Antička kuhinja: Pear patina - Desert sa kruškama

Sastojci:
1 kg kruški
voda
250 ml belog vina za kuvanje krušaka
1 kašika meda
malo bibera
malo kima
1 šolja soka od grožđa (ili mladog vina), kuvanog sa dodatkom malo meda
3 jaja
1,5 šoljica mleka
1 kašika maslinovog ulja

Priprema:
Skuvati cele kruške u vodi i vinu. Kada su gotove oguliti ih i očistiti, te od njih napraviti pire i u to dodati maslinovo ulje. Napraviti smesu od meda, bibera, kima i soka od grožđa ili mladog vina i u to dodati umućena jaja i mleko. Dodati smesu pireu od krušaka, izmešati i staviti da se peče. Peći u rerni oko 20 minuta na 180°C.

Recept je rekonstrukcija prema pisanim fragmentima nađenim u Ulterior Korduba (Kordoba).





Kruška (lat. Pyrus) je rod drvenastih biljaka iz familije Rosaceae, čiji se istoimeni plodovi koriste u ishrani ljudi. Vrste ovog roda rastu u umerenim predelima Evrope, Azije i Afrike. To je listopadno drvo koje može narasti i preko 20 m. Kruške sadrže oko 40 kcal u 100 g voća i to uglavnom ugljene hidrate oko 11 %. Pored toga sadrže i biljna vlakna, tanin i pektin. U njima ima vitamina A, C, E, većina vitamina iz grupe B, H i D, a od minerala kalijum i fosfor. U ljudskoj ishrani zreo plod se koristi za rakiju, marmeladu i džemove. U narodnoj medicini plod kruške se upotrebljava za voćni čaj protiv kašlja, upala, promuklosti. Povoljno deluje na sluzokožu creva. Antioksidans glutation koji se nalazi u kruškama pozitivno deluje na snižavanje pritiska, a umanjuje i rizik od pojave moždanog udara. Još jedan antioksidans iz krušaka – kvercetin pomaže u prevenciji raka i arterijskih oštećenja koja mogu dovesti do bolesti srca. Jedna kruška sadrži oko 6g vlakana, što čini 20% od preporučene dnevne vrednosti. Kruška sadrži vlakna koja snižavaju nivo lošeg (LDL) holesterola.
Gaji se već više od 4000 godina, zbog svojih jestivih plodova. Latinsko ime kruške je Pyrus communis. Poreklom je iz zapadne Azije, a u ovim se krajevima za krušku zna već tri hiljade godina. Ima pretpostavki da se za nju znalo čak i mnogo ranije od toga, još u kameno doba, sastav kruške se dosta promenio kroz vreme. Sve do 18. veka, njihova unutrašnjost nije bila tako sočna i mekana kao danas, sadašnji ukus posledica je kultivisanja ove biljke i mešanja sa drugim voćkama.
U srpskom narodnom predanju kruška je smatrana za "zlo drvo" i drvo zlih demona. Prema verovanju ispod starih krušaka se skupljaju đavoli, demoni i veštice. Takođe se verovalo da na krušku pada ala koja satire grožđe po vinogradima kao i da se na njoj može naći i smrt. U nekim srpskim narodnim običajima na divljoj kruški se ostavlja žrtva za čumu, kada se ona magijski tera iz sela. U srpskom jeziku postoji izreka "Kao da je pao sa kruške" kojom se kazuje da je neko zbunjen, glup ili blesav. Ova izreka se vezuje za ljude koji su se peli na krušku pa su se našli u društvu veštica i demona i onda pali sa drveta. Međutim u nekim krajevima kruška ima i bolje ugled u narodu. Tako se u okolini Đevđelije narod na drugi dan Vaskrsa skupljao i sa sveštenikom išao do stare kruške koju je sveštenik pričešćivao. Ovaj čin predstavlja simboličnu žrtvu krušci. U srpskom narodnom predanju kruška se takođe koristila za magijsko odstranjivanje bolesti. Takođe se kruška često prinosila kao dar dušama mrtvih. U nekim krajevima tokom praznika na krstove pokojnika njihovi rođaci stavljaju kruške.





Kim (lat. Carum carvi) jedan je od najstarijih poznatih začina iz porodice Apiaceae. Kim raste u srednjoj Evropi i u severnom delu Azije i Afrike. Dvogodišnja je biljka, naraste i do metar visine. Narodni nazivi: Divlji kumin, kumin, kom, komin, kimin, kumin pitomi, pitomi kim, poljski kim. Raste kao samonikla biljka na livadama. S obzirom na veliku potražnju gaji se kao kulturna biljka. Sadrži eterično ulje (do 8,2%), trigliceride (do 22%), tanine, flavonoidi, belančevinaste materije, selen. Diuretik je, otklanja vetrove, smiruje grčeve, ojačava želudac, dezinfikuje creva, sluzokožu i kožu. Leči bubrege, deluje protiv kamenaca u bubrezima i bešici. Otklanja smetnje u želucu i polnim organima, pospešuje izlučivanje mleka, čisti sluz iz pluća, pospešuje periferni krvotok. Kim pojačava vid i sluh.
Plodovi kima nađeni su u iskopinama iz 3000-e godine p.n.e., a u pisanim spomenicima spominje ga Karlo Veliki. Seme kima pronađeno je u grobnicama egipatskih faraona. Egipćani ga nazivaju tapnen, stari Rimljani cuminum, a stari Grci kyminon. Kim se i u Bibliji spominje kao lekoviti začin. Da bi oterali zle duhove i omogućili normalan rast biljci, prilikom sejanja kima stari su Grci glasno psovali i kleli.


Pročitajte više >>                                                                  << Vratite nazad