Rimska tradicionalna kuhinja IV - V vek n.e.
Originalni tekst:
Suave vinum de duro fieri docent, si hordeacei pollinis cyathos duos simul cum vino subactos mittas in vini vasculo et hora una ibi esse patiaris. Aliqui feces uini dulcis admiscent. Aliqui addunt glycyridiae siccae aliquantum et utuntur, cum diu uasorum commotione miscuerint. Vinum quoque intra paucos dies optimi odoris effici, si bacas myrti agrestis montanas, siccas et tunsas mittas in cado et decem diebus requiescere patiaris: tunc coles et utaris. Vitis etiam flores arbustiuae collectos in umbra siccare curabis. Tunc diligenter tunsos et cretos habebis in vasculo novo et cum volueris, tribus cadis unam floris mensuram, quam Syri choenicam vocant, adicies et superlines dolium et sexta vel septima die aperies et uteris.
Prevod:
Slatko vino se može napraviti od teškog vina, savetuje se da se u posudu vina sipa dva ciata (2 cyathus = 90 g) ječmenog brašna i ostavite da odstoji jedan sat. Neki mešaju talog slatkog vina; drugi dodaju malo suvog sladića i popiće nakon dužeg mešanja u posudi. Grci kažu da vino za par dana dobija izuzetan miris kada se u buretu ubaci tucane bobice divlje mirte skupljene na planini, vino treba da odstoji deset dana pa tek onda piti. Ubrati cveće planike i osušite je u hladovini. Nakon što ste je osušili, samleli i prosejali držite je u novoj zemljanoj posudi, po izboru. Stavite jednu meru menzure suvog cveta na tri bureta vina, kako Sirijci kažu, onda zatvorite burad pa ih otvorite nakon šest ili sedam dana, za vašu upotrebu.
Palladius Rutilius Taurus Aemilianus
Opus agriculturae
Planika ili maginja (lat. Arbutus unedo), u narodu poznata kao obična planika, jagodnjak, prpak, zimzeleni je grm ili malo stablo iz porodice Ericaceae. Potiče iz mediteranskog pojasa, a raste na severu do zapadne Francuske i Irske. Zreli plodovi su jestivi, budući da izazivaju probavne smetnje ne preporučuje se jesti u većoj količini. Naziv roda Arbutus potiče od latinske reči arbustum što znači šiblje, ili od keltske reči ar-opor i butus-grm. Ime vrste unedo dolazi od latinske reči unum edo-jedan jedem što asocira da se ne sme preterati sa konzumiranjem plodova.
Može se naći u zapadnoj, srednjoj i južnoj Evropi, severoistočnoj Africi, izuzev Egipta i Libije, na Kanarskim ostrvima i ponegde u zapadnoj Aziji. U Evropi predstavlja tipičnu mediteransku biljku. Plod je jestiv kada pocrveni, a ukus podseća na gorku karamelu. Može da se jede sirov ili kuvan. Plodovi sadrže oko 20% šećera i bogati su vitaminom C. Sasvim zreli plodovi sadrže dosta organskih kiselina, od kojih najviše jabučne, pektinskih materije i nešto alkohola, sirovo ulje, sirova vlakna i belančevine, dimetril sulfid, esencijalna ulja i minerale: kalijum, fosfor, kalcijum, natrijum, gvožđe. Od plodova se pravi med, karakterističnog, gorkog ukusa, a takođe i džemovi, želei i pekmezi. Najviše se koristi za pripremu alkoholnih pića kao što su vino, liker i rakija. Koristi se kao antiseptik, astringent, sredstvo za dezinfekciju, tonik i kod reumatizma. Pokazalo se da lišće, kora i koren imaju astringentski efekat na bubrege, a koriste se i u tretmanu cistitisa i uretritisa. Na grbu Madrida je prikazan medved koji jede plodove planike, a tu sliku prikazuje i skulptura u središtu grada. Medvedi su u prirodi skloni jedenju plodova planike, koji ponekad duže ostanu na stablu i fermentiraju, pa se događa da se opiju.
Palladius Rutilius Taurus Aemilianus - Rutilius Bik Emilijan Palladius, takođe poznat kao Palladius, bio je rimski pisac u drugoj polovini 4. veka n.e. ili prvoj polovini 5. veka nove ere. On je uglavnom poznat po svojoj knjizi o poljoprivredi, Opus agriculturae, poznata i kao De re rustica.
Palladii su bili istaknuta galska porodica, a ime Palladius je verovatno prezime, preuzeto od nadimka koji znači - stara škola. Palladius se dosta oslanja na ranije poljoprivredne pisace, uglavnom Columella i Gargilius Martialis, on takođe izgleda da ima poljoprivredno znanje iz prve ruke i iskustvo kao vlasnika zemljišta u Italiji i Sardiniji.
Opus Agriculturae je rasprava o uzgoju u 14 delova ili knjiga, napisane krajem četvrtog ili početkom petog veka nove ere. Prva knjiga je opšta i uvodna. Knjige od 2 do 13 daje detaljna uputstva za tipične aktivnosti na rimskom farmi za svaki mesec u godini, počevši sa januarom. Četrnaesta knjiga, de Vet medicina, je otkriven tek u 20. veku, i daje uputstva za negu životinja i elemenata veterine.
Poljoprivredni spisi Palladiusa se mogu uporediti sa onima od Marcus Priscus Cato, Marcus Terentius Varo, a posebno Lucije Junije Moderatus Columella, čiji je De Re Rustica služio kao model Palladiusu.
Pročitajte više >> << Vratite nazad
