Antička kuhinja: Patina de piris - Sufle od krušaka

Originalni tekst:
Patina de piris: pira elixa et purgata e medio teres cum pipere, cumino, melle, passo, liquamine, oleo modico. Ovis missis patinam facies, piper super aspargis et inferes.

Prevod:
Izvaditi jezgro i kuvajte kruške, pospite ih biberom, kuminom, medom, passumom, liquamenom i malo ulja. Dodajte jaja da napravite patinu (koricu), pospite biberom i poslužite.

Sastojci:
1 kg kruški, oguljenih, bez sredine i koštica
6 jaja
50 ml meda
2,5 g samlevenog kumina
100 ml passuma - vrlo slatki umak od vina koji se pravi kuvanjem mladog vina ili soka od grožđa, sve dok se sok ne zgusne, možete dodati malo meda.
1 kašika liquamena
malo maslinovog ulja
malo samlevenog bibera

Priprema:
Dobro izmešajte ispasirane skuvane kruške, biber, kumin, med, passum, liquamen i malo ulja. Dodajte umućena jaja u smesu, dobro izmešajte pa sve to staviti u posudu za pečenje. Pecite oko 30 minuta na umerenoj vatri.

De re coquinaria
Marcus Gavius Apicius





Kruška (lat. Pyrus) je rod drvenastih biljaka iz familije Rosaceae, čiji se istoimeni plodovi koriste u ishrani ljudi. Vrste ovog roda rastu u umerenim predelima Evrope, Azije i Afrike. To je listopadno drvo koje može narasti i preko 20 m. Kruške sadrže oko 40 kcal u 100 g voća i to uglavnom ugljene hidrate oko 11 %. Pored toga sadrže i biljna vlakna, tanin i pektin. U njima ima vitamina A, C, E, većina vitamina iz grupe B, H i D, a od minerala kalijum i fosfor. U ljudskoj ishrani zreo plod se koristi za rakiju, marmeladu i džemove. U narodnoj medicini plod kruške se upotrebljava za voćni čaj protiv kašlja, upala, promuklosti. Povoljno deluje na sluzokožu creva. Antioksidans glutation koji se nalazi u kruškama pozitivno deluje na snižavanje pritiska, a umanjuje i rizik od pojave moždanog udara. Još jedan antioksidans iz krušaka – kvercetin pomaže u prevenciji raka i arterijskih oštećenja koja mogu dovesti do bolesti srca. Jedna kruška sadrži oko 6g vlakana, što čini 20% od preporučene dnevne vrednosti. Kruška sadrži vlakna koja snižavaju nivo lošeg (LDL) holesterola.
Gaji se već više od 4000 godina, zbog svojih jestivih plodova. Latinsko ime kruške je Pyrus communis. Poreklom je iz zapadne Azije, a u ovim se krajevima za krušku zna već tri hiljade godina. Ima pretpostavki da se za nju znalo čak i mnogo ranije od toga, još u kameno doba, sastav kruške se dosta promenio kroz vreme. Sve do 18. veka, njihova unutrašnjost nije bila tako sočna i mekana kao danas, sadašnji ukus posledica je kultivisanja ove biljke i mešanja sa drugim voćkama.





U srpskom narodnom predanju kruška je smatrana za "zlo drvo" i drvo zlih demona. Prema verovanju ispod starih krušaka se skupljaju đavoli, demoni i veštice. Takođe se verovalo da na krušku pada ala koja satire grožđe po vinogradima kao i da se na njoj može naći i smrt. U nekim srpskim narodnim običajima na divljoj kruški se ostavlja žrtva za čumu, kada se ona magijski tera iz sela. U srpskom jeziku postoji izreka "Kao da je pao sa kruške" kojom se kazuje da je neko zbunjen, glup ili blesav. Ova izreka se vezuje za ljude koji su se peli na krušku pa su se našli u društvu veštica i demona i onda pali sa drveta. Međutim u nekim krajevima kruška ima i bolje ugled u narodu. Tako se u okolini Đevđelije narod na drugi dan Vaskrsa skupljao i sa sveštenikom išao do stare kruške koju je sveštenik pričešćivao. Ovaj čin predstavlja simboličnu žrtvu krušci. U srpskom narodnom predanju kruška se takođe koristila za magijsko odstranjivanje bolesti. Takođe se kruška često prinosila kao dar dušama mrtvih. U nekim krajevima tokom praznika na krstove pokojnika njihovi rođaci stavljaju kruške.


Pročitajte više >>                                                                  << Vratite nazad