberkulozom pluća, zatim protiv grčeva u grudima, kod prekomerne sluzi u crevima, slabosti probavnih organa, skrofuloze, vodene bolesti, žutice i dr.





Osušeni cvetni izdanci miloduha koriste se u raznim čajevima, čajnim smešama kao ekspetorantni i lekovi protiv hroničnog bronhitisa i astmatičnih oboljenja. Čest je sastojak hipertenzičnih preparata, kao i čajeva za poboljšanje apetita. Ekstrat je dobar fungicid i dijaforetik. Droga je začinski gorka, koristi se u domaćinstvu, kao i u prehrambenoj industriji za poboljšanje mesa i umaka. Etarsko ulje se koristi kako u konzervnoj i likerskoj, tako i u parfimerijskoj industriji. Miloduh je pogodan za ozelenjavanje suvih brežuljaka. U sebi sadrži flavonski heterozid diosmozid, saponozid marubiin, oko 0.2% holina, pektina, sluzi, fitosterola, tanina, šecera, raznih soli, osobito kalijum-nitrata 0.5-1% etarskog ulja. Lekovita, začinska biljka miloduh (Hyssopus officinalis), ili izop, od davnina je korišćena za čišćenje tela spolja i bila poznat kao "lek za sve bolesti", a Grci i Jevreji smatrali su je svetom. Njena postojbina vezuje se za Kavkaz, severozapadni Iran i jug Evrope.


Pročitajte više >>                                                                 << Vratite nazad