Originalni tekst:
Botelllum sic facies: sex ovi vitellis coctis, nucleis pineis concisis, cepam, porrum concisum, tus crudum misces, piper minutum, et sic intestinum farcies. Adicies liquamen et vinum, et sic coques.
Sastojci:
500 g mlevenog junećeg mesa
2 kuvana jaja, pasirana
1 kašičica pinjole
1 crni luk, sitno seckan
1 suvi praziluk, sitno seckan
1 kašičica suvog timijana, sitno seckan
1 kašičica bibera u zrnu, sitno izlomljen
1 kašika liquamena
50 ml crnog vina
maslinovo ulje
Priprema:
U posudu staviti, pinjole, biber, timijan, a potom dodati praziluk, jaja i liquamen, sve dobro izmešati pa dodati mlevenog mesa, vina i malo maslinovog ulja. Pre pravljenja kobasice smesu više puta rukama premesite pa tek onda punite crevo. Staviti da se suši.
Ova vrsta kobasice služi za kuvanje.
Marcus Gavius Apicius
Crni luk (crveni luk, luk) (lat.Allium cepa) je dvogodišnja zeljasta biljka iz roda Allium. Uzgaja se kao povrće koje se koristi u ljudskoj ishrani za pripremu raznih salata i kao začin. To je zeljasta dvogodišnja biljka iz porodice ljiljana poreklom iz južne Azije, ali se i danas gaji širom sveta. Spada među najotpornije i najstarije vrste baštenskog povrća. Luk sadrži enzim alliinazu i aminokiselinu izoalliin, koji sadrži sumpor, a oba spoja se raspadaju u nagrizajući propantial-S-oksid. Kada ovaj spoj dospe u oči, nadražuje očne nerve, te izazivaju lučenje suznih žlezda. Crni luk se koristi sirov ili kuvan, ali i kao dodatak jelima. U ishrani se koristi dok je mlad, u proleće, listovi i lukovica, a u ostalim periodima lukovica. Poznate sorte luka su: arpadžik, mladi luk, slatki luk, španski luk, vlašac i žuti luk. U našoj narodnoj medicini crni luk se smatra univerzalnim lekom za ishranu, ali i za obloge na koži i deluje na organizam slično kao i beli luk. Crni luk ima dezinfekciono, antibakterijsko i fungicidno dejstvo. Sulforna jedinjenja sprečavaju zgrušavanje i stvaranje grumenova trombocita. Sulforna jedinjenja snižavaju nivo holesterola i triglicerida u krvi i poboljšavaju funkcionisanje ćelijske membrane crvenih krvnih zrnaca. Studije su pokazale da crni luk može pomoći u povećanju gustine kostiju i može biti od koristi ženama u menopauzi koje gube gustinu kostiju. Žene koje su prošle kroz menopauzu svakodnevnim jedenjem crnog luka smanjiće rizik od lomljenja kuka. Antioksidanti koji se nalaze u njemu bore se protiv zapaljenja sprečavajući oksidaciju masnih kiselina u telu. Kada imate niži nivo oksidisanih masnih kiselina, telo proizvodi manje molekula koji su odgovorni za zapaljenja. Dokazano je da crni luk snižava rizik od oboljevanja od nekih vrsta raka, čak i kada se konzumira umereno. Luk smanjuje rizik od raka debeleog creva i raka jajnika. Luk ima svojstva da poboljša balans šećera u krvi i da spreči bakterijske infekcije. Osim toga, crni luk deluje i kao diuretik (podstiče izbacivanje mokraće), pogotovo u kombinaciji sa peršunom i celerom.
Crni luk potiče iz zapadne i srednje Azije, verovatno iz današnjeg
Avganistana. On je jedna od najstarijih biljaka koje su ljudi počeli uzgajati,
pre više od 5000 godina. Upotrebljavali su ga kao lekovitu i začinsku biljku. U
starom Egiptu tokom izgradnje piramida koristio se kao sredstvo plaćanja, a
pronađen je i u grobnici faraona Tutankhamona. Stari Egipćani su obožavali crni
luk. Za njih je glavica crnog luka predstavljala, zbog svoje slojevitosti,
simbol večnosti. Priča kaže da su se i zakletve polagale u to doba, sa rukom
položenom na glavicu crnog luka. Od svih namirnica, koje su predstavljene na
egipatskim slikama u piramidama, luk je uz hleb najzastpuljeniji. Spomenut je i
u Hamurabijevom zakoniku. Stari Grci su imali izreku za sportiste koji su
učestvovali na Olimpijskim igrama, glavica crnog luka pred trku, donosi pobedu.
Turska legenda ima objašnjenje zašto beli i crni luk imaju tako snažan miris:
Kada je šejtan (đavo) izbačen iz raja, na mestu na kome je njegovo desno
stopalo dodirnulo zemlju iznikao je crni luk a gde je dodirnuo levim stopalom,
beli luk.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Нема коментара:
Постави коментар