Antička kuhinja: Globulos - Kuglice sa makom

Rimska tradicionalna kuhinja III vek p.n.e.

Originalni tekst:
Globulos sic facito
Caseum cum alica ad eundem modum misceto; inde, quantos voles facere, facito. In aenum caldum unguen indito. Singulos aut binos coquito versatoque crebro duabus rudibus; coctos eximito. Eos melle unguito, papaver infriato; ita ponito.

Prevod:
Napravite globuse na ovaj način.
Pomešajte jednake količine sira i griza. Onda oblikujte globuse koliko želite. Bacite ih u vruću mast u bakarnoj posudi. Kuvajte jedan ili dva odjednom, često ih okrećući sa dve lopatice. Kada se skuvaju, izvadite ih, pokrijte medom, pospite makom i poslužite tako.

Sastojci:
300 g svežeg kravljeg sira
300 g pšeničnog griza
med
mleveni mak
maslinovo ulje

Priprema:
Umesiti testo od sira i griza. Oblikovati loptice. Peći uz povremeno okretanje u maslinovom ulju dok ne dobijete zlatno - smeđu boju. Uvaljajte u med i pospite makom. Mogu se servirati topli ili hladni.
Desert koji je voleo Katon.

De agricultura - 184g p.n.e.
Marcus Porcius Cato (234g p.n.e. – 149g p.n.e.)





Mak (opijumska čaura) (lat. Papaver rhoeas) poljski mak ili žitni mak, crveni mak ili bulka i turčinak, turčin cvet, pa glavobolj, boliglava, purpelica i pucalica – sve su to uže ili šire poznati narodni nazivi. To je jednogodišnja biljka iz porodice makovi (lat. Papaveraceae). Poznat je kao poljoprivredni korov, posebno u žitnim poljima, a nakon Prvog svetskog rata i kao simbol mrtvih vojnika. Poreklo maka nije pouzdano poznato. Kao i za mnoge ostale biljke kao područja porekla se navodi Evropa . Ipak, njegov nativni zavičaj uključuje Zapadnu Aziju, Severnu Afriku i Evropu. Poznato je da se javlja sa agrikulturom Starog sveta od ranih vremena, kada je bio simbol za plodnost zemljišta.
Energetski vrednost 100g semenki maka iznosi 533kcal / 2231kJ.  Od toga je 45% masti, 24% ugljenih-hidrata i 18% proteina. Od vitamina izvrstan je izvor Tiamina (0,85mg), Piridoskina (0,4mg), a dobar je izvor Folne kiseline (35µg), Riboflavina (0,2 mg), i vitamina E (1,1mg). Mak sadrži i omega 3 masne kiseline, koje podižu imunitet i čuvaju organizam od bolesti. Ugljeni hidrati iz ove biljke daju energiju. U sitnom zrnu nalazi se mnoštvo minerala, naročito joda, mangana, kalijuma, magnezijuma, cinka i bakra. Bakar reguliše stvaranje crvenih krvnih zrnaca, cink usklađuje enzime zaslužne za stvaranje i pokretljivost sperme. Kalijum je vrlo bitan za kontrolu srčanog rada i prevenciju kardiovaskularnih oboljenja. Mak sadrži i vitamine grupe B. Minerali i vitamini ublažavaju razdražljivost i stres, a potstiču dobro raspoloženje. Mak je zastupljen u gotovo svim kuhinjama sveta, ali mnogi i ne razmišljaju o njegovim lekovitim svojstvima, narodni lekari ga preporučuju za opuštanje mišića, protiv bolova, za iskašljavanje i grčeve u želucu. Upućeni tvrde da je i prava raznica antioksidanasa, koje organizam štite od upala i malignih obolenja. Seme maka je izuzetno bogato nezasićenim masnim kiselinama, posebno oleinskom i linolnom (esencijalna omega 6 masna kiselina koju organizam ne stvara). Nalazi se u ćelijskim membranama biljaka i učestvuje u njihovoj izgradnji, a podstiče resorpciju i transport vitamina A, D, E i K, koji su rastvorljivi u mastima. Omega 6 masna kiselina može da uspori razvoj multiple skleroze, zaštiti kardiovaskularni sistem, reguliše krvni pritisak i zgrušavanje krvi. Delotvorna je i u lečenju kožnih obolenja. Oleinska kiselina nije esencijalna, već monozasićena iz grupe omega 9, a organizam može delimično da je sintetiše. Istraživanja naučnika otkrila su da sprečava nastanak karcinoma na nivou gena. Takođe, čuva i kardiovaskularni sistem od oštećenja. Od semena maka proizvodi se ulje, koje je dobra zamena za maslinovo. Jestivo je, a dobija se hladnim presovanjem sirovog semena. Mak koji se prodaje u prehrambenim objektima ne sadrži alkaloide (stvaraju zavisnost), jer je seme osušeno, pa slabo deluje na nervni sistem.
Mak je dugo korišćen kao simbol sna i smrti: sna zbog opijuma koji se iz njega ekstrakuje, i smrti zbog njihove krvavo crvene boje. U grčko-rimskim mitovima, mak je korišćen kao dar mrtvima. Mak je korišćen kao amblem na nadgrobnim spomenicima kako bi označio večni san. Najstariji zapisi o njegovoj upotrebi potiču iz Mesopotamije, gde je korišćen u medicinske svrhe, ali i kao "biljka veselja". Atletičari u antičkoj Grčkoj su pre takmičenja pili napitak od vina, maka i meda da bi bili snažniji.





Marko Porcije Katon Stariji, nazvan i Cenzor (lat. Marcus Porcius Cato Maior Censor, rođen 234. godine p. n. e. u Tuskulu, umro 149. god. p. n. e.) bio je rimski državnik i književnik u periodu srednje republike.
Kao vojni tribun borio se u drugom punskom ratu, a zatim započeo političku karijeru pod pokroviteljstvom Lucija Valerija Flaka, koji je bio impresioniran Katonovim moralnim načelima. Kao kvestor je boravio na Siciliji, a vraćajući se odatle na Sardiniji je sreo pesnika Enija i poveo ga sa sobom u Rim. Dužnost pretora obavljao je 198. godine p.n.e., a dužnost konzula 195. godine p.n.e.sa Valerijem Flakom kao kolegom. Nakon konzulata kao namesnik upravljao je provincijom Hispanijom, gde je postigao vojne uspehe za koje je nagrađen trijumfom. Tokom osamdesetih godina 2. veka p.n.e. Katon je često nastupao kao protivnik porodice Scipiona i njihovih nastojanja da osnaže grčki uticaj na rimsku kulturu. Ipak, prema antičkoj tradiciji, i sam Katon je na kraju naučio grčki jezik.





Katonovo delo O zemljoradnji (De agricultura), predstavlja najstariji sačuvani spomenik latinske književne proze. U delu se obrađuju vinogradarstvo, maslinarstvo, povrtarstvo i stočarstvo, s ciljem da se ukaže na to kako najlakše zaraditi, pri čemu se saveti zasnivaju na Katonovom vlastitom iskustvu i jednostavnim zdravorazumskim načelima kakav je npr. Katonov savet da roba treba prodati čim ostari. Ovo je delo značajno jer pruža dobar uvid u mentalitet rimske zemljoposedničke klase 2. veka p.n.e. Mada se zasniva na grčkim priručnicima o vođenju poljoprivrednih imanja, to delo odslikava mišljenje jednog senatora.


Pročitajte više >>                                                                     << Vratite nazad