Antičko pivo: Heket - Pivo

 

Egipćani su pravili piće od ječma koje su zvali heket ili hektof, a pojavljuje se i ime zitos ili zitatos koje je grčkog porekla, ova vrsta piva ima više varijacija imena, zitum i ziton (latinski), zitos (grčki: ζῦθος) što znači ferment, sisni (hebrejski) i to je bila vrsta nefermentisanog sladnog piva. Pivo je poznato pod hijeroglifskom oznakom Hkt (heket), odrednica reči Hkt (pivo) bila je bokal za pivo. Glavni sastojak je bilo sladovo zrno, bilo emer pšenica ili ječam ili oboje zajedno. Često se kao kvasac dodaje mrvljeni pivski hleb za početak fermentacije. Ovo, u ovom slučaju, nije potkrepljeno arheološkim nalazima i dokazima, koji umesto toga ukazuju da se za ovu vrstu piva koristilo kuvano zrno i sladovo zrno kombinovano, dajući mešavinu koja je sadržala dovoljno šećera za fermentaciju. Sličan recept za ovo pivo se pominje u trećem traktatu vavilonskog Talmuda. Prema Rav Josef  Hija, pivo sadrži 1/3 ječma, 1/3 semena šafranike i 1/3 soli. Rav je kasnije ječam zamenio pšenicom. Sastojci su natopljeni, pečeni i mleveni. Ovo ni u kojem slučaju ne bi proizvelo pravo pivo izvorne recepture. So se dodaje jer obezbeđuje elektolite koji su važni kod fizičkih naprezanja na visokoj temperaturi s obzirom da su u Egiptu radnici plaćani u obrocima piva, radnici na Velikim piramidama u Gizi dobijali su 4-5 litara dnevno.

U vreme prve egipatske dinastije. (3315 g. p. n. e. - 3100 g. p. n. e.) pivo je već bilo veoma poznato piće te civilizacije, jer su ostaci piva pronađeni u posudama iz tog vremena. Pivo je u Egiptu bilo vrlo važno u kulturnom pogledu, bilo je najvažniji dar bogovima i pratilo je mrtve na putu u zagrobni život, a verovalo se da je jedan od najvažnijih egipatskih bogova, Oziris, pivarski zaštitnik. Legenda kaže da je Oziris svoj narod naučio umetnosti proizvodnje piva, ali taj posao je u potpunosti poveren ženama. Pivo se često spominjalo na popisu žrtvenih darova u dokumentima, a egipatska Knjiga mrtvih sadrži napomenu o darovanju heketa na žrtveniku. U skladu sa ovim verovanjem Egipćani su često koristili pivo u verskim ceremonijama, ali i kao piće uz obrok.

Pisani izvori beleže 17 vrsti piva, aromatizovane različitim sastojcima i kojima su davali poetska imena kao što su "Prijateljsko pivo", "Gvozdeno pivo" ili "Pivo zaštitnika". Neke od ovih varijanti napravljene su samo za posebne prilike, kao što je godišnji "Festival pijanstva". Tog dana, Egipćani bi se prepustili pivu obojenom crvenim sokom od nara u čast boginje Sekhmet. Sekhmet je bila egipatska boginja ratnika s licem lavice. Bila je zaštitnica faraona, a verovalo se da je njen dah stvarao pustinje. U najpoznatijoj legendi, nakon jedne od mnogih bitaka, Egipćani su propustili prineti žrtvu Sekhmet, kao što je to bilo uobičajeno, jer se tako zaustavljala krvožednost njenih ratnika, pa je gotovo uništila celi ljudski rod. Ipak, egipatski bog sunca, Ra, prevario ju je pa je umesto krvi pila pivo obojeno sokom od nara, koje je Sekhmet tako opilo, da je otupilo njenu ubilačku narav, te je postala blaža boginja. Festival pijanstva se održavao početkom godine kada je Nil postajao crven od boksitnog mulja, koji su donosile godišnje poplave. Egipćani na tom festivalu plešu, sviraju i, iznad svega, piju velike količine crvenog piva, da bi tim ritualom podsetili na pijanstvo, koje je spasilo čovečanstvo.

Pivo bilo od centralnog značaja za egipatsko društvo. U pivu su uživali i odrasli i deca, bilo je osnovno piće siromašnih Egipćana, ali je takođe bilo centralno u ishrani bogatih Egipćana. Pivo se u većini slučaja pilo iz velikih posuda oko kojih bi ljudi sedeli i pili pomoću velikih cevčica od trske jer napitak nije bilo filtriran i komadići nerazgrađenih stvari bi plutali površinom.

Pivo zauzima istaknuto mesto u egipatskoj književnosti i izrekama. U ovom natpisu koji datira oko 2200. godine p. n. e. piše:

"Usta savršeno zadovoljnog čoveka puna su piva".

Sledeće je iz Anijevog uputstva sinu:

".....mama te je poslala u školu kada si bio spreman da budeš naučen pisanju, a ona te je svakodnevno čekala kod kuće sa hlebom i pivom....".

U "Knjizi mrtvih" ima mnogo referenci na pivo, poput one koja se odnosi na boga Atona (boga sunca) kome se pripisuje da je rekao: "Uveče popijem dva vrča piva..."

O ječmenom piću koji se koristilo u Egiptu je pisao i grčki istoričar Herodot u 6. veku p. n. e.:

"Za vino koriste piće od ječma, jer u svojoj zemlji nemaju vinove loze".

Zitos se pojavljuje u vidu napomene i kod grčkog istoričara Diodora Siculusa iz 1. veka p. n. e., koji je napisao Biblioteca Historica. U svom delu delimično opisuje zitos:

"κατασκευαζουσι δε και εκ των κριθων Αιγυπτιοινος λειπομενον ου πολυ τς περι τον οινονευωδιας, α καλουσι ζυθος."

"Egipćani takođe prave piće od ječma koje zovu zitos, čiji miris nije mnogo lošiji od vina."

Od latinskih pisaca koji su pisali o zithumu se izdvaja Strabon koji je prvi put potvrdio u svojim spisima o Egiptu da je zitum napitak od žitarica sa lekovitim asocijacijama dokumentovanim u tri ključna izvora. O zitumu j pisao i Plinije Stariji u svom delu Naturalis Historia, zajedno sa drugim napitcima od žitarica. Pića se pominju u kontekstu odvojenom od alkoholnih pića, a Plinije pominje i druge preparate od žitarica od kojih potiču lekovi naročito palentu i ptisanu. On pominje upotrebu njegove "spume" (pene od kvasca) kao kozmetičkog sredstva. Plinije pominje i "zitum“ i „cerveisa" u istom kontekstu u istom poglavlju u iste svrhe (XXII:82). Ovo može ukazivati na sličnost između ova dva napitka.

U fragmentu teksta koji je navodno napisao grčko-egipatski pisac Zosimos (alhemičar i mistik) iz Panopolisa u 4. veku nove ere, opisan je potpuni metod za proizvodnju "zitoruma". Uključuje proces sirovog sladovanja, kiseljenja testa, pečenje tvrdog keksa i zagrevanje tog keksa u vodi da bi se dobila slatka tečnost. Ovde se vidi da je izvorni recept doživeo drastične promene kao i naziv koji je krajnje romanizovan. U tekstu se navodi:

" Uzmite dobar čisti ječam i vodu, i potopite ga jedan dan. Raširite ga i stavite na vetrovito mesto još jedan dan. Ponovo ga potopite 5 sati, a zatim ga skupite u sito sa drškama i ponovo potopite nakon što se ocedi dok ne postane naduvano.

Kada je to gotovo, osušite ga na suncu, dok ne ispuhne: ljuska je zaista gorka.

Sada meljite i napravite testo za hleb, dodajući kvasac kao u pečenju hleba, i dobro ga ispecite. Zatim dobro prokuvajte, a slatku vodu odvojite, procedite kroz sito.

Neki prepečeni hleb zagreju u tiganju sa vodom, pa ga malo prokuvaju, ali ne smeju ni da kuvaju, niti da greju predugo, i skinuvši sa vatre, prenesu u druge sudove, pa opet zagreju i odlože tečnost."

Heket je korišten i u medicini kao laksativ i protiv dijareje. Smatralo se da je njegova upotreba opasna za bolesne ljude, a pogotovo za trudnice jer visoka koncentracija ulja šafranike ima svojstvo abortusa. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da je Heket bio neka vrsta medicinskog napitka.

Recept za Heket pivo je verovatno nastao u periodu između 2575 g. p. n. e.  i 1070 g. p. n. e. i prvobitno se pio nefermentisan, konzumirao se odmah nakon pravljenja kao dnevni napitak, tek u kasnijem periodu se ova vrsta sladnog piva puštala da odleži i da se fermentiše te se tako dobijalo slano kiselkasto pivo.

Heket pivo i sami možete napraviti u kućnoj radinosti.

Sastojci:

3 šolje zrna ječma

3 šolje semena šafranike

3 šolje soli

2 l vode

Priprema:

1. dan: Potopite1 šolju zrna ječma u vodu da odstoji preko noći.

2. dan: Ocedite zrna i stavite u gazu i potopite u posudu punu vode.

3. dan: Klijanje zrna.

4. dan: Stavite proklijala zrna na lim za pečenje i pecite 30 minuta dok se ne osuše i samo malo zapecite. Tako smo dobili slad. Slad treba samleti u avanu da dobijemo krupno mleveno brašno.

5. dan: Skuvajte dve šolje ječma, soli i šafranike u dve šolje vode dok ne dobijete meku, gustu kašu. Trebalo bi da bude dovoljno mekano da se pojedinačno zrno ječma može samleti rubom kašike. Kada kaša od ječma više nije vrela, ali je još topla, stavite je u lonac sa sladom i šest šolji vode. Pokrijte i ostavite da odstoji na sobnoj temperaturi 3 do 4 dana.

Kada je pivo gotovo procedite ga, a zatim pivo pustite 2 sata da se ostaci čvrstih materija slegnu.

Pivo je gusto, lagano kiselo i slankasto i bez velikog procenta alkohola u sebi.

Pivo je najstarije znano alkoholno piće za koje se smatralo da ga nastanjuje duh ili božansko biće, reč je o piću sa niskom količinom alkohola i nadnaravnim svojstvima, slično se verovalo i za vino. Ta su se pića smatrala božanskim eliksirima života te su se pojavljivala u religijskim ceremonijama, mitologiji, i gozbama, osim toga, smatralo se da mogu lečiti gotovo svaku bolest, pa su bila česti sastojci antičkih recepata. Upotrebljavala su se kao anestetici da se umrtvi bol, kao stimulansi, analgetici, antiseptici za čišćenje rana i ublažavanje bolova, digestivi, protivotrovi kod trovanja biljkama, za ugrize i ubode te kao pročišćivači. Arheolozi su otkrili značajne tragove tetraciklina na mumijama starim 2000 godina. Ovaj antibiotik je rezultat fermentacije zrna korišćenih za izradu njihove centralne hrane - piva. Pivo je imalo oko 3% alkohola u sebi, ali je obilovalo vitaminima i mineralima neophodnim za dobro funkcionisanje ljudskog tela. Već 1600-te g. p. n. e. postoji egipatski lekarski recept koji propisuje tretman koji se sastoji od pola crnog luka u krigli piva.

Pivo je uživalo veliku popularnost među Egipćanima. Za vreme vladavine kraljice Kleopatre, članovi kraljevske porodice su mogli da uvezu pivo i iz drugih poznatih regiona. Osim vina na Kleopatrinoj trpezi nikada nije nedostajalo pivo i čak su ga i deca konzumirala.

Iako su ga redovno konzumirali bogati Egipćani, pivo je i najpopularnije piće siromašnih. Nije se samo trud radnika plaćao u pivu, već su i graditelji piramida, koji su živeli u Gizi, takođe dobijali pivo tri puta dnevno. Interesantno je da se da se pivo takođe nudilo bogovima.

Oni koji su posedovali manje novca, proizvodili su pivo i svako onaj ko je pravio neku svoju žurku kod kuće tu žurku su nazivali "Kuća piva". Egipćani su svoje pivo proizvodili od napola ispečenog hleba od ječma, koji su zatim stavljali u vodu u koju je već bio stavljen ječam. Kako je u tako pripremljenom pivu bilo grudvica, dobijenu smesu su pre ispijanja procedili. Takvom pivu bi kasnije, radi poboljšanja ukusa, dodavali urme ili med.

Istorija piva se nastavlja kroz Etrurce, Rimljane, nordijske varvare i hrišćansku Evropu. Reč pivo (bira, bier, ber, bicre) nastala je u manastirima negde između šestog i sedmog veka kada su kaluđeri pivu pridodali hmelj - iz medicinskih razloga, a i radi boljeg konzerviranja. Ono je proglašeno hrišćanskim lekovitim napitkom, da bi se uključilo u kaluđersku ishranu, a smelo se piti i u dane posta. Nema podataka da se pivo proizvodilo u pravoslavnim manastirima.

Pročitajte više >>                                                    << Vratite nazad