Antička kuhinja: Spiram sic facito - Kalem ili crv torta

Rimska tradicionalna kuhinja III vek p.n.e.

Originalni tekst:

Spiram sic facito. Quantum voles pro ratione, ita uti placenta fit, eadem omnia facito, nisi alio modo fingito. In solo tracta cum melle oblinito bene. Inde tamquam restim tractes facito, ita inponito in solo, simplicibus conpleto bene arte. Cetera omnia, quasi placentam facias, facito coquitoque.

Priprema torte:

Uraditi sve u proporciji kao za placentu, osim što se oblikuje drugačije, tracte se prekrivaju sa velikom količinom meda; oblikuju se u uzane trake, uvijaju spiralno, kao uže, trake se ređaju jedna pored druge i pokrivaju korom, sve ostalo je kao u slučaju placente, tako i peći.

2 libre (657,8 g) pšeničnog brašna za kore; 4 libre (1315,6 g) pšeničnog brašna, 2 libre (657,8 g) griza. Griz sipati u mlaku vodu, dobro ga izmešati i čekati da omekša, a kada postane sasvim mekano sipati u čistu posudu, a zatim postepeno dodavati brašno i dobro umesiti i ostaviti da odstoji da se testo sjedini i osuši. Kada je testo suvo, iseći ga na trake i uvrnuti spiralno i umotati da liči na puža, debljine užeta. Premazati spiralne trake (tracte) sa tkaninom koja je natopljena maslinovim uljem i staviti da se peku u nauljenoj posudi u zagrejanoj peći. Zatim navlažite 2 libre (657,8 g) pšeničnog brašna, zamesiti i od njega napravite tanku koru. Potopite 14 libri (4604,6 g) ovčijeg sira, da nije kiseo i da je svež, u vodu, da smekša, vodu menjati tri puta. Izvadi malu količinu sira odjednom, istisnuti vodu temeljno sa rukama i kada je sasvim suvo staviti ga u činiju. Kada ste potpuno osušio sir, zamesiti ga u čistoj posudu rukom, mešajte sir dok ne postane sasvim sitan. Sir prosejati kroz sito za brašno u drugu posudu. Dodaj veću količinu finog meda i pomešati ga temeljno sa sirom. Raširite koru na čistoj tabli, širine jednog stopala (29.6 cm), na podmazanom lišću lovora i formirati Spiram. Stavite prvi tracta (kalem) preko kore, preliti sa dosta meda, a zatim sa mešavinom sira i meda iz posude, dodajte kaleme jedan po jedan, jedan pored drugog, pokrivajući ih sa velikom količinom meda i sira. Zatim preklopiti preko njih koru i pripremiti ognjište, zatim stavite Spiram, pokriti sa toplom činijom, a sve prekriti vrućim ugljem. Proveriti da li se temeljno i polako peče, otkrivajući dva ili tri puta da se ispita stanje. Kada je pečena, izvadite i premažite sa većom količinom meda; ovo će biti torta od pola modiusa (4,368 g).

De agricultura - 184g p.n.e.

Marcus Porcius Cato (234g p.n.e. – 149g p.n.e.)

Merne jedinice:

1 libra=328,9 g
2 libra = 657,8 g
4 libra = 1315,6 g
4½ libra = 1480,05 g
14 libra = 4604,6 g

1/2 modius = semodium = 4,368 l

pes = stopalo 29.6 cm

Za više informacija pogledati Merne jedinice

Marko Porcije Katon Stariji, nazvan i Cenzor (lat. Marcus Porcius Cato Maior Censor, rođen 234. godine p. n. e. u Tuskulu, umro 149. god. p. n. e.) bio je rimski državnik i književnik u periodu srednje republike.

Kao vojni tribun borio se u drugom punskom ratu, a zatim započeo političku karijeru pod pokroviteljstvom Lucija Valerija Flaka, koji je bio impresioniran Katonovim moralnim načelima. Kao kvestor je boravio na Siciliji, a vraćajući se odatle na Sardiniji je sreo pesnika Enija i poveo ga sa sobom u Rim. Dužnost pretora obavljao je 198. godine p.n.e., a dužnost konzula 195. godine p.n.e.sa Valerijem Flakom kao kolegom. Nakon konzulata kao namesnik upravljao je provincijom Hispanijom, gde je postigao vojne uspehe za koje je nagrađen trijumfom. Tokom osamdesetih godina 2. veka p.n.e. Katon je često nastupao kao protivnik porodice Scipiona i njihovih nastojanja da osnaže grčki uticaj na rimsku kulturu. Ipak, prema antičkoj tradiciji, i sam Katon je na kraju naučio grčki jezik.

Katonovo delo O zemljoradnji (De agricultura), predstavlja najstariji sačuvani spomenik latinske književne proze. U delu se obrađuju vinogradarstvo, maslinarstvo, povrtarstvo i stočarstvo, s ciljem da se ukaže na to kako najlakše zaraditi, pri čemu se saveti zasnivaju na Katonovom vlastitom iskustvu i jednostavnim zdravorazumskim načelima kakav je npr. Katonov savet da roba treba prodati čim ostari. Ovo je delo značajno jer pruža dobar uvid u mentalitet rimske zemljoposedničke klase 2. veka p.n.e. Mada se zasniva na grčkim priručnicima o vođenju poljoprivrednih imanja, to delo odslikava mišljenje jednog senatora.


Pročitajte više >>                                                                      << Vratite nazad