Translate

четвртак, 10. август 2017.

Antička kuhinja: Aliter dulcia - Desert od hleba



Originalni tekst:
Aliter dulcia: siligineos rasos frangis, et buccellas maiores facies. In lacte infundis, frigis et in oleo, mel superfundis et inferes.

Prevod:
Drugačije slatko: skinite koru sa pšeničnih hlebova i isecite hlebove na velike komade. Potopite ih u mleku i pržite na maslinovom ulju. Prelijte medom i poslužite.

Sastojci:
1 hleb bez kore
50 ml meda
200 ml mleka
maslinovo ulje

Priprema:
Hleb isecite na veće komade pa potopite u mleko. Propržite ga na ulju, preliti med preko hleba i poslužiti.

De re coquinaria
Marcus Gavius Apicius





Prvi pisani tragovi o korišćenju meda u ishrani i verskim obredima javljaju se u sumerskim i vavilonskim tablicama pisanim klinastim pismom koje svoje poreklo duguje vinčanskom pismu. U Egiptu se med koristio kao jedan od sastojaka pri balzamovanju, a u domaćinstvima kao zaslađivač, bio je jako dragocen te je služio i kao sredstvo plaćanja. U Antičkoj Grčkoj se uglavnom koristio kao dar bogovima i dušama umrlih, smatrali su da je Medolina, alkoholno piće izmešano sa medom, sveto piće bogova sa Olimpa. U Rimskom carstvu osim ishrane i verskih obreda dobija i širu primenu te je med bio jedna od komponenti pri pravljenju maltera.





Klasični kuvar antike je "De re coquinaria" ili "O umetnosti kuvanja". Autor je Markus Gavijus Apicijus, koji je živeo u doba cara Tiberija u prvom veku naše ere. Knjiga ima 10 glava i sadrži oko 500 recepata koje je Apicijus sakupio iz prošlih vekova i recepata koje je sam osmislio.
Apicius je tokom svog života (42 g.p.n.e. - 37 g.n.e.) postao legenda. on je uradio nešto što je jedinstveno u ono vreme; on je bio jedan od osnivača gastronomije.
Plinije opisuje Apicijusa kao "najvećeg trošadžiju koga je svet ikada video". Izgleda da je bio u pravu, jer je Apicijeva umetnost kuvanja prepuna neobičnih recepata od punjenog papagaja do flaminga sa biberom ali i takvih koje mi i u današnje vreme rado jedemo.
Kako je Apicijev život bio ekstravagantaan, tako je i njegova smrt do danas predmet svakojakih rasprava. Kada je potrošio 100 miliona sestercija iz državne kase za pripremanje svojih recepata za cara, kada je potrošio sve poreske pare i lično se zadužio, napravio je bilans i izračunao je da će mu ostati "samo" 10 miliona sestercija za život, što je za njega bilo nezamislivo (1 sesterc = 1 evro). Iz straha da neće imati šta da jede i da će umreti od gladi, uzeo je otrov i u strašnim mukama umro.


Pročitajte više >>                                                               << Vratite nazad


Нема коментара:

Постави коментар