Razni narodi su od davnina koristili začine odnosno lekovito i začinsko bilje na različite načine, upoznavajući se sa njihovih svojstvima. Najvažnije pravilo za začine je da treba uživati u njima. Pod začinima podrazumevamo delove biljki koje se zbog svog ukusa ili mirisa koriste u pravljenju svih vrsta hrane kako bi se tim svojstvima jelo "oplemenilo". Začinsko bilje počelo se uzgajati pre mnogo hiljada godina u Mesopotamiji, Egiptu, Kini, Indiji, Persiji i Grčkoj, a da ne govorimo o 5000 godina dugoj tradiciji poznavanja lekovitih svojstava i lečenja đumbirom u Kini, gdje je lečenje biljem, upravo zahvaljujući poznavanjem njihovih svojstava, bilo dovedeno do savršenstva.
Ovo je spisak začina koji se koristio u Mesopotamiji:
Še-giš-ì - seme susama
Še-lusar: korijander
Kisibur-ru (akadski) - korijander
Še-li - pinjoli
Gišpeš-duru - sveže smokve
Gišpeš-had - suve smokve
Gu-gal - leblebija
Sar - zbirni naziv za povrće
Samida - rukola
Sum-sikil - beli luk
Sum-gud - crni luk
Sum-sag - praziluk
Tud-sum - lukovice crnog i belog luka (reč nastala od sumerskog dvosloga tud znači roditi, a sum znači luk)
Šum, sum, šuumu - oznaka za beli i crni luk (akadski)
Andahsu - lukovica divljeg ljiljana
Baru - urma
Zu-lum-ma - urma (reč nastala od akadskog dvosloga, zu znači zubi, lum-ma znači da se zasiti)
Butumtu - pistać
Halaz-zu - seme rogača
Ka-munu - kumin
Ku-mul - kumin (akadski)
Gamun - seme kumina
Каsu - divlji sladić
Ninu - nana
Nu-hur-tu - asafoetida.
Nu-luh-ha - asafoetida (akadski)
Salahu - kreša ili seme kreše (Lepidium latifolium L) koju inače zovu i grbica, kresa, grbač ili baštenski borovnjak. Ova jednogodišnja, samonikla biljka inače raste uz reke i puteve.
Sibetum - kopar
Sebtu - prženo seme kopra
Surmenu - bobice smreke
Sib-burat-tu - rua
Ukus-hab - limun
Ukuš - krastavac
U-li - zbirni naziv za biljke (nastalo od sumerskog dvosloga, u znači biljka, li znači finog mirisa)
Šamaškil-lu - komorač
Šambaliltu - piskavica
Za-ba-lum - kleka
Za-za-ga - majoran ili origano
Zanzar - šljiva
Zibu - seme čurukota (Nigella sativa) poznata je i pod imenima ćurukot, čurekot, crni kumin, crno seme, crni susam, to je jednogodišnja biljka iz roda mačjih brkova (Nigella), poreklom sa Bliskog istoka i možda jugoistočne Evrope. Danas se uzgaja na prostoru od istočnog Mediterana i Egipta do Indije. Seme se upotrebljava u ishrani kao začin, naročito kod peciva. Čurukot ima lekovita svojstva, koristi se kao čaj, hladno ceđeno ulje ili eterično ulje za jačanje imuniteta.
Zuruma - đumbir?
Zuruma (Suruma) - tanko crevo životinje koje se sitno secka i dodaje jelima (akadski)
Pročitajte više >> << Vratite nazad
Нема коментара:
Постави коментар